Železnice - infrastruktura

[Прле]

st*** bez repa. I ti što uđu u taj voz. Dabogda ostali u defektu posred Ripanjskog tunela.

Уууу замисли да се тамо нађе репортер Н1 и да се подели са утиском преко социјалних мрежа

 

[Nem]

По систему истом као и у свим возовима у Европи преко пола века. Проблем је што су неспособни да среде резервациони систем.

Možeš li da objasniš po kom redosledu su numerisana?

 

[Boki123]

Све ми се чини да је и онај пар касновечерњих возова 752/755 (Београд - Нови Сад) специјалан јер су га у току дана избацили из продаје. Мада се појављује опет од 11. јуна.

Pogledajte prilog 162735

Saobraćaj ovih polazaka kreće 11. juna, greška je samo što je neko omogućio kupovinu karata danas već

 

[WLABmz]

Možeš li da objasniš po kom redosledu su numerisana?

Sistem numeracije je u potpunosti isti kao i numeracija sedišta u svim daljinskim unutrašnjim vozovima i međunarodnom vozovima u Evropi po RIC dogovoru. Dakle, ništa tu nije menjano preko pola veka. Problem je što rezervacioni sistem kod Stadler KISS-a to ne prepoznaje iako prepoznaje recimo kod voza Beograd - Bar potpuno isti sistem numeracije sedišta. Zašto je to tako - pa verovatno javašluk u Srbija Vozu. Neko treba da ubaci u sistem koja su koja sedišta u KISS-u, po potpuno istom sistemu kao i kod Gošinih vagona sa sedištima bez kupea. Sistem je takav da ne možeš tražiti konkretan broj sedišta nego sedište uz prozor, sedište uz prolaz, dva sedišta uz prozor jedno nasuprot drugom, dva sedišta uz prolaz jedno nasuprot drugom, dva sedišta jedno pored drugog itd. itd. Evo malo o tome na engleskom:

This clever seat number system, dating from the pre-computer era, was an easy way to maintain an even distribution of passengers over the train, when the train was not yet fully booked. Passengers would get annoyed if the distribution was carelessly uneven.
Initially the seats x1, x2, x5, x6 were assigned by the booking system, and all passengers had some free space at their side. When all x1-2-5-6 seats were full, the x3 seats were assigned. Next the x4 seats, then x7, and finally x8. The system worked fine for trains containing combinations of 8 and 6 seat groups, 8 and 6 seat compartments, and 6 or 4 sleeper compartments.
8 seat group:
window . 91 93 . aisle . 97 95 . window
window . 92 98 . aisle . 94 96 . window
6 seat group:
window . 91 . aisle . 93 95 . window
window . 92 . aisle . 94 96 . window
8 seat compartment:
window . 91 93 97 95 . aisle
window . 92 98 94 96 . aisle
6 seat compartment:
window . 91 93 95 . aisle
window . 92 94 96 . aisle
4/6 berth sleeper:
bottom . 91 (93) 95 . top
bottom . 92 (94) 96 . top
This numbering system was used for long-distance trains and international trains in Europe, and it was part of the Regolamento Internazionale delle Carrozze (RIC), an international railway agreement that facilitated the cross border use of cars.

 

[nik23]

Možeš li da objasniš po kom redosledu su numerisana?

Naši Stadler KISS su u istoj konfiguraciji kao Westbahn sve osim konfiguracije sedišta. U WestBahnu je 2+2 sedišta koja gledaju u par prekoputa i numeracija brojeva je takva, a naš KISS je u konfiguraciji 2+2, samo što kod nas samo sedišta u sredini vagona gledaju u ova prekoputa (drugi razred), ostala gledaju sedišta prekoputa u “leđa”. Brojevi sedišta su ista kao što bi bila u Westbahn-u. Ovaj snimak će ti pomoći da razumeš šta sam napisao.

 

[johnny_s]

Ako je razlog (izgovor) prevaziđeni međunarodni standard, pri tom potpuno nebitan za Soko koji saobraća i saobraćaće samo u Srbiji, zašto TGV i AVE ne koriste tu numeraciju? TGV koristi normalnu, redom, a AVE kao avion, broj reda+A/B/C/D.

 

[nik23]

Iskreno nije bitno kako su sedišta numerisana, kada bi uveli opciju kao skoro svi operateri u Evropi da možemo da izaberemo sedišta prilikom kupovine karte kao na primer Trenitalia(slika ispod) i lepo izabereš sedišta, ako želiš da sediš s nekim, a ako ne sistem kao i sad automatski ti dodeli sedište i gotovo. A ne kao sada moramo da pitamo nekog stalno da se menjamo da bi sedeli s nekim s kim putujemo. Prošle godine sam kupio karte za petoro ljudi do NS i sistem je tri karte dao u drugom vagonu, a dve u trećem i svi smo bili razbacani, iskreno ne znam šta je problem dodati desetak linija koda u sistem koji proverava koliko se karata kupuje i da dodeli karte za sedišta za jednim stolom (ako neko kupuje četiri karte npr.).

 

[Steva]

Ako je razlog (izgovor) prevaziđeni međunarodni standard, pri tom potpuno nebitan za Soko koji saobraća i saobraćaće samo u Srbiji, zašto TGV i AVE ne koriste tu numeraciju? TGV koristi normalnu, redom, a AVE kao avion, broj reda+A/B/C/D.

TGV i AVE su “samo” mali deo evropske mreže, ostatak evrope i dalje bez problema koristi isti sistem numeracije. Ne bi rekao da je sistem prevaziđen.

Za putnike doduše numeracija ne treba da ima nikakvu ulogu, to je propust u sistemu rezervisan ja karata a ne u tome kako su sedišta obeležena. Ovako to izgleda kada se rezerviše karta u ICE, samo klikneš mesto gde želiš da sedneš:

 

[torima37]

Zna li ko čemu tačno služe antene koje se nalaze duž pruge, koje su instalirarane pre oko godinu dana?
Konkretno ova na slici je kod tunela Tošin bunar.
Hvala

 

[Pendolino]

Zna li ko čemu tačno služe antene koje se nalaze duž pruge, koje su instalirarane pre oko godinu dana?
Konkretno ova na slici je kod tunela Tošin bunar.
Hvala

A šta bi drugo moglo da bude nego mts 4g komercijalna bazna stanica.
Apsolutno sve poslove vezane za državu i javna preduzeća oni dobijaju bez ikakvog tendera. I to nije dosta, nego im daju ovakva mesta za bazne stanice.

 

[Meyraf]

A šta bi drugo moglo da bude nego mts 4g komercijalna bazna stanica.
Apsolutno sve poslove vezane za državu i javna preduzeća oni dobijaju bez ikakvog tendera. I to nije dosta, nego im daju ovakva mesta za bazne stanice.

На страну буразерско пословање МТС, зар место уз пругу није управо идеално за базне станице? Ту су струја и оптика, не троши се ни пољопривредно, нити грађевинско земљиште, није на, сачувајмебоже, стамбеној згради… не видим ниједан разлог зашто не, у принципу.

 

[WLABmz]

Ako je razlog (izgovor) prevaziđeni međunarodni standard, pri tom potpuno nebitan za Soko koji saobraća i saobraćaće samo u Srbiji, zašto TGV i AVE ne koriste tu numeraciju? TGV koristi normalnu, redom, a AVE kao avion, broj reda+A/B/C/D.

Па и није превазиђен с обзиром да се користи у огромној већини возова у Европи. Претпостављам да пошто су возови набављани наврат-нанос из контигента за Westbahn (чак су и конци на седиштима у њиховим бојама) да је нумерација морала остати иста као у Westbahn возовима. Тј. да није било времена да се то преправља. Друго, нумерација седишта која је добијена је најкомпатибилнија са резервационим системом којим поседујемо. Остаје питање, зашто ка Бару и свим другим међународним и унутрашњим возовима који су постојали у Србији у последњих двадесетак година (електронског резервационог система) тај систем нумерације функционише исправно код резервисања места, а на Соколу не функционише.

 

[WLABmz]

Мислим да су торњеви поред пруге првенствено намењени за сигнално-сигурносни систем железничке пруге. Да ли су мобилни оператери накачили и своје базне станице на њих, не знам, али је то секундарно.

 

[mvbg1]

Zna li ko čemu tačno služe antene koje se nalaze duž pruge, koje su instalirarane pre oko godinu dana?
Konkretno ova na slici je kod tunela Tošin bunar.
Hvala

Ovi tornjevi imaju direktnu vezu sa prugom Beograd Novi Sad Subotica državna granica sa Mađarskom.
Bez njih ne bi bilo moguće implementirati ETCS sistem na ovoj pruzi.
Znači nemaju veze sa klasičnom mobilnom telefonijom.

 

[Pendolino]

Daj mi tačnu lokaciju, pa da vidimo u registru RATEL

 

[torima37]

Daj mi tačnu lokaciju, pa da vidimo u registru RATEL

 

[nik23]

Zna li ko čemu tačno služe antene koje se nalaze duž pruge, koje su instalirarane pre oko godinu dana?
Konkretno ova na slici je kod tunela Tošin bunar.
Hvala

Stub za GSM-R sistem 35 metara visine slaže se po projektu (svaka promena boje je 5 metara), moguće je da je i operaterima mobilne telefonije dato u zakup ostatak tornja pošto koliko vidim ima Repeater pri vrhu sa desne strane(šiljak koji viri).
Sliku koju si poslao je toranj Bežanija ulaz.

 

[Pendolino]

po Registru RATEL-a, koliko sam ja umeo da rastumačim, na toj KP 6631/19 postoje bazne stanice sva tri operatera i ni jedna koja se vodi na Infru/železnice šta god.

Ko ume bolje neka vidi.
Evo dela dozvola koje sam našao:

RATEL Register :: Baza podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra

registar.ratel.rs

RATEL Register :: Baza podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra

registar.ratel.rs

RATEL Register :: Baza podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra

registar.ratel.rs

 

[nik23]

po Registru RATEL-a, koliko sam ja umeo da rastumačim, na toj KP 6631/19 postoje bazne stanice sva tri operatera i ni jedna koja se vodi na Infru/železnice šta god.

Ko ume bolje neka vidi.
Evo dela dozvola koje sam našao:

RATEL Register :: Baza podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra

registar.ratel.rs

RATEL Register :: Baza podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra

registar.ratel.rs

RATEL Register :: Baza podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra

registar.ratel.rs

RATEL Register :: Baza podataka o korišćenju radio-frekvencijskog spektra

registar.ratel.rs

Našao sam, samo si trebao da tražiš po nosiocu prava i vrsta službe CO
Naš toranj o kom pričamo.

 

[Pendolino]

Ovo što si našao je stara dozvola za UHF uređaj, kakvi postoje duž koridora i barske.
Ovde pričamo o novom stubu sa koga rade komercijalni operateri.

 

[nik23]

Ovo što si našao je stara dozvola za UHF uređaj, kakvi postoje duž koridora i barske.
Ovde pričamo o novom stubu sa koga rade komercijalni operateri.

Toranj o kom mi pričamo je u vlasništvu Infrastrukture, na tom tornju se nalaze antene za potrebe GSM-R-a.
Infrastruktura rentira ostatak stuba mobilnim operaterima kako bi najverovatnije smanjila troškove održavanja i izgradnje samog tornja, što je generalno praksa svugde u Srbiji i u svetu.
Na slici koju sam poslao pre par objava se nalazi tačna skica ovog tornja i njegova visina, ako se malo uporedi ta skica sa ovom slikom koju imamo videćemo da se skica i slika(toranj) poklapaju 1/1. Postolje je krug, toranj ima tri dela i izgleda kao trougao, toranj je visine 35 metara kao gle čuda u projektu. Ako pogledamo sliku sa Google mape koju je poslao Torima, vidimo da se pored tornja nalazi objekat za skladistenje opreme za GSM-R sistem.
Link do projekta za objekte na pruzi Beograd - Novi Sad sa šematskim prikazom objekata duž pruge.

https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Sematski%20prikaz%20objekata.pdf

Što se tiče RATEL-a, Frekvencijski raspon na kom radi GSM-R po odluci CEPT organizacije je od Uplink: 876–880 MHz, Downlink: 921–925 MHz što je UHF standard. Moguće je da je frekvencija kod nas drugačija nemam nikakav izvor da to potvrdim ako neko zna neka slobodno napiše. Na Sajtu RATEL-a ni jedna frekvencija ne postoji u gore pomenutom rasponu, a da je nosilac prava Infrastruktura. Možda zbog neažurnosti sistema ili nečeg drugog.

 

[hromoplast]

Zna li ko čemu tačno služe antene koje se nalaze duž pruge, koje su instalirarane pre oko godinu dana?
Konkretno ova na slici je kod tunela Tošin bunar.
Hvala
Pogledajte prilog 162757

U pitanju su antene za GSM-R mrežu, odnosno komunikaciona mreža rezervisana za železnicu. Služi kao zamena za pružne telefone i radio-dispečersku vezu, sa tim što ima značajno veće mogućnosti, i koristi se u sistemima za upravljanje vozova koji su ETCS 2 ili veći.
Obzirom da je kod nas implementiran ETCS 2, evrobalize koje su postavljene na kolosecima služe samo za detekciju lokacije voza, a sva komunikacija sa sigurnosnim uređajima i dispečerima se odvija preko GSM-R. Mašinovođa dobija sve signale unutar kabine i voz se praktično sam vozi. Pritom, nema potrebe da postoje signali i signalne oznake pored pruge, osim za električnu vuču, jer se sve to prosleđuje direktno na displej.

E sad, mi smo pored toga zadržali i gomilu starih sistema, i zadržali smo signale, jer je nova pruga predviđena za kombinovani saobraćaj, a najveći broj lokomotiva koje vuku bruto nije osposobljen za rad sa kabinskom signalizacijom...

A što se tiče antena, svi operateri su odmah po izgradnji baznih stanica podneli zahteve da se nakače na stubove, jer imaju ogromnu uštedu ako ne moraju da plate njihovu izgradnju.

 

[hromoplast]

Toranj o kom mi pričamo je u vlasništvu Infrastrukture, na tom tornju se nalaze antene za potrebe GSM-R-a.
Infrastruktura rentira ostatak stuba mobilnim operaterima kako bi najverovatnije smanjila troškove održavanja i izgradnje samog tornja, što je generalno praksa svugde u Srbiji i u svetu.
Na slici koju sam poslao pre par objava se nalazi tačna skica ovog tornja i njegova visina, ako se malo uporedi ta skica sa ovom slikom koju imamo videćemo da se skica i slika(toranj) poklapaju 1/1. Postolje je krug, toranj ima tri dela i izgleda kao trougao, toranj je visine 35 metara kao gle čuda u projektu. Ako pogledamo sliku sa Google mape koju je poslao Torima, vidimo da se pored tornja nalazi objekat za skladistenje opreme za GSM-R sistem.
Link do projekta za objekte na pruzi Beograd - Novi Sad sa šematskim prikazom objekata duž pruge.

https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/Sematski%20prikaz%20objekata.pdf

Što se tiče RATEL-a, Frekvencijski raspon na kom radi GSM-R po odluci CEPT organizacije je od Uplink: 876–880 MHz, Downlink: 921–925 MHz što je UHF standard. Moguće je da je frekvencija kod nas drugačija nemam nikakav izvor da to potvrdim ako neko zna neka slobodno napiše. Na Sajtu RATEL-a ni jedna frekvencija ne postoji u gore pomenutom rasponu, a da je nosilac prava Infrastruktura. Možda zbog neažurnosti sistema ili nečeg drugog.

"SRB40 Фреквенцијски опсези 876–880 МHz и 921–925 МHz намењени су за UIC системе на железници (GSM-R) и радио системе Органа Одбране – Војске по принципу усаглашене географске поделе."
Ovako piše u Planu namene radio-frekvencijskih opsega.
Moguće da je neažurnost u pitanju, jer ne verujem da je Infrastruktura oslobođena obaveza prema RATELu, iako ima rezervisan opseg.

 

[Pendolino]

Stari UHF uređaji na železnici kod nas rade na oko 450MHz.

lokacije stubova za GSM-R na pruzi BG-NS, kineska deonica:

GSM-R Network Towers, Investor China Railway 21st Bureau Group Co. Ltd Belgrade Branch:
» KM0 + 709 Exit portal "Senjak"
» KM3 + 150.53 Railway Station "New Belgrade"
» KM5 + 534.51 Station "Tosin Bunar"
» KM7 + 506.39 "Bežanijska Kosa"
» KM9 + 097.99 Station "Zemun"

Towers for GSM-R network

GSM-R Network Towers, Investor China Railway 21st Bureau Group Co. Ltd Belgrade Branch: » KM0 + 709 Exit portal 'Senjak' » KM3 + 150.53 Railway Station 'New Belgrade' » KM5 + 534.51 Station 'Tosin Bunar' » KM7 + 506.39 'Bežanijska Kosa' » KM9 + 097.99 Station 'Zemun'

www.wwintersection.rs

Obzirom da je kod nas implementiran ETCS 2, evrobalize koje su postavljene na kolosecima služe samo za detekciju lokacije voza, a sva komunikacija sa sigurnosnim uređajima i dispečerima se odvija preko GSM-R. Mašinovođa dobija sve signale unutar kabine i voz se praktično sam vozi. Pritom, nema potrebe da postoje signali i signalne oznake pored pruge, osim za električnu vuču, jer se sve to prosleđuje direktno na displej.

Teško da balize i ostali sigurnosni sistemi komuniciraju preko GSM-R, koji ima manji koeficijent pouzdanosti od žičanih/optičkih veza.
GSM-R služi samo za komunikaciju između dispečera i posade voza. Kako glasovnu, tako i digitalnu koja prenosi stanje signala i ostale informacije.
Sistem ETCS 2 je funkcionalan i u slučaju pada GSM-R mreže, kada prelazi u neki režim sličan klasičnom APB.

Vrlo se malo zna kod nas o svim ovim sistemima.

Ovo je "PRAVILNIK O NAČINU KORIŠĆENJA RADIO STANICA NA DOMAĆIM I STRANIM VAZDUHOPLOVIMA, LOKOMOTIVAMA, BRODOVIMA I DRUGIM PLOVILIMA"

http://demo.paragraf.rs/demo/combined/Old/t/t2011_08/t08_0193.htm

 

[hromoplast]

Teško da balize i ostali sigurnosni sistemi komuniciraju preko GSM-R, koji ima manji koeficijent pouzdanosti od žičanih/optičkih veza.
GSM-R služi samo za komunikaciju između dispečera i posade voza. Kako glasovnu, tako i digitalnu koja prenosi stanje signala i ostale informacije.
Sistem ETCS 2 je funkcionalan i u slučaju pada GSM-R mreže, kada prelazi u neki režim sličan klasičnom APB.

Balize ne komuniciraju sa GSM-R, već sa staničnom postavnicom, koji komunicira sa radio blok centrom, koji preko GSM-R prenosi uputstva u kabinu.
Radio blok centar ti je u suštini APB na steroidima, i u njemu se pohranjuju detalji o pruzi, koji blokovi su zauzeti, kojom brzinom se vozovi kreću, položaji svih skretnica, signalni znaci i on generiše put vožnje, dozvole za kretanje, namešta skretnice, usporava ili zaustavlja vozove bez intervencije mašinovođe i mnogo više.

Ništa od ovoga nije značajno različito od stare telekomande, osim što je digitalizovano.

Vrlo se malo zna kod nas o svim ovim sistemima.

Zna ko mora.

Ako te interesuje bilo šta vezano za novi sistem, imaš gomilu detalja u "Упутству о организовању саобраћаја, вршењу саобраћајне службе и руковању уређајима телекоманде типа „FZT-CTC” на делу пруге Београд Центар - Нови Сад" od 210 stranica, koje je izdato u Službenom glasniku ŽS broj 14/2023.