Inače, imam sličan stav kao Igor. Malo je čudno da stanica ima slavu. Jer je stanica objekat. Jeste tačno da tu stanicu čine ljudi. Ali kao što ne slavi neki Stan 11 slavu, nego je slavi porodica Popović, tako isto ne može stanica, objekat, da slavi slavu.
Ono što mi zapada za oko je da ljudi koji, isto kao i ja, sigurno ne znaju dovoljno o svojoj veri (jer da bi znao, mora čovek da posveti godine i godine temeljnom učenju teologije, istorije i još mnogo čega) daju sebi za pravo da dele ljude na prave vernike i na otpadnike jeretike samo zato što se neko usudio da kaže da je malo debilno da stanica slavi slavu. Pisao sam svojevremeno članu Svetlopisu na ''njegovoj'' temi da će takvim srednjevekovnim ponašanjem i nastupanjem samo odbiti još više ljudi od SPC.
Нису потребне године теологије, али бар целину неких најважнијих ствари. У добром школском програму, који немамо, било би потребно свега 10-20 лекција из историје написаних непристрасним тоном да се објасне неке најважније ствари. Када се то мало и главно научи о хришћанству и исламу, различитим конфесијама, долази до врло крупних одступања од Речи Христове у мејнстрим православној, католичкој и муслиманској практици, да је питање како могу себе називати следбеницима Исуса, односно Пророка Исе у исламу (у питању је једна те иста историјска личност, једне те исте поруке човечанству, да се изразим неутрално).
Inače sebe lično smatram vernikom (doduše ne volim to da decidno kvantifikujem i kategorišem, samo plitkoumni ljudi vole da kvantifikuju nemerljive stvari kao što su vera i duhovnost), a uz to sam veliki protivnik Woke kulture, socijalne pravde i političke korektnosti. Ali sam isto tako i veliki protivnik turbo-pravoslavaca koje nije blam da stanica slavi slavu ili recimo da
pop blagosilja vojno vozilo u
Majčici Rusiji. Ili recimo kao drugi naši
debili koji osveštaju vodu u auto-cisterni. Kad se neko ponaša kao licemer, ili kao debil, ili kada tako rezonuje i govori, ne ustručavam se da to istaknem. Nebitno dal je SJ, PC, Helsinški odbor, ili pak SPC, Majka Rusija, Furiozni patuljak iz Kremlja, Patrijarh Kiril, ili ko god (pošto mi u zadnjih 8 meseci svi nabrojani podjednako idu na Vučića
). Treba se kloniti svih ekstrema i zadrtih umova, na kojoj god strani bili.
Неке конкретне основне ствари, ако желимо да кажемо минимум, суштинске и најважније Речи Христове, то су
кај се, праштај, воли све укључујући и своје непријатеље, моли се, имај само једног Бога. Колико Срба воли Хрвате, Албанце, Муслимане? Колико им прашта Јасеновац? Колико се каје за Сребреницу? За хладњаче извађене из Дунава са посмртним остацима Албанаца укључујући и децу? Долазимо дотле да је Хелсиншки одбор ближе правом хришћанству од незаинтересованог атеисте, а турбо правослац из мејнстрим православне масовне културе даље од истинског хришћанства од истог незаинтересованог атеисте.
Искреним православним хришћаном можеш да будеш и без славе, а слава као слава те не сврстава у хришћане, самим тим ни православне. Слава је компромис који је православна црква у Србији направила са траговима многобожтва, а многобожтво је директно кршење прве Божје заповести. Такође идолопоклонство, (у Србији највише раширено Вучићанство). Сами православни свештеници инсистирају на томе да је светац твој друг на небу, а не Бог. Приликом благосиљања и љубљења славског колача говори се: "Христос међу нама!" "Јесте и биће". Такође су јако против свих обичаја са траговима многобожтва, а има их превише таквих. Један од њих је славско оргијање, а светац се на небу крсти и левом и десном када то види.
Постоји 7 смртних грехова, гордост, гнев, среброљубље, завист, неумереност у јелу и пићу, лењост и блуд. За разна друштва у Европи постоји неки грех који посебно штрчи. У Холандији је то блуд (хомосексуалци и легална проституција су ту мали део греха). За САД је карактеристично среброљубље, за Белорусију и Пољску пијанство, а за Балканце гордост! Док је Бог по писању у Библији на четири места опраштао блуд, фарисеји као симбол гордости су на једном месту обележени чак и као синови ђавола. То је за Балканце патолошка заразна појава, на коју ни ја нисам имун, иако се од пре три године озбиљно борим са истим. Архитекта Милица (заборавио презиме) је предвидела на Вуковом споменику могућност проласка са благим рампама без степеника, али су горди људи захтевали измену пројекта. Једна власт је поред много тога лошег ипак урадила једно добро, друга железничка станица у цетру Београда, после оне на Савском тргу. Али су горди политичари који су дошли на власт 2000-те године потпуно запоставили тај систем. Горди Бранислав Јовин није допустио да се обимна пројектна документација коју је имао прилагоди, и направи некакав финансијски одржив метро, око којег би био концензус. Горди представници Урбанистичког завода свима на примедбе пишу "Примедба је неоснована". Горди послодавци не одговарају кандидатима за посао на мејлове, горди мајстори фушери, који се бусају у мајсторске груди... Тешка епидемија која траје деценијама, а за коју ретко ко изражава забринутост. Много ми је лакше било са блудним Холанђанима, и пијаним Пољацима и Белорусима. Ако је да се ј...те једини начин да не будете горди, ј...те се, али не верујем да ће то тако да се излечи.