Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička stanica Novi Beograd

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=676573#p676573:2pq4q4uy je napisao(la):
roland » Sun Nov 03, 2019 1:10 pm[/url]":2pq4q4uy]Uzeli smo zajam od 2 milijarde evra za modernizaciju železnice, a stanice sa najvećim brojem putnika u Srbiji - Prokop i Novi Beograd će izgledati ko postapokaliptične građevine.
Ne bi me čudilo da za stanicu Novi Beograd u okviru rekonstrukcije nije predviđena izgradnja čekaonice i mokrog čvora.
Kliknite za proširenje...

Evo gledam izmenu pdr-a za deo prema bul.M.Milankovića i stvarno stoji da su sanitarni čvor, čekaonice i magacini predvidjeni za zonu ŽS2, za koju ne mogu da skapiram gde se se nalazi
 
@ miki-nbg, sve je tacno sto si rekao, osim sto mislim da je moglo i bez velikih rusenja i prepravki postojece konstrukcije da se izvede. Ploca gde su peroni deluje da je izvedena kao rebrasta konstrukcija sa jos plus dodatnim velikim osupljenim gredama . Cela nova konstrukcija je mogla (a mislim da je i ova) povezana sa tim gredama. Nacin vezivanja bi se dlaje razradio.


Za Grdelicu sam cuo, da je izvodjac menjao projekat, i da u tom projektu nije bilo predvidjeno ododnjavanje vode, tj nisu bile predvidjene drenazne cevi, sto u prvobitnom projektu jeste bilo. Koliko je to tacno ne znam. Istrazni radovi su nama glavna boljka, ali ne znam da li Cip radi i istrazne radove ili samo projektuje.
 
Ove nadstresnice sto će se praviti na Novom Beogradu su one iste koje su postavili u Resniku, sa razlikom da imaju 2 stuba.
Kako god trebali su da ih prave da budu duže, ovako će stanica izgledati kao neka lokalna za prigradske vozove a ne kao jedna od glavnih.
 
Gledam šta piše na sajtu JKP Beogradski metro i voz:
У станици Нови Београд је планирано коришћење постојећег објекта до изградње нове станичне зграде, која ће бити предмет посебног пројекта.
Обнова или реконструкција постојећих и изградња нових перона и садржаја везаних за пероне подразумева следеће:
• у свим станицама и стајалиштима, уз колосеке намењене за пријем и отпрему возова за превоз путника, пројектовани су перони са потходницима,
• на перонима је предвиђена изградња типских надстрешница,
• у циљу контроле приступа на пероне предвиђено је постављање баријера у свим службеним местима на подручју београдског железничког чвора,
• у складу са захтевима за обезбеђивање приступачности за лица са смањеном мобилношћу, у службеним местима су пројектоване рампе, док су лифтови пројектовани у станицама Земун, Земун Поље, Батајница као и на стајалишту Тошин Бунар.
Kliknite za proširenje...
 
Primera radi, evo kako izgleda stanica u mestu od 1500 ljudi u HR (Okučani), minimalizam, ali daleko pristojnije od CIP krša.
Imaju čak i lift...

Da su se barem potrudili da prekopiraju kvalitetna rešenja, nego crtaju kao deca u školi dizajna. Naročito je glupo što stavljaju klirit na krov, a znamo na šta će da liči posle kratkog vremena.

141110182320118.jpg

13804505823_5f3c4dda69_b.jpg

141110182320524.jpg

https://sbplus.hr/opcine/okucani/gospod ... b7ZCZP7TfY
 
I ja isto, kao i ti nemam nikakve informacije nego samo na osnovu slika i rendera glasno razmišljam. Evo zašto mislim da bi morali da se ruše delovi stanice. Na slici koju si zakačio vide se mali montažni nosači. (to što zoveš rebrastom konstrukcijom). Oni prenose opterećenje poprečno do glavnih nosača (greda u podužnom pravcu) Ovi ošupljeni nosači se nazivaju porpečni i njihova uloga je da obezbede preraspedlu opterećenja između glavnih nosača. Kad se opterećenje nalazi na jednom nosaču zahvaljujući njima aktiviraju se i drugi nosači. Kad pogledaš odozdo glavni nosači se nalaze ispod kolesaka, što je logično jer oni nose opterećenje od voza. Svuda izmedju koloseka se nalaze ti mali montažni nosači koji nema potrebe da budu jaki jer su predviđeni da nose samo pešake i recimo sneg. To je neko opterećenje od 5 kN/m2. Recimo da su nosači na rastojanju od 1.5m i dužine 6m. To znači da je jedan nosač (prosta greda u statičkom smislu) od korisnog opterećanja u sredini raspona dimenzionisan da nosi momenat savijanja od 1.5* 5*6*6/8=34kNm Pretpostavimo da se stubovi kod Lojanice nalaze na rastojanju od 10m i da je širina nadstrešnice 10m. To znači da jedan stub nosi 100 kvadrata nadstrešnice. Recimo da je opterećenje od snega 0.75 kN/m2 i još 0.50 kN/m2 sopstvene težine konstrukcije. 100 kvadrata kostrukcije je (0.75+0.5)*100=125kN. U pravu si kad kažeš da je moguće da se to opterećenje rasporedi na više montažnih nosača. Da bi se to desilo potrebno je stubove osloniti na nešto što ima dovoljnu krutost (EI) da rasporedi opterećenje. Krutost obezbeđuje tako što se elementima poveća visina, veća visina veća krutost. Zato su grede uvek više nego šire. Pretpostavimo da imamo mesta da napravimo tako nešto i neka širina stuba bude takva da opterećenje pada na 3 nosača- 4.5m. Znači jedan nosač je dodatno opterećen silom 125/3 odnosno oko 40kN manje više koncentrisane sile. Što daje momenat od 60kNm u sredini raspona samo od snega i težine nadstrešnice. Kad bi se tome dodali još pešaci dobili bi da su postojeći montažni nosači oprerećeni korisnim opterećenjem skoro 3 puta većim od onog na koje su dimenzionisani. Nosače je moguće ojačati karbonskim trakama sa dnonje strane. Iako ne postoji definisani propisi neka praksa kaže da ne treba poveriti karbonu više od 30-40 posto opterećenja. Ovo bi već bilo previse. Zato mislim da bez rušenja delova stanice nije moguće napraviti ovakvu konstrukciju. CIP ima svoje laboratorije i oni rade istražne radove.
 
Mislim da u ovom slučaju je dizajner, arhitekta ili inženjer iz CIP-a podbacio sa tako jadnim estetskim resenjem.
Mogla je da se osmisli daleko modernija nastresnica koja bi se kačila na perone kao ova sto se pravi bez da budepotrebno da se uzbudi i ruši noseća konstrukcija.

Ovde jedino dizajn same nadstresnice ne valja.
A to je samo u pitanju talenat projektanta.
 
@miki svaka cast za trud :) ima tu jos sila od vetra, pa koeficijent sigurnosti... nisu sile tu nimalo male, tu se slazemo. Posto vidim da si upucen, skicirao sam na brzinu sta sam i kako mislio da se moze uraditi, a da nije nimalo komplovano ni skupo



Mozda se slabije vidi, ali nadam se da ces razumeti.

Poenta je da dva celicna nocesa stuba nadstresnice "obrgle" gredu ispod, cume se dobija prilicno stabilna konstrukcija, sa prilicno velikom povrsinom vezivanja stuba i grede, sto je daaaleko bolje i stabilnije nego tackasto vezivanje pomocu ankera i vijaka samo u podnozju stuba. Potrebno je samo pribusiti rupe da ti stubovi prodju (polja zutom bojom), sto nije nikakv problem, jer se moze izvesti tacno izmedju rebara konstrukcije. Onda se ta dva stuba obloze i dobije se egekat "kubicnosti/punoce" stuba.

Koliko sam vide na renderu, cela noceca konstrukcija nadstresnice je zapravo iznad, sto staticni uopste nije bitno jel iznad ili ispod, i predstavljena je prilivno velika, tj sa velikom konstruktivnom visonom. Tu postoje milion opcija da se urade dodatna potrebna staticka ukrucenja i veze, ukoliko je potrebno, jer bi sve to bilo iznad nadstresnice i ne bi se ni videlo.

ako smaramo ostale ljude, mozemo preci i na privatne poruke da razmenimo misljenje :)
 
@milanche Nema na čemu, crtež ti je odličan i skroz jasan. Što se tiče rušenja, to nije neki preterano veliki problem i ne bih bežao od njega. Pogotovo ovih malih nosača ispod pešačkih staza. Kad pogledaš odozdo na spojevima između njih ima tragova procurivanja vode što znači da gore nisu vezani kontinuitet pločom i da bi možda mogli samo da se dizalicom podignu i sklone. Recimo da sam ja projektant, srušio/sklonio bih te montažne nosače na mestu stubova i ako ne postoji neko ograničenje, spustio stub do zemlje. Time ne bih dodatno opterećivao postojeću konstrukciju i onda za rešavanje nadstrešnice imam svu slobodu ovog sveta. Stvar se malo komplikuje ako dole ne mogu da se spuste stubovi, zbog neke saobraćajnice, instalacija ili slično. Tada bih opet srušio nosače na stazi, umesto njih napravio nove možda čak i lakše čelične neki sandučast profil recimo. Njega bih uklještio u glavne nosače koje bih ojačao karbonskim trakama za uticaje od Ms i tkaninama za uticaje od T sila. Kad pogledaš taj glavni nosač on izgleda masivno, pretpostavljam da je prednapregnut, što znači veće marke betone, MB 50 najverovatnije (dobro za τ napone od dadatnih transverzalnih sila) i mislim da bi uz ojačanja on mogao da nosi dodatno opterećenje. Sa druge strane oni ošupljeni poprečni nosači mi na fotkama delu prilično tanušno, ne verujem da imaju više od 30ak cm, klasično armirani MB30 i mislim da bi opterećenja od nadstrešnica procentualno bila mnogo veća od od opterećenja za koja su oni dimenzionisani. Ne bih ništa oslanjao na njih. U pravu si da je vetar isto problem, ali više za konstrukciju nadstrešnice nego za sam most. Kod betonskih drumskih mostova on nikad nije merodovan. Eventualno ako postoji zid za zaštitu od buke na nekoj konzoli recimo, pa je onda potrebno i to uzeti u proračun konzole. Kod železničkih je retko merodavan, može da izazove neke dodatne momente torzije ali to skoro nikad ne predstavlja neki problem.
 
Spustanje novih stubova do zemlje je prilicno komplkovano zbog fundiranja, onda se remeti prostor ispod koji je delom namenjen kao deo stanicne zgrade deo kao parking koliko se secam.
Tezina same nastresnice nije preterano velika, sve sa snegom sopstrenom tezinom, kod nadstresnica, panoa, bilborda je veci problem vetar i njegov sisuci efekat, tj da ne iscupa nadstresnicu. Kod svih reklama na zgradama gde stoje velike reklame, imaju velike podupirace, baz zbog uticaja vetra, te je zato uvek boje imati vecu povrsinu sa kojom naleze konstrukcija nego tackasto osloniti. Zato su verovatno i ojacavali taj gornji sloj betona da ne bi doslo do cupanja ankera.

Sto se grede sa otvorima tice, ona ima prilicno veliku konstruktivnu visinu, a to je jedan od najvaznijih faktora u konstrukcij. Po mojoj proceni sasvim su dovoljni da se iskoriste kao oslonac nadstresnice. Ako obicna ploca moze biti oslonac ovoj nadstresnici, onda one grede mogu sigurno biti oslonac vecoj. Bolju analizu sta i kako bi moglo dali bi gradjevinski inzenjeri, da je Drzava htela da napravi nesto kako valja, a ne da sklepa samo na brzinu za slikanje.

U svakom slucaju ja onda ne vidim poentu raspisivanje konkursa. Neka crtaju sami kad im je to vec fetis.
 
Da ne ulazimo sad u priču o vetru, ... Čisto jedno brzinsko dimenzionisanje i tu stajemo previše smo smorili ljude.
Evo brzinski model.
Pogledajte prilog 4
Da se fundira na temelju samcu 150x150x100cm, naponi u tlu 90 Kpa to nije puno čak ni za NBG, ne trebaju šipovi.
Pogledajte prilog 3
Montažni nosači nisu bitni za ošupljene grede, oni se oslanjaju direktno na glavni nosač. Malo bolje kad sam pogledao fotke, jedina uloga ovog ošupljenog nosača je da bočno pridržava ova dva glavna nosača i ništa drugo. To se i vidi iz raspodele uticaja. Oni nose samo svoju sopstvenu težinu.
I ovo je potrebna armatura njih - 3cm2 što je manje od minimalnog procenta armiranja 0.25 za glatku armaturu koja se tad ugrađivala pa pretpostavimo da je ugrađeno tih minimalnih 10ak kvadrata armature. U to vreme se jako štedelo na materijalu pa sigurno nije ugrađeno više.
Pogledajte prilog 2
Ovo je slučaj koji ti predlažeš.
Pogledajte prilog 1
Potrebno je skoro 2.5 puta više armature od minimalne-24 kvadrata.

Kad fali 30-40 posto armature to ima smisla ojačavati karbonom. 150 posto je već previše. Zbog toga mislim da tvoje rešenje nije dobro.
 
svaka cast na ulozenom trudi i vremenu + :kk: ako tako kazu podaci, onda ok :)
 
Milance o Miki nbg ++++
Na stanici nbg su razbijanje betonske ploce na vise mjesta predhodna nadstresnica je isto bila privremena poluresenje prenesena sa prokopa sad izrezana na froncle valjda je bila toliko propala da nije bilo moguće prenijeti vise
Problem je u nekoj ludjackoj stednji men....iz infre i Cipa zajedno ...
Mogli su da uzmu projekat iz arhive ZJZ i bolje bi ispalo...
 
Једна слика у пролазу из трамваја. Постављене су светиљке.
 
Сумњам. Мада има доста неког шута испод као да су нешто обијали.
 
Ove kineze treba vratiti sve u Japan odakle su i došli,što bi rek'o Kusta.Slabo mi oni ovo rade.Slike su od danas,pred kišu.
ebfa866289b0ab1374c695187d37768a.jpg
cccb694b082a9b151ccea42cb0f82878.jpg
73ce2b1491758010aaddaec9049214ba.jpg
990b03fbf911815097fe7b47b7c7fbb3.jpg
aa3d83f4df43c1fcc3db54a119726138.jpg


Послато са SM-J530F помоћу Тапатока
 
Jao jao jao...

Nadstresnice iz 90tih, rasveta iz 70tih, klupe ce sigurno biti Korali Kraljevo - model za Blok 61...

Cipu treba zabraniti da dizajnira bilo sta. Tacka. Kako ih nije sramota...DRUGA stanica u gradu po vaznosti, a mozda ce u praksi biti i PRVA !

Onaj primer iz HR je odlican !
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=QN2Wji9Y9PQ[/youtube]
 
Bilo bi dobro da prvo dodaju još jedno tri koloseka, jer je već odlučeno da će to biti - najvažnija ž. st. Beograda.

A mastermajnd beogradskog SMART-urbanizma (a nije sa ovog foruma), čujem, već kalkuliše koliko će koštati blizanac Novog železničkog mosta...
 
Већ је одлучено... :roll: Ко је одлучио, масони? :laugh:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh