Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]

[spatiotecte]

Ne vidim šta je tako tragično u ovim pločicama. Dimenzije su među najoptimalnijim na tržištu keramike kod nas a kombinacija sivog valera sa jakim akcentom je mera izbalansirana ozbiljnost za objekat poput podhodnika.

Stvarno smo čudan narod da nam apsolutno nikad ništa ne valja. Iste ovakve pločice u nekoj stranoj stanici su verovatno WOOOOOOW (свршавање).

Evo kako su francuzi u Parizu resili hodnike metro stanica na metro liniji 14, i to je izgradnjeno 1996te godine, dakle pre 20 godina.

Evo i deo zida na samoj stanici:

 

[stf]

Iskreno Spatio, ovi primeri mi estetski nisu ni za nijansu kvalitetniji od goreprikazanih pločica.

 

[spatiotecte]

Iskreno Spatio, ovi primeri mi estetski nisu ni za nijansu kvalitetniji od goreprikazanih pločica.

Pa i nisu kvalitetniji, to i jeste poenta, slicnog su kvaliteta.
Problem je sto je ono u Parizu izgradjeno 1996te a ovo u Beogradu 2015te.

A i ne moramo da se uporedimo sa zapadnom evropom, dovoljno je da gledamo sta je uradjeno u Beogradu pre 20 godina

Znaci Vukov Spomenik je naucna fantastika za ovo sto se radi u Prokopu.

Ponudite Mirjani Lukic koja je projektovala Vukov Spomenik 1989te da vam dizajnira ovaj pothodnik u Prokopu pa cete videti razliku u kvalitetu! Gospodja ima 70 godina i projektuje bolje od 99% arhitetkata i dizajnera na ovim balkanskim prostorima.
Ali zena jednostavno ZNA svoju rabotu.

 

[milos.tro]

Da li se zna da li se nešto radi po pitanju saniranja one vode u podhodnicima?

 

[Пантограф]

Iskreno Spatio, ovi primeri mi estetski nisu ni za nijansu kvalitetniji od goreprikazanih pločica.

Pa i nisu kvalitetniji, to i jeste poenta, slicnog su kvaliteta.
Problem je sto je ono u Parizu izgradjeno 1996te a ovo u Beogradu 2015te.

A i ne moramo da se uporedimo sa zapadnom evropom, dovoljno je da gledamo sta je uradjeno u Beogradu pre 20 godina

Znaci Vukov Spomenik je naucna fantastika za ovo sto se radi u Prokopu.

Ponudite Mirjani Lukic koja je projektovala Vukov Spomenik 1989te da vam dizajnira ovaj pothodnik u Prokopu pa cete videti razliku u kvalitetu! Gospodja ima 70 godina i projektuje bolje od 99% arhitetkata i dizajnera na ovim balkanskim prostorima.
Ali zena jednostavno ZNA svoju rabotu.

Па, знаш како, нису Французи деведесетих били довољно богати као Срби па да облажу железничку станицу мермером... Парама "Дафимент банке".

 

[Tintoreto]

Stanicu Vukov Spomenik je takodje radio Energoprojekt.

 

[spatiotecte]

@Pantograf
Ja sam bas pricao sa Mirjanom Lukic da mi isprica kako je projektovala stanicu Vukov Spomenik i znam da je svaki detalj deo njene maste i izveden kako je ona zamislila, a ona inace u svojim projektima koristi dosta mermer, da podsetim da je ona i specijalista za projektovanje Groblja, (Orlovaca je njeno delo) pa i crkvene objekte itd.
Takodje je park iznad stanice ona projektovala, nazalost kako ona sama rece" Upropastili su mi park", dakle nije ispalo kako je ona zamislila u pocetku, malo su joj doradili projekat.
Zena jednostavno koristi mermer, to je na neki nacin njen neki prepoznatljivi potpis i to nema nikakve veze sa Dafiment Bankom, projekat za Zeleznicku stanicu Vukov Spomenik je iz 1989te.

 

[stf]

Projekat Vukov spomenik je megalomanasko iživljavanje ljudi odvojenih od realnosti, isto kao što je i Prokop bio (i dalje je). Kolika je iskorištenost Vukovog spomenika u prvih 20 godina ekspoatisanja? 5%? 10%?

 

[spatiotecte]

Projekat Vukov spomenik je megalomanasko iživljavanje ljudi odvojenih od realnosti, isto kao što je i Prokop bio (i dalje je). Kolika je iskorištenost Vukovog spomenika u prvih 20 godina ekspoatisanja? 5%? 10%?

To nema veze sa kvalitetom izgleda stanice.

U Prokop je spucano mnogo vise para nego u Vukovom spomeniku a on nece nikad toliko dobro izledati kao Vukov Spomenik.

 

[mekbejn]

baš ima, jer koliko je skuplji mermer od onih pločica?

 

[Igor]

Porediti svetske metro stanice sa obicnim podhodnikom male visine ispod perona jednostavno nema smisla.

Kod stanice je ipak bitan prostor gde putnik zaista provodi vreme a u nasem slucaju to sada izgleda ovako.

Citiracu tekst iz vesti koju smo nedavno pustili:
"Planirano je da u centralnom delu perona stubovi i podovi budu od prirodnog kamena, dok će ostatak dužine biti obložen keramikom."

 

[spatiotecte]

baš ima, jer koliko je skuplji mermer od onih pločica?

Pa sta je problem da se koristi mermer ako za to postoji budzet?

1989ta godina, SFRJ, plate 1000 maraka.
Stanica Vukov Spomenik je izgradjena za vreme raspada drzave u najtezim ekonomskim uslovima pa se cini narodu da je to rasipnistvo ali pare su obezbednjenje jos u vreme stare Jugoslavije.

Valjda je jasno da nisu potrosene pare SRJ za Vukov Spomenik.

Bas je sad Igor postavio prave slike, sa parama danasnje banana drzave Srbije gde unutrasnje radove ne rade arhitekti i dizajeneri nego se pitaju majstor Mika keramicar i Zika moler za enterijer pa se dobijaju ovakvi rezultati:

Euromedic style. Bas je lepa ova ordinacija!

 

[rasho62]

Сасвим солидно. Да ли је паметно уопште улагати велике паре у овакве просторе, а нарочито мермер, а знајући за "лијепо васпитане" београђане који обожавају уништити све што је чисто и уредно.

 

[Пантограф]

1989ta godina, SFRJ, plate 1000 maraka.

А онда је мрмот завио чоколаду у фолију...

Просечна плата у СФРЈ је 1987. била 370 марака, 1989. је могла бити ту негде. Врхунац је био 1990. (у Србији, осредње развијеној и за југословенска мерила, око 700 марака у просеку), услед мера савезне владе, с којима смо још брже отишли у три лепе.

Европска сиротиња. Највећи град без метроа. Са мермерном станицом. Као гробље Орловача.

 

[danko68]

Porediti svetske metro stanice sa obicnim podhodnikom male visine ispod perona jednostavno nema smisla.

Sve receno.
Ovo je ,,samo prolaz" koji spaja perone,i kao takav izgleda sasvim pristojno i funkcionalno sa keramickim plocicama.

 

[stf]

"Београд има најдубљу метро станицу у Европи а нема метро".

То је једна од 10 чињеница "веровали или не" о Београду коју је пре неколико година писао један британски новинар апропо неког афирмативног текста за туристичке дестинације у просперитету.

Та реченица потпуно описује целокупан урбанизам и пројектовање Београда од 1945 до данашњих дана. Гомила пренадрканих фараонских мегаломанија без економских упоришта, финансиских конструкција и дугорочних економских стратегија.

 

[laki72]

Uhvatili ste se toga 'najdublju stanicu', kao pijan plota!!!
Smislen komentar je Stf- ov, o iskoriscenju stanice Vukov spomenik od upitnih 5-10%
Samo ono sto Stf nije rekao ili nije svesan toga je da je uzrok slabe iskoriscenosti to sto 20 godina nije kompletirana infrastruktura drugih stanica!
20 godina je proslo, od kako je najznacajniji objekat BG cvora zavrsen i to u najgorim godinama rata, sankcija i inflacije!!!
Od tada je samo redukovan broj vozova i pravaca do Vuka...

 

[Mair]

Taj enterijer što vidite na "Beograd centar" (Prokopu) stanici je "produkt" 90-tih. Otvoren je u leto 2000 god. u izbornoj kampanji otvorio je lično tada potparol SPS-a Ivica Dačić pred izbore morali su čak i da požure, pa na brzinu otvaraju dva koloseka za Beovoz i sve što vidite na toj stanici je iz 2000 god. (osim koloseka 5 i 6 koji su od 2010 god.) tada je prvi put ugrađeno žuto LED osvetljenje u podu perona koje označava žutu liniju koja ne sme da se pređe na peronu dok voz nije u stanici.

Znači čist projekat SRJ države, dva koloseka i betonska ploča koju danas vidite, a tada je ukupan zbir sredstava koji je uložen u stanicu iznosio 30.000.000,00 DEM (Nemačkih maraka). Procena projekta za kompletnu završenu zgradu i svih 10 koloseka sa svim potrebnim staničnim i tržnim centrom sadržajem i saobraćajnim rešenjem bila je 120.000.000,00 DEM (Nemačkih maraka) izvođač i projektant je ista ekipa kao i za Vukov spomenik, Energoprojekt i CIP. Dok je u železničku stanicu "Vukov spomenik" uloženo 400.000.000,00 DEM (Nemačkih maraka) u tu cifru ulazi i izgradnja tunela i železnička stanica "Karađorđev park".

Tih dana 2000 god. posle otvaranja železničke stanice "Beograd centar" (Prokop) su se mogla videti tri pokazna primera enterijera u njoj udaljena od centarlnog dela stanice koja simuliraju tri različita dizajna kako bi trebalo da izgleda enterijer cele stanice. Kombinacija "Vukovog spomnika" i "Karađorđevog parka" beli mermer na podu i zidu, a neki auluminijum na plafonu u nekom sivom dizajnu i tako u tri različite kombinacije.

Moja prva konstatacija bila je da su išli na teži (skuplji) projektat "Vukov spomenik", a da su jeftiniji po izvođenju "Prokop" ostavili za kraj, međutim kada se sagleda iz ugla 80-tih shvati se da izmeštanje tadašnje glavne stanice sa 180 - 200 vozova dnevno nije bilo nimalo lako, a ni jeftino jer su uvek polazili od varijante da mora sve da se završi i most u Vinči i TPS u Zemunu i poštansku zgradu (halu) u Zemunu tada predviđenu pored garaža za putničke vagone jer je tada sva pošta u zemlji transportovana vozom, tako da sve to diže cifru na nedostižni iznos i tako već 30 - 40 god. Danas je vozova 10 puta manje, a logistički centar pošte je izgrađen u Zemunu, ali na novoj lokaciji, dok most kod Vinče za putnički saobraćaj nikada nije bio presudan.

 

[Пантограф]

Uhvatili ste se toga 'najdublju stanicu', kao pijan plota!!!
Smislen komentar je Stf- ov, o iskoriscenju stanice Vukov spomenik od upitnih 5-10%
Samo ono sto Stf nije rekao ili nije svesan toga je da je uzrok slabe iskoriscenosti to sto 20 godina nije kompletirana infrastruktura drugih stanica!
20 godina je proslo, od kako je najznacajniji objekat BG cvora zavrsen i to u najgorim godinama rata, sankcija i inflacije!!!
Od tada je samo redukovan broj vozova i pravaca do Vuka...

Број возова до Вука је тренутно на убедљивом историјском максимуму (осам на сат у шпицу). А опет је недовољан, крајње, јер би возова, и то знатно дужих, могло да буде и 40 на сат.

Овога пута је Стф све сажео и објаснио.

 

[Igor]

a neki auluminijum na plafonu u nekom sivom dizajnu

Jel to bese ova limeno cudo koje mi bas i nije nesto

 

[spatiotecte]

Projekat Vukov spomenik je megalomanasko iživljavanje ljudi odvojenih od realnosti, isto kao što je i Prokop bio (i dalje je). Kolika je iskorištenost Vukovog spomenika u prvih 20 godina ekspoatisanja? 5%? 10%?

Pa nije stanica kriva sto je koriscena 5-10% vec cinjenica sto ima 10 ili 12 kompozicija RVR koje su u saobracaju.

Da je nama sad flota 60 flirtova samo za BG- Voz i Beovoz, sa vozovima na svaki 5 minuta skocila bi koriscenost stanice na 100%

 

[Mair]

@ Igor

To je jedan od tri primera koja su bila za plafon u glavnom su bile aluminijumske maske u nekom dizajnu za plafon, a mermer je bio na jednom stubu u tri četiri reda kao primer.

 

[simba222]

@ Igor

To je jedan od tri primera koja su bila za plafon u glavnom su bile aluminijumske maske u nekom dizajnu za plafon, a mermer je bio na jednom stubu u tri četiri reda kao primer.

jel imas mozda link da vidimo ili skicu kako bi trebalo izgledati?

 

[Mair]

Nemam fotografiju. Možda postoje ostaci tih primera i danas na stanici, pa se mogu pogledati?

 

[simba222]

probaj