Železnička Stanica Beograd Centar, Prokop - [ Železnica ]
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
Осам колосека у „Прокопу” биће отворено у јануару идуће године
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ne.sr.html
На железничкој станици „Београд центар” тренутно се ради на подземној галерији, уградњи инфраструктуре, изградњи другог перона са инсталацијама… * У „Железницама Србије” тврде да ће радови бити завршени до 26. јануара 2016, како је и обећано.
Прва два месеца реконструкције „Прокопа”, односно железничке станице „Београд центар”, одвијају се по плану. Тренутно се ради на подземној галерији дужине око 50 метара, уградњи дела инфраструктуре, изградњи другог перона са инсталацијама... У „Железницама Србије” истичу да ће уговорени посао бити завршен до 26. јануара 2016. како је и најављено, односно за 420 дана од тренутка када су грађевинске машине стигле у овај објекат.
– До тог датума биће уређено и отворено за саобраћај осам од укупно десет колосека. Биће реконструисано пет од шест перона, са два потходника. Бетонска подлога биће урађена тако да не преноси вибрације од железничког саобраћаја на објекте изнад станичног платоа. Висина перона биће усклађена са међународним стандардима за приступ савременим возовима – објашњава Ненад Станисављевић, директор Медија центра „Железница Србије”.
Осим радова на галерији и инсталацијама, почела је и градња доњег строја колосека седам и осам и уређење простора дедињског и сењачког потходника. У току су припреме за санирање хидроизолационе плоче изнад перонске зоне.
– Планирано је да се реконструкција одвија тако да се саобраћај возова не прекида. Средином јуна, 190 дана од почетка радова, предвиђено је да се станица затвори за путнике, све до завршетка реконструкције – додају у „Железницама”.
Радови уговорени до 26. јануара 2016. финансирају се са око 25,8 милиона евра из зајма Кувајтског фонда за арапски економски развој. Од тог износа пред почетак реконструкције уплаћено је 2,6 милиона евра. Фиксна каматна стопа је три процента, са роком отплате од 18 година.
Реконструкција која је званично започета 3. децембра прошле године је прва фаза радова. У другој етапи требало би да буде реконструисан први перон са колосецима 1 и 2 и завршена плоча изнад тог дела станице. За потпуно оспособљавање „Прокопа” биће потребно и да се изграде друмски прилази са аутопута, подигне станична зграда и комплетира инфраструктура. Према оквирним проценама, за све то потребно је око 100 милиона евра.
-----------------------------------------------------
Грађански надзорник удаљен са седнице, а његов извештај усвојен
Извештај грађанског надзорника Драгана Добрашиновића о поступку јавне набавке за наставак изградње железничке станице „Прокоп” усвојен је, али је Добрашиновић удаљен са седнице тог тела. Како преноси Танјуг, председник скупштинског Одбора за финансије Верољуб Арсић образложио је да је Добрашиновић удаљен „зато што је износио своје политичке ставове”.
Грађански надзорник навео је да поступак јавне набавке за реконструкцију има „изражену политичку димензију” и да је то прва фаза изградње пројекта „Београд на води”.
Добрашиновић је навео и да је „у поступку јавне набавке за „Прокоп” прекршено правило интегритета поступка јер је цена јавне набавке преувеличана за око 5,9 милиона евра – првобитна цена процењена је на 20,25 милиона, а на крају је било око 26 милиона евра”.
Арсић је одговорио да седница Одбора за финансије није место где могу да се износе политички ставови.
– Ако мисли да је прекршен закон у неком делу, о томе је одмах требало да обавести надлежно тужилаштво и полицију – поручио је Арсић и најавио да ће скупштински одбор затражити од комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки потпуну документацију у вези са овим предметом, како би се чланови одбора упознали са чињеницама и установили да ли има евентуалних незаконитости.
-----------------------------------------------------
Историјат градње
1971. Савет за урбанизам донео пројектно решење о изградњи нове централне железничке станице
1974. Завршен пројекат за изградњу „Прокопа”
1977. Почела изградња, уз обећање да ће бити окончана до 1. маја 1979, али је остварење планираног закочила неповољна економска ситуација
1980. Обустављени радови
1984. Први пут се разматра опција да се и званично одустане од овог пројекта
1990. Радови поново покренути па обустављени и у наредним годинама неколико пута су изнова стартовали
1996. Слободан Милошевић отвара радове на бетонској кровној плочи станице
1999. Без обзира што је плоча завршена, радови су обустављени због бомбардовања и недостатка новца
2005. „Железнице” расписале међународни конкурс за стратешког партнера који би довршио градњу станице, а заузврат добио право да зида објекте у комерцијалном делу овог простора
2008. Раскинут уговор са мађарском фирмом „Тригранит” која је требало да буде стратешки партнер. Посао је поново поверен „Енергопројекту” са којим је продужен уговор о изградњи из 1996. Завршетак радова најављен за 2010.
2012. Потписан уговор о кувајтском кредиту за прву фазу реконструкције, како би „Прокоп” заменио актуелну Железничку станицу у Савском амфитеатру, чије је измештање предуслов за изградњу „Београда на води”
2014. Почели радови за које је задужен конзорцијум окупљен око „Енергопројект опреме” („Енергопројект Нискоградња”, „Енергопројект Високоградња”, Друштво за грађење, ремонт и одржавање пруга и чешка железничка компанија АЖД)
Н. Белић
објављено: 12.02.2014.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ne.sr.html
На железничкој станици „Београд центар” тренутно се ради на подземној галерији, уградњи инфраструктуре, изградњи другог перона са инсталацијама… * У „Железницама Србије” тврде да ће радови бити завршени до 26. јануара 2016, како је и обећано.
Прва два месеца реконструкције „Прокопа”, односно железничке станице „Београд центар”, одвијају се по плану. Тренутно се ради на подземној галерији дужине око 50 метара, уградњи дела инфраструктуре, изградњи другог перона са инсталацијама... У „Железницама Србије” истичу да ће уговорени посао бити завршен до 26. јануара 2016. како је и најављено, односно за 420 дана од тренутка када су грађевинске машине стигле у овај објекат.
– До тог датума биће уређено и отворено за саобраћај осам од укупно десет колосека. Биће реконструисано пет од шест перона, са два потходника. Бетонска подлога биће урађена тако да не преноси вибрације од железничког саобраћаја на објекте изнад станичног платоа. Висина перона биће усклађена са међународним стандардима за приступ савременим возовима – објашњава Ненад Станисављевић, директор Медија центра „Железница Србије”.
Осим радова на галерији и инсталацијама, почела је и градња доњег строја колосека седам и осам и уређење простора дедињског и сењачког потходника. У току су припреме за санирање хидроизолационе плоче изнад перонске зоне.
– Планирано је да се реконструкција одвија тако да се саобраћај возова не прекида. Средином јуна, 190 дана од почетка радова, предвиђено је да се станица затвори за путнике, све до завршетка реконструкције – додају у „Железницама”.
Радови уговорени до 26. јануара 2016. финансирају се са око 25,8 милиона евра из зајма Кувајтског фонда за арапски економски развој. Од тог износа пред почетак реконструкције уплаћено је 2,6 милиона евра. Фиксна каматна стопа је три процента, са роком отплате од 18 година.
Реконструкција која је званично започета 3. децембра прошле године је прва фаза радова. У другој етапи требало би да буде реконструисан први перон са колосецима 1 и 2 и завршена плоча изнад тог дела станице. За потпуно оспособљавање „Прокопа” биће потребно и да се изграде друмски прилази са аутопута, подигне станична зграда и комплетира инфраструктура. Према оквирним проценама, за све то потребно је око 100 милиона евра.
-----------------------------------------------------
Грађански надзорник удаљен са седнице, а његов извештај усвојен
Извештај грађанског надзорника Драгана Добрашиновића о поступку јавне набавке за наставак изградње железничке станице „Прокоп” усвојен је, али је Добрашиновић удаљен са седнице тог тела. Како преноси Танјуг, председник скупштинског Одбора за финансије Верољуб Арсић образложио је да је Добрашиновић удаљен „зато што је износио своје политичке ставове”.
Грађански надзорник навео је да поступак јавне набавке за реконструкцију има „изражену политичку димензију” и да је то прва фаза изградње пројекта „Београд на води”.
Добрашиновић је навео и да је „у поступку јавне набавке за „Прокоп” прекршено правило интегритета поступка јер је цена јавне набавке преувеличана за око 5,9 милиона евра – првобитна цена процењена је на 20,25 милиона, а на крају је било око 26 милиона евра”.
Арсић је одговорио да седница Одбора за финансије није место где могу да се износе политички ставови.
– Ако мисли да је прекршен закон у неком делу, о томе је одмах требало да обавести надлежно тужилаштво и полицију – поручио је Арсић и најавио да ће скупштински одбор затражити од комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки потпуну документацију у вези са овим предметом, како би се чланови одбора упознали са чињеницама и установили да ли има евентуалних незаконитости.
-----------------------------------------------------
Историјат градње
1971. Савет за урбанизам донео пројектно решење о изградњи нове централне железничке станице
1974. Завршен пројекат за изградњу „Прокопа”
1977. Почела изградња, уз обећање да ће бити окончана до 1. маја 1979, али је остварење планираног закочила неповољна економска ситуација
1980. Обустављени радови
1984. Први пут се разматра опција да се и званично одустане од овог пројекта
1990. Радови поново покренути па обустављени и у наредним годинама неколико пута су изнова стартовали
1996. Слободан Милошевић отвара радове на бетонској кровној плочи станице
1999. Без обзира што је плоча завршена, радови су обустављени због бомбардовања и недостатка новца
2005. „Железнице” расписале међународни конкурс за стратешког партнера који би довршио градњу станице, а заузврат добио право да зида објекте у комерцијалном делу овог простора
2008. Раскинут уговор са мађарском фирмом „Тригранит” која је требало да буде стратешки партнер. Посао је поново поверен „Енергопројекту” са којим је продужен уговор о изградњи из 1996. Завршетак радова најављен за 2010.
2012. Потписан уговор о кувајтском кредиту за прву фазу реконструкције, како би „Прокоп” заменио актуелну Железничку станицу у Савском амфитеатру, чије је измештање предуслов за изградњу „Београда на води”
2014. Почели радови за које је задужен конзорцијум окупљен око „Енергопројект опреме” („Енергопројект Нискоградња”, „Енергопројект Високоградња”, Друштво за грађење, ремонт и одржавање пруга и чешка железничка компанија АЖД)
Н. Белић
објављено: 12.02.2014.
Homer Jay":1clqgdg5 je napisao(la):Stanična zgrda će ipak na kraju biti na sredini ploče, i neće biti zbudžena u delu ka autoputu
Ovo je najgora vest koju sam skoro cuo. Znao sam da ce nekako upropastiti projekat, samo nisam znao gde i kako.
Ako nemaju para, onda ne treba ni da krecu sa stanicnom zgradom. Ovaj truli pokusaj da se izbegne eksproprijacija katastrofalna odluka. To nije nikakav kompromis, jer je stavljanje Prokopa u promet bez prilaza sa autoputa potpuni idiotizam. A to ce biti krajnji rezultat ovoga sto pokusavaju. Prevaranti...
Leković Đorđije
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 13.05.2012.
- Poruke
- 159
- Pohvaljen
- 357
Ja bi na ploču stavio glavnu autobusku stanicu,a ne na novi Beograd.Zato što ljudi koji nisu iz Beograda neće moći da nađu železničku ili autobusku stanicu kada presedaju.Ima da vukljaju prtljag za sobom,a taksisti ima da ih deru.
edit :Tako bi stanična zgrada mogla da bude i za voz i za autobuse,što bi takođe bila ušteda.
edit :Tako bi stanična zgrada mogla da bude i za voz i za autobuse,što bi takođe bila ušteda.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Leković Đorđije":ye2jd2yy je napisao(la):
Ko zeli da preseda na autobus silazi na NBG gde ce biti nova autobuska stanica a ne na Prokop tako da nema problema.
Karlo del Ponte
Advanced
Зато што је техничка-путничка станица у Земуну, односно воз се формира и расформира у Земуну.Kokos":6cj9tj3z je napisao(la):
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Kokos":3hbi6usx je napisao(la):
Zato sto je predvidjeno u resenju novog zeleznickog cvora da vozovi koji dolaze sa istoka i juga (dakle Barska pruga) imaju kao krajnju stanicu Zemun a onda voz nastavlja bez putnika do Depo-a u Zemunu gde se otprema. To znaci da usput staje i na NBG i tu mogu putnici da presedaju na autobus posto ce tu biti nova autobuska stanica.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Karlo predohitrio si me
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
12.2.
1) Radovi na uređenju V perona u zoni između osa 4’ i 5’ kao i između osa 7’ i 9’:
2) KORIDOR KOLOSEKA 7 i 8 - RADOVI NA DONJEM STROJU:
Završeno je izlivanje armiranobretonske ploče na 8. koloseku.
Na 7. koloseku je završeno izlivanje AB ploče u zoni osa 15’ i 11’ dok se izmežu osa 11’ i 5’ trenutno postavlja armatura a od ose 5’ do 14 je izvršena priprema podloge (postavljen je sloj tucanika):
3) Uklanjanje tucaničkog zastora sa KORIDORA KOLOSEKA 7 i 8 (RADOVI NA DONJEM STROJU) između stanice i Senjačkog tunela:
4) Radovi na II peronu (između osa 2’ i 15’):
5) Radovi na VESTIBILU POTHODNIKA ispod budućeg I perona i ispod budućih koloseka 1 i 3:
6) Radovi na TEHNIČKOJ/INSTALACIONOJ GALERIJI ispod budućeg I perona (u zoni između osa 14 i 9):
http://www.beogradcvor.rs/aktuelno/44.html
1) Radovi na uređenju V perona u zoni između osa 4’ i 5’ kao i između osa 7’ i 9’:
2) KORIDOR KOLOSEKA 7 i 8 - RADOVI NA DONJEM STROJU:
Završeno je izlivanje armiranobretonske ploče na 8. koloseku.
Na 7. koloseku je završeno izlivanje AB ploče u zoni osa 15’ i 11’ dok se izmežu osa 11’ i 5’ trenutno postavlja armatura a od ose 5’ do 14 je izvršena priprema podloge (postavljen je sloj tucanika):
3) Uklanjanje tucaničkog zastora sa KORIDORA KOLOSEKA 7 i 8 (RADOVI NA DONJEM STROJU) između stanice i Senjačkog tunela:
4) Radovi na II peronu (između osa 2’ i 15’):
5) Radovi na VESTIBILU POTHODNIKA ispod budućeg I perona i ispod budućih koloseka 1 i 3:
6) Radovi na TEHNIČKOJ/INSTALACIONOJ GALERIJI ispod budućeg I perona (u zoni između osa 14 i 9):
http://www.beogradcvor.rs/aktuelno/44.html
KiD":pgp37ky2 je napisao(la):Homer Jay":pgp37ky2 je napisao(la):Stanična zgrda će ipak na kraju biti na sredini ploče, i neće biti zbudžena u delu ka autoputu
Ovo je najgora vest koju sam skoro cuo. Znao sam da ce nekako upropastiti projekat, samo nisam znao gde i kako.
Ako nemaju para, onda ne treba ni da krecu sa stanicnom zgradom. Ovaj truli pokusaj da se izbegne eksproprijacija katastrofalna odluka. To nije nikakav kompromis, jer je stavljanje Prokopa u promet bez prilaza sa autoputa potpuni idiotizam. A to ce biti krajnji rezultat ovoga sto pokusavaju. Prevaranti...
Deki, nisam siguran da smo se najbolje razumeli. Koliko se ja sećam, pre par godina se pojavila ideja da se upravo zbog nedostatka sredstava, umesto na ploči, stanična zgrada realizuje u znatno manjim gabaritima u "bubreščiću" ka autoputu - praktično ispred prvog perona. Tada je bilo predviđeno da stanična zgrada bukvalno ima samo najosnovnije elemente - biletarnicu, toalete i ono što je osnovno za funkcionisanje stanice. Ploča bi, prema toj ideji, bila ostavljena poptpuno slobodna za nekog eventualnog investitora u komercijalne sadržaje u budućnosti.
Sada su se, bar kako sam ja razumeo, vratili na staru ideju da stanična zgrada ide sredinom ploče i da pored tih najosnovnijih elemenata ima i nešto komercijalnog i ugostiteljskog sadržaja (restorane, kafiće, banku, poštu itd.). Kako je Ignjatović rekao u emisji, ta zgrada bi imala oko 20.000 kvadrata i iz nje bi se eskalatorima i stepeništem silazilo na perone. Prostor na ploči levo i desno od stanične zgrade, bio bi ostavljen za dodatne komercijalne sadržaje koje bi u budućnosti relaizovali zainteresovani privatni investitori.
Dakle, na kraju su se odlučili za skuplje rešenje. Plan pristupnih saobraćajnica bi trebalo da ostane isti, bez obzira na staničnu zgradu. Jedini problem je što niko ne govori odakle nam novac za te naredne faze
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Ovo resenje je ubedljivo bilo najmodernije od svih, nadam se da ce ipak ovako izgledati na kraju.
@ Homer
Verovatno znas da je potrebna eksproprijacija znacajnog zemljista sa prednje strane da bi stanicna zgrada, prednji trg sa saobracajnim vezama mogao da se realizuje. Pokusaj da se stanicna zgrada sa prednje strane premesti na vrh je najverovatnije pokusaj da se znacajno umanji cena projekta do zavrsetka. I sad vidimo da zavrsetak ovih 10 perona ima rok od 13 meseci, sto je isto umanjilo cenu. Duzi rokovi jeftinije izvodjenje.
I to nije nikakav problem za mene. Problem nastaje kad pokusaju da zbog ustede menjaju koncept. Ne menjaju, urusavaju. Ako u cenu projekta ukljucimo cenu zemljista i neophodne infrastrukture, stanicna zgrada na koti 105 nikako ne moze biti skuplje resenje. U tom smislu, premestanje stanicne zgrade na vrh je pokusaj da se ustedi.
Sa prednje strane (ka autoputu) vec su izvuceni stubovi i ulozeno je dosta novca, prema tome u cenu zgrade na ploci treba uracunati i rusenje vec izgradjenog. Pored toga, bez oslobadjanja zemljista i prednje stanicne zgrade, ulaz sa autoputa postaje sekundaran prilaz sa nedovoljno prostora za razvijanje. Da ne pricamo o efikasnosti i funkcionalnosti takve pozicije stanicne zgrade za ceo koncept.
Ja mislim da je njihova namera da se izbegne deo troskova, gde bi zgrada bila na ploci i samim tim se zaobilazi mnogo skuplji deo radova(eksproprijacija i prilazni putevi, u odnosu na izgradnju stanicne zgrade). Pomeranjem stanicne zgrade pomeraju fokus i orjentaciju na Bulevar Kneza Aleksandra. Sa tim ce dobiti mogucnost da otvore stanicu bez zavrsetka prednje strane Prokopa, sa vrlo mogucim odlaganjem prednjeg trga i punog sistema prilaznih saobracajnica (cak i da nekakv prilaz naprave, gde on vodi? Dirketno u podhodnik?).
Jako sam razocaran sto se ovo skrnavljanje uopste razmatra, ustvari besan sam. Ne znam zasto se uopste saobracajnim inzenjerima daje da se bave arhitekturom. CIP ne moze da resava arhitektonsko resenje Prokopa, niti moze da se konacno resenje lomi preko kolena na ovaj nacin. Ovakvo sakacenje koncepta je za mene nedopustivo, pa makar ih udavio ovaj projekat.
Verovatno znas da je potrebna eksproprijacija znacajnog zemljista sa prednje strane da bi stanicna zgrada, prednji trg sa saobracajnim vezama mogao da se realizuje. Pokusaj da se stanicna zgrada sa prednje strane premesti na vrh je najverovatnije pokusaj da se znacajno umanji cena projekta do zavrsetka. I sad vidimo da zavrsetak ovih 10 perona ima rok od 13 meseci, sto je isto umanjilo cenu. Duzi rokovi jeftinije izvodjenje.
I to nije nikakav problem za mene. Problem nastaje kad pokusaju da zbog ustede menjaju koncept. Ne menjaju, urusavaju. Ako u cenu projekta ukljucimo cenu zemljista i neophodne infrastrukture, stanicna zgrada na koti 105 nikako ne moze biti skuplje resenje. U tom smislu, premestanje stanicne zgrade na vrh je pokusaj da se ustedi.
Sa prednje strane (ka autoputu) vec su izvuceni stubovi i ulozeno je dosta novca, prema tome u cenu zgrade na ploci treba uracunati i rusenje vec izgradjenog. Pored toga, bez oslobadjanja zemljista i prednje stanicne zgrade, ulaz sa autoputa postaje sekundaran prilaz sa nedovoljno prostora za razvijanje. Da ne pricamo o efikasnosti i funkcionalnosti takve pozicije stanicne zgrade za ceo koncept.
Ja mislim da je njihova namera da se izbegne deo troskova, gde bi zgrada bila na ploci i samim tim se zaobilazi mnogo skuplji deo radova(eksproprijacija i prilazni putevi, u odnosu na izgradnju stanicne zgrade). Pomeranjem stanicne zgrade pomeraju fokus i orjentaciju na Bulevar Kneza Aleksandra. Sa tim ce dobiti mogucnost da otvore stanicu bez zavrsetka prednje strane Prokopa, sa vrlo mogucim odlaganjem prednjeg trga i punog sistema prilaznih saobracajnica (cak i da nekakv prilaz naprave, gde on vodi? Dirketno u podhodnik?).
Jako sam razocaran sto se ovo skrnavljanje uopste razmatra, ustvari besan sam. Ne znam zasto se uopste saobracajnim inzenjerima daje da se bave arhitekturom. CIP ne moze da resava arhitektonsko resenje Prokopa, niti moze da se konacno resenje lomi preko kolena na ovaj nacin. Ovakvo sakacenje koncepta je za mene nedopustivo, pa makar ih udavio ovaj projekat.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.209
- Pohvaljen
- 21.859
@KiD
Na trenutak si me toliko bacio u rebus, da sam već pomisio da sam 30 godina živeo u zabludi. No, par klikova na Googleu me podsetilo da ipak dobro znam o čemu pričam
Sve je lepo objašnjeno u ovoj video prezentaciji na zvaničnoj stranici Beogradčvora:
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Sl1hJVtWeSY[/youtube]
Dakle,u svim ranijim projektima za Prokop je bilo predviđeno da stanična zgrada bude izgrađena na sredini ploče. Najpoznatiji nam je onaj projekat što je Spatio okačio iznad, i to je bilo zamišlljeno otprilke ovako (screenshotovi iz videa):
Ovde se lepo vidi da je stanica bila planirana sredinom ploče:
Međutim, pre nekih dve godine je bilo odlučeno da se stanična zgrada, zbog nedostatka sredstava, smanji i gradi ispod kote 105. Na ovom crtežu je stanična zgrada tzv. "Objekat C" i to su oni Goblenovi renderi koji su pre izvesnog kružili netom:
Sada su, bar kako tvrdi Ignjatović, odlučili da se vrate na stari projekat i veliku staničnu zgradu od 20.000 kvadrata. Nikakvo menjanje koncepta pristupnih saobraćajnica nije predviđeno - one su oduvek bile zamišljeno isto (proširena petlja Hitna pomoč, transverzala do Deligradske i podvožnjak do Bulevara kneza Aleksandra). Čak je za staničnu zgradu tolikih gabarita neophodno da ima jače pristupnice.
Pogledaj video, plz! Sve je lepo upakovano i objašnjeno u tih sedam minuta.
Na trenutak si me toliko bacio u rebus, da sam već pomisio da sam 30 godina živeo u zabludi. No, par klikova na Googleu me podsetilo da ipak dobro znam o čemu pričam
Sve je lepo objašnjeno u ovoj video prezentaciji na zvaničnoj stranici Beogradčvora:
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Sl1hJVtWeSY[/youtube]
Dakle,u svim ranijim projektima za Prokop je bilo predviđeno da stanična zgrada bude izgrađena na sredini ploče. Najpoznatiji nam je onaj projekat što je Spatio okačio iznad, i to je bilo zamišlljeno otprilke ovako (screenshotovi iz videa):
Ovde se lepo vidi da je stanica bila planirana sredinom ploče:
Međutim, pre nekih dve godine je bilo odlučeno da se stanična zgrada, zbog nedostatka sredstava, smanji i gradi ispod kote 105. Na ovom crtežu je stanična zgrada tzv. "Objekat C" i to su oni Goblenovi renderi koji su pre izvesnog kružili netom:
Sada su, bar kako tvrdi Ignjatović, odlučili da se vrate na stari projekat i veliku staničnu zgradu od 20.000 kvadrata. Nikakvo menjanje koncepta pristupnih saobraćajnica nije predviđeno - one su oduvek bile zamišljeno isto (proširena petlja Hitna pomoč, transverzala do Deligradske i podvožnjak do Bulevara kneza Aleksandra). Čak je za staničnu zgradu tolikih gabarita neophodno da ima jače pristupnice.
Pogledaj video, plz! Sve je lepo upakovano i objašnjeno u tih sedam minuta.
Гага
Professional
А ево га и са погледом из правца мостарске петљеspatiotecte":2ec12ldu je napisao(la):Ovo resenje je ubedljivo bilo najmodernije od svih, nadam se da ce ipak ovako izgledati na kraju.
spatiotecte":303vo9ce je napisao(la):
Hvala vam obojici na odgovorima. Jel to znači da će Zemun biti i početna stanica? I da će vozovi za sever ići Zemun-Prokop-Zemun i onda dalje... (pretpostavljam bez prvog stajanja u Zemunu i na Novom Beogradu)
возови за југ и исток ће кретати из Земуна (значи Земун-Ниш-даље, Земун-Пријепоље-даље итд.), а они ка северу и западу из Раковице (Раковица-Шид-даље, Раковица-Суботица-даље), са стајањима на Новом Београду и Прокопу
Hvala Bole na ovako bogatom objasnjenju.
Moram i ja da objasnim moj 'renting'. Secam se ja starog projekta iz 90-ih samo sam ja krenuo da panicim kad sam cuo da se tamo razmatra kako da projekat bude "funkcionalan pre zavrsetka". Navodno jedna od ideja je bila da otvori samo jedan prilaz i to iz Kneza Aleksandra, a da se prednji deo ostavi za kasnije. Ako se dobro secam, cuo sam da razmatraju i kako si ga simpa nazvao "bubrescic". Kao za njim nema potrebe.
Taj prednji deo se menjao i ranije, a u sustini nekako mislim da je taj frontal kritican iz dosta razloga(bar za mene)
Prethodno sam cuo glasine da bi mogao da bude totalno redukovan odmah sam povezao to sa tvojom pricom o gornjoj stanici. Cak sam cuo da postoji sansa da ni peroni u narednim fazama ne budu zatvoreni sa prednje strane itd.
Znam da para nema, nemam poverenja u njih, a Prokop je u pipavoj fazi; dosta se radi u mraku, pa samo reagujem ne glasine. I sam vidis da je veliko natezanje na Pokopu, prosto je za ocekivati nekakvu reviziju. Naravno da se nadam najboljem resenju i zaista se nadam da su sve ovo glasine. Ostaje da vidimo kako ce se razvijati stvar.
Moram i ja da objasnim moj 'renting'.
Secam se ja starog projekta iz 90-ih samo sam ja krenuo da panicim kad sam cuo da se tamo razmatra kako da projekat bude "funkcionalan pre zavrsetka". Navodno jedna od ideja je bila da otvori samo jedan prilaz i to iz Kneza Aleksandra, a da se prednji deo ostavi za kasnije. Ako se dobro secam, cuo sam da razmatraju i kako si ga simpa nazvao "bubrescic". Kao za njim nema potrebe. Taj prednji deo se menjao i ranije, a u sustini nekako mislim da je taj frontal kritican iz dosta razloga(bar za mene)
Prethodno sam cuo glasine da bi mogao da bude totalno redukovan odmah sam povezao to sa tvojom pricom o gornjoj stanici. Cak sam cuo da postoji sansa da ni peroni u narednim fazama ne budu zatvoreni sa prednje strane itd.
Znam da para nema, nemam poverenja u njih, a Prokop je u pipavoj fazi; dosta se radi u mraku, pa samo reagujem ne glasine. I sam vidis da je veliko natezanje na Pokopu, prosto je za ocekivati nekakvu reviziju. Naravno da se nadam najboljem resenju i zaista se nadam da su sve ovo glasine. Ostaje da vidimo kako ce se razvijati stvar.
(ни сам не знам колико пута овде речено) зна се шта је најбоље ставити на плочу, а да буде дугорочно исплативо - тржни центар. мада реално, може да се искомбинује да са једне стране буде тржни центар а са друге аутобуска станица (пролазног типа за приградске и међуградске и терминалног за градске бусеве)
Leković Đorđije
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 13.05.2012.
- Poruke
- 159
- Pohvaljen
- 357
Kolike je veličine ta ploča,i da li ima mesta za glavnu autobusku stanicu na njoj(hipotetički)?
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.391
- Pohvaljen
- 17.473
Ploca je 430 x 100 metara.
Hipoteticki moze da stane autobuska stanica.
Hipoteticki moze da stane autobuska stanica.