Ратификација кувајтског кредита за Прокоп по хитном поступку
БЕОГРАД –
Предлог закона о гаранцијама за кредит Кувајтског фонда за арапски економски развој (КФАЕД) од 10 милиона кувајтских динара, за изградњу нове главне железничке станице у Београду - Прокопа, стигао је у Скупштину Србије на усвајање по хитном поступку.
Уговор о кувајтском кредиту за Железницу Србије, противредности око 26 милиона евра, 10. децембра 2012. године су потписали представници Владе Србије и Фонда.
Како се наводи у законском предлогу на сајту Скупштине (
www.парламент.гов.рс), кувајтски кредит одобрен је са фиксном каматном стопом од три одсто годишње и роком отплате од 18 година, укључујући период почека од четири године.
Предложено је да гаранција која је услов за повлачење кредита, ратификује по хитном поступку, да би Железница Србије што пре почела да користи новац за реализацију пројекта.
Пројекат обухвата прву фазу изградње нове железничке станице Прокоп у Београду, површине око 37.000 квадратних метара, са осам главних и четири споредна колосека, и консултантске инжењеринг услуге за пројектовање, управљање пројектом и надзор над изградњом.
Уговором о гаранцији предвиђено је да Србија безусловно гарантује, као примарни дужник, а не само као јемац, благовремено и потпуно извршавање свих обавеза Железнице Србије као корисника кредита, пише у образложењу закона.
Влада Србије ће се уговором о гаранцији обавезати да додели и обезбеди у буџету, на годишњем нивоу, новац који ће омогућити Железници Србије исплату дуга Кувајтском фонду.
У образложењу се наводи и да је изградња Београдског железничког чвора, првенствено главне железничке станице Прокоп, као једне од најважнијих тачака на Европском саобраћајном коридору 10, пројекат од приоритетног значаја за развој железнице у Србији.
По најавама Министарства саобраћаја Србије, изградња Прокопа ће се наставити марта ове године, а за завршетак приступних путева недостаје још око 25 милиона долара.
Изградња Прокопа, односно станице „Београд-центар” како је њен званичан назив, почела је 8. октобра 1977. године, када је положен камен темељац.
Процене су да је до 2008. године у станицу било уложено око 100 милиона евра. Тада је потписан уговор са Енергопројектом од 230 милиона евра, али није познато колико новца је утрошено на радове.
Планирано је да се по изградњи те станице сабораћај измести са садашње Главне железничке станице у Београду и тиме ослободи 86 хетакара првокласног грађевинског земљишта у центру града.
Бета
објављено: 28/01/2013
zar nije pametnije da se od tog dela napravi elitni kvart ??? meni je to jedan od lepsih delova samo ga kvare pas zeleznicka i one barake iza zeleznicke