Plan nije prosto preambiciozan (u smislu eksproprijacije i troškova) nego je i promašen. U kom smislu? Veza sa Bulevarom oslobođenja može samo da pokvari situaciju kako sa javnim prevozom, tako i sa kolima. Ako se veže za Slaviju, pravi se katastrofa na Slaviji. Ako se vezuju bočno one Kursulina, Knjeginje Zorke, Birčaninova, tek se pravi problem u do sada mirnim ulicama. Prestaju biti mirne, a saobraćaj ostaje neefikasan. Jedina i samo jedina perspektiva tog pravca je ulica za neki električni javni prevoz, ili tramvaj, ili trolejbus. Ali to treba da se uporedi sa nekom vrstom podzemne železnice (metro, podzemni tramvaj) na pravcu Čukarica - Prokop - Slavija. Može biti i pravilno prvo napraviti trolejbusku ulicu, ako se zna da će metro na tom pravcu kasniti za tim trolejbusom preko 10 godina.
Tesko je porediti rusku i srpsku raspalu zeleznicu.. I ovo slepo crevo od stanice.Колико милиона живи у Петербург а колико у БГ?
Oko 5 miliona prema 1,5 miliona. Još poređenja, 4 železničke stanice u centru grada prema 1 do 30.06.2018. i 0 od 01.07.2018. Još poređenja 5 linija metroa prema 0 linija metroa....Колико милиона живи у Петербург а колико у БГ?
Ovo je oblepljeno zato što stanica ima tačke silaske na dva mesta i onda ljudi kada siđu dole, zbog blage krivine koloseka, ne vide voz koji stoji na njihovom peronu, samo na drugom kraju. Od jednog stepeništa (na zapadu zgrade) koje vodi na perone do drugog (na istoku) ima oko 100 metara. A posle neke tačke ne može da se vidi kroz zgradu.
У Женеви ниједно, осим на перонима, пар парковских клупа (изузетак је француски сектор). У Цириху и Берну, још мање. Кафиће не рачунам. Оно што ми нарочито иде на живце је да нема (осим свега пар) нормалне хоризонталне површине на перонима (осим пода) где човек може да спусти кафу да извади наочаре из торбе, чак су и канте за ђубре укосо.Uopšte, mnogo neperonskih i nepromajnih mesta za čekanje na železničkim stanicama sa daljinskim putničkim saobraćajem je sasvim uobičajeno za evropsku civilizaciju i uopšte iole pismen i razvijen svet.
Мој коментар је био одговор на тврдњу да су у "иоле писменом и развијеном свету", шта год то било, железничке станице пријатно место за дужи боравак без потрошеног динара. У Швајцарској није тако, а и ово што сам другде по западној Европи пропутовао возом, богами исто. У Женеви би ми и за петнаест минута чекања добро дошли крива метална клупа и бесплатни ве це у станичном холу, као у иоле писменом и развијеном свету, ал' нема.@Meyraf Tramvajski/metro dizajn nekih stanica po evropi je čvrsto povezan sa redom vožnje (gde u najgorem slučaju vozovi idu jedan polazak na sat). U Švajcarskoj nisam nikad bio, znam da je u Holandiji tako uglavnom bez nekih ozbiljnijih čekaonica. Računajući na zdrav razum i realno čak i optimistično planiranje, iz nekih važnijih železničkih stanica bi svakako imali vozove sa tek po nekoliko polazaka dnevno i ljude vezane za te polaske.
Čisto da se sačuva neki zdrav razum, zato što će ova sektaška pošast na vlasti jednom proći.
Ова тежња је корен свих наших заблуда. Не зато што је она сама по себи погрешна, већ зато што се увек базирамо на визуалној сличности без удубљивања. Због тога је то копирање врло слично кинеском, када имамо плагијат лошег квалитета. С тим што Кинези то свесно раде како би задовољили неки сегмент тржишта, а ми трчимо пред рудужелимо архитентонски узбудљив и раскошан пројекат
Цео мој свесни живот када нисам био у прилици да користим аутомобил ово је осликавало ту сиву свакодневицу. Јер ако немаш новца да путујеш са комфором, исто тако немаш новца ни да седиш у кафани, па макар теглио кафу сатима. Стога имати простор за достојно чекање је нешто што ми морамо да имамо, јер је јако велики број људи са ниским примањима.осуђени да проводе сате у јавном простору чекајући на преседање
Да би се ово променило потребан је други "капетан брода" и други менталитет, али и много дестина година упорног рада са визијом да је железнички транспорт друштвено корисна категорија. Дакле потребна је српска развојна банка, државни капитал који би финансирао институте, машинска индустрија, а такође и људи којих има све мање у нашој Србијици.никад неће бити више од пар полазака дневно
Србија је увек била сиромашна, путовање је увек коштало много. Београд је друга категорија и није мерило Србије. Уосталом, та разлика је скоро па свуда таква.вероватно слабијег имовинског стања
Ne znam da li si svestan, ali opisao si nase drustvo i 80% stavova na BBОва тежња је корен свих наших заблуда. Не зато што је она сама по себи погрешна, већ зато што се увек базирамо на визуалној сличности без удубљивања. Због тога је то копирање врло слично кинеском, када имамо плагијат лошег квалитета. С тим што Кинези то свесно раде како би задовољили неки сегмент тржишта, а ми трчимо пред руду
Beograd 2 miliona, Sankt Peterburg 4,5. Verujem da i glavne stanice u Jekaterinburgu, Nižnjem Novgorodu, Novosibirsku koji su po veličini slični ili nešto manji od Beograda imaju više od 2 klupe u čekaonici. Ovo što kao najveće železničko čvorište u državi ima Prokop bi bilo dovoljno za užičku stanicu sa koje po trenutnom redu vožnje polazi ukupno 10 putničkih vozova dnevno.Колико милиона живи у Петербург а колико у БГ?