W
WLABmz
Guest
overdrive":3ax04pgp je napisao(la):„Prokop“ krivo postavljen još pre trideset godina
Ideja iz sedamdesetih godina prošlog veka da „Prokop“ preuzme ulogu glavne železničke stanice nikad nije bila dalje od realizacije. Zidanje „Skadra na Bojani“, kako mnogi vide ovaj projekat, opet je odloženo "do daljnjeg", a buduća uloga „Prokopa“, u koji je do danas uloženo oko sto miliona evra, ponovo je dovedena u pitanje.
Ideja iz sedamdesetih godina prošlog veka da „Prokop“ preuzme ulogu glavne železničke stanice nikad nije bila dalje od realizacije. Zidanje „Skadra na Bojani“, kako mnogi vide ovaj projekat, opet je odloženo "do daljnjeg", a buduća uloga „Prokopa“, u koji je do danas uloženo oko sto miliona evra, ponovo je dovedena u pitanje.
Kada se za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića počelo sa izgradnjom Beogradskog železničkog čvora, predviđeno je izmeštanje Glavne železničke stanice sa današnje pozicije na Savskom trgu u prolaznu stanicu u „Prokopu“. Tada se računalo da će izmeštanjem koloseka iz centra grada biti oslobođeno 80 hektara ekskluzivnog građevinskog zemljišta uz reku Savu, čija se vrednost danas meri milijardama evra. Međutim, projekat koji je trebalo da bude realizovan za dve godine odužio se već na 32, a pitanje je da li će i kada biti završen.
Prvi rok dve godine
Na startu je izgradnja „Prokopa“ izazvala velike polemike u javnosti, što zbog samog projekta, što zbog lokacije. Koliko je on bio sporan dovoljno govori podatak da je projekat usvojen tek posle sedam i po sati većanja članova tadašnjeg gradskog Sekretarijata za urbanizam. Međutim, u tačno dogovoreno vreme, 8. oktobra 1977. godine počinju radovi, a prema planovima tadašnjih vlasti, prvi voz kroz „Prokop“ trebalo je svečano da prođe na Praznik rada, 1. maja 1979. godine.
Međutim, radovi od početka nisu išli dogovorenom dinamikom, a sve je pravdano krizom i nedostatkom novca. Prvi put, izgradnja „Prokopa“ bila je obustavljena 1980. godine.
- Bilo je više razloga zbog kojih je konzervirana izgradnja nove železničke stanice, kako ekonomskih, tako i političkih. Novac je bio obezbeđen iz kredita Britanske nacionalne banke i budžeta Srbije, ali na kraju se ispostavilo da u ono vreme to nije bilo dovoljno. Projekat je bio jako skup, a država je zbog krize donela odluku da svi radovi budu zamrznuti - kaže Živorad Kovačević, gradonačelnik Beograda u vreme obustavljanja radova na „Prokopu“.
U javnosti se, međutim, već tada pričalo da nedostatak novca nije jedini problem. Znalo se da lokacija na kojoj se nalazi „Prokop“ nije dovoljno dobra i da je određena u vreme kad se projektovao beogradski metro, a svima je poznato kako se on završio.
- Mnogima se nije svideo ni izabrani projekat stanice "Prokop". Nije se dopadao ni meni, a ni mom prethodniku Branku Pešiću. Jako je skup, a lokacija na kojoj se nalazi je zavučena. Nije dobro povezana sa mnogim delovima grada. Ali, donetu odluku morali smo da poštujemo - kaže bivši gradonačelnik Kovačević.
Nikad nije bio prioritet
Dok su radovi na izgradnji stanice stajali, u Beogradu su se gradili neki drugi objekti. Sa druge strane, bilo je jasno da je završavanje Beogradskog železničkog čvora, čiji je deo i „Prokop“, bilo i političko pitanje.
- Sećam se da je, u to vreme, prioritet bila izgradnja „Sava centra“, pa je nova stanica morala da sačeka. Na prekid radova uticala je i težnja bivših republika da osujete ovaj projekat, jer nisu želele da Beograd i Srbija dobiju novu infrastrukturu. Ja lično mislim da on nikada nije završen jer zapravo nema potencijal i ne nalazi se na dobroj lokaciji - kaže Antonije Antić, bivši direktor Urbanističkog zavoda Beograda.
Na konkursu za izgradnju nove železničke stanice pobedilo je delo arhitekata Miše Živojinovića, Zorana Žunkovića, Srboljuba Rogana i Živorada Lisičića. Jedan od njih i dalje misli da „Prokop“ ima budućnost, ali da mora da se adaptira novim uslovima.
- Kroz ovu stanicu moraju da prođu svi vozovi i ona ima veliku ulogu u Beogradskom železničkom čvoru. Veza sa gradskim saobraćajem nije ostvarena, jer se stalno čeka neka investiicja. Na žalost, Grad je više opredeljen za drumski, a manje za železnički saobraćaj, čiji su potencijal velike evropske države odavno prepoznale- kaže jedan od četvorice autora ovog projekta, koji nije želeo da njegovo ime bude objavljeno.
Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda smatra da do danas „Prokop“ nije uspešno saobraćajno povezan, niti javnim prevozom sa ostalim delovima grada.
- To je, između ostalog razlog da se razmišlja i o novoj lokaciji za glavnu stanicu. Jedna alternativa razmatrana i u planskom dokumentima i u javnim konkursima je lokacija u Novom Beogradu, uz novu autobusku stanicu, u blizini Buvljaka. Međutim, ova lokacija mora da se potvrdi planom regulacije, posle provere kroz analize svih vidova saobraćaja i uz saglasnost republike i Grada - kaže Gligorijević.
https://www.blic.rs/vesti/beograd/proko ... na/sx2x0fe
Чланак објављен 02.09.2009.
