Град се прави за људе, а не за фантазије форумаша, архитеката и љубитеља железнице. Па ни оне који би свугде хтели колима. То су све мањине.
Екстреман пример је Прокоп, где чак и љубитељи железнице ретко жртвују себе да га се докопају.
После канцеларијског планирања, имали смо епоху непланске градње непрекинуту до данас. За то време, Холандија и Белорусија приликом нове градње праве зоне од и више од километра квадратног зоне са умиреним друмским саобраћајем. Циљ је осећај слободе и безбедности, посебно за угрожене учеснике пешачког саобраћаја. То не пориче да је неопходно рушење кућерака за главне друмске правце, али не за густу мрежу, и не између Карађорђевог парка и Вука. Чак и када се формирају ти правци, минимална норма нису 2+2 аутомобилске траке, већ 1+1 за аутомобиле, 1+1 за јавни превоз, и двосмерни бициклистички коридор.
Мислим да смо већ говорили о томе какав би хаос настао да Делиградска постане аутомобилски правац, а и ако би била трокрака раскрсница код Ветеринарског за везу са Прокопом такође. Можда бисмо могли разматрати друмски тунел од Прокопа све до Старине Новака (Цвијићеве) испод Делиградске и Београдске, али то би опет требало бити усклађено са метро плановима.
