Evo par primeraiz mog školovanja.
U osnovnoj školi je trebalo da znam u kilometar kolike su površine država, broj stanovnika, koliko su koječega proizvodili, glani grad i sl. Sve te stvari sam učio toliko da je 3 bila velika kao kuća. Ali zato, kada smo vežbali snalaženje na karti, da se pokaže gde se nešto nalazi, da se to ucrtava na nemim kartama, tu sam bio najbolji i gotovo po pravilu dobijao 5. Isto i što se tiče poznavanja zastava, tu sam bio jedan od najboljih. Likovno mi je bilo zanimljivo, jer se nije insistiralo na suvoparnoj teoriji, nego smo se bazirali na radove, izučavanje raznoraznih tehnika, gde se primenjuju, učili da razlikujemo nijanse boja, po malo se bavili i vajarstvom... Iz tehničkog obrazovanja smo izučavali delom tehničko crtanje, a delom svo se bavili modelarstvom (da se tako izrazim), a u 7 i 8 razredu smo se kao nešto bavili računarstvom (imali smo svega par kompjutera). Muzičko smo imali teoriju, da prepoznajemo klasičnu muziku i učuli smo nazovi kao da komponujemo. Teorija nije bila toliko komplikovana, te sam tu gotovo redovno dobijao 5, a na ova druga dva dela se izvlačio da dobijem prelaznu ocenu. Srpski smo izučavali i gramatiku i literaturu. Iz hemije sam imao tri nastavnice, od kojih je bila najbolja druga, kod koje sam imao 5 i koja se postavila prema nama kao ravnopravnima sa njom, i to jedno polugodište sam rado izučavao hemiju. Nastavnica posle nje je bila neka koja je došla sa fakulteta i koja nije bila zainteresovana da radi, jer se izgleda osećala degradiranom. Jednom je par drugara iz odelenja pitalo da li će da se spremaju za opštinsko takmičenje, na šta je ona odgovorila da ako hoće da se spremaju i idu na takmičenje, da mogu to sami da rade. I tako je i bilo. Na kraju su zauzeli prva tri mesta, al' odpozadi.
A kada sam došao u srednju školu, tehnički smer, imao sam pored stručnih predmeta, srpski i strani jezik (biralo se između engleskog i ruskog), ali i filozofiju, psihologiju, muzičko, likovno, biologiju... Iz računarstva i informatike smo izučavali DOS, Basic i malo nešto Office. Gotovo sve to što smo izučavali, ja sam za desetak minuta max odrađivao, a onda bih se zezao ostatak časa, jer sam te stvari sam još u osnovnoj školi izučio uglavnom sam, a nešto malo na kursu, dok se na časovima tome nije mnogo vremena posvećivalo. Iz svih tih predmeta koji nisu bili stručni, izuzev jezika, sam se provlačio. Izuzetak od pravila je bilo muzičko, koje smo imali samo u prvoj godini, a super cool nastavnicu. Znala je da nam je to bitno za zanimanje kojim ćemo se baviti po završetku škole, biti bitno koliko i tehničko crtanje nekome u muzičkoj školi. Na njenim časovima smo pričali o muzici koju volimo da slušamo i zašto, i to puštali na radiju. Takođe, redovno smo išli i u bioskop, gde smo birali jedan od 3 – 4 filma, i tako dobijali ocene. Meni je to sa filmovima savršeno odgovaralo, jer sam i pre toga bio filmofil. Zahvaljujući njoj sam počeo više da izučavam muziku i da spoznajem i oblikujem šta je tačno to što volim da slušam, tako da danas dosta stvari radim uz muziku. Ovi drugi nastavnici čiji su predmeti bili nebitni za naše zvanje, bili su sujetni, i u najsitnija crevca išli, tako da je na kraju razredna koja je bila iz srpskog, morala da interveniše kod nekih da nas puste ili da snize kriterijum. Sa nastavnicom likovnog je razgovarala da se mane insistiranja na nekim portretima, zato što je jedan deo đaka krao od drugih (iz jednog odelenja krali od ovih iz drugog) i kada bi dobili prelazne ocene na crtežima, vraćali bi ih. Pa onda je intervenisala i kod nastavnice psihologije, gde 2/3 nas nije moglo da dobije prelaznu ocenu.
Danas, zahvaljujući izučavanju orijentacije na mapi iz geografije, umem vrlo lako da se snađem gde god da se nađem i nikada se ne osećam izgubljeno, čak i kada prvi put u životu idem tuda.
Takođe, ironično, iz određenih predmeta sam više naučio iz crtanih filmova i naučnih emisija za decu, nego od nastavnika u školi.
Kada sagledam celokupno školovanje, mogu da izvučem zaključak da sam kod onih nastavnika koji su imali pristup prema nama kao njima ravnima ili pak neki potpuno opušteni pristup, to sam rado učio, a ovo drugo je bilo tek toliko da ne padnem na popravni. Izuzetak je bila pomenuta geografija i još neki predmet.
P.S.
U srednjoj školi se još uvek izučavaju DOS , Basic i sl. , kao i Office 2003. Ne postoji mogućnost ugradnje naprednijih verzija, jer škole dobijaju kompjutere sa ugrađenim programima. Ali kada vidim da nastavnici informatike ne znaju da se oštećuje štampač kada se ubacuje karton ili da ne znaju da odglave papir kada se zaglavi ili pak ne znaju da reše problem nečitljivog dokumenta u Word - u 2007 (na kraju se ispostavilo da je bio snimljen u verziji 2010), ni ne čudi što nam je školstvo toliko šarenoliko. Plus što sve više dece ima disgrafiju, i to zbog prevelikog korišćenja mobilnih telefona.
