Škole, fakulteti i druge obrazovne ustanove

[solecar]

Najavljena rekonstrukcija Devete beogradske gimnazije

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić najavio je rekonstrukciju Devete beogradske gimnazije.

Radojičić je takođe podsetio da je predsednik Vučić prošle sedmice posetio rekonstruisanu Zemunsku gimnaziju, gde je vrednost radova iznosila 4,5 miliona evra.

„Uslovi za rad u Zemunskoj gimnaziji su sada fenomenalni. Mnogi fakulteti danas nemaju takve uslove kakvi se mogu videti u kabinetima za fiziku, hemiju ili informatiku u Zemunskoj gimnaziji“, istakao je Radojičić.

Ukazao je da je posebno važno da su izvorna arhitektonska rešenja zgrade sačuvana i podsetio da je reč o najvećoj gimaniziji u Srbiji, saopštio je gradski Sekretarijat za informisanje.

Gradonačelnik je dodao da će radovi na kompletnoj rekonstrukciji Devete beogradske gimnazije, osnovane 1961. godine, krenuti početkom 2022. godine.

Najavio je da će se raditi kompletna rekonstrukcija škole i dogradnja novih 1.700 kvadratnih metara.

„Grad Beograd je preko svjih resornih Sekretarijata uradio kompletnu projektno-tehničku dokumentaciju. Projektovana vrednost radova je oko 550 miliona dinara“, naglasio je Radojičić.

Naveo je da je Deveta gimnazija savremena škola koju pohađa približno 1.000 učenika raspoređenih u 32 odeljenja, koji će ovom rekonstrukcijom i dogradnjom novog prostora dobiti najsavremenije uslove za učenje.

izvor: studio B

 

[Вожд]

 

[Igor]

Izvor: Beobuild.rs

Završni radovi na novoj zgradi FON-a

Izgradnja novog aneksa i radovi na proširenju zgrade Fakulteta organizacionih nauka ulazi u finalnu fazu, u toku su završni radovi na fasadi i zanatski i instalaterski radovi u unutrašnjosti. Novi objekat, koji će se nalaziti odmah do postojćeg na Voždovcu ima 6000m2, od čega je 3.400m2 površina nadzemnog dela. Investicija vredna oko 6 miliona evra krenula je u realizaciju tokom proleća prošle godine. Radovi su tekli dobrom dinamikom pa se otvaranje očekuje krajem februara 2022.

Celu vest kao i veliku foto reportazu mozete pogledai u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/zavr%C5%A1ni-radovi ... p3028.html

Celu vest kao i veliku foto reportazu mozete pogledai u vesti na prvoj strani sajta ili na linku https://beobuild.rs/zavr%C5%A1ni-radovi ... p3028.html

 

[Вожд]

 

[McMillan]

Kako su lepo objasnili na građevinskoj tabli gde se izvode radovi. :roll: Kao da svi na svetu znaju gde je OŠ Marko Orešković, doduše dali su broj katastarske parcele ali bez katastarske opštine, beskorisna informacija.

 

[Вожд]

https://www.rts.rs/page/stories/ci/stor ... prema.html

Бољи услови за уметничке факултете

 

[SRBO]

није можда Београд, али:

https://www.ekapija.com/news/3524566/sr ... spa-centar

"факултет за еспорт и гејминг"

јел овом народу у циљу да нормалан свет навуку на доп да би се смирили?

 

[solecar]

Narod je uveliko na veselo - ružičastom dopu. Ovo mu dođe kao buster doza.

 

[Вожд]

 

[Вожд]

Rekonstrukcija Devete gimnazije najveći projekat u 2022.

Raspodelom gradskog budžeta za 2022. Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu dobio je jednu od „najjačih” kasa. Sa nešto više od 25 milijardi dinara opredeljenih za ovaj sekretarijat, to gradsko ministarstvo dobilo je 17 odsto ukupne prestoničke kase, odnosno drugu uzastopnu godinu budžet...

www.politika.rs

 

[Blackwolf]

Zdravo, nov sam na forumu, interesuje me ako neko mozda ima informaciju da li će se na kraju radova na izgradnji nove zgrade fon-a doći do proširenja kapaciteta, jer je trenutno bas teško upasti
Potencijalni budući student

 

[SunnyJ]

Ti spremaj prijemni kao da neće.

 

[Blackwolf]

Iskopao sam nekako na yt da je Ruzic rekao da bi trebalo da primi dodatno još 240 studenta, ali u pravu si

 

[Trejsi]

Izvor: Novosti

Beograd opredelio više od 4,5 mil EUR za sanaciju osnovnih i srednjih škola​

Za sanaciju krovova, fasada, mokrih čvorova, sređivanje dvorišta u osnovnim i srednjim školama, Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu je, u ovoj godini, namenio 544,7 miliona dinara odnosno 4,5 mil EUR. Najveća investicija će biti izgradnja fiskulturne sale za srednju tehničku školu i gimnaziju u Lazarevcu, koja će koštati 237,6 miliona dinara. Takođe, salu za fizičko trebalo bi da dobije i OŠ Mića Marković u Sopotu.

"Novo ruho", sređivanjem fasade i krova, dobiće - OŠ Milena Pavlović Barili u Višnjičkoj banji (26,7 miliona dinara), OŠ Banović Strahinja na Čukarici (31 milion), OŠ Duško Radović u Sremčici (22,3 miliona dinara), OŠ Rade Drainac u Borči (18,9 miliona dinara). Takođe, na spisku je i OŠ Jelica Milovanović iz Sopota, u kojoj će biti sređeni mokri čvorovi, a planirani su i unutrašnji radovi u školama.

U osmoletki Petar Kočić u Zemunu biće rekonstruisana hidrantska mreža i enterijer škole, kao i u Osmoj gimnaziji na Voždovcu. Đaci iz novobeogradske osnovne škole Laza Kostić dobiće kompletno sređeno dvorište, za šta je namenjeno 45,6 miliona dinara.

Kako Novosti saznaju u Sekretarijatu za obrazovanje i dečiju zašitu, spremna je projektno-tehnička dokumentacija za kompletnu rekonstrukciju pet škola - OŠ Sveti Sava i OŠ Vladislav Ribnikar na Vračaru, trgovačke škole, Sportske i gimnazije u Mladenovcu. Takođe, rade se projekti za sanaciju krovova u osnovnim školama Nikola Tesla, Rade Končar, Dule Karaklajić. U planu je i kompletno sređivanje OŠ Ratko Mitrović, kao i izgradnja nove podružne škole u sastavu OŠ Pavle Popović u naselju Meljak.​

 

[Вожд]

Пет факултета тражи повећање школарина, колико ће студенте који нису на буџету коштати студије

Наредне школске године на основне, мастер и докторске студије нашег најстаријег универзитета моћи ће да се упише 27.325 бруцоша, као и прошле године. Две трећине ће се школовати о трошку државе, предложио је Сенат Универзитета у Београду. Коначну одлуку о броју буџетских студената даје Влада...

www.rts.rs

 

[Kailan]

Никад нисам видео која је поента у плаћању институција које су у државном власништву

Тиме се постиже најгоре и из јавног и из приватног сектора. Фактички добијемо државни монопол који гуши конкуренцију и подложан је партократији али за коришћење те институције морају грађани да плаћају додатно, не рачунајући порезе које су код нас високи као у Скандинавији

То као да ти се појаве наоружани људи у оделима из Мека и саопште ти да ћеш морати да плаћаш Меку харач куповао из њега или не, али свакако ћеш морати да платиш и ако одеш тамо да купиш. Најобичнији мафијашлук

Нереално је шта ће све људи овде да толеришу

 

[Bender Rodriguez]

Pa koji model bi ti predložio? Pitam ovako, nisam ciničan. : /

I šta misliš o naplati javnog prevoza?

 

[marrecar]

Никад нисам видео која је поента у плаћању институција које су у државном власништву

Тиме се постиже најгоре и из јавног и из приватног сектора. Фактички добијемо државни монопол који гуши конкуренцију и подложан је партократији али за коришћење те институције морају грађани да плаћају додатно, не рачунајући порезе које су код нас високи као у Скандинавији

То као да ти се појаве наоружани људи у оделима из Мека и саопште ти да ћеш морати да плаћаш Меку харач куповао из њега или не, али свакако ћеш морати да платиш и ако одеш тамо да купиш. Најобичнији мафијашлук

Нереално је шта ће све људи овде да толеришу

Na fakultetima je naplata školarine itekako dobra stvar. Vrlo lako se odvajaju dobri i loši studenti, odnosno oni koji zaista mogu nešto da nauče i oni koji su tu samo mesto da zauzmu. Na mom faksu se uvek znalo ko daje sve ispite i ko je na budžetu, i oni koji troše kiseonik i ne rade ništa. Na ovaj način se vrlo prikladno nagrađuju studenti koji zaista uče i trude se, dok se drugima na samofinansiranju jasno kaže da treba da plaćaju jer se ne trude.
Što se mene tiče, tu ne treba ništa menjati i treba tako ostati. Uostalom, takvim finansiranjem se dosta pomaže opremanje fakulteta i podržavaju naučni radovi.

 

[Kailan]

Pa koji model bi ti predložio? Pitam ovako, nisam ciničan. : /

I šta misliš o naplati javnog prevoza?

Некако правим разлику између компанија и инситуција, где компанија постоји само да пружи одређену услугу појединцу за профит, може (и треба) да има што већу конкуренцију и треба да пропадне ако је финансијски неодржива, без да порески обвезници плаћају цех. Институције треба да кроз своју активност пружају ширу друштвену корист, финансирају се од пореза и буду транспарентне / подложне грађанској вољи.

Да објасним кроз чисту саможивост:

Ја немам никакву корист од тога што неко други има струју тако да нисам оштећен ако му се укине, могу да користим своју имао он или не. И плаћаћу је ако желим струју. Међутим, војска не може да функционише као компанија. Ја имам корист од војске чак и ако је не плаћам докле год је моје комшије плаћају. И обрнуто, ја ако плаћам војску преко рачуна ћу бити оштећен јер моје комшије не плаћају, то би било дословно бацање пара са моје стране. То ствара изопачени систем који новчано награђује ризик од поробљавања / инвазије непријатеља.

Исто је са правосуђем и образовањем. Ја имам огромну корист од образоване популације чак и да се приватно школујем. Стога немам проблем са тим да школске установе функционишу као институције. Мислим да је неоптимално да школске установе функционишу *искључиво* као приватне компаније а мислим да је катастрофално да функционишу као државни компанијско-институционални хибриди где се финансирају *и* наплатом школарине *и* од пореза јер онда иста особа два пута плаћа исту услугу.


Што се тиче организације факултетског образовања, мислим да је за сада најбољи модел да буде бесплатно школовање за редовно полагање испита али да се наплаћује додатно. Ако је нпр. школарина 1000е и има 10 испита по години, да би студент уписао следећу годину а положио је 9 испита мора да плати 100е за тај један који није положио. Институција је пружила могућност у складу са регуларно плаћеним порезима, за додатне услуге (поновљених испита) се плаћају додатни трошкови. Само што је важно организовати тако да те доплате не иду директно факултету него у државни буџет из ког би се финансирао буџет факултета у складу са обимом посла. У супротном би временом васкрсао овај систем где државни факултети отежавају полагање испита како би добили додатне паре.

Додао бих само да би онда морала да постоји ревизија система у зависности од потребе за радницима, тако да има више места на ЕТФ-у и медицини а мање на нпр. антропологији. Можда тако што би на антропологији била скупља школарина по додатном испиту него на СТЕМ факултетима.

Што се тиче јавног превоза, мало је компликованије али мислим да се може поштовати иста логика. Ако порески обвезници имају ширу народну корист од њега ок је да се плаћа од пореза, ако немају треба да функционише као компанија.

Сад је питање да ли ја имам корист од тога што се неко вози јавним превозом - ако је у питању нпр. воз од Београда до Новог Сада немам. Ако је у питању превоз трамвајем имам донекле (смањује се загађење и гужва у саобраћају). Ако је у питању превоз аутобусом имам али мање (смањује се гужва). Зато је мени некако логично да се у таквим случајевима превоз у граду финансира од пореза на загађивање у граду (акцизе на бензин, регистрацију возила, угаљ итд.). То би смањило гужве и загађење а то је мени у себичном интересу.

 

[Bender Rodriguez]

Ne mislim da je išta samoživo u tome što kažeš kao primer. Ne vidim samoživost. Ali vidim malo kontradiktornost. S jedne strane ti se groziš države i svega državnog (što razumem, jer je i mojoj porodici otela mnogo toga, ali nismo otišli u ekstrem zbog toga) a s druge strane podržavaš širenje i implementaciju modernog zapadnjačkog profiterstva i kapitalizma.

Taj deo mi nije jasan. Ne samo ovde nego i u nekim drugim situacijama.

Ja lično ne vidim problem u tome da bolji studenti imaju besplatno školovanje, a lošiji da plaćaju. I ja sam par godina bio na budžetu, a par platio sam. Išli su mi na onu stvar zbog drugih stvari, ali ne zbog cene. Doduše treba imati u vidu da moj fakultet jeste bio među najjeftinijim državnim, tako da kapiram da da sam bio na SI na ETFu i morao da platim, kolko beše tad - 200.000... da bih mislio drugačije.

Ja ne znam šta je u glavama ljudi u Ministarstvu prosvete i BU, ali verujem da u zadnjih 20ak godina oni polaze od premise da visoko znanje treba da se plaća. ALI, da je u redu da postoji balans i mera, te da onaj ko je dobar student ima plaćene studije od države odnosno društva. Meni lično je to ok. Što ne znači da ne uviđam i druge perspektive. Zato sam i pitao za tvoje mišljenje i predlog.

Javni prevoz je dobra paralela, jer eto, svi znamo da svi imamo korist od njega, bilo direktnu (kao putnici) bilo indirektnu (kao vozači automobila koji će snositi manje gužve ako deo ljudi koristi JGP ili pak manje ćemo čekati Gradsko stambeno, ili dostavu, ili vodoinstalatera, šta god...) Pa ipak u skoro celom svetu pristajemo da se deo njega finansira od karata, a deo od poreza, dotacija, kako li se već zove. Tako da šta ga znam, meni je ok da isto bude i sa fakultetima. Samo dok postoji mera u tome i dok postoje opravdani razlozi i mehanizmi.

 

[Kailan]

Не мислим да су западњачки капитализам и профитерство неспојиво са државним институцијама, напротив. Првенствено бољку овде видим у непостојању раздвојености приватног и јавног сектора што штети оба а највише народу.

Када сам рекао "саможиво" нисам мислио ништа конкретно негативно, само ето као илустрацију како је и у себичном интересу да неке државне институције не функционишу као компаније или да неке компаније не функционишу као институције.

Ја државу сматрам средством, она и ако јесте "нужно зло" и даље је зло; као таква се мора сматрати. Она увек мора да буде оруђе зарад максимизовања људске слободе и очувања интереса друштвене заједнице која ју је оформила. Сматрам и даље да је највиши морални идеал пуни волунтаризам у коме друштво функционише хармонично без потребе за државом јер су људи правични и морално исправни да нема потребе да их ико сили да се понашају исправно или спречава да се понашају погрешно. И сматрам да пут ка томе мора да иде постепеним резањем јавног сектора и државних услуга као и избацивањем државе из људских живота али постепено и почевши од потпуно излишних ствари. Свакако не преко ноћи укинути правосуђе већ јачати образовање, културу и самосталност народа.

Што се тиче високошколског образовања, модел који сам предложио би гарантовао да се додатни трошкови услед лоших студената покрију, финансијски би казнио падање испита али би уједно и наградио учење. Ја знам људе који су морали да прекину студирање или га одуже јер немају новца да га плате а све зато што су пали неки испит који им није био уопште везан за струку или се просто нису снашли кад је требало. Такође ми је глупо сматрати да само одлични студенти треба да имају право на бесплатно образовање, оно је корисно свима а не само одликашима. Замисли када би средња школа била бесплатна само вуковцима - да ли сматраш да би такав систем користио друштву?

Ја сам против тога да се нешто што већ функционише као компанија покрива из пореза јер то значи дуплирање плаћања. Мени је модел изградње путева рецимо пресмешан - држава финансира изградњу пута од кредита, плаћа тај кредит од пореза и онда грађаним који те порезе плаћају наплаћује путарину ако хоће да користи пут који су платили да се изгради. И онда ако треба да се поправи пут подигне још један кредит да би то урадила а који ће опет грађани да финансирају преко пореза. Мени је то чиста хајдучија.

 

[Bender Rodriguez]

Сматрам и даље да је највиши морални идеал пуни волунтаризам у коме друштво функционише хармонично без потребе за државом јер су људи правични и морално исправни да нема потребе да их ико сили да се понашају исправно или спречава да се понашају погрешно. И сматрам да пут ка томе мора да иде постепеним резањем јавног сектора и државних услуга као и избацивањем државе из људских живота али постепено и почевши од потпуно излишних ствари. Свакако не преко ноћи укинути правосуђе већ јачати образовање, културу и самосталност народа.

1) To želim i ja
2) Ali put ka tome nije slabljenje državnih institucija, jer u ovom bolesnom dobu u kome živimo, u ovom neofeudalizmu koji nam se nameće, gde se država povuče, doći će kompanije i korporacije. Samo što država ipak počiva na još nekim temeljima osim ''namlati što više para a svi drugi neka crknu''. Počiva na istorijskim vezama, na etničkim vezama, na idealnima, na zajedničkim interesima, na spremnosti protiv zajedničkih opasnosti, itd itd...

3) Ta tvoja i moja vizija voluntarizma je nedostižna, ona je idealna. Ostvarive su samo određene stope ispunjenosti te želje. Drugim rečima, možemo samo da stremimo ka tome, da mu budemo što bliži, ne i da očekujemo da jednog dana dostignemo to 100%.

Elem, država mora da postoji i da ima određeni uticaj i moć, ako ništa drugo, da u ovom bolesnom veku svi ne postanemo robovi i vlasništva mentalno obolelih korporacija.

Такође ми је глупо сматрати да само одлични студенти треба да имају право на бесплатно образовање, оно је корисно свима а не само одликашима. Замисли када би средња школа била бесплатна само вуковцима - да ли сматраш да би такав систем користио друштву?

Stvar je u tome što se srednje obrazovanje de facto smatra obaveznim, dok visoko baš i nije.
Srbija ima problem sa hiperprodukcijom fakultetskih diploma, čak i sada sa ovim sistemom plaćanja za lošije studente. Kada bi sve studije bile potpuno besplatne, svako bi išao na fakultet i otegao studiranje koliko god mu se ćefne.

Ја сам против тога да се нешто што већ функционише као компанија покрива из пореза јер то значи дуплирање плаћања.

Zavisi od slučaja do slučaja. Ne možeš sve da stavljaš u isti koš.

Eto, javni prevoz odnosno GSP je kompanija. Doduše, ono je javno preduzeće, al evo uzmimo za primer privatnog prevoznika Arrivu u okviru Integralnog tarifnog sistema. Taj prevoznik se plaća i od poreza i od karata. Zašto? Pa zato što je okolnost i slučaj takav da veći deo naroda koristi JGP ili ima neke koristi, ali ipak ne koriste svi. I ne koriste svi u istoj meri. E zato onaj ko njime pređe XYZ kilometara plaća XYZ dinara, a onaj ko prelazi X kilometara plati samo X dinara. Tako je u celom svetu, i u socijalističkim i u kapitalističkim uređenjima. Zaključak: neka sredina i odnos moraju da postoje. Odnosno, zavisi od slučaja do slučaja. Ne mora sve da bude državno, niti sve treba da bude privatno. Kao što je trotoar javna površina, moj stan je moj, a hodnik između ta dva je polu-javan, u smislu da o njemu vodimo računa mi koji živimo oko njega, ali pravo korišćenja ima svako (dokle god ne šteti, naravno).

Sredina mora da postoji. To jest, slučajevi sa sredinom i sa kombinovanjem nekih elemenata obe strane, moraju uvek da postoje. Ne može sve da bude čist kapitalizam, niti čist komunizam. Pogotovu uzimajući u obzir da postoji i treći put i alternativa svemu tome, ali to se danas retko gde predaje, jer ne odgovara glavnim krojačima sveta.

Na ostalo nemam šta da dodam.

 

[Kailan]

2.

Узмимо за пример тинејџера. Ми желимо да он буде самосталан и може да се понаша како ваља без икакве улоге родитеља. Да ли је пут ка томе:

а) Тако што ћемо му полако набацивати одговорност и обавезе, учећи га како да то ради на правичан начин и помагати му да се осамостали
б) Тако што ће родитељи преузимати све више обавеза и његових одговорности на себе, инфантилизујући га на нивоу детета

Ја сматрам да је б) оно што социјализам ради на нивоу народа и да деградира самосталност, самопоуздање, личну одговорност и предузимљивост популације. Одговорно тврдим да једно 40% људи у Србији немају никакав моралан компас ван онога шта им држава каже да је морално исправно а то је последица тога што деценијама нису ни смели да размишљају својом главом или сами просуђују. Како каже партија тако ћутиш и радиш. И то је много, много приметније код старијих људи.

Само зато што сматрам да неку функцију не треба да спроводи државни монопол не значи да сматрам да не треба да постоји уопште. Како је Бастат говорио:

“Socialism, like the ancient ideas from which it springs, confuses the distinction between government and society. As a result of this, every time we object to a thing being done by government, the socialists conclude that we object to its being done at all. We disapprove of state education. Then the socialists say that we are opposed to any education. We object to a state religion. Then the socialists say that we want no religion at all. We object to a state-enforced equality. Then they say that we are against equality. And so on, and so on. It is as if the socialists were to accuse us of not wanting persons to eat because we do not want the state to raise grain.”​

Не мислим да је решење у томе да се владарско жезло препусти корпорацијама, да оне замене државу. Сматрам да у стварности:

1. Моћ долази из капитала
2. Тиранија долази из монопола и централизације моћи

Знајући ова два увек ће довољно моћни власници капитала моћи да своју моћ каналишу кроз државу која је по дефиницији монопол и централизација моћи. Због тога немам ни илузију да држава може или хоће да дугорочно штити народну слободу од корпорација и богаташа. Исто тако сматрам да држава није ништа боља када она постане власник капитала и самим тим само непосредно гази народну слободу. Илузија о некој демократији се ту јако брзо изгуби као што смо и сами били сведоци. То су само два пута која воде до истог исхода.

Но покушај да се то реши принудном једнакошћу је такође бесмислен и води у тиранију своје врсте. Доказано је сада да у друштвима где не постоји сложена економија (нпр. примитивна друштва), хијерархија постоји на сили. Таква друштва су много насилнија и имају своју тиранију без могућности икаквог друштвеног напредовања без насиља. Фамозни "племенити дивљак" је по свему судећи илузија.

Зато сматрам да је пут ка волунтаризму у томе да се економија сама што више децентрализује, да се јача конкуренција у њој и да се омогући грађанима да се слободно богате / постану власници капитала. Србија је одличан пример како спречавање људи да то раде чега смо сведоци не води у спречавање од настанка олигархије. Обичан човек код нас малтене да не може законски да се богати фриленсингом па имамо много гору олигархију него једна Холандија. Која је уједно међу најнеједнакијим земљама по власништву капитала.

За мене је решење да се излишне функције државе укидају и појединци уче шта је исправно и да се богате / боре за себе. Подржавам сваку ненасилну, недржавну организацију која томе тежи - од синдиката преко еколошких организација до хуманитарних друштава. Зато не сматрам да је смак света што оне преузимају улогу на себе за коју људи мисле да "треба да ради држава". То се по мени показало као много боља опција па скандинавске земље имају много боље плате за раднике захваљујући јаким синдикатима без државног минималца.

3. Слажем се за хиперпродукцију диплома али то првенствено сматрам проблемом економски бескорисних, хоби диплома поред наведене антропологије. Немамо проблем са превише инжињера и неурохирурга. Зато сам и мислио да се хиперпродукција диплома некако ограничава - било квотама за упис на бескорисне факултете или тиме што би понављани испити били много скупљи на њима.

Мешавину јавног и приватног власништва сматрам генерално лошом, евентуално у том случају када је интерес сам помешан али ту мора да буде јасно раздвојена надлежност што код нас нажалост није.

 

[Bender Rodriguez]

A ja, ukratko i jedostavno, smatram da je rešenje isto kao i za 95% stvari u ovom univerzumu i životu. A to je - zlatna sredina, odnosno balans, odnosno kombinovanje.

Gadi mi se kada mi neko nameće današnji robovlasnički kapitalizam podjednako koliko mi se gade ljudi koji nameću komunizam (recimo Marks 21 ili tako neki čudaci). Opet, pogotovu imajući u vidu da postoji prostor za uspeh između te dve krajnosti. A postoji i alternativa oboma, nego kao što rekoh, o njoj danas niko ili gotovo niko neće da predaje. Jer je ne vole ni ex Boljševici sa istoka ni kapitalisti koji su izgradili svoja društva i bogatstva (ranije) na robovlasništvu, segregaciji, eksploataciji, kolonizaciji, revanšizmu (''duguješ mi'' umesto ''učinio sam ti''), pljačkama i profiterstvu.

Na kraju krajeva, i mnogima omražena SFR Jugoslavija je imala priličan broj svojih momenata koji su ličili na volunterizam. Na radne akcije se nije išlo samo iz moranja, mnogi su išli iz istinske želje da pomognu i iz istinskih ideala i verovanja da će sutra biti bolje. Isto je bilo i sa vojskom, sa programima solidarnosti... a toga na kapitalističkom zapadu i nije bilo baš mnogo. Sad ga ima u nekom obliku, ali je uglavnom vezano za lažno moralisanje u vidu spašavanja mačke s drveta i udomljavanja pit bula, dok ljude ko šiša (sem ako su migranti, naravno, onda odma interveniše SJ i PC ekipa).


Prosto, čovek se lakše identifikuje i natera da radi za opšti kolektiv koji čine njegovi sunarodnici i braća po istoriji, nego što se tera da uradi isto zarad neke tamo kompanije ili korporacije koju zabole i za njega i za ceo njegov narod i region. A moderni konzumeristički kapitalizam i korporatokratija propagiraju upravo to. Rezultati se mogu videti u Americi. Jeste, svi rade efikasno i optimalno, ali zato kad postaneš tehnološki višak ili Bezos odluči da hoće novu jahtu, ma nema šta, letiš odmah na ulicu pa se snalazi... Da si mačka ili ker pa i ajde, al ovako kao čoveka... ma nikoga ne zanimaš.

 

[Вожд]

MPU.