Rezultati pretrage

Јесте. Тад је била Шеста мушка.

БЕОГРАДСКИ СПОМЕНАРНИК Књига четврта СПОМЕН ПЛОЧЕ Први том - ЛИЧНОСТИ У СПОМЕН ПЛОЧАМА стигла је до штампарије! То је прва књига на тему спомен плоча уопште. Из ње ћете сазнати: где су живели, које улице су по њима назване, који зидови памте неке знамените личности... Садржи биографије 239...

Где је ово?

У дворишту обданишта у Петра Коњовића улици на Канаревом брду. Чека да се накупи довољно споменика за други том Књиге прве БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА.

“Сима Игуманов са сирочићима”... Радујем се свакоме споменику, новом. Но, нарочито сам сретна кад се овако, неки споменик, давно постављен па уклоњен врати на своје место. У Књизи првој БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА сврстала сам је била у рубрику Нестале (уништене) скулптуре, с надом да ће се једнога...

Не сматрам. Можда се нисам најјасније изразила. Дакле, Светомир Арсић Басара јесте такође уметник. Али овај деспот Стефан му је прилично несретно испао.

Ово је остатак споменика илегалној штампарији и архиви ЦК КПЈ. (Више о споменику, аутору, и самој штампарији може се наћи у Књизи другој БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА).

Тај споменик је радио вајар који је уистину био уметник, Небојша Митрић. И мени се свиђа. То је један од (више) разлога зашто сам баш њега била одабрала за корице Књиге прве мога БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА.

Није на Калемегдану, већ на Београдској тврђави.

Митрићев деспот Стефан Лазаревић на Београдској тврђави за овај је "мила мајка".

Деспот Стефан Лазаревић има већ две улице у Београду, па што не би имао и два споменика... Међутим, мало је чудно што се некој личности подиже и други споменик, док неке још увек немају ниједан

Да. Но, такав споменик Ђинђићу већ постоји у Београду, сасвим добар, а опет и оригиналан, али није им политички, а вероватно и другојачије подобан. Ја сам имала прилике да га снимим, и уврстићу га у други том Књиге прве свога БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА - Личности у београдским споменицима, који...

За Вас, који не познајете добро историјске чињенице... Све то може се итекако и данас прочитати. Само се ваља потрудити. Да, уложити ваља напор... Што некима, очевидно баш и није јача страна... Понекад нема другог начина него овако, директно рећи. А рећи морам Уосталом, опет исто важи...

Очевидно је и да много тога другог не знате. Но, то шкоди само Вама, истини не шкоди...

Што се Вука Караџића тиче, нема никакве "сумњиве заслуге". Он је вредни национални делатник, историограф, етнограф, писац, скупљач народне књижевности... Реформа правописа је тек мали део његовога рада. Русија му је дала и пензију. Мало ко то заправо и зна. Али, ко уистину проучава историју из...

Треба прво разлучити шта нам је важније. Да ли национално памћење, или уметничко-естетски доживљај. Тек кад будемо знали шта заиста хоћемо, и тек кад и сами нешто конкретно урадимо, као и кад постанемо свесни где живимо, онда евентуално можемо бити тако захтевни. У међувремену - нека...

Ево и њега коначно у мојој збирци. То је до сад 1971. споменик који сам снимила у Београду. Пошто истражујем споменике пре свега с историографске стране (поднаслов БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА је “Путовање српском историјом кроз споменике у Београду”), а тек потом и с уметничко - естетске, моја прва...

Пре oko 2 недеље Студио Б још је био ту (ја гостовала), али се исељава свакако... Упитах : генерално, планира се некакав видиковац, ал нису знали тачно да ми кажу дал ће бити отвореног или затвореног типа.

Меркур, једна међу многим скулптурама с београдских фасада, и чест мотив. Овај се налази на згради у Милоша Великог, где је данас седиште Владе Србије, а пре Другог светског рата изворно било Министарство финансија Краљевине СХС/Југославије. Зграда је импозантна, и врло богата разноврсном...

Као што већ написах овде раније, ја походих и снимих нешто преко 170 цркви и манастира на територији Београда. А остало ми је на списку још неких 19, теже или скоро немогућно доступних градским превозом.

Мештровића, као и све друге личности, уосталом, треба сагледати у целини читавог његовог живота и рада, и у свим фазама, не само тако фрагментарно чупати ово или оно из контекста, и с накнадном памећу. И, разлучити лични укус, разне друге субјективизме, и вануметничке факторе, од објективних...

Током Другог светског рата у Срба је на територији окупиране и распарчане Краљевине Југославије уистину постојало, не "два антифашистичка", него два покрета отпора против окупатора, а окупатора је било, како знамо, различитих и разноврсних - у сваком случају - превише... Нисмо једини народ...

Тај термин "фашисти" како су га користили титоисти служио је заправо да се ствари замагле и релативизују. Они су намерно све окупаторе и ратне злочинце потрпали у исти кош, а проширили су термин и на скоро све остале који им идеолошки нису били по вољи. Најдрастичнији је је то било на примеру...

П. С. Овде на плочи постоји и даље она стара грешка: није фашистички, већ нацистички окупатор.

Споменик је на први поглед немушт... Али, заправо није тако. Ваља се потрудити па пронаћи детаљне податке о њему... Постављање спомен плоче у тротоар, а ово није једини пример (не мислим само на ону на Тргу код Кнежевог споменика) генерално није најсретније решење.

Време је, крајње, да се пре свега научи разликовати Алеја великана од Алеје заслужних грађана, јер то су две сасвим различите меморијалне целине у оквиру Новог гробља. Каквог смисла има било каква расправа ако се не знају основни појмови...? А Бог нек душу прости свим преминулим праведницима.

Можда, ако реше питање оних пар зграда у околини понетих па упуштених, и неколицине егзотичних лица из оближњих паркова крај Миладиновог моста...

Ово је у данашњој Отона Жупанчича улици... Ако је и даље тамо...

Сретен Стојановић је споменик Карађорђу начинио још средином 50-их прошлога века. Најпре је постављен у Подгорици један одливак, 1961, а у Београду тек 1979. Све, након смрти вајара. У Подгорици је на ниском постољу, при земљи.

Та скулптура је постављена 1982, у знак братимљења ДВД Вождовац и ГД (Gasilsko društvo) Шемпетер при Горици. Није ушла у Књигу другу мога БЕОГРАДСКОГ СПОМЕНАРНИКА јер сам за њу била сазнала управо пошто је књига већ била послата у штампарију. Ако Бог да, биће у другом тому Књиге друге.