Šta je novo?

Tramvaji

Postojali su planovi za vreme Branka Pesica da tramvaj prodje kroz Omladinskih Brigada i dalje prema Zemunu... Zasto nije tako otislo dalje, ostace misterija... Umesto Omladinskih Brigada, diletanti izabrali Bulevar Umetnosti.. Ž
 
Могуће да су хтели да избегну кружни ток.
 
Ne postavljam

Ne postavljam trolejbuski sistem kao primaran, ali ni tramvajski kao primaran, što bih rekao da ti radiš (takav utisak ostavlja pisanje). Umesto što postavljamo pretpostavke kome je šta primarno, možemo da o nekim stvarima raspravljamo konstruktivno. Shodno tome bih voleo i da čujem tvoje rešenje problema koje sam naveo u odgovoru.

Za Zemun smatram da je bolji trolejbuski sistem, uz naravno i metro. Samo da dodam još jednu stvar, koje sam se setio, a zaboravio sam da napomenem. Ljudima koji putuju Bulevarom Mihajla Pupina, primarni cilj je Zeleni venac i / ili Trg republike sa okolinom. Kako tramvaj ne bi išao preko Brankovog mosta, ljudi bi opet presedali kod Ušća iz tramvaja na autobuse koji voze istim tim bulevarom, ili bi u startu ulazili u autobuse. Slično poput trenutne situacije sa tramvajima u Jurija Gagarina i Milentija Popovića.​
Значи остављам правилан утисак. Да, трамвај са унапређењима усмереним ка лакошинском систему јесте кичма и основа за већину главних коридора града 1-2 милиона становника, и не пориче метро.

За разлику од метроа, трамвајски пројекти се могу реализовати за мање од 2 године. Доњи строј трамвајске инфраструктуре (тунели, естакаде, подвожњаци, медијана брзог пута) може се конвертовати за метро, или примењивати мешовита трамвај-метро употреба. У случају трамваја на Михајла Пупина, ту није био циљ да се путници 16, 65 и 75 пребаце на трамвај, већ део путника 17, 18, 78 и 83. Од ових 4 чак 3 су међу 10 најоптерећенијих линија у Београду, што говори о постојању јако оптерећених праваца кретања који не иду на Трг републике. Пројекат би подразумевао заједнички трамвај-БРТ коридор на средини Михајла Пупина.

Везано за подземни трамвај испод Круга двојке, ја сам већ негде сугерисао почетак градње метроа са минималном подземном деоницом пуштеном што пре и мешовитом употребом трамвајских и метро возова. То би било Железничка станица Земун - Земун депо(Марије Бурсаћ) - Александра Дубчека - Стари Меркатор - Општина НБГ - Арена - Сава Центар - Хајат - Косанчићев венац - Трг републике прва фаза, са подземним једино у строгом центру. Касније подземно до Вука, при чему би метро за Земун ишао до Вука а трамвај 7 од Савских Блокова до Устаничке (Калуђеруце 2) ишао метро тунелом.

Док Звездара има бар какав такав Булевар краља Александра, Земун нема ни то. Откуп кућа за ширење Угриновачке+градња булевара са очајнички недостајућом комуналном инфраструктуром+метро естакада је два пута јефтиније од подземног метроа на истом правцу. Ако бисмо о интензитету токова, мали је за метро, и у неком мудром планирању остао би трамвај бар 15-20 година. Ако би још оптималније, линија која улази у метро тунеле.


Ја бих предложио трамвај кроз Главну испод пута у плитком ископу.
Главна је јако осетљива због угрожавања историјских целина шта год да пипнеш, и ужасних геолошких услова. Чак је и Јовин под притиском (геолошке) струке померио метро станицу Земун са Главне до Пинкија.

Ја тролејбуски БРТ у главној и Цара Душана подржавам, са делимичним затварањем Главне за аутомобиле (возила са посебном дозволом) од Авијатичарског трга до Гардоша. То не пориче ни трамвај ни метро, већ нуди целовиту мрежу. Увек је могуће усмерити трамвај, метро и тролејбус на различите коридоре опслуживања.
 
Dve ideje kako da se konačno napravi preko potrebna okretnica na Novom Beogradu.

Prva ideja ima problem sa ukrštanjem sa dve raskrsnice (Pupinov i Teslin bulevar) ali i mogućnost da se vozi skroz do budu parka, buduće Filharmojije i keja.

ideja 1.jpg


Druga ideja je mnogo lakša i verujem jeftinija, samo se napravi kružni tok kao na Autokomandi gde mogu da se okreću tramvaji. Nisam mogao da rastumačim po planu da li je to svakako planirano.

ideja 2.jpg
 
Sinoć sam iz pravca niša autoputem pretekao tramvaj, liči na špance naše, možda je i potpuno isti, ako smo kupovali nešto, stigao je jedan. Možda ih je bilo i više, ne znam jer sam se vraćao iz Mladenovca, ja sam jedan video.

Auta iz pratnje, kao i oznake na šleperu su na srpskom, pa verujem da su za Beograd namenjeni.
 
Verovatno si u pravu, jer bih naleteo negde da vesić skakuće kako investiramo u gsp i to, da je nešto kupljeno.
 
1. Tramvajski depo nije u Železniku, nego u zoni Labudovog brda. Depo bi bio trolejbusko – tramvajski, jer sam reorganizacijom trolejbuskog podsistema tu predvideo dodatni depo, kao i na Bežanijskoj kosi, u produžetku iza okretnice 65, uz uračunatu selidbu sa Dorćola na Kosmaj. Ti sad vidi koliko ovo menja situaciju, s obzirom da bi trolejbuski podsistem baš bio razgranat na Vidikovcu, Petlovom brdu, Labudovom brdu, Ceraku, Filmskom gradu, Žarkovu, Čukaričkoj padini, Borskoj, Miljakovcu...

Da bi bilo dobro da postoji još jedan depo za tramvaje, bilo bi, samo nisam siguran koliko je Ada Huja baš najbolje rešenje

2. Što se tiče kraka ka Vidikovcu, tu sam više za to da Metro prolazi ispod naselja, a da lokalne linije imaju vezu sa tramvajem, koji bi bio kao neka vrsta dopune metro sistemu
Između Železnika, Starog kružnog puta i Vidikovca imamo jednu od najlepših i najboljih zona za plansku gradnju, bez industrije, skladište i depoa, koje bi trebalo da gradimo sa druge strane Starog kružnog puta.
RTRRTT.jpg

Ja sam prevoz kroz to novo naselje nacrtao jako grubo, ali suština je koncept, tramvaj/LRT ka centru i Novom Beogradu, trolejbuski arterijski BRT kao bočna veza između grebena na kojima je Beograd, grananja kako bi se pokrila unutrašnjost naselja i uže ulice.

Tramvaj sa rastojanjem među stajalištima 600-750 metara, podvožnjaci ili nadvožnjaci na važnijim raskrsnicama. Jedina semaforizovana raskrsnica za Tramvaj na pravcu Ibarske Braće Vučković. Ostavljeno je jako malo ukrštanja sa automobilima za slučaj konverzije u metro, a koji bi ubrzao sve ovo tek par minuta. Čak, ima smisla metro tunel u Požeškoj sa mešovitom tramvaj-metro primenom. Mnogo bogatiji Holanđani odavno tako rade.
 
Sinoć sam iz pravca niša autoputem pretekao tramvaj, liči na špance naše, možda je i potpuno isti, ako smo kupovali nešto, stigao je jedan. Možda ih je bilo i više, ne znam jer sam se vraćao iz Mladenovca, ja sam jedan video.

Auta iz pratnje, kao i oznake na šleperu su na srpskom, pa verujem da su za Beograd namenjeni.
možda je neki caf dosao sa sklapanja moguce 1514 koji je imao udes u resavskoj jer je ceo prednji deo bio razvaljen a gsp to nije mogoa da sredi..cisto sumljam da su neki novi mada bi valjalo :D
 
Između Železnika, Starog kružnog puta i Vidikovca imamo jednu od najlepših i najboljih zona za plansku gradnju, bez industrije, skladište i depoa, koje bi trebalo da gradimo sa druge strane Starog kružnog puta.
Pogledajte prilog 136504
Ja sam prevoz kroz to novo naselje nacrtao jako grubo, ali suština je koncept, tramvaj/LRT ka centru i Novom Beogradu, trolejbuski arterijski BRT kao bočna veza između grebena na kojima je Beograd, grananja kako bi se pokrila unutrašnjost naselja i uže ulice.

Tramvaj sa rastojanjem među stajalištima 600-750 metara, podvožnjaci ili nadvožnjaci na važnijim raskrsnicama. Jedina semaforizovana raskrsnica za Tramvaj na pravcu Ibarske Braće Vučković. Ostavljeno je jako malo ukrštanja sa automobilima za slučaj konverzije u metro, a koji bi ubrzao sve ovo tek par minuta. Čak, ima smisla metro tunel u Požeškoj sa mešovitom tramvaj-metro primenom. Mnogo bogatiji Holanđani odavno tako rade.
Na sličan način bi se mogla ovako srediti i Jurija Gagarina.
 
6. Kao što napisah na početku, bulevar Zorana Đinđića je izabran kao brži i efikasniji koridor, koji bi mogao da saobraća paralelno sa metroom. Prostora za tako nešto ima.

7. Ovde je odabrano da Bulevar umetnosti bude tramvajski koridor, jer je brži i efikasniji od Omladinsklih brigada i kružnog toka kod Opštine

Ono sa čime tramvaj ima problem na raskrsnici, a metro nema je prolazak u sporedno levo skretanje. Ako daš prioritet tramvaju, napraviš haos na drumu. Ako daš prioritet drumu, imaš niskoefikasan tramvaj. Preko Zorana Đinđića tramvaju daješ dva takva skretanja. Problem se rešava kružnim tokom, podvožnjakom ili nadvožnjakom, ali ta rešenja nisu svugde ni isplativa ni primenjiva bez većih poteškoća.

U okviru tramvaja po Mihajla Pupina sam predvideo drumski podvožnjak na dominantnom drumskom pravcu kod ušća (Mihajla Pupina) sa kružnim tokom na površini i tramvajem u sredini. Kod Opštine Novi Beograd ima tri varijante, Autokomanda rešenje, Autokomanda rešenje sa drumskim podvožnjakom Omladinskih brigada-Merktor, drumsko-tramvajski podvožnjak Enjub-Pariske komune.

Na Milentija Popovića-Milutina Milankovića i Jurija Gagarina-Ivana Ribara imamo nikada zagušene bulevarske raskrsnice gde je kružni tok idealno rešenje.

Za Jurija Gagarina-Omladinskih brigada i Jurija Gagarina-Gandijeva, gde se ukrštaju ulice sa visokim intenzitetom saobraćaja je nedvosmisleno unapređenje usmereno na drumsko-tramvajski podvožnjak na pravcu Jurija Gagarina. Ostaje samo pitanje rešavati pravce Gandijeve i Omladinskih brigada i skretanja kružnim tokom ili površinskom raskrsnicom. Dušana Vukasovića se može rešiti Dušana Vukasovića i Nehruova se mogu uključiti u zajednički zeleni talas. Crvene Armije i Đorđa Vukasovića se mogu rešiti da dva stajališta u oba smera budu između ovih ulica na krajevima Belvila, kako bi čekanje tramvaja na semaforu bilo minimalno. Jedino za leva skretanja sa Antifašističke borbe nemam dobrih i isplativih rešenja, kao ni početak Zorana Đinđića. Ali, to je podnošljivo.

Predviđam Y krak na kraju blokova, na način da veže Surčinski put i Bežanijsko groblje. Sadašnje Bežanijsko groblje se već prepunjava, i postoje planovi širenja zapadno. Ja mislim da će to biti ubedljivo najveće groblje u Srbiji, a za Zadušnice bi tu trebalo očekivati kolapse. Tu može da bude pruga na znatno jeftinijem klasičnom koloseku, a postoje i varijante kružne linije unutar ili oko groblja. Buduća raskrsnica Grčke, Surčinskog puta i T6 je tačka jakih preloma transportnih tokova, i odlično mesto za uređen prigradski terminal javnog prevoza, sa presedanjima bez prelaska preko kolovoza za kretanje privatnih automobila, P&R, taksi stanica i ostalo što se očekuje od takvog terminala.

Preko Bežanije predviđam aerodromski BG:VOZ, koji za razliku od naprednog ide na desnu obalu Save i pokriva područja do sada ne pokrivena ni tramvajem, ni vozom, i koja nikada nisu bila u metro planovima. Stajanje na Omladinskih brigada predviđam samo na toj liniji.

Tramvaj pored Arene umesto Bulevara umetnosti postavljam kao varijantu. Omladinskih brigada je nezgodna zato što je arterijska ulica sa velikim gustinom raskrsnica sa velikim intenzitetom tokova u skretanje. Efikasna rešenja koja predlažem i na raskrsnici sa Jurija Gagarina i kod Opštine Novi Beograd gube svoj efekat ako se tamo pravi tramvajska raskrsnica. Bulevar umetnosti ne pokriva ni Airport City ni Arenu, ide kroz spavaonicu uglavnom. Za liniju sa Banovog brda je sve jedno, ali veza Blokovi-Zemun se ne dobija najkraća. To i za mene ostaje tema za razmišljanje. Nadvožnjak preko "Jaje petlje" kod Arene se uvek može koristiti za neki budući metro.
NBG-TRAM.jpg
 
@Karlo del Ponte

Definitvno, u dobroj meri možemo da se složimo da se ne slažemo. Glavni utisak je, zašto jednostavno, kada može komplikovano.

Od kada je to problem imati i metro i tramvaj na istoj trasi (duž istog pravca)? Generalno mi takvo rezonovanje nije najjasnije. Metro kroz Bul. Zorana Đinđića bi išao podzemno, ako bi smo se držali plana. Čak i da ide nadzemno, to bi bilo na stubovima, tako da ne postoji ni tu prepreka da dele trasu. Već je pričano na forumu o tome i davani su primeri iz sveta. Ovo je jedna od retkih stvari, u moru copy – paste ideja od kojih :rolleyes:, da može da se izvede, a da pritom ne remeti funkcionisanje grada, već da ga unapredi.

Izostavljanje tramvaja iz Vojvođanske i Tošinog bunara, što sam predlagao, nije mi baš najjasnije, pogotovu što uveliko imamo veliku frekfenciju ljudi duž Vojvođanske, a u Tošinom bunaru se to povećava konstantno u poslednje vreme. Takođe, tim mojim poredlogom bi se rešilo i višegodišnje nepostojanje linije duž celog Bul. Milutina Milankovića, a što se sve češće čuje, uprkos postojanju BG: voza na toj relaciji. Kao što si i sam mogao da vidiš, predložio sam da linija 9 ide Bul. Milutina Milankovića i Vojvođanskom, pa Dr. Ivana Ribara do okretnice u bloku 45.

Prvo sam kažeš da tramvaj u Omladinskih brigada ne bi bio dobro rešenje, a onda da tramvaj pored Arene (ulicom Španskih boraca) umesto Bulevara umetnosti postavljaš kao varijantu, jer tramvaj kroz Bulevar umetnosti ne pokriva ni Airport city, a ni BG Arenu, plus što ide kroz spavaonicu. Zašto je bolje imati trasu tramvaja kroz ulicu gde je dobar deo neizgrađen, gde je BG Arena, u kojoj imamo povremeno dešavanja, i blokove koje već pokrivaju drugi tramvaji, nego li kroz ulicu gde je spavaonica? Uz to bi smo morali da modifikujemo petlju kod Arene, dok u Bulevaru umetnosti ne moramo ništa da modifikujemo. Inače, mojim predlogom za trasu kroz Bul. Zorana Đinđića se pokriva i Arena.

Dalje, kažeš da rešenje sa trasom kroz Bul. Zorana Đinđića nije dobro zbog toga što je problematično skretanje iz Milentija Popovića, a sa druge strane napraviš skretanje u nivou ulice u oba smera na raskrsnici Jurija Gagarina i Agostina Neta.

Što se tiče kružnog toka u Bul. Milutina Milankovića, pre bih ga stavio na raskrsnicu sa Antifašističke borbe, tako da tramvaj ide ispod kružnog toka.

Za rešenja u Jurija Gagarina sa poprečnim ulicama, se slažem.

Za kružni tok na raskrsnici Milentija Popovića i Bul. Mihajla Pupina, deluje mi suviše komplikovano. Na stranu što nam se mišljenja razlikuju oko tramvaja kroz Bul. Zorana Đinđića i Bul. Mihajla Pupina.

Za tramvaj ka Novom Bežanijskom groblju ostavljam drugima da daju svoje mišljenje da li ima potrebe za tako nečim, jer taj tramvaj treba da ima svrhu i kada nisu zadušnice.​
 
Za tramvaj ka Novom Bežanijskom groblju ostavljam drugima da daju svoje mišljenje da li ima potrebe za tako nečim, jer taj tramvaj treba da ima svrhu i kada nisu zadušnice.
Ja predlažem za Bežanijska kosu krak od Mosta na Adi, Bulevarom, Marka Čelebonovića, Grčka i na kraju ulice okretnica. To je iznad okretnice 70 74 i 75
 

9. Ovo je razrađivao @Bender Rodriguez , pa sa njim najbolje da vidiš na tu temu. Ja sam lično za to da metro prođe preko Senjaka na Prokop i KCS, bilo kao trajno rešenje, bilo kao krak linije 1, a da linija 3 ide preko Voždovca na Vukov spomenik.​
Evo ceo plan, sa sve bulevarima, trolejbusima, metroom, prigradskom železnicom. Kod Merkatora sam ostavio dve varijante, kako metro gradnja ne bi ometala redovan masovan (tramvajski) prevoz. Ostavio sam i taj tramvaj po Tošinom bunaru kao otvorenu varijantu.

Zemun Tram.jpg

Definitvno, u dobroj meri možemo da se složimo da se ne slažemo. Glavni utisak je, zašto jednostavno, kada može komplikovano.
Složenost tih rešenja nije svemirska tehnologija. Još je Kraljevina Jugoslavija u dosta manjem Beogradu, i pri skupom (ručnom) mešanju betona, dovoženjem građevinskog materijala volovskim zapregama radila podvožnjake.

Od kada je to problem imati i metro i tramvaj na istoj trasi (duž istog pravca)? Generalno mi takvo rezonovanje nije najjasnije. Metro kroz Bul. Zorana Đinđića bi išao podzemno, ako bi smo se držali plana. Čak i da ide nadzemno, to bi bilo na stubovima, tako da ne postoji ni tu prepreka da dele trasu. Već je pričano na forumu o tome i davani su primeri iz sveta. Ovo je jedna od retkih stvari, u moru copy – paste ideja od kojih :rolleyes:, da može da se izvede, a da pritom ne remeti funkcionisanje grada, već da ga unapredi.​
U toku podzemne gradnje bi prekid tramvajskog saobraćaja bio bar 4 godine, a nadzemne bar 2 godine. U Požeškoj i Bulevaru kralja Aleksandra je to nužno zlo zbog nepostojanja bulevarske mreže, ali ne i na Novom Beogradu. Ako si mislio da se napravi metro tunel/estakada i da se prvo pusti tramvaj, da tramvaj ostane na metro infrastrukturi još nekoliko decenija dok metro mreža ne bude dovoljno razgranata, onda da to podržavam, i nismo se dobro razumeli. Ali čak i estakada, iako nekoliko puta jeftinija od tunela, nije isplativa ako se u kratkom roku ne pusti tunel gradskog šinskog prevoza na desnoj abali makar do Tašmajdana.

Na Čukarici, najbolje je da se napravi podzemni tramvaj ispod Požeške istovremeno sa produžecima za Vidikovac, baš zato, da se jednom iskopa i za svagda, a da par kilometara skupog tunela ima maksimalnu funkciju.

Izostavljanje tramvaja iz Vojvođanske i Tošinog bunara, što sam predlagao, nije mi baš najjasnije, pogotovu što uveliko imamo veliku frekfenciju ljudi duž Vojvođanske, a u Tošinom bunaru se to povećava konstantno u poslednje vreme. Takođe, tim mojim poredlogom bi se rešilo i višegodišnje nepostojanje linije duž celog Bul. Milutina Milankovića, a što se sve češće čuje, uprkos postojanju BG: voza na toj relaciji. Kao što si i sam mogao da vidiš, predložio sam da linija 9 ide Bul. Milutina Milankovića i Vojvođanskom, pa Dr. Ivana Ribara do okretnice u bloku 45.
Sa Tošinog bunara/Vojvođanske se tokovi jako granaju, i nisu tako intenzivni kao za Zemun i Bežanijsku kosu. To neka ostane za neku dalju budućnost. Pogotovu što od Pariske komune Tošin Bunar je 1+1 do Zemuna, i širenje može imati vrednost tek kada se Donji i Gornji grad spoje bulevarskom vezom. Autobus na svakih bar 15 minuta od početka do kraja Milutina Milankovića je urbanistička nužnost. Ali, za brza i dugolinijska kretanja, ako napravimo BG:VOZ od Savskog trga do Aerodroma preko Bežanije imamo već "metroliki" prevoz. Na Desnoj obali Save imamo transportni zahtev da se uđe duboko na Desnu obalu i usko grlo Nemanjina. U tim uslovima, osim kraka za Blokove na Levoj obali gradimo samo potencijalno najopterećeniji pravac, a to je preko centra Novog Beograda i Zemuna. Tek nakon dosta razvijenog sistema metro-podzemni tramvaj imamo oslobođene kapacitete u centru za bočno pogušćavanje mreže po Novom Beogradu.

Unapred se izvinjavam što ćeš ostatak odgovora dobiti za verovatno nekoliko dana.
 
Prvo sam kažeš da tramvaj u Omladinskih brigada ne bi bio dobro rešenje, a onda da tramvaj pored Arene (ulicom Španskih boraca) umesto Bulevara umetnosti postavljaš kao varijantu, jer tramvaj kroz Bulevar umetnosti ne pokriva ni Airport city, a ni BG Arenu, plus što ide kroz spavaonicu. Zašto je bolje imati trasu tramvaja kroz ulicu gde je dobar deo neizgrađen, gde je BG Arena, u kojoj imamo povremeno dešavanja, i blokove koje već pokrivaju drugi tramvaji, nego li kroz ulicu gde je spavaonica? Uz to bi smo morali da modifikujemo petlju kod Arene, dok u Bulevaru umetnosti ne moramo ništa da modifikujemo. Inače, mojim predlogom za trasu kroz Bul. Zorana Đinđića se pokriva i Arena.
Najjači tok putnika, koji bi hteli da obuhvatimo tramvajem je između Čukarice sa Rakovicom za Novi Beograd sa Zemunom, i na tom pravcu želimo maksimalni kvalitet i upotrebnu vrednost. Ako idemo na Španskih boraca imamo od skupljih objekata tramvajski nadvožnjak, koji istovremeno i ubrzava tramvaj, a može se koristiti za metro jednog dana. Ako idemo na Bulevar umetnosti imamo ili dva duga usporavanja čekanjem na leva skretanja, ili jako skupe radove na UMP/Heroja sa Košara između Španskih boraca i Bulevara umetnosti (drumski nadvožnjak na pravcu UMP, ispod kružni tok sa tramvajskom raskrsnicom u sredini i priotitetom tramvaja), ili drumsko-tramvajska raskrsnica u nivou, što takođe za mene nije varijanta.

Dakle, jedan glavni pravac Autokomanda - Slavija - Železnička stanica Beograd - Opština Novi Beograd - Zemun za koji se zahteva maksimalna brzina sa ulaganjem u objekte u zonama raskrsnica, i drugi glavni pravac Čukarica - Železnička stanica Novi Beograd - Opština Novi Beograd - Zemun gde se očekuje isto.

Lošije rešenje dobija pravac Savski blokovi - Opština NBG - Zemun, što je i razlog zašto treba razmatrati rešenje sa novim UMP nadvožnjakom iznad Španskih boraca i Bulevara umetnosti, iznad Španskih boraca samo tramvajski nadvožnjak, kako bi rešenje bilo efikasno.

Dalje, kažeš da rešenje sa trasom kroz Bul. Zorana Đinđića nije dobro zbog toga što je problematično skretanje iz Milentija Popovića, a sa druge strane napraviš skretanje u nivou ulice u oba smera na raskrsnici Jurija Gagarina i Agostina Neta.​
Takva raskrsnica nam je potrebna bar negde. Ako je praviš, najbolje tamo gde je bar jedan pravac dominantan, što nije slučaj Jurija Gagarina i Omladinskih brigada.

Što se tiče kružnog toka u Bul. Milutina Milankovića, pre bih ga stavio na raskrsnicu sa Antifašističke borbe, tako da tramvaj ide ispod kružnog toka.
To ne isključuje jedno drugo.
Za rešenja u Jurija Gagarina sa poprečnim ulicama, se slažem.
Oko nečega smo se složili
Za kružni tok na raskrsnici Milentija Popovića i Bul. Mihajla Pupina, deluje mi suviše komplikovano. Na stranu što nam se mišljenja razlikuju oko tramvaja kroz Bul. Zorana Đinđića i Bul. Mihajla Pupina.​
Ranije pisao, od kada je drumski podvožnjak naučna fantastika?

Za tramvaj ka Novom Bežanijskom groblju ostavljam drugima da daju svoje mišljenje da li ima potrebe za tako nečim, jer taj tramvaj treba da ima svrhu i kada nisu zadušnice.​
Tu se planira najveće groblje u Beogradu. Svakako bi trebalo uključiti u studiju opravdanosti, ako se pokaže negativnom, tada tramvaj samo do ukrštanja T6, Grčke i Surčinskog puta, gde bi bio P&R i prigradski terminal.
3. Za Voždovac nisam najsigurniji kako da se izvede, imajući u vidu da će SMT prolaziti kroz Stepu Stepanovića, pa nisam ni stavljao to kao predlog, iako se generalno slažem sa time

4. Produženje od Ustaničke je uslovljeno predlogom da se Gročanska naselja oslone na linije BG: voza koje sam predložio, označene kao linija 7 i linija 8. A što je uslovljeno postojećom i planiranom prugom.
Evo Voždovac, zapadna Grocka i istočna Zvezdara. Vidi se više predloženih nego izgrađenih bulevarskih pravaca. Ali, bez toga nema napretka. Mnogi od tih bulevara trenutno zahtevaju malo ili nimalo eksproprijacije i bolje je da država sada zauzme mesto. Sa svakom godinom samo gubimo.

Ta prigradska železnica u Boleču i Leštanima ide zaobilazno i mogla bi povući tek 20%-25% putnika. Glavni pravac Grocka-Zvezdara treba rešavati, i nečim boljim od autobusa u mešovitom saobraćaju i puta 1+1.
Vozdovac.jpg
 
Морам да признам да нисам размишљао о вођењу трамваја кроз Шпанских бораца уместо Булеваром уметности, због кружне петље код Арене, али сам у Дубаију видео да метро-вијадукт лако може да "прелеће" и да "опкорачује" надвожњаке и петље, тако да је то изводљиво. Ипак, ако би се показало да то превише кошта, увек остаје траса кроз Булевар уметности као алтернатива. За такве ствари треба да се користе инжењерске студије оправданости .

За повезивање Бежанијске косе трамвајем имам сасвим друкчији план: Општина - Париске комуне - Студентска (десном страном улице и скретање уз Раднички универзитет старом трасом пута) - надвожњаком преко Т. бунара - КБЦ Б. коса - у постојећи затрпани подвожњак испод аутопута - Норвешка (десном страном коловоза уз ограду гробља) - Грчка - Ледине. Убедљиво најбржа варијанта, минимална укрштања с друмским саобраћајем.
 
Vrh