Ja kad sam napisao da vozač D kategorije ipak nije pilot, nisam mislio da time omalovažim ničiji rad, a kamoli vozača autobusa sa kojima radim na ovaj ili onaj način 12 godina. Naveo sam to kao primer, jer ipak su to neuporediva zanimanja. Pilot mora završiti neke mnogo ozbiljnije škole, i proći daleko ozbiljnije obuke, ima daleko više procedura koje mora ispratiti u svom radu, ima sigurno i daleko veću odgovornost iako se i jedni i drugi bave prevozom putnika. Prosto, pilot odgovora za daleko skuplju opremu, prevozi daleko veći broj putnika, može napraviti daleko veću štetu, pa i uništiti omanji kvart u slučaju nezgode i pobiti isto tako i preko 800 ljudi u samo jednoj nesreći u zavisnosti od letelice. Nije šala biti ni pilot kargo aviona, a kamoli putničkog, pa s tim u vezi mora imati i daleko veća primanja od vozača autobusa u gradskom saobraćaju. Na to sam mislio.
Odgovornost vozača u odnosu na direktora se svakako čini veća, jer prosto prevozi putnike. Svašta mu se može desiti u toku radnog vremena, al opet dobar deo tog vremena prođe u rutinskoj radnji, na svu sreću. Nesreće sa smrtnih ishodima su jako retke, opet na sreću. Direktor nikako nema rutinski posao, jer koordinisanje radom celog pogona nije nimalo naivan posao, ma koliko se to tako činilo posmatračima sa strane. Fakultet naravno obavezan, i to samo Saobraćajni ili Mašinski, a nisu mačiji kašalj ni jedan ni drugi. Radno vreme im često prelazi osam sati, podrazumeva i dolazak u sred noći, ako za to postoji potreba i tresu se vala za sve i svašta. Jedan primer, desio se slučaj pre par meseci da je CAF zablokiran ostao na okretnici Banovo brdo. Nema popravke na licu mesta, jer mu nema prilaska dole bez da ga dizalica podigne. E tu direktor mora da se postara da se vozilo dovuče nekako do depoa sa sve blokiranim točkovima. Vreme kratko. Možda malo pre jedan ujutru do tri i nešto isto tako ujutru. Morala su ga hladiti čak dva vatrogasna vozila duž cele trase, što je bio košmar za činiti preko Mosta na Adi. Imaju direktori i te kako stresa u raznim situacijama.
Za mnogo toga se ja slažem sa tobom Branik, al mislim da posao zanatlija opet predstavlja nešto drugačiju pojavu na svakom tržištu. Oni svoj rad naplaćuju od trećih lica, i tu je mnogo širok opseg naplate usluga u odnosu na situaciju na tržištu. Na kraju krajeva, mnogo je tu različitih poslova, i onih jako komplikovanih i složenih, i onih krajnje jednostavih. GSP ima velike muke da zadrži dobre majstore sa ovakvim primanjima. Vozač teško da će u Srbiji naći nešto puno bolje plate i uslove rada u odnosu na GSP, sem ako ne ode preko, a dobar majstor može gde god hoće imati znatno veća primanja nego u GSP-u, i to ovde kod nas, pogotovu oni koji rade automatske menjače na primer. Grad ne treba samo da pumpa pare svih nas u radnu snagu, jer teško da Srbija po tom zanimanju može da parira bogatijim zemljama koje se otimaju za vozače svih kategorija, već treba da traži i sprovodi rešenja koja će nas učiniti manje zavisnim u budućnosti od vozača D kategorije. Rekoh već da sa njima kubure i mnogo bogatije zemlje. A i sad vozači, ne baš tako retko, preskaču šefa saobraćaja po plati, a oni što voze noćne linije odavno i direktore pogona i to sa popriličnom razlikom. Prodaja karata čini tu razliku uglavnom. Prosto, ne može se samo vozačima dizati plata. Ima tu još struktura, održavanje na prvom mestu, a mora se odraziti i na mnoga druga zanimanja van GSP, kao i na realno sve druge prevoznike u zemlji. Složen sistemski problem nema samo jedno rešenje, odnosno ne rešava se samo jednom merom. A javni prevoz se mora dobro platiti tu se apsolutno slažem, ali ne samo kroz plate, nego i debelim investicijama. S druge strane moraju se onda isto tako ti troškovi nadoknaditi nekom kvalitetnijom naplatom usluge. Neće to nikada biti profitabilna grana, i ne treba, al ne treba se vala ni pumpati subvencijama preko 50%.
www.instagram.com
