Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička stanica Novi Beograd

Ljudi, jbm mu miša, to što ćaci vode državu ne mora da znači da i mi treba da se ponašamo kao ćaci i da nas mrzi da pogledamo dokumentaciju dostupnu na jedan klik (nekoliko postova iznad sam postavio link), već donosimo zaključke na osnovu pretpostavki.

Dakle, nema nikakvog kruženja i 200m pešačenja od zgrade do perona i nazad. Zgrada se bukvalno naslanja na perone, a u njenom produžetku se gradi vestibil celom dužinom ispod perona (zato je ona ulica iza NCR-a ukopana, da bi zgrada prešla preko nje), i tu će biti stepenište, liftovi, čekaonice, lokali, klonje i sve ostalo što jednoj železničkoj stanici treba!

Takođe će biti omogućen ulaz iz pravca Antifašističke borbe (da nam se Došljak više ne sekira) i postojeće stepenište, iako van vestibila, takođe ostaje u funkciji.

Dva brzinska screenshota da shvatite o čemu se radi:

Kude se sve prostire stanica (od Milutina Milankovića, ispod perona, pa do aneksa BAS-a)

železnička stanica 1.png


Vestibil (deo železničke zgrade ispod perona - u donjem delu slike se nadovezuje stanična zgrada, a u gornjem se vidi prolaz ka BAS-u):

železnička stanica 2.png
 
Тако је. Једини страх ми је био да ће испод перона бити нека импровизација али ипак су то урадили коректно и биће уређен, грејани простор.

Остаје једино то да је станична зграда својом позицијом и величином добила подређени третман и да је последично позиција саобраћајног дела станичног трга нелогична.
Када би неко са стране анализирао урбанистичко решење комплекса стекао би утисак да је цела станица накнадно углављена између стамбеног, пословног и аутобуског дела а заправо је обрнуто. Железничка станица је ту била пре свих и јесте главни објекат око чега је требало додавати остало.

Пропуштена је прилика за фомирање једне савршено функционалне и складне целине где би вестибил био у оси са зградом баса и станичним тргом. То би било у духу модернизма целог НБГ-а и његове главне осе СИВ-Арена-ЖС НБГ. Није смело никако другачије да буде али ето, интереси једне стране компаније, домаћих тајкуна и БАС мафије су превладали над обавезом града да заокружи концепт НБГ-а.
 
Poslednja izmena:
Ni ona nije završena po orginalnim idejama kao ni ove kod nas. Posle zemljotresa bio je konkurs na kom su učestvovali mnogi međunardoni arhitekti. Kenzo Tange, eminentni japanski arhitekta je dalje razrađivao. Samo delovi tog velikog projekta su urađeni. Na žalost kao ni Novi Beograd što nije završen tako ni ovo, pa sve što je započeto nema smisla, nije povezano, budži se sa savremenim stilovima... Zato su i stanice takve kakve su.
A oba projekta se danas veoma cene među stručnim krugovima i analiziraju, istražuju, evidentiraju... Kao što je Brazilija.
 
mvbg1 je napisao(la):
Meni je ta stanica u Skoplju izuzetno ružna.
Kao neki poluproizvod.
Kliknite za proširenje...

па и јесте полупроизвод јер никада није ни завршена. требало је да има 10 колосека, али нису никада ни сви постављени (ваљда је постављено 5 целих и два по пола). исто као и надстрешница, само је урађена неких 50 метара изнад тих 5 колосека, негде по средини перона. остало ништа. овде се лепо види колико (ни)је покривено:

Hvataj.JPG
 
bl3y4 je napisao(la):
Ovde se nista ne menja danima, da ne kazem nedeljama. Samo su prestali da rade, prolazim tuda skoro svaki dan.
Ne znam do kada im je rok, ali rade kao da je planiran za 2030..
Kliknite za proširenje...
Sa puštanjem železničkog saobraćaja do Subotice msm da je ovo gurnuto još niže na listi prioriteta (a ni ranije nije bilo visoko na toj listi)
 
vucko je napisao(la):
Letos sam prošao pored Železničke stanica Skoplje, i bez obzira što je užasno ružna peroni su natkriveni za razliku od stanice NBG, a Skopljanska stanica je napravljena 1981. godine. Fascinantno kako su uložene stotine miliona evra, a nemamo na NBG ni natkrivene perone.

https://twitter.com/x/status/1973747370874827243
Kliknite za proširenje...
Све је то самоуправљачка бетонска мегаломанија без практичности. Опет и слика и прилика колико је СФРЈ и Србија као њена реоублика уствари била сиромашна.
 
Sine nisu postavljene ali obim stanice je izgraden. No bio sam davno na stanici i u sred centru je. Kenzo Tange ju je dizajnirao posle zemljotresa. Ako bude ono sto su Makedonska i Grcka vlada dogovorili pre neki dan da investiraju u zeleznicu bice i boljih dana.
Skopje_Train_Station_from_Mount_Vodno.jpg
pa170333_hr.jpeg
pa170327_hr.jpeg
dsc09352_hr.jpeg


Across the Atlantic, Geoffrey Copcutt’s original scheme for Cumbernauld Town Centre, with penthouse flats at the top plus offices, hotel, shopping mall, community facilities and a bus interchange at ground level was schematically similar to the City Gate. Tange’s masterplan extended Skopje city centre by bridging the Vardar River which splits it in two, with a 20th Century core lying to the south, and the Old Bazaar to the north. He intended that both riverbanks would be developed, recasting Skopje as an Open City with a megastructure at its heart. Instead, the masterplan was compromised by budget, politics and partisan interests; in the end, the only building realised by Tange himself was the Transportation Centre component of the City Gate. Kenzō Tange designed an elevated railway station with 10 tracks, its platforms sheltered from end to end by vaulted metal canopies. With its deck raised above the city on a grid of concrete piloti, the Transportation Centre has the presence of Hans Hollein’s aircraft carrier in the prairie wheatfields, while the undercroft below feels like the Hypostyle Hall at Karnak.

Thus the rich language which Tange developed incorporates Egyptian architecture, the medieval walled city, Metabolism from his native Japan, and the megastructural concept championed by Reyner Banham. Today, the accommodation under the deck is occupied by a sports bar, post office and a greasy spoon which sells a savoury pastry known as a burek, which looks like a flaky Forfar bridie. But the Transportation Centre didn’t fulfil its potential: Macedonia’s international trains vanished in the 1990’s, and Skopje’s citizens rejected trams in a referendum a few years later. Nevertheless, what was built is just enough to see the promise of what might have been.

Tekst je odavde: https://www.urbanrealm.com/features/819/skopje:_city_gate_&_wall.html
 
Poslednja izmena:
Дошљак je napisao(la):
Све је то самоуправљачка бетонска мегаломанија без практичности. Опет и слика и прилика колико је СФРЈ и Србија као њена реоублика уствари била сиромашна.
Kliknite za proširenje...
Pre bih rekao da je krah Jugoslavije izolovao zeleznicki transport po republickim granicama. 20 godina je sluzila necemu, pa su dosla sledecih 35 u kojim je propadala kao i ljudsko telo. Sada je matora i ne svida se nikomu vise.
 
Јесте, али видимо да је изградња инфраструктуре била осредња и недовршена. Када је изграђена станица НБГ и колико дуго је била у каквом стању до 1991?
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: wk_
Прво су пустили да пропадне, развили град контра њој и онда тријумфално срушили ово:

900x600-zeleznicka-stanica-zemun.jpg


Да би направили ово:

zeleznicka_nbg_2020-10-30_03-jpg.105268


У сличној корелацији су Главна и Прокоп, Топчидер и Раковица...

А цена права ситница - 3 милијарде $ и расте.

Варваризам од којег се овај град никада неће опоравити.
 
Поред тога што се прелаз у нивоу налази на једном од данас најфреквентнијих праваца траса старе пруге данашње блокове секла би дијагонално.
Поред тога постојала је неопходност раздвајања путничког и теретног саобраћаја и измештања транзитног теретног саобраћаја чиме би се добио неопходни капацитет за путнички саобраћај унутар чвора (обилазна пруга Ресник - Батајница) као и потреба за јединственом ранжирном станицом (ранжирна станица Макиш уместо дотадашњих станица које су се користиле и као путничке и као теретне и као станице за ранжирање).
Двоколосечна веза сремског и јужног крака уместо једноколосечне преко старог железничког моста се подразумева.
 
Обилазницу за теретни саобраћај је требало изградити, али је нови чвор лоше конципиран, свуда је периферан осим код Вука, и свуда су станице ван главних друмских и пешачких праваца.
Стара станица Земун је могла да опслужује и Земун и Нови Београд, нова станица Земун је у слепом цреву.
Станица Нови Београд је на споредном правцу кретања ка Савским блоковима.
Прокоп нема потребе коментарисати.
Вук је одлична локација ал лоша намена, требало је да буде међуградска станица са више колосека.
Карађорђев парк је успешна импровизација којој фали само естетика.
Булевар Едварда Кардеља, данас Николе Тесле је могао да буде денивелисан са пругом, у духу аутомобилског урбанизма целог НБГ, као и остала спорна укрштања пруга и друмова.
Стамбењаци изграђени на месту железнице могли су бити изграђени на било ком другом делу НБг, и онако је до 1992. остало више празних блокова ближе центру.
 
"Аутомобилски и лењир урбанизам" су један од разлога зашто је Нови Београд данас најмање нефункционалан део града.
Идеја да би у случају постојања железнице сви користили железницу, у случају постојања трамваја сви користили трамвај а у случају постојања метроа сви користити метро и изашли из својих аутомобила је утопија. (Што наравно не значи да Земун не треба поново да има трамвај, на пример)
Наводио сам већ пример Будимпеште која има и градско-приградску железницу и развијен трамвајски систем и три метро линије али у исто време и далеко развијенију мрежу саобраћајница у односу на Београд.
Станица Земун налази се ван пешачких токова и прилично далеко од најгушће насељених делова Земуна али се у исто време налази у непосредној близини спољне магистралне тангенте тако да написано везано за периферност у односу на друмске токова није сасвим тачно.
Стајалиште Тошин бунар на важном правцу Земун - Бежанија а станица Нови Београд у блоку који недавним измештањем БАС-а постаје друмско, железничко и трамвајско саобраћајно чвориште града.
Проблем Прокопа није његова периферност већ недостатак везе са мото-путем који је саобраћајна артерија града.
Вуков споменик није могао да буде главна станица за међуградске возове јер би грађење већег броја перона на тој дубини, под земљом, било скупо и неразумно а веза југа са Новим Београдом и Земуном би поново подразумевала промену смера.
 
Poslednja izmena:
Демагогија. Са разлогом нико и нигде није урадио са железницом оно што је урађено у Београду.

И зато смо сигурно једини град у Европи који је нефункционалнији данас него пре 80 или 100 година.

Раст генерисан централизацијом државе а не пропорцијалним побољшањем квалитета услова у граду.

Нбг је најфункционалнији део града ако је функција града служење аутомобилу. То је та визија развоја која нас је довела ту где јесмо.
 
Не морамо ићи даље од Новог Сада.
У Новом Саду пруга је такође ретрасирана а нова железничка станица изграђена буквално на ливади, у некадашњој пустопољини на почетку Булевара ослобођења.
Данас, неколико деценија касније, све то изгледа битно другачије.
Све то из разлога што су капацитети постали недовољни, из потребе да се идустрија развија на ободима (уместо у центру где јој није место) и потребе да се град шири.
Много је сличности.
 
Poslednja izmena:
Наравно, НБг је функционалан али само сам за себе.

Железница се онда доста користила, метро није дошао, а трамвај је у Сремски део дошао опет касно и неефикасно, на споредном правцу и са пуно губљења првенства.

Земунска станица јесте близу СМТ, али је та друмска саобраћајница транзитна и периферна. Ирационални токови кретања путника, да неко из центра Земуна иде на периферију на воз, ако је данас већи акценат на градској железници, зар не?

Тошин бунар је стајалиште одличне локације, и за Земун и за перифернији НБГ, али је секундарне важности пошто је само стајалиште градске железнице што је промашај с обзиром на близину Студењака.
НБГ је добро лоцирана само што има трамвајски коридор за блокове. У оријентацији целог НБГ је преко аутопута, што је ипак периферно, а БАС је ту угурана на мишиће и тиме је отежано путовање свима који су са друге стране Саве или путују тамо.
Прокоп је концептуални промашај, и са аутопутем опет је слабије доступан из центра у односу на стару станицу.

Пар колосека више на Вуку не би било скупље од све бетончине улупане на Прокоп, и оне која тек треба да се улупа.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh