Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnička stanica Novi Beograd

Дошљак je napisao(la):
Земунска станица јесте близу СМТ, али је та друмска саобраћајница транзитна и периферна.
Kliknite za proširenje...
И најбржа и најкраћа веза железничке станице и горњег Земуна где се урбанизација дешава и тек следи.

Дошљак je napisao(la):
Тошин бунар је стајалиште одличне локације, и за Земун и за перифернији НБГ, али је секундарне важности пошто је само стајалиште градске железнице што је промашај с обзиром на близину Студењака.
Kliknite za proširenje...
И градске железнице и регио возова.
Дошљак je napisao(la):
НБГ је добро лоцирана само што има трамвајски коридор за блокове. У оријентацији целог НБГ је преко аутопута, што је ипак периферно
Kliknite za proširenje...
И трамвајски коридор Блок 45 - Баново брдо/Раковица.
Са интензивном градњом која се дешава на Новом Београду и Бежанији, и то претежно уз пругу и јужно од пруге, врло брзо ће, поред тога што се географски центар Новог Београда налази отприлике негде код данашњег депоа, број становника северно и јужно од пруге бити изједначен.
 
Poslednja izmena:
Урбанизација периферног Земуна је попут урбанизације Вождовца, без икаквог развоја инфраструктуре. Имаш аутопут/СМТ који дели урбано ткиво, као што имаш и на Вођдовцу, имаш ширу Цара Душана као што имаш Устаничку, и имаш брдо закржљалих улица где је у делу Врачаризација. У зони контакта Земуна и НБГ имамо апсурдни Тошин бунар који се решава тек сад и ко зна када ће бити скроз решен.

Трамвајско-друмски коридор ка Раковици и Чукарици је новијег датума у однису на планирање НБг станице. Шта више тада није било уопште трамваја на НБГ, маштало се о метроу као, а реалност су биле подваријанте линије 16.
 
Целу ствар правдају наводним измештањем индустрије из центра града

- Изграде луку Београд на 1000м од Калемегдана са све припадајућим погонима и хектарима складишта

Изграде ново насеље за 300к људи
- А у центру фабрику ИМТ.

Има и она њиохва и даље актуелна о прузи као препреци развоја града
- Изграде по сред тог новог насеља пругу на насипу и преполове град.

Ено и дан данас не могу да се повежу.

Ако нешто ставе на папир онда то мора да је тако. Јбне бирократе, јбне партије.
 
Poslednja izmena:
Идемо изван теме али то што су мост на Ади укључујући и делимичну СМТ и делимични УМП и трамвајски коридор преко моста изграђени је међу најбољим стварима које су се граду десиле у последњих 30 година.
Везано за метро, сматрам да је најреалнија идеја везано за шинске системе био пројекат БЕЛАМ.
Да је реализован само део, да је остварена веза Устаничке и Блока 8 тунелом испод центра са подземном станицом код Трга републике и станицом Варош капија то би драстично променило саобраћајну слику.
Међутим, тако нечему речено је историјско "НЕ", и због тога што није било новца чак ни за то а делом и због тога што Београд мора да има "тешки метро" јер, Боже мој, ако има Софија мора и Београд.
Пролазиле су године а "тешки метро", логично, није изграђен јер за тако нешто никада ни није било новца.
Метро се није појавио али су се зато појавиле нове "генијалне" идеје по којима се прво гради линија која је по свим плановима требало да се гради као друга или трећа по реду и која притом избегава густо насељене делове Чукарице а затим и нову главну железничку станицу.
Шећер.
 
Poslednja izmena:
Наравно да је БЕЛАМ био најреалнији кад је подразумевао пуко препакивање постојећег трамвајског система у ЛРТ.

А то је дакле замена једног шинског система другим а што је по свакој логици најирационалније могуће решење.
Но, ко може да подржава исти принцип деструкције и тапкања у месту заменом једног железничког чвора другим, може да подржи и ликвидирање трамваја зарад добијања нешто већег/тежег/независнијег трамваја.

Као и оно привремено компензовање укинутих трамвајских линија тролејбусима по НБГ-у.

То је тај континуитет деструкције и безумља.
 
Дошљак je napisao(la):
Урбанизација периферног Земуна је попут урбанизације Вождовца, без икаквог развоја инфраструктуре. Имаш аутопут/СМТ који дели урбано ткиво, као што имаш и на Вођдовцу, имаш ширу Цара Душана као што имаш Устаничку, и имаш брдо закржљалих улица где је у делу Врачаризација. У зони контакта Земуна и НБГ имамо апсурдни Тошин бунар који се решава тек сад и ко зна када ће бити скроз решен.
Kliknite za proširenje...
Дешава се тамо где нема изграђености и где иоле пристојна инфраструктура постоји.
Мислим на горњи Земун.
Сам си рекао, проблем Тошиног бунара се деценијама избегава а главни разлог је неопходна експропријација.
О саобраћајном тунелу од Париске комуне до Лаудоновог шанца причало се и пре него што је већина нас рођена па га ни данас нема.
За Првомајску, која је давно требало да буде проширена, урбаниста др Шешељ имао је другачији концепт.
 
Dok sam živao u Zemunu (kod stadiona) a radio kod Vuka, koristio sam par puta BG voz Vuk-Zemun. Suoper je do žel stanice. Ali odatle do centra Zemuna, ili ovo gde sam ja bio bliže 10min, uopšte nema smisla. Ide samo jedan bus 45. Ok mu je interval ali dosta ima klackanja do centra. Skoro mi je isto trebalo busom od Vuka sa presedanjem koliko i vozom.
Žel stanicu Zemun su samo trebali da naprave čeonu na početku Bulevara Mihajla Pupina. Tako bi žel stanica ostala kod centra, a ne bi uticala na plan organizacije NBG. A do glavne bi išla od sadašnje ŽS Zemun istim ili paralelnim pravcem. Već sam jednom crtao predlog pa ako nekog interesuje https://forum.beobuild.rs/threads/beovoz-bg-voz-stanje-i-mogućnosti.110/page-748.

A ovo za laki šinski metro tj. BELAM, samo su trebali da daju prednost tramvajima na raskrinicama (Bulevar, Vojvode Stepe, Jurija Gagarina, Požeška) kao što je bilo kdo Veterinarskog i odmah bi dobili nrku vrstu lakog metroa. U krugu dvojke je to već nemoguće, ali ovi periferni koridori koji su na pravcu su idealni za to.
 
Проблем ЖС Земун је што све линије пролазе са друге стране у односу на станичну зграду.
У некој идеалној варијанти поред саме ЖС налазила би се окретница, терминус 15,45,78,709,65.
Говоримо о продужењу постојеће 4 линије за 1000 до 2500 метара.
То би поред ЖС било корисно и због тржног центра а тај део је идеалан и за "паркирај и вози се".
За градску железницу у оне који од Вука или Карађорђевог парка иду до центра Земуна Тошин бунар је природније стајалиште.
 
Poslednja izmena:
Bukvalno. Samo onu okretnicu da premeste. Jeste da bi bus morao da malo kruži, ali barem bi bilo više linija. I značilo bi zemuncima da tu hvataju vozove nego da se mlate do ŽS NBG sa presedanjem. I ako je i dalje problem što je stanica poprilično udaljena, opet bi bilo lakše bez presedanja.
U stvari tu je predviđena saobraćajnica od Tošinog Bunara kroz Laudov šanac, pa pored pruge do starog autoputa (kako god se zvao taj deo Kvantaš - Lakat krivina). Levo od fudbalskog terena Zmaj ima ono proširenje za raskrnicu. Da je to odrađeno, tuda bi se provukao veoma efikasan saobračjni prevoz koji bi povezivao centar Zemuna i ceo taj deo gde je bila Juga.
Tu ima dosta tih predviđenih raskrnica koja nisu zvašena, kao i pola Beograda...
 
Много тога је предиђено што се читавог Београда тиче и много је цртано а мало рађено.
Поред самог тунела ту је и као што искуства показују доста деликатно питање Лаудоновог шанца који има и други незванични назив и стамбено-пословну намену.
 
Poslednja izmena:
Sad gledam plan za novu stanicu u Brnu, stanica NB je isto ovako mogla da se gore skroz pokrije i zatvori, umesto ovih zasebnih nadstrešnica (koje su koliko vidim predvideli i po ovom projektu koji sada rade).

1000353612.jpg

1000353611.jpg
 
По мени, тотално нерентабилно и ван сваке памети. Реконструише се станица стара 45 година, на коју треба да се дограде надстрешнице и ко зна шта још, уместо да је иста срушена и направљена нова од нуле.
Притом, није ми јасно на каква оптерећења мисле када је њеним колосецима до пре коју годину пролазио и теретни саобраћај, а сада, као нема довољну носивост, а пролази само путнички саобраћај кроз њу!?
 
Sutra sam u 9 na N1 u vezi rekonstrukcije železničkog vijadukta i izgradnje zgrade železničke stanice NBG bez dozvole.

n1info.rs

Novi dan: Ponovo rekonstrukcije bez odobrenja?

Radovi na rekonstrukciji Železničke stanice na Novom Beogradu izvode se bez odobrenja. Šta nam govori ovakvo ophođenje vlasti prema rizičnim poduhvatima i p
n1info.rs n1info.rs
 
Uopste ne razumem kako sada trebaju da se dodaju potpuno novi stubovi kako bi se ovi glavni rasponi prepolovili.

Ovo mi deluje kao katastrofalna greska u startu kada je projektovana 1968 da ona jedva da je izdrzala 57 godina i da sada moraju da se dodaju potpuno novi stubovi plus da se pojacavaju ovi postojeci, nesto ovde ozbiljno ne stima.
 
spatiotecte je napisao(la):
Uopste ne razumem kako sada trebaju da se dodaju potpuno novi stubovi kako bi se ovi glavni rasponi prepolovili.

Ovo mi deluje kao katastrofalna greska u startu kada je projektovana 1968 da ona jedva da je izdrzala 57 godina i da sada moraju da se dodaju potpuno novi stubovi plus da se pojacavaju ovi postojeci, nesto ovde ozbiljno ne stima.
Kliknite za proširenje...
Konstrukcija železničke stanice Novi Beograd je verovatno računta po metodi graničnih stanja koja je bila aktuelna od 50-tih i koja je omogućavala racionalnije, vitkije konstrukcije. Danas se za proračun složenih konstrukcija koriste druge metode. Možda se u tome krije odgovor na tvoje pitanje.
 
Такође, новим пројектом је предвиђена много већа и тежа конструкција крова перона.

И ово је у корену проблем мегаломаније и нерационалности новог чвора где су комесари кренули у градњу нечега за шта нису имали ни изблиза довољна средства па су направили "рационализовану" конструкцију колосека, поставили пругу и ону мизерну плексиглас надстрешницу и прогласили то станицом. И наравно, за 50 година цена упристојавања тога је већа него да се ради све од нуле.

80 година фокуса на пропаганду, фингиране бројке и баронисање народа долази нама данас на наплату.
 
NS arhitekt je napisao(la):
Konstrukcija železničke stanice Novi Beograd je verovatno računta po metodi graničnih stanja koja je bila aktuelna od 50-tih i koja je omogućavala racionalnije, vitkije konstrukcije. Danas se za proračun složenih konstrukcija koriste druge metode. Možda se u tome krije odgovor na tvoje pitanje.
Kliknite za proširenje...
И данас се користи теорија граничних стања. Штавише, користи се у најновијим прописима - Еврокодовима (европским стандардима за конструкције), који су од пре три године обавезни у Србији. Пре теорије граничних стања коришћена је теорија допуштених напона па је можда она коришћена када је пројектована мостовска конструкција станице. Теорија граничних стања даје конструкције мањих попречних пресека него теорија допуштених напона тако да тешко да је нека конструкција у прошлости рационалнија него данас. Али може бити да је оптерећење веће, што и пише у тексту, који се заправо позива на документе са ЦЕОП-а.

Иначе, теорија граничних стања нема везе са сложеношћу конструкције, може да се примени и на просту греду која се прорачунава ручно, а може и на 3Д модел конструкције у неком софтверу.
 
Teorija graničnih stanja uvek daje manje dimenzije elemenata od teorije dopuštenih napona. U retkim slučajevima su te dimenzije slične. Ja sam ta prelazna generacija koja je na fakultetu radila i po Eurokodu i po teoriji dopuštenih napona. U svakom slučaju koja god metoda proračuna da se koristi takvi objekti su bezbedni. Ovde je problem zapuštenost i nepotpuna i aljkava rekonstrukcija koja se radila bez statike kao i u NS-u pa su se naravno uplašili da se nešto slično ne ponovi. Ne verujem da je bilo ikakve greške pri proračunu 50tih ono što je verovatno slučaj je da se sada radi jedno neracionalno rešenje ,,za svaki slučaj,, ili je jednostavno godinama zapuštena konstrukcija izgubila svoju nosivost pa je neophodno ovako nešto.Ispitivanje nosivih elemenata je nešto što je trebalo prvo uraditi pre bilo kakvog šminkanja i dodavanja nadstrešnica. Meni samo nije jasno kako to ne postoji u zakonu i pravilnicima ili možda postoji ali se tumači na pogrešan način...
 
Imali su vremena od 1990. godine da urade taj protačun pošto su sve preuzeli sa projekta BPS (brze pruge Srbije).
Kačio sam ovde CIP-ov projekat koji sam dobio 2011. godine.
Bilo je i nekih varijantnih rešenja da se natkrije ceo personski prostor jednom konstrukcijom.
Na kraju su se odlučili za rešenje koje će biti katastrofalno za održavanje sa gomilom metalnih elemenata malog poprečnog preseka, pleksiglasom....
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh