Američke sankcije ostatku sveta su stupile na snagu.
Tramp kaže da čitava gomila zemalja "želi da se dogovori". Njegova reakcija:
“These countries are calling us up. Kissing my a**. They are dying to make a deal,” Trump told a group of Republicans on Tuesday evening, hours before the tariffs were set to take hold. He described foreign leaders essentially groveling to avoid the new tariffs: “Please, please sir, make a deal. I’ll do anything sir.”
Fascinatno je međutim da on izgleda stvarno misli da je ovo nešto pozitivno i korisno po Ameriku. Da to nije samo njegova izjava za narod. Naravno da bi moglo biti baš to, ali mi nekako ne izgleda da je to ovde slučaj. Jer ovakav "uspeh" je samo privid. Političarima je posao da se ponižavaju ako treba. Za to primaju platu. Ali će zato sutra, čim im se pruži prva prilika, sa posebnim zadovoljstvom da mu se osvete i urade sve najgore što mogu da smisle. Ovakvo ponižavanje partnera nije dobra politika jer je, ne samo u trgovini, nego i u životu uopšte, u svakoj interakciji dvoje ljudi, izvestan stepen poverenja apsolutno nužan. To je osnova civilizacije. Svaki pristanak na bilo šta uvek sa sobom nosi rizik da druga strana nije ono što mislimo da jeste, ili da neće uraditi ono što je obećala. Zato je poverenje, "držanje reči", pa čak i obična pristojnost i izbegavanje vređanja, elementarna pretpostavka i obične interakcije dvoje ljudi, a kamoli kad se radi o odlukama i investicijama koje treba da traju godinama, da koštaju milijarde i pogode milione ljudi. Amerika će ovaj gubitak poverenja i poslovne predvidivosti skupo platiti. Biznis nije ni moguć ako bar donekle ne možete predvideti šta će se dešavati u sledećem periodu.
Svetski lideri se sada ovako ponižavaju samo zato što ih je Tramp sve uhvatio nespremne (niko nije verovao da je baš toliko lud, mislili su da glumi), pa sad MORAJU da svojim zemljama kupuju vreme za tranziciju, za postepeno udaljavanje od Amerike. Mnoge njihove firme su vezane ugovorima, ili su već počele neke investicije, ili je u toku poslovna saradnja sa Američkim firmama. Bilo bi previše skupo to prekidati dok se poslovni ciklus koji je u toku ne završi na normalan način. Jeftinije je da predsednici ili premjeri puze pred Trampom da "samo za njih" smanji carine i tako omogući da se sa nekim umerenim i podnošljivim gubicima završe započeti poslovi i tekuće poslovne veze. Ali POSLE TOGA kreće sasvim drugačija priča. Zato je vrlo moguće da će izvestan stepen početnog uspeha biti dovoljno ohrabrenje da Tramp pomisli da to može duže trajati, da zato ostane ubeđen da je na pravom putu i da samo treba da izdrži bez većih promena politike. To bi bila velika greška, ali mi izgleda da će se baš to desiti.
