Šta je novo?

Glavna ulica (Zemun)

Jedno zalivanje u 2 nedelje sigurno nije dovoljno. Pitanje je da li i toliko često peru ulice.
Glavna ulica se pere mnogo češće i to je sasvim dovoljno za zalivanje. Nekad su bili veliki drvoredi skroz do Karadjordjevog trga gde je bio park i niko nije brinuo o zalivanju, a drveće je bilo veliko sve do rekonstrukcije ulaza u Zemun.
 
Veloko drvo koje raste godinama nije isto što i mladica ili tek posađeno drvo.
 
Pa i to veliko drvo je nekad bilo mlado. A, nije sporno da mora u početku da se nadgleda i održava, ali nije to toliki problem.
 
Što se tiče pisanja Zelenilu, ne verujem da bi sad bilo vajde. Za sistem zalivanja mora da se radi projekat, dakle ili da se radi preprojektovanje ovog sad u toku radova, za šta naša administracija nije sposobna (tender, dodatni troškovi, dogovor sa projektantima, izvođačem....) ili ono što je omiljena disciplina kod nas - da se raskopa sve kad se završe svi radovi.

Mislim da nam je možda svima pouka ovde da pažljivije pratimo projekte i reagujemo pre nego što počnu radovi dok još može nešto da se promeni. Makar to značilo da im ukažemo na to kako mogu još više da se ugrade jer su toliko glupi da ne vide.​
Još uvek nije kasno za postavljanje rebrastih cevi. Drugo, nemali broj puta se dogodilo da u sred projekta dobijemo informaciju da se od od nečega odustaje ili da se menja, pa samim tim pada u vodu teorija o intervenisanju pre početka radova, jer sve i da do najsitnijih detalja imamo uvid u projekat, na šta da reagujemo ako, naprimer, zaključimo da je sve kako treba da bude?​
 
Pa i to veliko drvo je nekad bilo mlado. A, nije sporno da mora u početku da se nadgleda i održava, ali nije to toliki problem.
Kad si zadnji put imao uvid u sadnice i sadnju Zelenila u Beogradu? Ja dve godine zaredom imam uvid u to, jer sade u mom naselju i vodim računa o tim sadnicama. Mali broj istih se primio. Posebno je simptomatično za četinare da sjajno napreduju tokom proleća, a onda maltene preko noći krenu da se suše tokom leta i za nedelju dana su gotovi. Samo jedan od tih koji su krenuli da se šuše sam uspeo da spasem time što sam ga orezao na zdravo (kod drugih to nije pomoglo).​
 
Upravo napisah da održavam ono što je novoposađeno u naselju. S obzirom da imam i gomilu biljaka na terasi, sasvim dovoljno s moje strane.
 
Drveće u Glavnoj ulici nema svetlu budućnost ako ostane ovako. Nadajmo se da će će Gradsko zelenilo naknadno podignuti ove betonske ploče, iskopati veliku rupu u betonskom prstenu, zameniti ovaj šljunak i kamen plodnom zemljom, i na kraju ugraditi neki sistem zalivanja.

Beograd je sa svojim toplotnim ostrvom ionako postao previše vreo da bi se drveće moglo prosto zasaditi i zatim očekivati da će uspevati isto kao što je uspavalo ono zasađeno pre početka perioda naglog zagrevanja. Imamo puno primera gde je zasađen novi blok mladih sadnica, i to u postojećem parku, a ne na ulici, pa od njega ništa nije ostalo. Sećam se naprimer herojskog pokušaja sađenja drveća da se spreči širenje neformalnog zabavnog parka na travnjaku uzvodno od Hotela Jugosalvija. Kad već nisu mogli da se oslone na gradske vlasti da čuvaju zelene površine, Gradsko zelenilo je probalo da samo uradi šta može, tj da ono drvećem zauzme sopstveni travnjak i tako ga otme od cirkusa i vašara. I te sadnice su posle još i zalivali. Ne znam koliko redovno, ali sam ih povremeno viđao da ih zalivaju. Ipak, skoro ništa od te male šume nije ostalo. Maltene svo drveće se osušilo. Ili, takođe u blizini Glavne ulice, imate noviji primer iz marta 2021. kad su stanari svih solitera na Karađorđevom trgu sami, svojim novcem, zasadili čitavu malu park šumu u pokušaju da svoju decu sklone sa planiranog asvalta i sačuvaju travnjak, tj da spreče njegovo pretvaranje u parking.

IMG_1269.JPG


IMG_1270.JPG


Nedavno sam gledao. Možda je ostalo JEDNO drvo. Ili nijedno. Redovno zalivanja je neophodno.

A evo kako to sada izgleda u Glavnoj. Drveće koje nisu izvadili je dobilo OVAJ tretman (okresan koren, plodna zemlja zamenjena šljunkom i kamenom, gore ide debeli betonski okvir sa vrlo malim otvorom i nema nikakvih creva za zalivanje):

IMG_7073.JPG


A ono koje su zbog radova na instalacijma morali da izvade, pa će biti zamenjeno novim, je uz ovo gore (betonska ploča na vrhu), dobilo JOŠ i betonski prsten za usmeravanje korena.

IMG_5955.JPG


Drveće inače korenje pruža najviše horizontalno jer je u prirodi sloj plodnog zemljišta najčešće tanak, da bi odatle pokupilo što više hranljivih sastojaka i vode sa površine zemlje. Međutim sa ovim prstenom je, prvo, korenje okresano, zatim osakaćeno u svom prirodnom pravcu pružanja, a na kraju i odozgo ne dolazi voda jer nema KUDA da prođe do zemlje i korena pošto je otvor za ulazak kišnice previše mali. Dakle novo drveće bi prvo moralo već da bude prilično veliko, da već ima razvijen sistem dubokog korenja, a zatim i da se redovno zaliva. I da nema ovoliko lomljenog kamena i kamene prašine oko njega, tj čitav metar debljine kamene prašine i lomljenog kamena u površinskom sloju čitave okoline u kojoj raste.

Iskreno se nadam da je ovo samo privremena faza radova i da će Gradsko zelenilo okolinu svog ovog drveća naknadno srediti. Ali za slučaj da to ne planiraju, bolje da na vreme ukažem na taj problem.
 
Poslednja izmena:
Pišem na osnovu onoga što sam lično video. Fotografije služe tome da bi ste i vi videli ono što se može videti kad se ode na mesto o kome se piše. Svrha pisanja je informisanje javnosti, zatim da negde ostane zapisano šta misle pojedini obični građani Beograda, i kao najbitnije da bi ih na osnovu napisanog neko posle mogao ispraviti ako su pogrešili, ili kazati da su u pravu ako nisu pogrešili. Svi imamo kakvu-takvu pamet, znanje i životno iskustvo, pa kad vidimo nešto što DELUJE prilično očigledno i jasno, ne moramo svaki put da tražimo autoritete za potvrdu, niti da se lomimo trčeći po njihovo mišljenje. Tako se nikad ništa ne bi saznalo ili uradilo. Pošto se podrazumeva da na socijalnim mrežama svako može i da greši i da bude u pravu, a hvala bogu uvek ima sasvim dovoljno onih koji ih ispravljaju kad su pogrešili, verujem da je za početak to sasvim dovoljno. Ko ima neverovatni luksuz da poseduje tolike količine slobodnog vremena koje su dovoljne za bitno viši nivo aktivizma, slobodan mu put, pa neka zove koga hoće. Imaće zahvalnost svih nas zajedno. Meni izgleda da je za sve ostale već i samo informisanje javnosti sasvim dobar početak.
 
Poslednja izmena:
  • Sviđa mi se
Reagovanja: 10k
Znaci ti mislili da si svoje uradio i da sad ovo treba da ganja neko drugi i da ispravlja krive drine a ti nisi uzeo za shodno da pošalješ mejl jer si eto sve isteoreriso na forumu pa sad drugi neka to gura.A ti ces kao po običaju svom naći novu temu u kojoj ces strastveno da pises i tako u krug
 
To mu nije u tolikoj meri bitno koliko vodena kapija na Kalemegdanu. O tome se zapravo radi.
 
Znaci ti mislili da si svoje uradio i da sad ovo treba da ganja neko drugi i da ispravlja krive drine a ti nisi uzeo za shodno da pošalješ mejl jer si eto sve isteoreriso na forumu pa sad drugi neka to gura.A ti ces kao po običaju svom naći novu temu u kojoj ces strastveno da pises i tako u krug

Divan način da se kaže hvala za trud. "Kad si već lud da radiš to što radiš, zašto na to ne bi trošio JOŠ više vremena", zar ne?

Imam iskustva kako izgleda dijalog sa nadležnima i koji su njegovi uobičajeni rezultati. Nije to samo jedan mejl. Ja više slobodnog vremena nemam. Alternativa je da nema ni ovih poruka koji pišem, a ne, kao što mi ti želiš, da radim i to, i da se JOŠ nosim i sa gradskom upravom. Šta misliš o nekoj malo ravnopravnijoj podeli rada?

Posle priličnog broja godina pisanja, kad sam shvatio koliko časova odlazi na to, razmišljao sam da potpuno prestanem da pišem na Beobuildu. Mađutim na kraju sam shvatio da nema potreba za tako crno-belim, ili-ili pristupima. Najoptimalnije je da povremeno odvojim vreme samo za pisanje poruka tipa osnovno informisanje i opšti komentari, a u okviru toga samo za ono što mi ne izgleda da bi inače napisao neko drugi, ili bar ne sa svim onim informacijama, detaljima i ilustracijama za koje mislim da su bitne. Ili, takođe, na vrlo mali broj stvari koje su istovremeno i aktuelne i ne neki način bitne, ili bar meni izgledaju zaista interesantne. To nije stvar nekog komplikovanog etičkog stava, nego prosto posledica onoga što je fizički moguće, tj menadžmenta vremena.
 
Poslednja izmena:
Imam iskustva kako izgleda dijalog sa nadležnima i koji su njegovi uobičajeni rezultati. Nije to samo jedan mejl. Ja više slobodnog vremena nemam. Alternativa je da nema ni ovih poruka koji pišem, a ne, kao što mi ti želiš, da radim i to, i da se JOŠ nosim i sa gradskom upravom. Šta misliš o nekoj malo ravnopravnijoj podeli rada?
Ja mislim da je najravnopravnije da svako ko sa nečim nije zadovoljan ili uoči neki problem, to i prijavi nadležnima, i da gleda da to istera do kraja, ako je ikako moguće.​

Posle priličnog broja godina pisanja, kad sam shvatio koliko časova odlazi na to, razmišljao sam da potpuno prestanem da pišem na Beobuildu. Mađutim na kraju sam shvatio da nema potreba za tako crno-belim, ili-ili pristupima. Najoptimalnije je da povremeno odvojim vreme samo za pisanje poruka tipa osnovno informisanje i opšti komentari, a u okviru toga samo za ono što mi ne izgleda da bi inače napisao neko drugi, ili bar ne sa svim onim informacijama, detaljima i ilustracijama za koje mislim da su bitne. Ili, takođe, na vrlo mali broj stvari koje su istovremeno i aktuelne i ne neki način bitne, ili bar meni izgledaju zaista interesantne. To nije stvar nekog komplikovanog etičkog stava, nego prosto posledica onoga što je fizički moguće, tj menadžmenta vremena.​
Kod tebe je problem što imaš tu sklonost da čak i tamo gde je sasvim dovoljno da daš odgovor u jednoj ili dve - tri rečenice, ti ispišeš "rat i mir", pa se čovek zapita zašto to radiš kada si odgovor dao na samom početku. Nije uvek potrebno obrazlagati zašto si neku reč metnuo na početak ili zašto je zarez tu gde jeste (karikirano)... Znati kada treba pisati kratke odgovore, a kada dugačke, je nešto što dobro dođe u komunikaciji. Isto tako i način pisanja i izlaganja neke problematike, da može svima da se približi, dobro dođe.​
 
Kratke poruke se ne isplati pisati. Utope se u moru informacionog šuma i njihovo vrednovanje od strane čitaoca zavisi od autoriteta pisca. Što je na Internetu apsurd jer su pisci uglavnom anonimni. Tj kratka poruka efektivno traži da joj se nekoj, prosečnom čitaocu nepoznatoj osobi, veruje na reč, jer nema prostora za detaljnu argumentaciju. Recimo, 3 anonimna autora kažu "JESTE", a dva anonimna kažu "NIJE." I šta sad čitaoc treba da radi? Da broji glasove za i protiv kojih uvek ima previše malo za statističku pozdanost, a i da ih ima puno nisu međusobno nezavisni? To dakle i bukvalno ne znači ništa. Svi su protraćili vreme. Zato ili ne treba trošiti vreme na pisanje, ili treba napisati poruku koja je toliko dobro obrazložena i puna argumenata da je čitaocu svejedno ko ju je napisao, tj što ne zna koliko vredi i koliko zna autor poruke. Argumenti govore (ili ne govore) sami za sebe. Onda će je i zapamtiti, a može mu biti korisna i kasnije jer u njoj ima podataka, a ne samo nečijih mišljenja.

TAKO se pisanjem postiže bar NEŠTO.
 
Kratke poruke se ne isplati pisati. Utope se u moru informacionog šuma i njihovo vrednovanje od strane čitaoca zavisi od autoriteta pisca.
Ja upravo napisah da treba znati kada pisati kratku a kada dugačku poruku, jer sama dužina ne znači apriori da se poruka neće utopiti. Ja vrednujem nekoga na osnovu onoga što je napisao, ne na osnovu dužine. Zato sam i napisao da bi bio više vrednovan da pišeš kraće poruke kad je to potrebno, jer se bespotrebno dugačke poruke upravo zbog svoje dužine utope sa drugim. Ovo ne znači da treba da pišeš isključivo kratke poruke.

Upravo si ovom porukom čiji sam samo jedan deo citirao, potvrdio će se i ova poruka utopiti u moru drugih poruka, jer sve nakon prve dve rečenice nepotrebno naučno obrazlaganje, na koje sam takođe skrenuo pažnju. Tim dvema prvim rečenicama si dao potreban odgovor na moje primedbe upućene tebi.​
 
Da li sam spomenuo da je koren prvo okresan u obliku male kocke (sem odozdo, naravno) pa tek onda ide ide sve ono iz prethodne poruke? Tj armirano-betonska ploča oko 15 cm debljine kao podloga kamenih kocki iznad nje, pa betonski prsten za "usmeravanje" korena ispod svega toga. Dakle zemlja bočno neograničena betonom počinje tek skoro metar ispod originalnog nivoa zemljišta i bivšeg početka korena. Voleo bih da čujem kako mi neki "dip ing horti ili pejsažne arh" koje Direktor spominje sada objasni kako će ovde rasti zdravo drvo. Biće mi lakše.

IMG_8255.JPG


IMG_8252.JPG


IMG_8253.JPG


IMG_8254.JPG
 
Kad god sam gledao presađivanje neke biljke, uvek sam se začudio kuda se sve koren rasprostire i koliko u stvari malo mesta zauzima kada se skupi i presadi.

Ja samo mogu da pretpostavim da koren nađe put i u ovom slučaju ide ka dole i čim prođe beton proširi se u stranu.

E sad, kako će voda dolaziti do tog dela gde se koren širi, opet mogu samo da pretpostavim da će voda naići na nepropusni sloj i onda se i ona širiti u stranu zajedno sa korenom.
 
Voda prvo mora da postoji da bi mogla da se širi nadole. Pa se pitanje svodi na to koliko je vode potrebno jednom drvetu u raznim fazama njegovog rasta, a zatim da li toliko vode i teorijski može da se dobije kroz onoliki otvor pri prosečnoj količini kiše u Beogradu, i na kraju koji procenat te kiše zaista uđe u tu rupu, dakle NE sklizne u stranu niz lišće, zbog toga što je najgušći deo krošnje drveta baš iznad njegovog debla, a time i baš iznad rupe u pločniku.

Pitanje je važno zato što zaista ne mogu da zamislim da će neko sledećih par stotina godina redovno da zaliva svako drvo u gradu. Moralo bi se smisliti nešto što funkcioniše samo od sebe. Inače odmah odvojite deo svog budućeg prihoda koji će kroz poreze da ode na trajno zalivanje.
 
Zuma taj beton i te ploče su porozne vodopropusne nisu ih radili da drže vodu
Jedino kad moze biti kritično jeste ljeto
 
Zna li iko šta se planira sa samom raskrsnicom kod Muhara? Stanje asfalta je prilično užasno. Mislim da je to van trenutnog plana?

Dalje, čudno je ovo od Madlenijanuma naviše. Samu su skinuli asfalt i zaravnili i kopaju samo 1 rov kroz sredinu. Ima manje cevi i kablova koje ih interesuju na tom potezu?
 
Vrh