Šta je novo?

Glavna ulica (Zemun)

Sviđa mi se što ne šaraju po gradu sa popločanjem (previše). Ove granitne ploče su super i iste su kao u Kraljice Marije, 27. marta i ostatku. I one ulice oko Palilulske pijace što su naknadno radili imaju iste granitne ploče. Plusić u moru minusa
 
Meni bi bilo draze, da bi bilo drugaciji. Em ove granitne (?) u Kraljice Marije ocigledno nisu odgovarajuceg kvaliteta. Em mi se vise svidja, da Zemun ima svoj neki identitet.
Naravno za to mu nisu potrebne ploce, ali sto da ne u svojoj glavnoj ulici?
Ipak je i ovo bolje nego ono, sto je Podreka izumio u Zemunu.
 
IMG_2058.jpeg
IMG_2059.jpeg
IMG_2060.jpeg
IMG_2061.jpeg
IMG_2062.jpeg
IMG_2063.jpeg
 
Biće urađeni, neko su ostavili da ljudi mogu da prolaze i to je super za razliku od rekonstrukcije Cara Dušana gde su ljudi lomili ruke i noge dok su ulazili u zgrade.
 
Inteza inace odlican tajming napravila da renovira ekspozituru.
 
Zatvoreno sve do Muhara. Kao prolaz za ljude koji tu žive da parkiraju. Ali je do Zmaj Jovine sada raskopano.

Zatvaranje ide fazno samo tako... A kada će prvu fazu da otvore... Ili će da čekaju pa da Neko Bitan sve odjednom otvori naproleće pred Beogradske izbore. (Nije mi ni palo napamet kao opcija ali poznajem ljude ciničnije čak i od mene)
 
Biće urađeni, neko su ostavili da ljudi mogu da prolaze i to je super za razliku od rekonstrukcije Cara Dušana gde su ljudi lomili ruke i noge dok su ulazili u zgrade.
Baš sam se jednom prilikom zatekao tu kada su izvlačili čoveka iz kanala, jer je skliznuo sa daski koje su bile u službi trotoara. Ovako sa ostavljenim trotoarom je daleko bolje i bezbednije rešenje.​
 
I krenuli su da skidaju asfalt sve do Karamatine. Fazni radovi su stigli do poslednje faze očigledno, blago nama.

Divno zmijsko klupko. Dobro je da sve javne službe i privatne telekomunikacione kompanije dobro znaju koji je čij kabl.

Nego jeli to stvarno neka stara cev malo iznad levog ćoška od ovog "auspuha"? Dubina je poprilična.
 
У Главној улици од раскрснице са Стевана Марковића до Прерадовићеве постављају се цеви кишне канализације и нова коловозна конструкција, поплочавају се и тротоари и постављају надстрешнице на аутобуским станицама:
IMG_20230823_194503.jpg
IMG_20230823_194508.jpg
IMG_20230823_194516.jpg
IMG_20230823_194533.jpg
IMG_20230823_194554.jpg
IMG_20230823_194608.jpg
IMG_20230823_194726.jpg
IMG_20230823_194736.jpg
IMG_20230823_194857.jpg
IMG_20230823_194912.jpg
IMG_20230823_195034.jpg

Од Прерадовићеве до Господске још увек мењају инсталације:
IMG_20230823_195041.jpg
IMG_20230823_195201.jpg
IMG_20230823_195203.jpg
IMG_20230823_195252.jpg
IMG_20230823_195255.jpg

Од Господске до Караматине скинут је стари асфалт:
IMG_20230823_195309.jpg
IMG_20230823_195337.jpg
IMG_20230823_195437.jpg
IMG_20230823_195441.jpg
IMG_20230823_195520.jpg
IMG_20230823_195635.jpg
 
Čini mi se da su baštice za drveće odlično rešene - neće ništa ometati pešake (kao u recimo Dubrovačkoj gde su baštice iznad nivoa trotoara)

Tačno, što se tiče činjenice da je sve u jednom nivou, pa neće smetati. Međutim otvori oko drveta su suviše mali (ostalo je zabetonirano u obliku teorijski pokretnih segmenata), pa to nije nimalo u skladu sa novim ekološkim tendencijama. Problem sa tim je što sada drvo egistencijalno zavisi od stalnog zalivanja. Otvor nije dovoljno veliki da skuplja znatniji deo vode od kiše ili zalivanja ulica, pa drvo nema dovoljno vode za rast SEM ako neko sledećih 50 godina redovo zaliva svako drvo u gradu (ako se ovaj sistem šire prihvati). A znamo kakvi su izgledi za to. Dakle u ovo je ugrađena prepostavka da će neko stalno davati silne pare da bi gradsko drveće održavao u životu. Uzevši u obzir klimatske promene i očekivanu temperaturu na nivou asvalta koja je već sada uobičajena (verovatno 40-50 stepeni), ovo mi ne izgleda obećavajuće što se zelenila tiče.

IMG_7641.JPG
 
To su betonske kasete za usmeravanje korena i podloga za metalne rešetke koje ce doci tu u nivou trotara Isto tako su sadjeni platani u bulevaru pa im ništa ne fali ...
 
Jedno su planovi a drugo održavanje. Vrlo lako i ovde može da bude slučaj. Na sviu sreću, neće biti kao sa ogradom vrtića na uglu Omladinskih brigada i Jurija Gagarina.​
 
To su betonske kasete za usmeravanje korena i podloga za metalne rešetke koje ce doci tu u nivou trotara Isto tako su sadjeni platani u bulevaru pa im ništa ne fali ...

Otvor oko drveta je previše mali. Dimenzije su mu 1 x 1 metar. Tuda ne može da prođe dovoljno kišnice da zadovolji dnevne potrebe za vodom odraslog drveta. Dakle pravi se drvored koji ne može bez stalnog zalivanja, tj ne može sam, prirodno, da se održi, i da raste bez zalivanja.

Da dodam da će čak i onda kad ga BUDU zalivali to biti problematično pošto nisu ukopane one plastične, perforirane cevi za direktno zalivanje korena drveta. To se radi tako što dođe cisterna i vodu iz njenog creva izlivaju drirektno u tu cev. Onda to traje najviše dva minuta po drvetu. Ali ovako, bez te cevi i sa ovako malim otvorom, zalivanje bukvalno nije moguće pošto se višak vode koji TRENUTNO ne upije to malo zemlje između drveta i okolnog betona odmah prelije sa strane, i uopšte ne uđe u rupu u betonu. Bukvalo bi neko trebalo da izlije malo vode, da čeka da ga zemlja upije, pa da izlije još malo, pa da opet čeka da se TA voda upije, pa ponovo, i ponovo, i tako bar 10-15 minuta. To nije realno i to niko neće raditi. Možda naknadno ubace te cevi, ali bolje bi bilo da je površina zemlje otvorena ka nebu veća, pa da zalivanje nije potrebno.

img_7641-jpg.171438
 
Zamisli mozda su stavili sistem kap po kao u bulevaru
Mogo bi da pričaš sa nekim nekad iz zelenila a ne da pises kilometrima o teorijama i putanji
Voda će naći put čak je vec vjerovatnoca da taj drvored u zemunu opstane nego onaj što sade pi ko zna koji put po savskim blokovima
 
Otvor oko drveta je previše mali. Dimenzije su mu 1 x 1 metar. Tuda ne može da prođe dovoljno kišnice da zadovolji dnevne potrebe za vodom odraslog drveta. Dakle pravi se drvored koji ne može bez stalnog zalivanja, tj ne može sam, prirodno, da se održi, i da raste bez zalivanja.
Da li si video nekada rebraste cevi koje postavljaju pored samih sadnica, a koje imaju ulogu skupljača vode?
 
Otvor metar sa metar je po propisu. Ali čak i da ostave 2x2, u našim uslovima nikad neće pasti dovoljno kiše tokom suvih meseci da zalije drvo. Zapravo, čak i kad bi kiša padala ravnomerno, to bi bilo dovoljno vode jedva za manje drvo (padalo bi oko 7 litara dnevno na tu površinu). Ono što je najveći problem je ako nisu ugradili sistem zalivanja, jer to je jedino što može da reši problem. Kada bi se izračunalo koliko Zelenilo potroši na zamenu osušenih sadnica, ispalo bi mnogo skuplje od sistema zalivanja. Drugi veliki problem koji sam već pominjao je loša priprema. Često radnici sabiju zemlju ili rizlu ispod kasete drveta čime ne dozvoljavaju korenu da se razvije u dubinu. U kombinaciji sa kasetom ovo stvara saksiju i drvo kad nema više mesta umre (ako već nije umrlo od suše).
 
Može kroz rizlu da prođe koren, nije to problem. Isprobano sa zeolitom, liadrainom i sl. , baveći se bonsaijem. Veći problem predstavlja kada se previše nabije zemlja ispod same biljke, umesto da se biljka prvo posadi, pa onda sipa zemlja i lagano nabija, taman toliko da se izbegnu džepovi vazduha koji znaju da budu štetni za samu biljku, odnosno njen koren. Po meni je mnogo veći problem što se ne vodi dovoljno računa o tome šta se gde sadi, jer nije svako drvo (biljka) pogodno za svaku lokaciju.

Ako se negde sadi biljka sa jačim korenom, onda to zna da diže afalt, ploče i sl. , ako nije u mogućnosti da raste u dubinu, odnosno usmeren da raste u dubinu.​
 
Vrh