Šta je novo?
Od:
Filteri

Glavna ulica (Zemun)

Nije rizila problem u saksiji naravno, kao ni zemlja, problem je kad se nabije. Naravno, postoje vrste koje će komotno i kroz to da prođu, pa i vrste poput bagrema koji može iz pukotine u betonu da raste, ali većini vrsta će u najmanju ruku da uspori rast.

Što se same tehnike sadnje tiče, da, mora da se vodi računa, a jednom kad sam baš gledao kako sade drvo, samo ga ubacili u rupu i nabacali zemlju.

Inače, ne znam što se u BGu ne sadi koprivić? Iako nije estetski savršen, izgleda mnogo lepše od mrtvog drveta, a prilično je "low-maintenance" i otporan.
 
direktor je napisao(la):
Zamisli mozda su stavili sistem kap po kao u bulevaru
Mogo bi da pričaš sa nekim nekad iz zelenila a ne da pises kilometrima o teorijama i putanji
Voda će naći put čak je vec vjerovatnoca da taj drvored u zemunu opstane nego onaj što sade pi ko zna koji put po savskim blokovima
Kliknite za proširenje...

Nema šta da pričam o tome sa nekim kad sam gledao šta je urađeno. NEMA sistema kap po kap.

Površinska voda više nema GDE da uđe u zemlju sem kroz tih 1x1m. Deo zemljišta je prekriven zgradama, deo trotoarom, a ostatak asvaltom na ulici. Gde će to voda da uđe u zemlju i održava biljke, tj čitav sistem gradskog zelenila? Do sada su, srećom po zelenilo, cevi uglavnom bile bušne, zarđale i decenijama stare, pa su puštale vodu na sve strane. Sada su sve zamenjene novim, pa ni to "zalivanje" više neće da funkcioniše. Zemlja će ispod asvalta, betona i pločnika da bude suva kao barut.

Kako će se zelenilo održavati? Ko će to radi? Koji ljudi? Ko će da plati decenije zalivanja?
 
Poslednja izmena:
solecar je napisao(la):
Da li si video nekada rebraste cevi koje postavljaju pored samih sadnica, a koje imaju ulogu skupljača vode?
Kliknite za proširenje...

Upravo sam objasnio da tih cevi nema. Dakle, niti sistema "kap po kap", niti tih rebrastih cevi koje su predviđene da do njih dođe cisterna sa vodom i da se kroz njih ručno zaliva drvo po drvo (tj direktno koren drveta kuda ta cev vodi). Dakle, bar što se tiče trenutnog stanja, ne može ni RUČNO da se zaliva, a kamoli da postoji "kap po kap".
 
Poslednja izmena:
To što nečega trenutno nema, ne znači da ga neće ni biti. Drugo, moguće je i u sadašnjoj fazi zalivati biljke ručno, a i u budućnosti, sve i da se ne metnu sistem kap po kap ili rebraste cevke. Godinama unazad zalivam neke biljke u mom kraju, a niti imaju rebraste cevke, niti bilo koji drugi sistem za navodnjavanje, pa su eto žive i zdrave, većina njih. Ponekad stvarno zvučiš kao paničar bez razloga, i od muve praviš slona.
 
Poslednja izmena:
johnny_s je napisao(la):
Otvor metar sa metar je po propisu. Ali čak i da ostave 2x2, u našim uslovima nikad neće pasti dovoljno kiše tokom suvih meseci da zalije drvo. Zapravo, čak i kad bi kiša padala ravnomerno, to bi bilo dovoljno vode jedva za manje drvo (padalo bi oko 7 litara dnevno na tu površinu). Ono što je najveći problem je ako nisu ugradili sistem zalivanja, jer to je jedino što može da reši problem. Kada bi se izračunalo koliko Zelenilo potroši na zamenu osušenih sadnica, ispalo bi mnogo skuplje od sistema zalivanja. Drugi veliki problem koji sam već pominjao je loša priprema. Često radnici sabiju zemlju ili rizlu ispod kasete drveta čime ne dozvoljavaju korenu da se razvije u dubinu. U kombinaciji sa kasetom ovo stvara saksiju i drvo kad nema više mesta umre (ako već nije umrlo od suše).
Kliknite za proširenje...

Pošto mi je dosadilo da zavisim od svojih i tuđih ličnih utisaka po Internetu da li se klima u Beogradu promenila ili nije, uneo sam istorijske meteorološke podatke za Beograd, pa mogu tačno da ti kažem. Na tu površinu ne bi padalo 7 litara vode pošto je prosek godišnjih padavina u Beogradu verovatno negde oko 1,9 mm dnevno (preliminarni račun za period 3 godine, 2020-2022, jer je u pitanju gigantska količina podataka pa još nisam završio analize). Dakle kroz 1x1 metar bi prošlo maksimalno 1,9 litara kišnice dnevno. Ustvari bitno manje jer je taj otvor u trotoaru tačno ispod najgušćeg dela krošnje, pa se voda sliva svuda okolo, jer kiša najmanje ide pravo nadole ispod same sredine krošnje. Dakle možda tek 10% od toga. Očigledno da to nije dovoljno za odraslo drvo. Ipak, znajući šta će se desiti sa ručnim zalivanjem i uopšte održavanjem, verujem da bi drveće ipak imalo više šansi da se održi nego ovako. Recimo pranje ulica je dodatni izvor vode za drveće, ali ponovo, otvor i za to mora biti veći.
 
solecar je napisao(la):
To što nečega trenutno nema, ne znači da ga neće ni biti. Drugo, moguće je i u sadašnjoj fazi zalivati biljke ručno, a i u budućnosti, sve i da se ne metnu sistem kap po kap ili rebraste cevke. Godinama unazad zalivam neke biljke u mom kraju, a niti imaju rebraste cevke, niti bilo koji drugi sistem za navodnjavanje, pa su eto žive i zdrave, većina njih. Ponekad stvarno zvučiš kao paničar bez razloga, i od muve praviš slona.
Kliknite za proširenje...

Pa ako poprave, onda je sve u redu. Zato i pišem o tome. Ali uzevši u obzir cenu i trajanje radova, apsurdno je da nešto tako elementarno već nije deo projekta. Ali se ne slažem da je zdravlje drvoreda u Glavnoj ulici sitnica, a još manje način na koji će se ubuduće održavati. Takođe, zbog čega bi mi plaćali da neko ruši ono što je već napravljeno samo da bi tu dodao nešto što je bez dodatnih troškova odmah moglo biti postavljeno, dok je sve bilo otkopano?
 
Zuma je napisao(la):
Pošto mi je dosadilo da zavisim od svojih i tuđih ličnih utisaka po Internetu da li se klima u Beogradu promenila ili nije, uneo sam istorijske meteorološke podatke za Beograd, pa mogu tačno da ti kažem. Na tu površinu ne bi padalo 7 litara vode pošto je prosek godišnjih padavina u Beogradu verovatno negde oko 1,9 mm dnevno (preliminarni račun za period 3 godine, 2020-2022, jer je u pitanju gigantska količina podataka pa još nisam završio analize). Dakle kroz 1x1 metar bi prošlo maksimalno 1,9 litara kišnice dnevno. Ustvari bitno manje jer je taj otvor u trotoaru tačno ispod najgušćeg dela krošnje, pa se voda sliva svuda okolo, jer kiša najmanje ide pravo nadole ispod same sredine krošnje. Dakle možda tek 10% od toga. Očigledno da to nije dovoljno za odraslo drvo. Ipak, znajući šta će se desiti sa ručnim zalivanjem i uopšte održavanjem, verujem da bi drveće ipak imalo više šansi da se održi nego ovako. Recimo pranje ulica je dodatni izvor vode za drveće, ali ponovo, otvor i za to mora biti veći.
Kliknite za proširenje...

Imaš na Vikipediji ukupno koliko padne godišnje kiše u proseku za poslednjih 30 godina - 698mm. Moja računica je bila za 2x2 jer hoću da pokažem da čak i da je otvor veći i čak i da pada kiša ravnomerno i čak i da može da padne na celu površinu i dalje nije dovoljno. Ukupnu godišnju kišu (mm u m) sam podelio sa brojem dana, pomnožio sa površinom i pomnožio da dobijem litre 0.698/365*4*1000 što je oko 7.64 litara.
Poenta koju pokušavam da dokažem je da, sem ako ne posade drvo u parku, kako god da sade drvo pored ulice mora da se napravi i sistem zalivanja. Pogotovo za ulice poput ove gde su zgrade do trotoara i najbliža otvorena zemljana površina je bukvalno odsečena podrumima zgrada.
 
Glavna ulica se pere, pa će se tako zalivati, a mogli bi i stanari da održavaju drveće.

Nego, kada će da se završi taj moj raskopani zavičaj? Prvo se radili kej i sada čekam kraj ovih radova pa da obidjem zavičaj, ionako nisam dugo bio. :)
 
johnny_s je napisao(la):
Imaš na Vikipediji ukupno koliko padne godišnje kiše u proseku za poslednjih 30 godina - 698mm. Moja računica je bila za 2x2 jer hoću da pokažem da čak i da je otvor veći i čak i da pada kiša ravnomerno i čak i da može da padne na celu površinu i dalje nije dovoljno. Ukupnu godišnju kišu (mm u m) sam podelio sa brojem dana, pomnožio sa površinom i pomnožio da dobijem litre 0.698/365*4*1000 što je oko 7.64 litara.
Poenta koju pokušavam da dokažem je da, sem ako ne posade drvo u parku, kako god da sade drvo pored ulice mora da se napravi i sistem zalivanja. Pogotovo za ulice poput ove gde su zgrade do trotoara i najbliža otvorena zemljana površina je bukvalno odsečena podrumima zgrada.
Kliknite za proširenje...

Dobro, taj podatak odgovara onome što sam ja dobio. 698 / 365 = 1,9 mm dnevno. A pitanje koliki je otvor oko drveta dovoljno veliki je već komplikovanije. Slažem se da je pravo i ustvari jedino dugoročno održivo rešenje sistem automatskog zalivanja. Ja sam međutim pokušavao da uzmem u obizir i našu tužnu praksu. Nemamo baš puno sistema automatskog zalivanja, a i oni koji postoje ne rade dugo. Veći otvor uz drvo i posebno probrane vrste drveta bi svakako bar produžili maksimalnu dužinu sušnih intervala koje drvo može da preživi do sledećeg zalivanja. A možda bi nekim vrstama iz sušnih krajeva bilo dobro i bez zalivanja. Ali SAMO ako je otvor bar 2 x 2 metra ili veći. Jednostavno ne mogu da zamislim da bi 1x1 metar u bilo kojoj varjanti mogao da bude dovoljan. Ovako se žrtvuje zelenilo da bi ulica lepo izgledala, tj sasvim bukvalno "da pogled na zemlju i travu ne kvari pogled na kamen i asvalt".
 
dragan je napisao(la):
Glavna ulica se pere, pa će se tako zalivati, a mogli bi i stanari da održavaju drveće.
Kliknite za proširenje...

Pere se uglavnom ulica, a ne trotoar. Dakle mlaz vode ide niz asvalt i odbija se pravo naviše od vertikalnog ivičnjaka, padajući zatim uglavnom nazad na asvalt ulice. Vrlo malo vode dospava na trotoar. Padne malo rose, koliko da bude vlažan, ali to je jako malo sem ako ih namerno ne pokvase. Dakle pranje ulica jeste jedini drugi izvor vode za gradsko zelenilo, sem kiše, ali je to procentualno mali deo.
 
Jeste to mala količina vode od pranja ulica, ali je redovna i dovoljna, jer drveće nije cveće :) . . pa da mora dosta da se zaliva.

ПРОЛЕЋНО УМИВАЊЕ ГРАДА – Почиње редовно прање улица – Градска чистоћа

www.gradskacistoca.rs www.gradskacistoca.rs
IMG_20230828_143054.png
 
Poslednja izmena:
@Zuma A da pošalješ mejl zelenilu da pitaš dok su još radovi kako će vršiti zalivanje biljaka
Da umjesto rasprave na forumu bude neke koristi Inace ulice se peru po nekom prijoritetu bka se pere svako veče i Peru i trotare u manjim ulicama pogotovo
 
astrodule je napisao(la):
@dragan
hahaaha, kada si video poslednji put cisternu kako pere ulice?

Gradske službe su nam u raspadu, ne stižu ni postojeće stvari da održavaju.
Kliknite za proširenje...
Пре неки дан код мене на Бежанијској коси, а и у блоку 38.
За ово другу реченицу ниси у праву.
 
Јок и нису у распаду. Када се појави кратер на коловозу чак и да пријавиш 10 пута чекаш бар две недеље да закрпе, а тротоаре уопште ни не одржавају и не памтим кад су нам тротоари и бициклистичке стазе биле у лошијем стању. Да не коментаришем да ни 3 недеље након суперћелијске олује нису однели сво дрвеће и грање које се срушило приликом невремена.
 
@Anonymo96 @Гага
Ni sam ne znam koliko puta sam prijavljivao ploče na trotoaru u Humskoj koje su ulegnute, i dan danas stoji tako. Pa onda nekoliko puta sam prijavljivao iste šahtove da otpuše i postave nedostajuće rešetke, sve oko Prokopa i Stjepana Filipovića. Čak sam morao i da prijavljujem da se asfaltira oko zamenjenih šahtova. Još uvek se dopisujem oko sređivanja kolovoza u samom naselju gde se nakon svake kiše stvara poveća bara. Za košenje trave moram redovno da podsećam Zelenilo. Kada su u naselju pukle cevi, nakon jedne intervencije ostala ogromna rupa, dva meseca nikoga nije bilo. Kada sam ih ponovo video u naselju, u blizini pomenute rupe, pitao sam ih da li su to došli da zatrpaju rupu po mojoj prijavi. Odgovorili su mi da su dobili prijavu za puknutu cev kod vojne gimnazije. Takođe su mi odgovorili da nisu dolazili jer zemljište prvo mora da se slegne pa tek onda mogu da uzmu i zatrpaju rupu. Sledećeg dana videh zatrpanu rupu. Nešto kasnije, intervenisali su ponovo, na trećem mestu u naselju. Tu treću rupu su istog dana nakon intervencije zatrpali.

Kod mene u kraju nisu još odneli drveće i granje koje je oborilo nevreme, ali su zbog istog morali da intervenišu još dva puta, kada je dobar deo ogromnog stabla koje je bilo načeto u oluji, palo na kola pored i razje*******alo prednju stranu, pa drugo drvo koje se rascepilo na pola i blokiralo pešački put ka Prokopu.​
 
Slična priča i sa mojim prijavama na NBG. Evo već dva meseca svaki radni dan prijavljujem raznorazna oštećenja na ulicama, zelene površine pune smeća, razvodne ormane bez pokloca itd. i skoro ništa nije popravljeno. Mogao bih čitav esej da napravim po pitanju mojih prijava.
 
Koliko sam shvatio iz ove diskusije, Glavna ulica se ipak pere i tako će se zalivati posadjeno drveće.
 
solecar je napisao(la):
Kada su u naselju pukle cevi, nakon jedne intervencije ostala ogromna rupa, dva meseca nikoga nije bilo. Kada sam ih ponovo video u naselju, u blizini pomenute rupe, pitao sam ih da li su to došli da zatrpaju rupu po mojoj prijavi. Odgovorili su mi da su dobili prijavu za puknutu cev kod vojne gimnazije. Takođe su mi odgovorili da nisu dolazili jer zemljište prvo mora da se slegne pa tek onda mogu da uzmu i zatrpaju rupu. Sledećeg dana videh zatrpanu rupu. Nešto kasnije, intervenisali su ponovo, na trećem mestu u naselju. Tu treću rupu su istog dana nakon intervencije zatrpali.​
Kliknite za proširenje...

Pošto znam čoveka iz Vodovoda, mogu da potvrdim da je tamo haos. Ne zato što nema ljudi koji hoće da rade, mada su u manjini, nego što na svakom koraku te nema sredstava za ovo, te nema za ono... Za to vreme neki ni ne dolaze na posao, a primaju platu. To ide dotle da nisu mogli da nabave pesak dok direktor nije aminovao (a amin se dobija kao oproštaj grehova u srednjem veku...). Tako da eto bar nekog objašnjenja, sem neorganizacije, za to što si video.

Što se tiče pisanja Zelenilu, ne verujem da bi sad bilo vajde. Za sistem zalivanja mora da se radi projekat, dakle ili da se radi preprojektovanje ovog sad u toku radova, za šta naša administracija nije sposobna (tender, dodatni troškovi, dogovor sa projektantima, izvođačem....) ili ono što je omiljena disciplina kod nas - da se raskopa sve kad se završe svi radovi.

Mislim da nam je možda svima pouka ovde da pažljivije pratimo projekte i reagujemo pre nego što počnu radovi dok još može nešto da se promeni. Makar to značilo da im ukažemo na to kako mogu još više da se ugrade jer su toliko glupi da ne vide.
 
A toliko su glupi da nemaju spisak stvari koje trebaju da urade neku kao cek listu prije početka radova sad bi namjerom zelenilo da sami isprojektuju sistem iz rezerve svoje ga postave
 
Ја знам да постоји у Булевару краља Александра и Булевару Михајла Пупина.
 
Jedno zalivanje u 2 nedelje sigurno nije dovoljno. Pitanje je da li i toliko često peru ulice.

Leti je potrebno zalivati svako veče ili jutro, naročito ako su u pitanju mlada stabla.

Gradske službe su raspadaju. Ove leta nisu nijednom okresali žbunje u Otona Župančića do pre neki dan. Narodnih heroja su kresali tek posle moje 10-e prijave.

Suvo lišće stoji po trotoarima i parkovima oko Fontane mesecima.

Granje od oluje su samo skupili posle par dana i još uvek nisu pokupili.

GRADSKE SLUŽBE SU RASPADAJU
Da li je do manjka ljudi ili do neorganizacije ili do oba - nije ni bitno, ali moj kraj nikada nije ovako zapušteno izgledao.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh