Šta je novo?

Naplata karata i kontrola - [ Beograd Plus,... ]

Koristi se na početnim stanicama, recimo kad stignete sad Sokolom, na onoj liniji što vozi od štajge do grada, beše četvorka, gari će otvoriti samo prednja i tražiće pokaznu il kartu.

Koristi se, bogme, i u Parizu, Dubaiju... retko je kod zglobnih autobusa, ali u Zagrebu, eto, i kod njih je ulaz označen samo na prednjim. Kod tramvaja se to, a da sam ja video, ne koristi.

A u Beogradu je jasno da neće biti ostvarivo, pa se unapred treba okanuti ćorava posla. Jedino rešenje je stvarno ozbiljna kontrola, koja ako te uhvati, plaćaš kaznu. Treba promeniti i zakone, tako da to omogućavaju. Takođe, stari treba ponovo da plaćaju prevoz, kao i da se roditeljima klinaca objasni da nije poenta da odgajaju male huligane (danas imam 15 godina i kuliram kontrolorku od 30, sa 30 godina vozim pijan i zgazim nekoga od 15 i sl.).
 
Stariji placaju, penzosi su grupa koja najvise i najodgovornije placa. Zato i na B92 videh komentare i predloge da se cene (mesecnih) smanje da budu blize penzionerskim, pa ce onda porasti i placanje. Sto i nije nerealan predlog, samo tesko cemo da znamo je li efikasan ako se ne proba.

Srednjoskolci i studenti najmanje placaju. Doduse zato sto ih (do sad) i sistem ohrabruje, jer iako kontrolori "prastaju" i drugima, ove zaobilaze bez izgovorene reci cak i kad se vidi da je mladi konj odavno presao 18. god a kamoli 14.

Sapiceva administracija je ucinila dobar korak napred osnivanjem javnog entiteta koji ce da naplacuje karte. Jer su videli da se najvise ljudi zalilo, i najvise izgovora koristilo, upravo govoreci kako nece da placaju privatnoj firmi (ne ulazim u tu tematiku, samo kazem sta sam najvise cuo). Sapicevi su to shvatili i ponovo premestili naplatu u ruke drzavnih organa. Ali, bas kada naprave par koraka napred u pravom smeru, odjednom polude i odluce sa skrenu u pogresnom smeru predlazuci sve osim onoga sto najvise ima smisla.


Inace, verujem vam za NS, znaci te price "Ako moze NS, moze i BG" trajno pada u vodu. Mislim, mnogima (i meni) je i ranije bila bespredmetna jer su BG i NS neuporedivi. Ali evo sad imamo i prave potvrde da to tamo ne radi ili radi na jedvite jade i samo na par mesta pro forme.
 
Poslednja izmena:
Iskreno se i sam švercujem kao student sa izgovorom srednja, i apsolutno ću nastaviti to da radim, sve dok se bude moglo. Em je usluga bedna poslednjih nekoliko godina, em ne baš jeftina (1100 dinara čini mi se). Kako je logično da student koji je, čast izuzecima, vrlo verovatno nezaposlen da im mesečno izdvaja 1100 dinara, dok za isto to vreme penzioner plaća godišnje 400 dinara? Znači studenti godišnje malo manje od 100€ daju na prevoz, dok penzioner za nešto manje od 4€ ima prevoz po celom gradu. Što znači da za prosečno trajanje studija student izdvoji 400€, a penzioner 16€ za izuzetno kvalitetan gradski prevoz.
 
Ne znam, mnogi studenti drže časove (kao ja). Čak i u zapadnim zemljama može da se smatra da ćeš imati neki posao sa strane sa fleksibilnim radnim vremenom. Od mojih kolega ne znam nijednog da baš nikakav posao nema, a fino zarađuju.
Nekako mi je to natezanje glupo. Ja plaćam iz jednog jedinog razloga: kad sednem u bus i stavim slušalice da slušam podkast ili čitam knjigu, ne želim da me neko drnda duže od 5 sekundi da "očita" kartu.

Da, usluga je užasna, ali je meni prosto muka da se na sve to još svađam sa ljudima koji nisu nužno krivi i žele da zarade za svoj hleb. Nabolje se promeniti jedino može ako SNS opet doživi neki udarac ili ako možda Šapiću sine neka pametna ideja.
 
Neki ljudi kazu da u NS to funkcionise, neki kazu da ne funkcionise. Ne znam vise sta da mislim. XD A nikako da odem opet do onde.
Ja kad sam bio funkcionisalo u 99% slučajeva jer vozač ne želi da otvori vrata ostala vrata dok svi ne stanu u red za čekanje na prednja vrata i još te mnogi vozači pitaju gde ti je karta, pa im objasnim da sam iz Beograda i da sam kupio dnevnu kartu. Asortiman karata u Novom Sadu je odličan i to pravi veliku razliku u odnosu na Beograd po naplati. Imaš kartu za jednu vožnju koja je beše 65 dinara i uzima se kod vozača, imaš dnevnu kartu koja je oko 250 dinara i možeš da se voziš ceo dan beskonačno puta i imaš još mnoštvo opcija, dok si u Beogradu mnogo ograničen po pitanju kupovine karata. A i beogradske vozače ne zanima da se bave prodajom karata pa često izmisle da ne radi aparat ili da nemaju sitno, samo da ti ne bi kucali kartu, ali kada bi im se povećala plata na jedno 120 hiljada, siguran sam da bi bez problema počeli svima da prodaju karte u vozilu i da im ne bi bio problem i da proveravaju ko ima kartu. Samo prvo cena mora da bude razumna, da se stavi kao u Novom Sadu na 65 dinara i mora da se angažuje mnogo dodatnih vozila i da se povećaju turaže na svim linijama jer bi sve to znatno usporilo vožnju. A naši žele da zarade na prodaji karata, a da apsolutno ništa ne ulože u to i da prevoz ostane ovako katastrofalan. Mora da se uloži u veliki broj kontrolora i da im država da veća ovlašćenja, ili da angažuje komunalce da po jedan ide zajedno sa kontrolorima i da se niko ne pušta da napusti vozilo bez plaćanja kazne kao u Novom Sadu i da ne postoji naknadna mogućnost kucanja karte kada si video da je kontrola ušla u vozilo, to je takođe praksa iz Novog Sada, nego moraš da platiš kaznu. Ja kartu u Novom Sadu uvek plaćam iz razloga što je prevoz znatno bolji u odnosu na Beograd i iz razloga što će te vrlo verovatno sam vozač pitati gde ti je karta, a i da neće, šanse da izbegneš kontrolu u Novom Sadu su minimalne, a ako te uhvate bez karte, opkoli te jedno 6 muških kontrolora i nemaš gde osim da ti naplate kaznu. Jeste to protivzakonito i ne smeju to da rade, ali ja sigurno neću da dolazim u takve situacije da zovem policiju i da se svađam, pretim prijavama i gubim svoje vreme zbog karte od 65 dinara gde je prevoz dobar, busevi dolaze u minut po redu vožnje u većini slučajeva i vozila su čista i uredna.
 
Vozačima je u interesu da prodaju karte, bar kad je GSP u pitanju. Nije mali procenat po prodatoj karti. Teško da javni prevoz može biti bolji u Novom Sadu u odnosu na Beograd. Samo se pogleda broj raspoloživih vozila prema broju stanovnika. Populacija neprekidno raste, a broj vozila sličan decenijama. Takođe, može se uzeti za primer i Segedin sa sva tri sistema javnog prevoza, a osetno manji grad od Novog Sada. Gužve ni približne onima u Novom Sadu. Ovde se dosta novosađana žalilo na prevoz. Redovi vožnji nisu menjani godinama na većini linija. Ne znam da je uvedena i neka nova zadnjih desetak godina, mislim gradska. Održavanje im, takođe, odavno nije na visokom nivou. Opet, pisali ovde ljudi o tome naširoko.
 
Važno je ovo što napisa Vinča307, da mora da postoji karta za jednu vožnju, po normalnoj tarifi. Ili za kratku vožnju, tipa do 30 minuta. I ta karta mora da bude lako dostupna, tipa da se kupuje na trafici i na automatima na većim stanicama, ili čak u vozilu. Meni se dešavalo da odustanem od plaćanja kad shvatim da nemam uplaćen kredit, a trafika mi daleko od kuće itd. Takođe i za kraće vožnje ljudi gledaju da ne plate.
 
Nisko je još ta kultura kod nas, kao i briga o međuljudskim odnosima na poslu i sl.
U dve reči: zaostali smo.
Radi se o najosnovnijoj radnoj disciplini i komunikaciji koja se tiče poštovanja sagovornika. Meni su zaposleni govorili da ih smaram (čitaj spamujem) ali nikad nisam poslao više od 2 CV-a jednom poslodavcu iz pristojnosti. Ovo što kažu Karlo i Bender je provereno tačno, sve do reči. Ovi iz HR timova najviše i štete domaćoj ekonomiji jer redovnim uvlačenjem nekih bitangi preko veze ili pogrešno procenjenih "starih znanaca" iz firme ignorišu potencijalne "rudare" što bi rekli Engleri "gold majnere" tj. one koji bi više doprineli kompaniji. Ovo drugo je zastupljeno sada uoči korone, znam da su otpuštali na stotine da bi tražili isključivo nove seniore iz IT sektora iako to nije uža specijalnost preduzeća, inače strane, multinacionalne kompanije prisutne na više kontinenata koja je eto do pre 10 godina zapošljavala Kurtu i Murtu van struke).

Ta pristojnost mi je više odmogla nego što je pomogla. Ovde izgleda moraš biti đubre da bi uspeo u postizanju bilo kakvog iole dostižnog cilja.

@Kesha

90-ih i 2000-ih je bio horor. Solo su se praznili za 10 sekundi, a punili 5 minuta jer su jedan po jedan morali da kupe kartu kod vozača. Išli retko a opet se sustizali, toliko da su stajali u koloni sa "redovima za bonove" pred prvim vratima i na manje bitnim stajalištima. Najgore bilo u Bulevaru oslobođenja sa mnogo linija. Pre se stizalo prečicom biciklom nego antibiotik autobusom koji "slavi" na svakih 350m (manje nego u Beogradu). Izlaz je bio na druga i treća. To mestimično postoji i u Beogradu ali u međugradskom saobraćaju.

Recimo Masterbus iz Rume napravi zastoj na improvizovanom stajalištu kod Sava Centra jer svi ulaze jedan po jedan u vozilo sa uskim prvim a širokim drugim vratima. Dok vozač ne proda karte, ne daj bože da naiđe drugi međugradski momentalno nastaje mini zastoj kao na Autokomandi ili na Mostaru. Pravi se zastoj i kada može biti izbegnut. Sa druge strane Dunav Prevoz Bačka Palanka i sa drugim uskim stoji kraće u Batajnici, Pazovama i Inđiji zato što kada niko ne izlaziputnici koji plate kondukteru u vozilu brže uđu.

Inače, radi uspešne naplate u postojećim uslovima beogradskoj vlasti trebaju barijere, što je nepraktično zbog velikog broja stajališta, međutim i to bi koštalo grad pa pitanje koliko bi se isplatilo. Što pre shvate da je taj sistem praktičniji u sistemu zasnovanom na šinskim sistemima za masovni prevoz to će dugoročno gledano više uštedeti. Većina presedača bi bila primorana na barijere do perona, a usled kraće autobuske mreže svaki nedostatak barijera bio bi manje štetan.
 
Poslednja izmena:
Kratak offopic:
Ja sam znao devojku koja je bila na Poljoprivrednom (i otegla ga samo tako), radila u Meku i onda postala HR odnosno menadzer ljudskih resursa u nekoj firmi. Nidje veze... I takva ce sutra da sluzi kao filter i sudija ko zasluzuje posao i ispunjava kriterijume.
 
Ne znam, mnogi studenti drže časove (kao ja). Čak i u zapadnim zemljama može da se smatra da ćeš imati neki posao sa strane sa fleksibilnim radnim vremenom. Od mojih kolega ne znam nijednog da baš nikakav posao nema, a fino zarađuju.
Чак и на заосталом западу, а камоли у Србији где је златно доба. У енглеском говорном подручју постоји реч parttime. У холандском bijwerk, у руском говорном подручју подрабативать, а у српском језику (култури) је тако нешто тако ретка и друштвено маргинална појава, да ако баш некоме хоћеш да објасниш шта заправо радиш, треба ти цела реченица. У не-Србија делу европе, послова са краћим радним временом је довољно много, и нису везани само за студенте, већ и за оне који просто не желе да раде много, и не желе раскош, родитеље са малом децом, лица пред пезијом или у пензији... Јединствено време када је студент могао повећи довољно велику дневницу, била је Коштуницина влада 2004-2008. Али чак и тада, то су углавном били физички и грађевински послови, не стажирање или било шта блиско струци. Држање часова, то је зарада за слаткише и уласка, зато што је то убедљиво најнестабилнији извор прихода (постоје редки изузеци студената који су ушли баш у обуку некога). Мислим да још и информатичари један изузетак могу пре краја студија фино да се ушеме, зато што могу поптпуно да заобиђу српске послодавце.

Конкретно на Саобраћајном факултету давати годину за годином, то је 30 сати на факултету, и око 30 сати рада код куће. Мало времена остане за рад. После оног тужног максимума економских услова за време Коштунице, остало је студентима лепити декларацију за неку сићу, и то само када те позову. Ту је било студената који су састављали по 3 смене, зато што знају да следеће недеље неће бити лепљења декларација, а некако морају да плате станарину, храну књиге, и остану на буџету. Многима је остало да бирају, или радиш, или се учиш... Уз то до студентских послова у Добановцима, Крњешевцу, Сурчину се развлачиш и по два сата у једном смеру.
Nekako mi je to natezanje glupo. Ja plaćam iz jednog jedinog razloga: kad sednem u bus i stavim slušalice da slušam podkast ili čitam knjigu, ne želim da me neko drnda duže od 5 sekundi da "očita" kartu.

Da, usluga je užasna, ali je meni prosto muka da se na sve to još svađam sa ljudima koji nisu nužno krivi i žele da zarade za svoj hleb. Nabolje se promeniti jedino može ako SNS opet doživi neki udarac ili ako možda Šapiću sine neka pametna ideja.
Сада су и плате и остале цене толико скочиле у Србији, да тих 1100 динара није неки велики новац чак и за студенте. То што су пензионери неоправдано привилеговани, свакако не треба да буде изговор за неплаћање карте. Неки минимум културе и осећања обавезе за превоз који користиш плаћањем карте мора да постоји.
 
Ne znam, mnogi studenti drže časove (kao ja). Čak i u zapadnim zemljama može da se smatra da ćeš imati neki posao sa strane sa fleksibilnim radnim vremenom. Od mojih kolega ne znam nijednog da baš nikakav posao nema, a fino zarađuju.
Nekako mi je to natezanje glupo. Ja plaćam iz jednog jedinog razloga: kad sednem u bus i stavim slušalice da slušam podkast ili čitam knjigu, ne želim da me neko drnda duže od 5 sekundi da "očita" kartu.

Da, usluga je užasna, ali je meni prosto muka da se na sve to još svađam sa ljudima koji nisu nužno krivi i žele da zarade za svoj hleb. Nabolje se promeniti jedino može ako SNS opet doživi neki udarac ili ako možda Šapiću sine neka pametna ideja.
Mnogi studenti, ali ne i svi. Ja sam na TMFu do završne godine svaki dan imao predavanja i vežbe od 8 ujutru pa do 6 ili 8 uveče. Nije bilo fizičke mogućnosti da se nađe posao, što je važilo i za 300+ kolega iz moje generacije. Oni koji su ipak imali posao, oni su ili postali večiti studenti ili su odustali od studija. Ja sam doduše kupovao mesečnu od druge godine, jer nisam hteo da rizikujem izbacivanje iz vozila i da zbog toga kasnim na obavezna predavanja/vežbe ili kolokvijume i ispite.
Na zapadu je razvijena ta kultura kod studenata da imaju posao, ali najviše kod stranih studenata jer im je to glavni izvor prihoda. Ali i to istovremeno znači gubitak vremena za studiranje, pa po pravilu strani studenti studiraju duže.

To ipak i dalje nema nikakve veze sa činjenicom da kvalitet prevoza jednostavno ne opravdava cenu karte.
 
Сада су и плате и остале цене толико скочиле у Србији
Cene mnogo više nego plate. Pojedinci se opasno maste od prodaje osnovnih životnih namirnica kao da su luksuzna roba. Primera radi, banane su već overile 200 dinara. Banane. 200 dinara. O cenama drugih stvari da i ne govorimo. Nameštaj, stvari za kuću, odeća, aparati, gorivo... sve je otišlo u božju mater. Odnosno, u džepove onih koji diktiraju tržišta i kartele.

Dodatnu težinu na već tešku situaciju dodaje i sam Nelečeni kr****, koji svaka dva meseca veštački izaziva krize i/ili nestašice i/ili panične kupovine i razgrabljivanja. Samo ove godine imali smo veštački izazvane nestašice: šećera, brašna, mleka, peciva. Trenutno je u fokusu veštački izazvana kriza na Kosovu. Kapiram da će za dva meseca zejtin doći na red.

Nisu moji avatar i potpis stavljeni za džabe baš u ovom periodu. Krade se i hohštapleriše uzduž i popreko. Srednja klasa širom sveta se ubija i pretvara u nižu, a masni postaju još masniji i bolesniji. Da se pitam, promenio bih lične opise ne samo ovdašnjim debilima i hohštaplerima nego i svetskim psihopatama, na nekoliko strana sveta, koji nas sve globalno guraju u ovu krizetinu i cede do poslednje kapi krvi. Da je sreće pa da padne 20ak cigli na pravo mesto u pravo vreme u Moskvi, Vašingtonu, Berlinu, Parizu, Pekingu i Rijadu, pa da mi ostali možemo da nastavimo da živimo svoje ljudske živote (naspram njihovih bolesnih, psihopatskih). JIM svima redom.

Što se prevoza tiče, da se pre 5 godina potegnu ovakve rasprave (da li platiti prevoz ili ne), ja bih bio pri stavu da treba da se plati i da tu nema šta da se polemiše. I bio sam pri tom stavu, preko 20 godina. Onda sam shvatio da, plaćao prevoz ili ne plaćao, uvek (ili 90% vremena) ću se voziti u krševima, rernama, deponijama, kotrljajućim hazardima i sramotama. I to AKO uopšte dođu i AKO uopšte uspem da uđem. Ne vidim više poentu da plaćam takvu uslugu, sve dok GSP i DJP ne začepe crne rupe koje proždiru veliki deo prihoda i fondova, i ne dovedu svoje ljude u red. Što je dosta, dosta je.
 
Poslednja izmena:
Banane su i prošle i prethodnih godina bile jedno vreme tokom zime zakucane oko 200 din, tako da one nisu pravo merilo, ali recimo jesu paprike, koje ne možeš ispod 200 din da nađeš, osim ukoliko ne želiš da kupiš paprike koje bi iz radnje / tezge na pijaci, direktno preselio u kontejner. Ima tu još nekih osnovnih namirnica koje su skočile 100% - 150%. Kako uglavnom ja idem u nabavku, dosta toga sam zapazio.

I na sve to, mi se zadužujemo, bacamo pare po ko zna koji put, ove godine, I rata od 5.000 din za mlade 16 - 30 godina... O svim glupostima koje je @Bender Rodriguez spominjao, da i ne govorim, a sve zarad toga da se pokaže ko ima veći (mislim na ego ljudi). I onda nam problem naplate karata, manjka ispravnih vozila i manjka vozača rešavaju dovođenjem šrilančana, ulaskom na prva vrata i kupovinu karata od vozača, kao i izjavama da se problem gužvi ne rešava povećanjem broja vozila na određenim linijama, da bi nam posle toga objasnili da se to ipak rešava prebacivanje polazaka sa vikenda na radni dan.​
 
Чак и на заосталом западу, а камоли у Србији где је златно доба. У енглеском говорном подручју постоји реч parttime. У холандском bijwerk, у руском говорном подручју подрабативать, а у српском језику (култури) је тако нешто тако ретка и друштвено маргинална појава, да ако баш некоме хоћеш да објасниш шта заправо радиш, треба ти цела реченица. У не-Србија делу европе, послова са краћим радним временом је довољно много, и нису везани само за студенте, већ и за оне који просто не желе да раде много, и не желе раскош, родитеље са малом децом, лица пред пезијом или у пензији... Јединствено време када је студент могао повећи довољно велику дневницу, била је Коштуницина влада 2004-2008...
Karlo, studenti u dosta velikom broju rade u kafićima, brendiranim kafeterijama i restoranima, ili u prodavnicama u tržnim centrima. Ako šefica Benetonove radnje ima platu 100.000, ne može ni dnevnica biti skroz bedna. U kafićima u centru rade i stranci, čujem da već ima i Rusa. Teško da neće primiti našeg klinca. Nije tako crno.
 
Nije bitno samo koliko poslova ima nego koliko su oni dostupni. Stvar je u tome sto ti u Srbiji za sve treba veza, preporuka, garancija. Osim ako nisi student generacije ili iz nekog jako trazenog i deficitarnog zanimanja, niko te nece zaposliti ako nemas vezu i ne poznajete se od ranije. Jer su (mnogi) Srbi nauceni da ne veruju jedni drugima, a da o svakom tudjinu misle sve najbolje samo zato sto je stranac.

Pisao sam o 20 emailova koje sam poslao domacim pajserima na koje mi nikad nije odgovoreno. Iako se radilo sve o privatnim firmama, i to za neke pozicije gde nema bas puno odgovornosti i rizika, niko mi nije odgovorio izmedju ostalog i zato sto nemamo nikakvu vezu. Inace da onaj HR pajser tamo zna da poznajem nekog u firmi, odmah bi me zvao.

Jedan od prijatelja koje sam pominjao, koji su me pozvali posle toga (iz firmi za koje nisam ni konkurisao nego se potrefilo da me tad snadje sreca), u svojoj firmi za poziciju za koju su me zvali nisu ni imali raspisan konkurs, niti oglas. Kaze mi ortak "necemo preko oglasa, hocemo nekog proverenog, koga licno znamo, da nam ne dodje neki dziber ili prevarant". Neki Ted Bandi, ili Osama bin Laden, ili ko zna od cega tripuju. Jednostavno, ne zele da daju priliku bilo kome. Zele samo genije ili nekoga o kome znaju bar nesto. Pruzanje prilike na slepo za njih ne dolazi u obzir.

E zato mnogi imaju problem da nadju posao u Srbiji. Zato sto je veza sve. Osim ako nisi Da Vinci, dzaba ti i ljubaznost, i portfolio, i maniri, i trud... ne, bez veze i bez neke garancije, (skoro) niko nece ni da te saslusa. Nebitno kakav si i sta umes.

Isto je i sa musko-zenskim odnosima. Veza odnosno preporuke koje imas su sve. Mozes da budes i lep i uspesan i vaspitan. Ako nema ko da te preporuci, ako nema neka drugarica da te pohvali ili ako nemas devojku/semu koja pokazuje da su i druge zainteresovane za tebe (i da si "na ceni"), dzaba ti sve. Prosecna Beogradjanka ti nece dati sansu. Ona hoce samo d best of d best.

Prosto mnogi Srbi imaju nerealna ocekivanja od drugih i tu neku patolosku adikciju od trazenja preporuke i garancije za svakog. Kad je i zasto to krenulo, ne znam. Ali je postalo nepisano pravilo. I zato ima i dosta onih situacija da poslodavci hoce gotovog, formiranog i obucenog radnika sa iskustvom, i jos da ga poznaju. A niko nece da bude taj koji ce da im ponudi prvo iskustvo. Ne, svi bi sve na tacni. I onda covek dodje u situacije da ne moze da se zaposli jer nema iskustvo, a nema iskustvo jer niko nece da ga zaposli. SKK?? Zacarani krug. I opet, kako sa poslovnim, i sa ljubavnim vezama je isto tako. Prosto ljudi ovde mnogo tripuju od svojih sunarodnika a balave na sve strano.
 
Poslednja izmena:
P.S.

Doduse ta bolest neralnih ocekivanja i previsokih kriterijuma nije endemska samo ovde. Sa forsiranjem ovih modernih narcistickih i materijalnih vrednosti, ljudi sirom sveta imaju previsoke kriterijume prema svakome osim prema sebi.

Ali ono sto je karakteristicno za Srbe je ta diskrepanca u razmisljanju sto se tice primanja kandidata na posao. Ako neko ima vezu ili poznanstvo - on je automatski favorit, nema sta, pravi covek za posao, maltene svrsena stvar. A ako nema nikakvu vezu i poznanstvo - "a jbg...necemo da rizikujemo... sta ako se ispostavi da je serijski ubica... A nema ni iskustva jbg. Bolje ne..." Znaci dve krajnosti, ili si pravi covek za poziciju, ili si neki tamo cudak s kojim se ne treba petljati. Sredina ne postoji. Davanje prilike nekom nepoznatom ne postoji. Cast retkim izuzecima.
 
I zato ima i dosta onih situacija da poslodavci hoce gotovog, formiranog i obucenog radnika sa iskustvom, i jos da ga poznaju. A niko nece da bude taj koji ce da im ponudi prvo iskustvo. Ne, svi bi sve na tacni. I onda covek dodje u situacije da ne moze da se zaposli jer nema iskustvo, a nema iskustvo jer niko nece da ga zaposli.
E, to svako tako hoće, al sad su ga s tim, blago rečeno, izgutali: da dovedeš iskusnog zaposlenog, pa još da ga znaš, to te po pravilu košta bar 20% više nego što plaćaš postojeće radnike. Taj proces nam i podiže cenu rada u Srbiji, a ne nečija dobra volja ili uspešna politika vlasti - što vikali sa Severa: Malo vas je, grobari. Malo nas je. IT-jevci su prvi iz toga krenuli da izvlače koristi, sad uveliko to čine inženjeri svih struka (završiš Mašinac, ti si Bog), pa će lekari i pravnici... pa vozači, taksisti. Tako to ide.
 
Док си студент хоће да искористе то што ти је потребно да одрадиш праксу да би могао да дипломираш. Ја на апворку зарадим скоро дупло више пара за једно 3 пута мање сати него што ћу на пракси коју сам прихватио, само зато што је обавезна.

Направио сам једном два "CV" и слао их са 2 ЛН налога, све тотално исто осим имена, год студирања и дипломе, у једном пише да сам четврта, док у другом да сам дипломираоу августу, за јуниорске позиције мене студента одбију и пошаљу у мејлу отворена места за праксе, док мене дипломца позову на интервју за јуниора, нрвн нисам ишао јер бих био "blacklisted" када сазнају. Сад да ли постоји разлика у знању, да, али да ли тих 7 испита праве разлику у плати од 350% и додатних бенефита, ја бих рекао да не.
 
Neplaćanje prevoza u GSP Beograd i na Železnicama Srbije, nepoštovanje reda vožnje, loše održavanje i prljavština je nešto što se provlači kroz (ne) kulturu celog društva. Sada, kada su me vanbalkanski evropski poslodavci prepoznali kao sposobnog za poslove u međunarodnom prevozu robe, mogu da upoređujem društveno-poslovnu kulturu raznih naroda. Vidi se jedna oštra razlika između rusko-evrounijske kulture u odnosu na balkansko-srednjeazijsku. U rusko-evrounijskoj kulturi, ugovorima o transportu se definiše finansijska i svaka druga odgovornost u slučaju nepravilnosti neke od strana u transportu, ali ipak želeći da izbegneš specijalne slučaje, tražiš reference poslovnog saradnika. Pravni sistem funkcioniše, i problemi sa isplatom se retko dešavaju. U balkansko-srednjeazijskoj zoni radimo, ali se dosta oslanjamo na plaćanje u kešu na istovaru, i to po sistemu prvo keš pa onda roba. Često prevozimo potpuno bez ugovora, ili je ugovor pro forme, više po navikama interne birokratije. Dešavalo se da po 5 dana u Srbiji zadržimo šleper zato što pare nismo videli. To me jako podseća na situacije dostupnih radnih mesta u Srbiji za visoku stručnu spremu (fizikalisanje na crno), u kojima po nekad treba prebiti poslodavca da bi izvukao zarađene pare. Pre neki dan se jedan Sarajlija izvređao zbog nepoverenja, što nismo hteli da istovaramo dok ne vidimo pare. No nekako smo rešili. Sledeće sličnost je da Srbija prima iznutra prljav šleper sa hranom, a kada posle toga treba da utovaraš hranu iz Srbije za Rusiju, nemaš gde da opereš. Zoveš perionicu kamiona u Loznici, gde ti kažu da su prebukirani, da ima opremu, ali nema radnika. Pranje šlepera je 3000 dinara za 1,5sat posla jednog čoveka, a u ekonomski propalom gradu. U srednjoj aziji si utovario hranu za Srbiju, gde takođe nisi mogao da opereš hladnjaču.

Odnosno, prljava vozila, nepoštenje putnika (neplaćanje karte), neodgovornost prema klijentu čak i u privatnom sektoru, loš odnos prema zaposlenima sve je to povezano između sebe.
 
P.S.

Doduse ta bolest neralnih ocekivanja i previsokih kriterijuma nije endemska samo ovde. Sa forsiranjem ovih modernih narcistickih i materijalnih vrednosti, ljudi sirom sveta imaju previsoke kriterijume prema svakome osim prema sebi.

Ali ono sto je karakteristicno za Srbe je ta diskrepanca u razmisljanju sto se tice primanja kandidata na posao. Ako neko ima vezu ili poznanstvo - on je automatski favorit, nema sta, pravi covek za posao, maltene svrsena stvar. A ako nema nikakvu vezu i poznanstvo - "a jbg...necemo da rizikujemo... sta ako se ispostavi da je serijski ubica... A nema ni iskustva jbg. Bolje ne..." Znaci dve krajnosti, ili si pravi covek za poziciju, ili si neki tamo cudak s kojim se ne treba petljati. Sredina ne postoji. Davanje prilike nekom nepoznatom ne postoji. Cast retkim izuzecima.
Ovo je brutalno tačno. Polazim prvo od sebe. Za bezbroj pozicija sam bio i više nego kvalifikovan, a nikada nisam dobio nijednu poziciju. Čak i da odem na razgovor, sve ostane na tome da će se javiti ili da nemam iskustva, pa eto, ne mogu da me zaposle itd. Veliki problem naših poslodavaca je što bi svako veoma iskusnog radnika, punog entuzijazma, pozitive, ljubaznosti, stručnosti, sa preporukama itd. a isti ti poslodavci pod beneficijama koje nude smatraju plaćen godišnji odmor, redovnu zaradu, plaćene putne troškove do posla i 1-2 slobodna dana nedeljno, kao da ne znaju da su zakonski u obavezi sve to da obezbede i da to nisu nikakve beneficije. Radim u NIS-u i šansa da neka obrazovana osoba sa benzinske stanice dođe do pozicije menadžera, rukovodioca, inženjera i drugih je ravna nuli ako nema čelično jaku vezu. Koleginica koja je završila ekonomiju i ima i više nego što se zahteva za mnoge pozicije nikada nije dobila nijednu, samo zato što nema nekoga ko bi je "ubacio". Sam NIS ima ekstremno velika očekivanja od zaposlenih na pumpama, uz veliki pritisak i stalne kontrole, što od strane čuvenog tajnog kupca, tako i od strane mnogih menadžera i rukovodioca raznih sektora, a u same objekte imaju minimalna ulaganja uz najveća očekivanja za 50-ak hiljada dinara. Onda se još i pitaju zašto ne mogu da nađu radnike.
 
90% oglasa je pisano na isti šablon. I posle ti još kukakju kako im se na oglase mahom javljaju oni koji ne ispunjavaju uslove.
 
Каже градоначелник у једном од најновијих тв гостовања да се улазак на предња врата неће покушавати применити док се не обезбеди иоле нормална проточност људи унутар аутобуса, а и да он лично као најбољу варијанту сматра не да се улази само на предња врата већ да се улази на предња и задња а да се излази на средња.
 
Каже градоначелник у једном од најновијих тв гостовања да се улазак на предња врата неће покушавати применити док се не обезбеди иоле нормална проточност људи унутар аутобуса, а и да он лично као најбољу варијанту сматра не да се улази само на предња врата већ да се улази на предња и задња а да се излази на средња.
Izlazak na zadnja vrata treba zabraniti i ako neko izađe svu odgovornost za nesreću skinuti sa vozača da bude jednako kao kad mašinovođa vozom zgazi čoveka na šinama, a sve ostalo ne treba dirati
 
Vrh