ZOO vrt - ' Vrt dobre nade'?

[Putnik metroom]

Jedna mala digresija...

[video]http://www.youtube.com/watch?v=yapocu0bNkc[/video]

 

[boca-ica]

Preselenjem na lokaciju kod jezera iza Krnjace zoo bi zbog velike površine mogao da ima i svoje ogledne farme odakle bi legalno uzgajao interesantne vrste i to bi omogucilo legalne promete i dodatna samo-finasiranja
Da ne bih ponavljao predhodno svoj post ukratko razlozi i dobici su nebrojani preselenjem
ovako proširenjem novac ce da ode a štete ogromne ili ti kako je vec kristalno jasno rekao o proširenju po Kalemegdanu ;
@stf
Ovo je jos jedan udarac ispod pojasa kulturi naseg naroda i svim iole razumnim ljudima. A kandidujemo se za prestonicu kulture,dok ce majmuni po kulturno-istorijskom spomeniku pisati i kenjati. lool

 

[Bulevarac]

Jedna mala digresija...

[video]http://www.youtube.com/watch?v=yapocu0bNkc[/video]

Naivno je poverovati da neko ko poseduje takve osobine kao alfa muzjak Vuk Bojovic ima ljubav prema zivotinjama na prvom mestu.

 

[Bulevarac]

Preselenjem na lokaciju kod jezera iza Krnjace zoo bi zbog velike površine mogao da ima i svoje ogledne farme odakle bi legalno uzgajao interesantne vrste i to bi omogucilo legalne promete i dodatna samo-finasiranja
Da ne bih ponavljao predhodno svoj post ukratko razlozi i dobici su nebrojani preselenjem
ovako proširenjem novac ce da ode a štete ogromne ili ti kako je vec kristalno jasno rekao o proširenju po Kalemegdanu ;
@stf
Ovo je jos jedan udarac ispod pojasa kulturi naseg naroda i svim iole razumnim ljudima. A kandidujemo se za prestonicu kulture,dok ce majmuni po kulturno-istorijskom spomeniku pisati i kenjati. lool

Svasta bi novi Zoo vrt MOGAO da ima, ali niko sem nas o tome i ne prica. Prica o nekom skupom projektu bi trebalo da bude mnogo opsirnija, barem se meni tako cini. Pre nego sto se upustimo u porjekat trebali bi da znamo sta bi tamo sve mogli da organizujemo. Sadasnja vizija (a i vizija u prethodnih 20 godina) prosirenja na Donji Grad su 3 recenice.

Evo je njihova vizija:

Mali je naveo da će biti otvorena ambulanta za životinje, da će se preurediti životni prostor za neke stanovnike vrta, kao i da je planirano da se kavezi zamene staklenim ogradama.

"Preuredjenje vrta počeće naredne godine, nakon dodele budžetskih sredstava, a pre svega, potrebno je da se izaberu upravni organi ZOO vrta", rekao je on i dodao da nije u planu izmena upravljačke strukture i zaposlenih u tom preduzeću.

Dugogodišnji upravnik Zoološkog vrta Vuk Bojović ocenio je u izjavi Tanjugu da će prelazak vrta pod upravu grada doneti samo pozitivne promene.

Nakon proširenja, vrt će moći da smesti više stanovnika i ugosti nove retke vrste životinja, rekao je Bojović i najavio da će neobični primerci stizati iz svih krajeva sveta. "Dovešćemo krokodila sa Kube, foke sa Bajkala, žderavca iz Rusije, ženku sibirskog tigra, retke vrste ptica iz Tirgistana i tako od Vrta dobre nade napraviti životinjsku oazu sa vrstama koje ne mogu da se vide u državam u okruženju", kazao je Bojović.

Eto, dobicemo ambulantu, koju vec imaju, nekim zivotinjama ce promeniti prostor (kojim zivotinjama i koji prostor se ne spominje)
Dobicemo jos zivotinja, iako se ni postojecim nije obezbedio adekvatan smestaj, a nigde se i ne spominje kojim ce se zivotinjama obezbediti adekvatniji smestaj i kakav ce on biti. Nemoguce je povecavati broj vrsti tako da preostale dobiju vise prostora zbog toga.
Sve to je jedan kic Zoo vrt zarobljen u prelepoj tvrdjavi.

Kao sto rece Dejan Mali "Radovi na proširenju obavljaće se samo na površini, bez nekih dubljih iskopavanja koja bi mogla da oštete tragove istorije". Znaci nemoramo da brinemo, oni ce da zabetoniraju tragove istorije za neka druga pokolenja.

 

[boca-ica]

,,Svasta bi novi Zoo vrt MOGAO da ima, ali niko sem nas o tome i ne prica.,,

Pa upravo je i ovo pokušaj da inicijativa za preselenje krene sa Beobuilda radi pokretanja javnosti...

 

[nombre]

Prednosti prosirenja:

+ rasterecenje prenatrpanok vrta
+ pojedine zivotinje dobijaju polje uslove za zivot
+ nova lokacija bi znacila manju posecenost (valjda)

Mane prosirenja:

- unistavanje kulturnog nasledja od neprocenjive vrednosti
- nemogucnost obnove dela tvrdjave
- nemogucnost tvrdjave da bude pod zastitom UNESCO-a
- neprirodni uslovi za zivotinje
- gradjenje ambulanta za životinje na arheoloskim nalazistima
- velika buka (saobracaj, lokali)
- zagadjen vazduh
...

Zoo pod hitnom treba premesti! Beogradski vrt bi trebao da se ugleda na palicki zoo, koji je za razliku od betona i sivila, ima u sebi i botanicku bastu sa obiljem zelenila i sarenila.

Mislim da ce kasno biti da se nesto preduzme, jer prosirenje krece vec za koji mesec.
:bash:

 

[boca-ica]

Verovatno zbog sramne odluke ,, komisje,,
od javnosti se i kriju imena članova
koj očigledno ne mogui da podnesu takvu kaljugu na svom obrazu

 

[Bulevarac]

@ boca-ica
Kakva komisija ? Odakle ti to da je formirana neka komisija ? (ili je to ipak sve pod znacima "" ?)

@nombre

Prednost + rasterecenje prenatrpanost vrta, nije tacna, jer se nigde i ne navodi koje bi se postojece vrste smestile u novi prostor. Samo se spominje nabavka antilopa, kubanskog krokodila i novih (regionalno nevidjenih)vrsta iz bivsih Sovjetskih republika.Znaci dovode se nove vrste.

 

[boca-ica]

@Bulevarac
srecom još uvek u mojoj krečani ima koja kap ulja za klikere
izvolite...:kafa:

Proširenje na još sedam hektara
U Gradu je formirana i komisija koja će se baviti pitanjem proširenja Zoološkog vrta, a uprava vrta predala je projekat i predloge. Prema tom projektu, Zoološkom vrtu vraća se prostor u Donjem gradu, između kapije Karla IV i Vidin kapije. Ove granice “Vrt dobre nade” imao je 1937. godine, a planirano je da na dodatnih sedam hektara budu smešteni „lakši“ sadržaji, kad su u pitanju životinjske vrste: alpske vrste, ali i ptice grabljivice.

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/216250 …
**********************************************************

 

[Bulevarac]

ne radi link

evo ga link
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/216250/Grad-preuzima----Zoovrt-a-Bojovic-ostaje---direktor

U pravu si, u jednom pasusu spomenuse i tu komisiju, istina bez podatka ko je cini, i na koji nacin je formirana.
Krajnje demokratski, nema sta.

 

[vucko]

komisije kao i sve na nivou grada su zapravo odbornici vladajuce koalicije na nivou grada,koja god da su imena zna se koja ce biti odluka...

Naravno,dobise neke dodatne novce jer su zaboga u dodatnoj komisji pored teskog odbornickog posla

 

[boca-ica]

Pa mogu li se bar ovde objaviti njihova imena, ne svih odbornika nego članova te komisije

PS Netrebaju meni imena , nego njihovoj deci , da se sutra ponose tatom ...

 

[Bulevarac]

@ Boca-ica, nisam sigran da li je demokratski to sto trazis, mozda zato nece da objave imena u komisiji ?

 

[Bulevarac]

komisije kao i sve na nivou grada su zapravo odbornici vladajuce koalicije na nivou grada,koja god da su imena zna se koja ce biti odluka...

Naravno,dobise neke dodatne novce jer su zaboga u dodatnoj komisji pored teskog odbornickog posla

Vucko, ja nisam ni sumnjao da oni imaju pobednicku komisiju uvek spremnu, nege eto cisto da pitam
Hvala na dodatnom objasnjenju kako komisije funkcionisu, i cemu sluze

 

[vucko]

Evo recimo kod nas oko sume kako je bilo,tekst na nasem sajtu pre godinu dana.

http://zvezdarskasuma.blogspot.com/2010/01/tajne-odluke-komisije-za-planove.html

Tek posle pritisaka,javnih protesta i.t.d. dobismo odgovor posle 4 meseca od pisanja zahteva.A i dalje se ne zna ko su clanovi gradske komisije za planove(oni koji odlucuju o urbanistickim planovima za ceo beograd) ,a kamoli da se znaju clanovi te nove komisije za zoo vrt.Demokratija na delu

Nema na cemu

 

[boca-ica]

Pa dobro, imaju velikog šefa da rukovodi njima, onda šefu na dušu
pa nema opravdanja da su to nasleđene stvari kao i ugovori od predhodnika...
ili i to nije demokratski... :laugh: :lool: :laugh:

 

[stf]

onda šefu na dušu

Ako dusu uopste i ima.

 

[boca-ica]

Ima ima dušu sigurno pa sa ove kaldrme je,
nego je problem u onima koj ga okružuju, ima i dupelizaca , nazovi stručnjaka itd,
jedna metla da pročiti malo oko sebe (naročito članove komisije) pa bi svima bilo bolje... naročito Zoou

 

[Bulevarac]

Danas sam pozvao telefonom Demoratsku stranku Cukarica (odakle je Dejan Mali), ali tamo se niko ne javlja na telefon. Onda sam pozvao centralu i pitao ih da li oni mogu da mi pomognu da dobijem neke dodatne informacije u vezi prosirenja Zoo vrta na Donji Grad(obzirom da na njihovom sajtu, u DS Cukarica, dnevnoj stampi nista nisam mogao da procitam, saznam). Interesovalo me je kada ce i da li ce poceti prosirenje Zoo vrta, i da li ce zbilja Donji Grad biti oduzet od Gradajana i onemoguceno im da slobodno razgledaju tvrdjavu. Takodje me je interesovala komisija,(koja je spomenuta u samo jednom novinskom clanku) ko je cini, a i ko ju je sastavio.
Naravno da su bili zateceni sa pitanjem, i da pojma nisu imali sta se desava sa time, i gde bih ja to sto me interesuje mogao da saznam. Tada su me ljubazno zamolili da im ostavim moj telefon i da ce mi se javiti kada saznaju sta je sa tim. Niko me nije zvao ceo dan, barem dok sam bio kod kuce. Sutra ih zovem opet

 

[vucko]

Mislim da je bolje da probas sa gradskom skupstinom jer je ipak odlucivalo gradsko vece o tome i sve stranke na nivou grada,mada se zna ko to gura.Skupstina grada nece imati sednice u januaru pa verovatno ni clanovi gradskog veca nece biti dostupni do tada.Odmaraju ljudi od teskog rada.

 

[Bulevarac]

Pokusacu onda i sa njima, mozda oni nesto vise znaju.

 

[vucko]

Oni moraju znati jer zvanicno grad odlucuje o tome.A imas i kancelariju odbornickih poslanickih grupa na nivou grada u zgradi na Trgu Nikole Pasica.

Ako nigde drugde,mozes tamo direktno pitati njihovu sekretaricu da ti zakaze sastanak sa nekim ko je upoznat sa situacijom iz DS-a.

Ako te iskuliraju posalji im dopis,ako posle 15 dana ne odgovore posaljes dobis povereniku za informacije od javnih znacaja(Rodoljubu Sabicu) u kojem kazes da krse ustav i ne odgovaraju na pitanje o zivotnoj sredini na koje moraju da odgovore pa ce on da ih potera da te udostoje odgovora.

A mozda bi mogao da pitas i

http://www.beogradskatvrdjava.co.rs/kontakt.php

Mislim da je direktorka iz druge stranke i garant nije za prosirenje zoo vrta pa mozes to iskoristiti da izvuces neku informaciju.

 

[Bulevarac]

Sutra cu pokusati sa gradskom skupstinom, a mogu i upravu Beogradske tvrdjave da pozovem. Interesuje me da li neko od njih zna ko je clan komisije, kako se komisija formira, i u kojim slucajevima se formira.

 

[Bulevarac]

Evo sada se podsetih sta su govorili ti isti sto se sada zalazu da se Donji Grada oduzme od gradjana.
Tekst je iz politike, nakon tragedije u kojoj je ziv mladic pojeden kada je upao u kavez sa mededima,

Šta kažu odgovorni

Bojović: Je l’ da ogradimo planetu?

Na pitanje novinara koji su juče zaposeli vrt, zašto na zidu iznad kaveza sa medvedima ne postoje rešetke, Bojović je odgovorio: "Postavljate glupa pitanja, je l’ treba da ogradimo planetu"?

Zašto ograde, kakve ograde, ni ograda ne može da spreči nekog ko hoće da uskače u kavez sa zverima? Za 32 godine nije bilo incidenta, nigde u svetu kavezi nisu pokriveni odozgo, i kod geparda i lavova bi moglo da se upadne. Nijedan kavez sa medvedima nema rešetke – kazao je Bojović.

Gradska uprava: Bojović iznad zakona i struke

Povodom tragedije na Beogradskoj tvrđavi saopštenjem se juče oglasila Gradska uprava, koja je žestoko napala Bojovića.

"Potpuno je neverovatno da direktor zoološkog vrta Vuk Bojović ovu tragediju koristi za neutemeljene napade na gradsku vlast, Zavod za zaštitu spomenika kulture, posetioce, mlade koji posećuju manifestacije na tvrđavi, dakle, na sve, osim što nijednom ni ovim povodom ne postavlja pitanje sopstvene odgovornosti. Pitanja definitivno moraju da se postave:

Da li Vuk Bojović i dalje, zahvaljujući medijskoj podršci, može da bude "država" za sebe? Ni sa kim iz nadležnih institucija ne želi da razgovora. Ni stručne organizacije koje se bave zaštitom životinja, ni veterinarske službe, nisu dovoljno kompetentne da ocenjuju njegov rad.

Da li je iko znao da on u zoo-vrtu drži životinje ubice? Da li su njegovi aranžmani sa ljudima koji su mu ustupali ili prodavali životinje koje su pre toga ubijale, poznati bilo kom drugom osim njemu?

Da li je moguće da direktor zoo-vrta, koji na svako pominjanje mogućnosti da se deo zoo-vrta, upravo sa opasnim životinjama, iseli iz centra grada, reaguje psovkama, lažima, napadima? Da li sa Beogradske tvrđave treba proterati manifestacije, posetioce, zatvoriti tvrđavu i držati otvoren samo zoo-vrt?

Grad Beograd je poslednjih godina uložio stotine miliona u Beogradsku tvrđavu. Kako je moguće da ne ulaže ništa u zoo-vrt?

Moguće je, jer Vuk Bojović ne želi ni sa kim da razgovara, ne dozvoljava ulazak stručnjacima Zavoda za zaštitu spomenika, predstavnicima grada, nikome.

Vuk Bojović laže kada kaže da se bilo kome obraćao za pomoć oko zoo-vrta. Vuk Bojović nikome ne polaže račune, a moraće. Šta je radilo obezbeđenje zoo-vrta, ako već znaju da se na spoljnim bedemima okupljaju posetioci i da su za vreme velikih manifestacija životinje uznemirene? Zašto su u takvim kavezima koji su najdostupniji smeštene upravo životinje ubice?

Da li je Vuk Bojović iznad zakona, struke, interesa grada, interesa građana? Najsigurniji način da se tragedije izbegnu jeste preseljenje zoo-vrta na drugu lokaciju, a na postojećoj zadržavanje samo dela sitnih životinja, ili već onih kojima ne smeta toliko da žive u centru grada, stoji između ostalog, u saopštenju.

 

[Bulevarac]

Od 21 tvrđave u Srbiji, šest se nalaze na obalama Dunava. Posetioci koji Dunavom obilaze Srbiju, ulazeći sa severa, prvo naiđu na Petrovaradin, pa na Kalemegdan, potom na Smederevo, Ram, Golubac i u blizini granice s Rumunijom na Fetislam. Bilo da su zapuštene ili pune šetača kao Kalemegdan, izvesno je da ove tvrđave ni izdaleka nisu iskorišćene kao potencijal koji je Srbiji ostao iz nekih dalekih vremena. Za početak na svih šest utvrđenja ima veoma mnogo posla na obnovi i restauraciji.

PETROVARADIN
Za većinu Novosađana pravi simbol grada je Petrovaradinska tvrđava i svakog gosta najradije će odvesti na njene terase i bedeme da uživaju u najlepšem pogledu na Novi Sad. Tvrđava nosi i izuzetan razvojni potencijal, jer bi, prema rečima stručnjaka, uz prava ulaganja i promociju mogla postati turistička zlatna koka.
Na mestu današnje tvrđave postojala je srednjovekovna tvrđava, koja se u dokumentima pominje još sredinom 14. veka. Pod vlašću Turaka bila je više od vek i po, a Austrijanci su je konačno osvojili krajem 17. veka kada je i odlučeno da se izgradi nova, odnosno ovakva kakva je sada. U potpunosti je završena 1780. godine. Kao neosvojiva za tadašnju ratnu tehniku, ali i zbog dominantnog položaja dobila je naziv Gibraltar na Dunavu. Tvrđava nikad nije ispunila svoju odbrambenu namenu jer je već tada granica sa Turskom bila pomerena kod Beograda, te su njeni lagumi i objekti služili kao zatvor za političke neistomišljenike Habzburgovaca. Prema jednoj legendi, tokom ratova s Napoleonom, austrijska carska porodica je svoju riznicu sklonila u Petrovaradinskoj tvrđavi.
Da nije „Egzita“, najpoznatijeg muzičkog festivala ovog dela Evrope, i hotela „Leopold I“, tvrđava bi turistički ostala potpuno neiskorišćena. Od sredine prošlog veka nije bilo ozbiljnijih radova na sanaciji i restauraciji.

KALEMEGDAN
Iznad ušća Save u Dunav nalazi se Kalemegdan, mesto duge i burne istorije i simbol Beograda.
Tu je najpre nastao antički Singidunum i za početke njegove istorije se vezuju Kelti i Rimljani. Kasnije se tu grad razvijao kroz čitav srednji vek, menjajući često gospodare, padajući naizmenično u ruke Srba, Mađara i Turaka. Srpska prestonica Beograd je postao za vreme despota Stefana Lazarevića, koji je na prostoru današnje tvrđave imao svoj dvor. Pod tursku vlast je pao posle više pokušaja osvajanja, da bi ga definitivno 1521. osvojio Sulejman II Veličanstveni. Sve do njegove predaje Srbima 1867. godine prostor oko tvrđave, koji su Turci zvali Kale-megdan (gradsko polje), bio je zapušten i prljav, a savska padina obrasla divljom živicom. Prve sadnice zasađene su u jesen 1869. godine, a nekoliko lipa tada zasađenih i danas krasi ovaj najlepši i najveći park u Beogradu. Na Kalemegdanu se nalaze „Pobednik“, spomenici „Zahvalnost Francuskoj“ i despotu Stefanu Lazareviću, Arheološki institut, Prirodnjački, Vojni i muzej Beogradske tvrđave, Rimski bunar, Mitropolitski dvor, crkve Ružica i Sveta Petka, kao i Zoo-vrt. Kalemegdan je danas omiljeno šetalište Beograđana i nezaobilazno mesto posete svakog turiste. Grad poslednjih godina puno ulaže u obnovu tvrđave po projektima Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Izvesno je da će posle za zaštitare i građevince biti još nekoliko godina.

SMEDEREVO
Smederevsku Tvrđavu, najveće ravničarsko srednjovekovno utvrđenje u Evropi, podigao je u 15. veku despot Đurađ Branković da bude prestonica Srbije. Zidanje Malog grada - despotovog dvora završeno je 1430. godine. Tvrđava ima 25 kula viših od 20 metara.
Mali grad je služio despotu Đurđu kao utvrđen zamak. Prostranstvo Velikog grada bilo je potrebno za smeštaj mnogobrojne posade, čiji je broj mogao iznositi i više hiljada ljudi. Tvrđava u Smederevu je zapravo umanjena slika carigradskog utvrđenja. Ovaj monumentalni kolos srpske vojne arhitekture, sa tri strane okružen vodom, delovao je neosvojivo.
Ni više od pet vekova od zidanja Tvrđave nije izbledela legenda o navodnoj surovosti prema neimarima. Teški nameti, dugogodišnji iscrpljujući rad na zidanju grada, ostavili su tragove u narodnom sećanju i vezali prokletstvo za ime Irine Katakuzen, žene despota Brankovića, poznatije kao Jerine. Ako danas pitate Smederevce ko je podigao Tvrđavu, odgovoriće prokleta Jerina.
Padom smederevskog utvrđenja u ruke Turaka pala je i srpska srednjovekovna država. Tvrđava je razarana turskim pohodima, bombardovanjem, a tokom Drugog svetskog rata u njoj je eksplodirala nemačka municija, što je ostavilo trajne posledice na velelepnom zdanju.
Turistički poslenici i gradska vlast imaju velike planove kako da ožive Tvrđavu koja i danas oduzima dah posebno ako se gleda sa Dunava.

RAM
Ramska tvrđava nalazi se u opštini Veliko Gradište, tamo gde je Dunav najplići i gde se u njega ulivaju Pek, a sa Karpata Nera i Karaš. Reč je o mestu gde je rimski car Trajan podigao pontonski most za prelazak rimskih vojnika preko Dunava radi osvajanja Dakije. Sadašnju tvrđavu podigli su Turci u drugoj polovini 15. veka radi osvajanja Panonije. Turski putopisac Evlija Čelebije naveo je da u citadeli ima sedam kuća i žitni ambar. Direktor Narodnog muzeja u Požarevcu Milorad Đorđević kaže da je tvrđava nastala na mestu antičkog grada Lederata.
- Tvrđavom su gazdovali i Vizantinci. Turci su Ram držali od 16. do kraja 17. veka. Do tvrđave Ram vodi asfaltni put. Zidovi i utvrđenja su očuvani i mi u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture iz Smedereva planiramo arheološka iskopavanja jer je u unutrašnjosti otkrivena i crkva - ističe Đorđević.
U ovom spomeniku kulture nema turističkog vodiča niti suvenira, a svakodnevno pored tvrđave Ram prolaze kolone automobila, autobusa i kamiona hrleći prema skeli koja ih prevozi do Banata i obratno.

GOLUBAC
Smatra se da je Golubačka tvrđava nastala na početku 14. veka, verovatno na temeljima keltskog naselja. Postoje podaci da je despot Stefan Lazarević vraćajući se posle Angorske bitke brodovima preko Crnog mora i Vlaške, prvi put stupio na tlo Srbije baš u Golupcu. Godine 1927. godine kada je rađena saobraćajnica, sadašnja Đerdapska magistrala, kroz tvrđavu je probijen put i tada je uništena glavna kapija do koje se stizalo preko mosta jer se ispred utvrđenja nalazio vodeni rov. Gordana Simić, arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kaže da je predviđeno izmeštanje puta, da se sagradi mali pristan za brodove i da se napravi muzej za arheološku postavku.
- Postoje arheološki podaci na osnovu kojih se može da se revitalizuje palata, obnove kule i bedemi i turistima omogući da se stepenicama popnu na bedeme odakle puca pogled preko Dunava čak do Rumunije - naglašava Simićeva.
Stručnjaci procenjuju da bi Golubačka tvrđava za tri do četiri godine mogla biti dovedena u stanje iz 15. veka.
[url]http://img211.imageshack.us/img211/8118/s27tvrdjavagolubac1.jpg[/url]
[img]http://img233.imageshack.us/img233/5510/smederevskatvrdjava1.jpg

FETISLAM
Ovde se „Hamlet“ može igrati na otvorenom - oduševljen tvrđavom Fetislam rekao je Piter Langer, direktor „Donau festa“ iz Ulma prilikom posete Kladovu. Fetislam se nalazi par stotina metara od centra Kladova.
Tvrđava je iz vremena turske vladavine, izgrađena 1524. godine.
- Mali grad, zaštićen zidnim bedemom sa kružnim kulama na uglovima i puškarnicama u zidu, imao je sve karakteristike artiljerijske baze - kaže Vasoje Vasić, arheolog u Narodnom muzeju u Beogradu, dodajući da je veliki grad izgrađen kasnije.
Konzervatorski radovi na Fetislamu nisu dovršeni osamdesetih godina kada je Hidroelektrana „Đerdap“ finansirala zaštitu, uređujući amfiteatarski prostor za velike kulturne događaje.
- Tvrđava je ugrožena Hidroelektranom „Đerdap II“, posebno sa dunavske strane gde su topovske kule do polovine u vodi izložene uticaju stalnih oscilacija nivoa reke - kaže Neško Dragišić, direktor Turističke organizacije opštine Kladovo, dodajući da grad kome je tvrđava vraćena na upravljanje nema ni finansijskih ni kadrovskih mogućnosti da se pobrine za zaštitu.
- Mi smo kapije Fetislama otvorili za sve zainteresovane za pokretanje određenog biznisa u tom prostoru, ali uz uslov da brinu i o njegovoj zaštiti - kaže predsednik opštine Kladovo Siniša Kovačević.
U Fetislamu se nalaze fudbalski i rukometni tereni.

tekst je sa http://beogradskaka5anija.cyberfreeforum.com/t426-na-dunavu-sest-tvrava


Srbija bi mogla da dobije zastitu Unesca za postojece tvrdjave, ukoliko bi se one sve ocuvale, i zadrzale origanalnu formu, Nazalost ukoliko nastavimo da unistavamo istoriju, od toga nema nista.