Проширење (без) добре наде
Процес преноса оснивачких и управљачких права над зоолошким вртом са републике на Београд актуелизовао је питање будућих граница калемегданског животињског царства, али и његовог евентуалног пресељења
Први комшилук: седам хектара између Видин капије и Капије Карла VI - најчешће навођен правац ширења зоо врта
Зоолошки врт је коначно, после одлуке одборника Скупштине града, постао градско предузеће, на чијем ће челу остати Вук Бојовић, али у статусу в. д. директора.
Одлуком Владе Србије Зоо врт је подржављен, с тим да се оснивачка и управљачка права са републике пренесу на Београд. Да би се то догодило, потребно је да градоначелник Драган Ђилас и представник републичке владе потпишу уговор, истиче Дејан Мали, члан Градског већа.
– После преузимања „Врта добре наде”, биће основани његови органи, како би наставио да функционише као остале градске институције, али уз финансијску подршку буџета града. Све директоре јавних предузећа бирали смо на конкурсу и логично је да ћемо исту процедуру спровести и кад је у питању челно место у Зоо врту – каже Дејан Мали, председник радне групе која се испред града бави питањима Зоолошког врта.
У последњих неколико месеци из градске касе издвојено је више од пет милиона динара за обнову централних кавеза, као и за изградњу „Мини Аустралије”, стаклом ограђеног простора са животињама које потичу са тог континента.
– „Врт добре наде” је најатрактивнија локација за грађане и туристе и после трансформације на добитку биће и посетиоци и животиње. Премда је било спекулација да ће бити пресељен на друго место, он ипак остаје на тврђави, а како је градоначелник најавио, готово је извесно његово проширење на Доњи град – истиче Дејан Мали, који је истовремено и председник радне групе за зоолошки врт.
Као потенцијална локација за проширење претходних месеци је навођено седам хектара у Доњем граду Београдске тврђаве између Видин капије и Капије Карла VI.
Милица Грозданић, директорка градског Завода за заштиту споменика културе и члан радне групе, каже да би свака нова идеја за простор Београдске тврђаве, укључујући и ову, требало да прође процедуру провере.
– Засад је преурањено доносити закључке о оправданости и могућности реализације те иницијативе. Радна група има задатак да анализира стање у Зоолошком врту и градоначелнику предложи решења с циљем његовог унапређења и развоја. Новембра прошле године одржали смо конститутивни састанак и више се нисмо састајали – тврди Грозданићева.
Према њеним речима, пре било какве интервенције тај простор треба да буде археолошки истражен, зашто што досадашња сазнања указују да се на њему налазе очувани културни слојеви који су сведочанство историје Београда.
Да је још рано говорити о евентуалном померању садашњих граница зоо врта потврдили су и у Министарству културе, које није добило такву иницијативу.
– Пре разматрања те идеје, неопходно је прибавити мишљење републичког и градског завода за заштиту споменика културе. Министарство културе затим доноси одлуку узимајући у обзир мишљење стручне јавности – поручују из овог министарства.
Генерални план Београда, истичу у Урбанистичком заводу града, осим постојеће локације зоо врта предвиђа и две нове – Велико блато и Јелезовац.
Као један од аргумената да зоолошки врт може и треба да се прошири у Доњи град Београдске тврђаве, наводи се податак да је он пре Другог светског рата био у том делу.
Доктор Марко Поповић, научни саветник Археолошког института, као и Александра Бановић, архитекта и један од аутора плана детаљне регулације „Београдска тврђава – Калемегдан” из 1965. године, тврде да то није истина.
– Мапа врта из 1939. године сведочи да је он био где је и данас. Александар Крстић урадио је пројекат врта и било је планова да буде проширен у Доњи град. Али то никада није реализовано – објашњава Бановићева, напомињући да је још важећем планом детаљне регулације предвиђено измештање врта. – Шездесетих година прошлог века разматрало се да врт буде пресељен на 800 хектара у Баба-Велкину шуму, некадашњи Титов гај – прецизира наша саговорница.
А на питање зашто тај план ни после пола века није реализован, Бановићева каже:
– Никада није било новца и агилности. Из истих разлога, ни тврђава до данас није у потпуности истражена.
Д. Спаловић
Д. Мучибабић
----------------------------------------------
Два миленијума историје
Доктор Марко Поповић, који 40 година истражује Доњи град Београдске тврђаве, истиче да је то највећи споменички комплекс у престоници, ризница остатака двомиленијумске прошлости града, од којих неки још нису истражени.
– Град не може да донесе одлуку о формирању дела зоолошког врта између Видин капије и Капије Карла VI и зато што је тврђава као споменик екстра категорије у надлежности републике. Померање граница затворило би пешачку комуникацију која спаја Дунавски и Савски део вароши, а коју смо прошле године, после 60 година, успоставили обновом Сава капије. Капија Карла VI, дело Балтазара Нојмана, једног од најпознатијих архитеката немачког барока, једини је споменик барокне архитектуре јужно од Саве и Дунава и не може да се нађе у оквиру зоолошког врта – изричит је Поповић.
Таква замисао, тврди, у супротности је и са важећим планским документом, а дограђивање зоолошког врта захтевало би велика ограђивања и интервенције у самом ткиву тврђаве што је неприхватљиво.
-------------------------------------
Лична карта
Врт је 1936. основао Влада Илић, тадашњи градоначелник. Свечано je отворен 12. јула те године.
Пројектовао га је инжењер Александар Крстић
Немачка авијација бомбардовала га је 1941. године, а савезничка 1944.
Данас се простире се на око 6,5 хектара
Током 2009. зоолошки врт је имао више од 360.000 посетилаца
објављено: 17.11.2010.
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Prosirenje-bez-dobre-nade.sr.html
), nemozemo da se setamo prelepim parkom. Za mene je i to nekako sebicno.
