PROIZVODNJA KONZUMNIH JAJA
Konačni rezultati proizvodnje jaja za konzum, zavise od genetskog potencijala
linijskig hibrida, ishrane, tehnologije, zdravstvenog stanja i preventive.
Eksploatacija nosilja konzumnih jaja je u stvari nastavak tehnološkog procesa
odgoja komercijalnih kokica. Slobodno se može reći da je kokoška, nosilja
konzumnih jaja, mala fabrika velikog kapaciteta. Prosečna telesna masa
komercijalne nosilje je oko 2 kg. Ona snese oko 300 jaja godišnje prosečne mase
oko 60 g odnosno oko 18 kg jajčane mase. Objekti i oprema za odgoj
komercijalnih kokica skoro su isti kao i odgoj roditeljskog jata ako se on vrši na
podu. Komercijalne kokice se mogu odgajati i u kavezima.
Za prijem i odgoj ženskih pilića važe isti principi kao i kod prijema i odgoja
roditeljskih jata, odnosno postojeće minimalne razlike su uslovljene preporukama
proizvođača linijskog hibrida. Kada se komercijalne kokice odgajaju u kavezima,
prijem jednodnevnih pilića se vrši u srednjem redu (spratu) gde je pod kaveza
prilagođen za njihov prijem. Srednji red kaveza se greje i jedinke u njima borave
do 5. nedelje kada prestaje grejanje. Nakon toga trećina kokica se prebacuje u
gornji red a druga trećina kokica se 11. nedelje prebaci u donji sprat. Tako da su
svi kavezi u sva tri reda u funkciji.
U oba sistema odgoj se završava od 16. do 18. nedelje kada se kokice preseljavaju
u objekte za proizvodnju konzumnih jaja.
Proizvodnja jaja za konzum je osnovna, najvažnija i završna faza u ciklusu
proizvodnje lakih hibrida. Uspešno završene prethodne faze (odgoj i ekspolatacija
roditelja, inkubiranje i odgoj kokica) su osnova i postoje zbog nje. Proizvodnja jaja
za konzum moguća je i držanjem kokošaka na podu, u ispustima ili na pašnjacima
ali se kod nas u proizvodnji najčešće koristi kavezni - baterijski način držanja. Iako
su kavezi relativno skupi, oni omogućavaju maksimalno iskorišćavanje prostora
gde se uz manju ili veću automatizaciju tehnološkog procesa (hranjenje, pojenje,
izđubravanje, sakupljanje jaja, osvetljenje i ventilacija) ljudski rad svodi na
najmanju moguću meru.
U našim uslovima objekti za eksploataciju komercijalnih nosilja se ne zagrevaju.
Zbog velikog broja jedinki na relativno malom prostoru ventilaciji treba posvetiti
posebnu pažnju. Svež vazduh mora ravnomerno da cirkuliše po celom objektu.
Svakog časa mora se obezbediti 4-5 m3 vazduha po 1 kg telesne mase kokošaka.
Optimalna brzina strujanja vazduha je 0,25-0,30 m/s. Poželjno je da se relativna
vlažnost kreće od 60 do 70%.
Proizvodni proces počinje prijemom kokica starih 16-17 nedelja čiji je proizvođač
već od 1. dana, tj. od leženja, primenio odgovarajuće postupke i tehnološke
normative. Loše odgojene kokice će kao komercijalne nosilje imati mnogo manju
nosivost. Greške u odgoju je skoro nemoguće popraviti u eksploataciji. Telesna
masa kokica pri isporuci, odnosno dolasku na farmu za eksploataciju, treba da bude
prema preporuci proizvođača linijskog hibrida (1400-1600 g). Postepeno
prelaženje na PKS za nosilje omogućava kokicama da se priviknu na nju pre
pronošenja. Takođe se postepeno, prema preporukama proizvođača hibrida,
prekida restriktivna ishrana odnosno povećava se količina PKS. Prednost se daje
peletiranoj u odnosu na praškastu PKS. Kvalitet hrane utiče na kvalitet jaja (ukus,
boja žumanca, čvrstinu ljuske itd.).
Nosilje u pronošenju još nisu završile svoj rast pa im dnevni obrok mora osigurati i
porast i nošenje jaja. Ukupni dnevni obrok im se daje u dva navrata. Produktivnost
kokošaka zavisi od amino - kiselinskog sastava PKS zato što se oko 80% tih amino
kiselina koristi za proizvodnju jaja. Dnevna količina hrane ostaje ne promenjena
tokom čitavog procesa proizvodnje odnosno treba se držati preporuka proizvođača
hibrida. Eventualno se može menjati samo pri većim promenama temperature.
Najbolji pokazatelji pravilne ishrane su telesna masa nosilja, broj i masa snesenih
jaja.
Svetlo je pored hrane najvažniji faktor u proizvodnji jaja. Kokice se do starosti 16
– 18 nedelja drže u uslovima kratkog dana a nakon toga, odnosno preseljenja,
svetlosni režim se menja, dužina i intenzitet osvetljenja se povećava prema
preporuci proizvođača hibrida. Kao što je pravilo da se dužina i intenzitet
osvetljenja u toku odgoja ne povećava tako se i u nosivosti ne smanjuje. Može se
koristiti i ciklični svetlosni program, odnosno smenjivanje tri sata svetla i tri sata
mraka. Na ovaj način dobija se manji broj krupnijih jaja. Neposredno posle
preseljenja svake nedelje se produžava trajanje svetlosnog dana za pola časa sve
dok se ne dostigne njegovo trajanje od 16–17h.
Na veličinu jaja značajno utiče telesna masa i starost pri polnom sazrevanju. Ranije
pronošenje dovodi do toga da su jaja sitnija. Ne pronesu sve kokoške istovremeno
te je ono produženo. One kokoške koje kasnije pronesu nose teža jaja. U
pronošenju ima više deformisanih jaja bez ili sa mekom ljuskom, sa dva žumanceta
itd. Prosečna masa jaja u pronošenju je oko 45 g, tokom pronošenja se postepeno
povećava da bi na kraju nosivosti bila i veća od 65 g.
Nosivost nakon pronošeja (oko 20. nedelje) vrlo brzo raste i već 25. nedelje dostiže
90% da bi u 27. nedelji bio dostignut špic proizvodnje koji traje nekoliko nedelja a
onda nosivost polako opada. Pri kraju nošenja dolazi do zamora reproduktivnih
organa, nosivost polako opada, počinje mitarenje i nosivost potpuno prestaje.
Proizvodnja se u stvari prekida onda kada su troškovi veći od dobiti. U našim
uslovima to je najčešće oko 70. nedelje života odnosno pri nosivosti od oko 70 %.
Kokoške najčešće nose u toku pre podneva a jaja se sakupljaju jednom dnevno, u
našim uslovima uglavnom ručno. Postoji i automatsko sakupljanje. Jaja se stavljaju
u kartonske uloške – podloške - kartone i transportuju u sortirnicu gde se tokom
prosvetljavanja izdvajaju prljava i napukla jaja koja ne idu u prodaju već na
preradu. Toleriše se lom ljuske do 2%. Ostala jaja se klasiraju specijalnim
mašinama (sortir mašine) koje ih prema masi razdvajaju i pakuju. Klase jaja se
međusobno razlikuju za po 5 g. Smatra se da je proizvodnja dobra ako S i A klase
ima više od 50 % odnosno ako jaja klase S, A i B čine više od 80% proizvedenih
jaja.
Prinudnim mitarenjem se prekida normalan ciklus proizvodnje. Može se mitariti
samo zdravo jato koje nije ušlo u prirodno mitarenje. Postupnim vraćanjem
normalnih uslova proizvodnje počinje nov ciklus nošenja jaja. Prisilnim
mitarenjem se produžava vreme eksploatacije komercijalnih nosilja tako da svaka
od njih proizvede više jaja. Znači da je osnovni motiv za prisilno mitarenje
ekonomska računica a najčešće se izvodi u periodu nepovoljnom za plasman jaja
za konzum.
Tokom perioda nosivosti nedeljni mortalitet od 0,1% smatra se uobičajenim.
Svakodnevnom kontrolom škartiraju se kokoške koje ne nose a njihov broj dostiže
do 0,5% mesečno. Tokom jednogodišnjeg ciklusa proizvodnje mortalitet od 10 do
12% se može smatrati prihvatljivim. Nakon završetka proizvodnje komercijalne
nosilje se hvataju, transportuju do klanice gde se i prerađuju.
веза:
http://www.vet.bg.ac.yu/~eduvet/ee/05.pdf
невероватно не помињу нигде певца...