Zgrada beogradske zadruge
- Začetnik teme jlaki
- Datum pokretanja
Гага
Professional
И ево га на видику нови проблем.
Како се ми играмо са историјским добрима, односно како их не ценимо !
Како се ми играмо са историјским добрима, односно како их не ценимо !
Гага
Professional
Боље ишта него ништа
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.107
- Pohvaljen
- 46.001
Визија „Београда на води” у обновљеном здању Београдске задруге
Једно од најлепших престоничких здања, палата у Карађорђевој улици у којој је било седиште првог српског осигуравајућег друштва, коначно ће бити обновљена и отворена у мају. – Два милиона евра за њено сређивање обезбедиће инвеститори из Уједињених Арапских Емирата, који ће улагати и у велики преображај десне обале Саве
Први пут после шест деценија, здање Београдске задруге у Карађорђевој улици 48 биће обновљено и отворено у мају. Део зграде, укупне површине око 5.000 квадратних метара, постаће центар посвећен пројекту „Београд на води”. Ту ће бити постављене макете које ће посетиоцима дочарати како ће изгледати Савски амфитеатар када, како се најављује, буде претворен у стамбено-пословну четврт.
Два милиона евра за обнову једног од најлепших здања које годинама пропада, јер до сада није било новца за санацију, обезбедио је „Игл хилс”, инвеститор из Уједињених Арапских Емирата, који ће уложити 3,1 милијарду долара у трансформацију десне савске обале и претворити је у „Београд на води”. Пројекат рестаурације фасаде, санације и реконструкције крова, столарије, браварије, олука и громобранских инсталација зграде задруге пре пет година су урадиле архитекте градског Завода за заштиту споменика културе Александра Шевић и Љиљана Конта, а дозволе су најзад обезбеђене.
– Обнова ће почети ускоро, чим од надлежних добијемо пријаву радова. Радиће се у три смене седам дана у недељи како би здање могло да буде отворено за јавност у мају – каже Срђан Рупар, директор пројекта „Београд на води”.
Грађевински „фејс лифтинг” неће смети да угрози аутентични спољашњи изглед Београдске задруге јер је зграда 1979. године проглашена спомеником културе од великог значаја. Изворни изглед здања у највећој мери је очуван до данас иако објекат није сређиван откако су после Другог светског рата таванске просторије преуређене. Кров годинама прокишњава, олуци не постоје, а подземне воде плаве подрум, због чега је у њему струја искључена.
И у таквом стању Београдска задруга је пленила лепотом у коју су Београђани и туристи могли да се увере захваљујући „Миксер фестивалу”. У време те манифестације здање је искоришћено као изложбени простор. Последња иницијатива за његову обнову стигла је пре две године после завршетка тог фестивала. Тада се Удружење инжењера Србије залагало за сређивање зграде, а годину дана пре њих град Београд је био спреман да издвоји 30 милиона евра за реконструкцију, што је била осмина вредности пројекта обнове. И сви претходни покушаји да се спречи пропадање Београдске задруге пропали су јер није било новца којим би се реализовали.
------------------------------------------------------
Куполе на крилима
Према пројекту архитеката Александре Шевић и Љиљане Конте, здање ће поново добити две куполе које су давно нестале, а биле су на крајевима крила према Херцеговачкој и Травничкој улици. Оне ће бити изграђене од дрвета и челика, истог облика као мале куполе на чеоној фасади. Дотрајалу скулптуру, такође на чеоној куполи, замениће нова од метала. Јарбол на централној куполи, који сада недостаје, биће поново постављен, а служиће и као громобран.
------------------------------------------------------
Здање старо 107 година
Зграда Београдске задруге, која је променила многобројне „станаре”, претрпела ратна разарања и успела да опстане, и данас важи за једну од најлепших грађевина у Београду. Саграђена је на некадашњем Тргу Мали пијац према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, у рекордном року (1905–1907). Тада је први пут у Београду у конструкцији објекта употребљен армирани бетон, а уличне фасаде су богато украшене и обрађене у вештачком камену. Пре неколико година корисник – предузеће „Геозавод” – иселио се из палате. Потом је додељена Министарству правде, које је од 2010. не користи. Исте године одлуком владе зграда је припала Правосудној академији, заштитнику грађана и поверенику за информације од јавног значаја.
------------------------------------------------------
Карађорђева улица – некад најотменија
Један од оснивача Београдске задруге 1882. године био је Лука Ћеловић Требињац (1854–1929). Осим трговачке вештине, хроничари му приписују највећу заслугу за претварање Карађорђеве улице у најотменији део града у првој половини 20. века. У њој је Ћеловић изградио блок прелепих зграда, попут хотела „Бристол”, парка који носи његово име, здања Београдске задруге, и све је поклонио Београдском универзитету. Његовим умећем задруга је у почетку функционисала као фонд за штедњу и помоћ ситним трговцима, занатлијама, а касније је проширила делатност на осигурање приватних и државних објеката. С временом постаје толико снажна да даје зајмове београдској општини и држави и отвара филијале у Скопљу и Солуну. Ћеловић је до смрти био председник Управног одбора Народне банке Србије.
Д. Мучибабић
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ge.sr.html
Једно од најлепших престоничких здања, палата у Карађорђевој улици у којој је било седиште првог српског осигуравајућег друштва, коначно ће бити обновљена и отворена у мају. – Два милиона евра за њено сређивање обезбедиће инвеститори из Уједињених Арапских Емирата, који ће улагати и у велики преображај десне обале Саве
Први пут после шест деценија, здање Београдске задруге у Карађорђевој улици 48 биће обновљено и отворено у мају. Део зграде, укупне површине око 5.000 квадратних метара, постаће центар посвећен пројекту „Београд на води”. Ту ће бити постављене макете које ће посетиоцима дочарати како ће изгледати Савски амфитеатар када, како се најављује, буде претворен у стамбено-пословну четврт.
Два милиона евра за обнову једног од најлепших здања које годинама пропада, јер до сада није било новца за санацију, обезбедио је „Игл хилс”, инвеститор из Уједињених Арапских Емирата, који ће уложити 3,1 милијарду долара у трансформацију десне савске обале и претворити је у „Београд на води”. Пројекат рестаурације фасаде, санације и реконструкције крова, столарије, браварије, олука и громобранских инсталација зграде задруге пре пет година су урадиле архитекте градског Завода за заштиту споменика културе Александра Шевић и Љиљана Конта, а дозволе су најзад обезбеђене.
– Обнова ће почети ускоро, чим од надлежних добијемо пријаву радова. Радиће се у три смене седам дана у недељи како би здање могло да буде отворено за јавност у мају – каже Срђан Рупар, директор пројекта „Београд на води”.
Грађевински „фејс лифтинг” неће смети да угрози аутентични спољашњи изглед Београдске задруге јер је зграда 1979. године проглашена спомеником културе од великог значаја. Изворни изглед здања у највећој мери је очуван до данас иако објекат није сређиван откако су после Другог светског рата таванске просторије преуређене. Кров годинама прокишњава, олуци не постоје, а подземне воде плаве подрум, због чега је у њему струја искључена.
И у таквом стању Београдска задруга је пленила лепотом у коју су Београђани и туристи могли да се увере захваљујући „Миксер фестивалу”. У време те манифестације здање је искоришћено као изложбени простор. Последња иницијатива за његову обнову стигла је пре две године после завршетка тог фестивала. Тада се Удружење инжењера Србије залагало за сређивање зграде, а годину дана пре њих град Београд је био спреман да издвоји 30 милиона евра за реконструкцију, што је била осмина вредности пројекта обнове. И сви претходни покушаји да се спречи пропадање Београдске задруге пропали су јер није било новца којим би се реализовали.
------------------------------------------------------
Куполе на крилима
Према пројекту архитеката Александре Шевић и Љиљане Конте, здање ће поново добити две куполе које су давно нестале, а биле су на крајевима крила према Херцеговачкој и Травничкој улици. Оне ће бити изграђене од дрвета и челика, истог облика као мале куполе на чеоној фасади. Дотрајалу скулптуру, такође на чеоној куполи, замениће нова од метала. Јарбол на централној куполи, који сада недостаје, биће поново постављен, а служиће и као громобран.
------------------------------------------------------
Здање старо 107 година
Зграда Београдске задруге, која је променила многобројне „станаре”, претрпела ратна разарања и успела да опстане, и данас важи за једну од најлепших грађевина у Београду. Саграђена је на некадашњем Тргу Мали пијац према пројекту архитеката Андре Стевановића и Николе Несторовића, у рекордном року (1905–1907). Тада је први пут у Београду у конструкцији објекта употребљен армирани бетон, а уличне фасаде су богато украшене и обрађене у вештачком камену. Пре неколико година корисник – предузеће „Геозавод” – иселио се из палате. Потом је додељена Министарству правде, које је од 2010. не користи. Исте године одлуком владе зграда је припала Правосудној академији, заштитнику грађана и поверенику за информације од јавног значаја.
------------------------------------------------------
Карађорђева улица – некад најотменија
Један од оснивача Београдске задруге 1882. године био је Лука Ћеловић Требињац (1854–1929). Осим трговачке вештине, хроничари му приписују највећу заслугу за претварање Карађорђеве улице у најотменији део града у првој половини 20. века. У њој је Ћеловић изградио блок прелепих зграда, попут хотела „Бристол”, парка који носи његово име, здања Београдске задруге, и све је поклонио Београдском универзитету. Његовим умећем задруга је у почетку функционисала као фонд за штедњу и помоћ ситним трговцима, занатлијама, а касније је проширила делатност на осигурање приватних и државних објеката. С временом постаје толико снажна да даје зајмове београдској општини и држави и отвара филијале у Скопљу и Солуну. Ћеловић је до смрти био председник Управног одбора Народне банке Србије.
Д. Мучибабић
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ge.sr.html
dosen
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 16.04.2009.
- Poruke
- 550
- Pohvaljen
- 596
Izgleda mi kao da nema nekog plana rada, projekta, nadzora. Koliko vidim ekipa sa brusilicama je delimicno skinula hrdju i onda zafarbala, da lici na zeleni oksidirani bakar. Po mom secanju to se radi brusilicama sa usisivacima, jer rdja ce da zavrsi na drugom mestu, ako fasadu ne peskiraju, tamo ce i da ostane i ugrozavace sledece slojeve. Za sad mi izgleda kao rad za -dvojku , tj samo da ne kisne mnogo. Prilikom slicnog krpljenja pre 10-20 godina, "majstori" i "arhitekte" su skresali sarkofag kupole sa strane i pozadi. Jel to nije moglo da se doda na listu radova. Razumem da je zatvaranje krova prioritet, ali ovo je bas drastricno....
Mislim da je arhitekta malo podcenio cenu rekonstrukcije, doduse ne znam tacan obim. Budzeti za ovakve projekte obicno idu x3 u zemljama sa razvijenim QS praksama. Bojim se da ce kod nas to biti x10. To se ne radi preko kolena niti sa "majstorima" i "arhitektama" koji to prvi put rade. Kontrola je najvaznija. Takodje i ko kontrolise.
Veliki ispit u ovoj fazi ce biti oluci. Tu se vidi da li neko radi ozbiljno ili ne. Oluci mogu da sahrane sjajnu fasadu. Drugim recima, mora da se uradi projekat oluka, a ne da se kupuju na Ovcanskom put. Kad bi bar to uradili kako treba bio bih zadovoljan.
Koliko ja vidim ovde imamo slucaj ekspresnog pravljenja kulisa za predizborno slikanje, rekonstrukcija ce da saceka. A sve ovo sto su do sada radili morace da rade iz pocetka jer prava rekonstrukcija to zahteva.
Mislim da je arhitekta malo podcenio cenu rekonstrukcije, doduse ne znam tacan obim. Budzeti za ovakve projekte obicno idu x3 u zemljama sa razvijenim QS praksama. Bojim se da ce kod nas to biti x10. To se ne radi preko kolena niti sa "majstorima" i "arhitektama" koji to prvi put rade. Kontrola je najvaznija. Takodje i ko kontrolise.
Veliki ispit u ovoj fazi ce biti oluci. Tu se vidi da li neko radi ozbiljno ili ne. Oluci mogu da sahrane sjajnu fasadu. Drugim recima, mora da se uradi projekat oluka, a ne da se kupuju na Ovcanskom put. Kad bi bar to uradili kako treba bio bih zadovoljan.
Koliko ja vidim ovde imamo slucaj ekspresnog pravljenja kulisa za predizborno slikanje, rekonstrukcija ce da saceka. A sve ovo sto su do sada radili morace da rade iz pocetka jer prava rekonstrukcija to zahteva.
Bivis
Higher intermediate
direktor":3igps101 je napisao(la):
Direktore, daj raspitaj se ako imaš vremena kod ovih u akademiji kakva je situacija trenutno, da li su dobili info od nekoga iz vlade da će stvarno doći do najavljene rekonstrukcije.
I šta će biti sa onim što su farbali one kupole, da li će ovi menjati sve, ili će tako ofarbane ostaviti?
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 39.107
- Pohvaljen
- 46.001
Inace ppv rece da ce arapi da uloze 11 milona u zadrugu a da ce da im bude sou room od maja gdje ce biti maketa
http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... 420yG6dVC0
http://www.youtube.com/watch?feature=pl ... 420yG6dVC0
Bivis
Higher intermediate
Rokovi se bliže a od skela ni traga...
Bivis
Higher intermediate
Maj se polako bliži a od udarničkog tempa, i skela ni traga ni glasa.
Kada je najavljena rekonstrukcija rečeno je da bi radovi trebalo da krenu oko 10. marta, taman pred izbornu tišinu 
Siniša Mali jutros reče da radovi kreću naredne nedelje:
Izvor: Grad Beograd
Siniša Mali jutros reče da radovi kreću naredne nedelje:Izvor: Grad Beograd
Bivis
Higher intermediate
Hvala Homere na informaciji, evo sada se zna i tačan dan, ponedeljak je u pitanju...
E sada, pošto je to moja maršuta do fakulteta gledaću da fotkam postavljanje skela.
E sada, pošto je to moja maršuta do fakulteta gledaću da fotkam postavljanje skela.
Sad je nezgodno o istoj stvari pisati na dve teme, ali hvataju jak predizborni ritam - u subotu počinju da čupaju deo šina iz Savskog amfitetara, u nedelju se odmaraju kako Bog zapoveda, u ponedeljak kreče Zadrugu, a u utorak su već sa Alabarom u Kanu i nude stanove belosvetskom džet setu
Još nisu najavili aktivnosti od srede do nedelje, ali verujem da će biti zanimljivo.
Još nisu najavili aktivnosti od srede do nedelje, ali verujem da će biti zanimljivo.