Кула Гардош – од страшила до светионика
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ka.sr.html
Захваљујући иницијативи и предузимљивости уметничког фотографа Ђорђа Чубрила, грађевина на земунском узвишењу је за седам година од стецишта бескућника и наркомана постала један од десет туристичких драгуља Београда
Захваљујући подршци општине и донатора, декоративним каменом у новембру је поплочан плато, радници „Зеленила Београд” поставили су травнате тепихе и клупе, а приводи се крају и асфалтирање паркинга (Фото: Т. Јањић)
Када је пре седам година Ђорђе Чубрило, ликовни уметник фотографије,одлучио да у родном Земуну отвори свој атеље, избор је пао на запуштену и у коров зараслу Миленијумску кулу на Гардошу. Издавање тог простора држава је претходно три пута оглашавала, али се на конкурс нико није јављао.
– Када сам супрузи саопштио одлуку, рекла је да ће се развести од мене – присећа се Чубрило, додајући да су се и остале њему блиске особе чудом чудиле зашто је одлучио да уметничко гнездо свије у рушевини без струје, воде и прозора, обраслој у траву до појаса. Али, Ђорђе је имао визију како би, налик сличним објектима које је виђао по Немачкој, кула на Гардошу могла да постане културни светионик и туристичка атракција. Ових дана, остварење те визије је за велики корак ближе. Општина Земун спровела је у дело његову иницијативу да се простор око куле уреди. Завршено је поплочавање платоа декоративним каменом, радници „Зеленила Београд” поставили су травнате тепихе и клупе, а завршава се и асфалтирање паркинга. Свечано отварање очекује се за десетак дана.
А пре него што су се посла прихватили локална самоуправа и градске службе, враћање сјаја кули било је у рукама Чубрила, његове породице, пријатеља и комшија. Како каже, најмање педесетак људи је помагало свако на свој начин, да земунски бисер засија.
– У кули, чија су врата била разваљена, годинама су се окупљали бескућници, пијанци и наркомани, па је и читав крај био небезбедан. Када смо тај проблем решили, отпочело је велико спремање унутрашњости. На тавану су се гнездили голубови, па смо одатле морали да избацимо стотине килограма птичјег измета. Месец дана је трајало скидање рђе са степеништа, а потом премазивање сваког од 64 степеника заштитном бојом – каже Чубрило. Радило се, додаје, са толико воље и елана да се и на кафану заборављало...
– У кули је сада галерија намењена за изложбе уметничких фотографија, једина таква у Београду. У једном делу је мој атеље, где децу подучавам тајнама фотографије. На видиковцу постоји просторија у којој ће бити смештена стална поставка електродинамичких модела Милутина Миланковића. То радим са Српском академијом наука и уметности и Музејом Милутина Миланковића у Даљу – каже Чубрило.
У плану је да се у највишем делу куле уреди простор где би основци похађали школу за будуће новинаре и сниматеље, а у фокусу би биле теме о Дунаву.
– Циљ је био да се заштити овај јединствени објекат и створе услови да мајке овде без страха за безбедност могу да доводе децу. У прилог томе је и податак да кулу даноноћно надзиру 24 камере. Мислим да се труд исплатио. Туристичка организација Београда уврстила је кулу међу топ десет дестинација које у граду треба обићи – истиче Чубрило.
----------------------------------------------------------------------
Симбол моћи, осматрачница и видиковац
Градња Миленијумске куле на Гардошу завршена је 5. августа 1896. године, а њено свечано отварање било је 15 дана касније, када је одржано и богослужење у свим земунским црквама.
Кроз историју била је симбол моћи, осматрачница и видиковац.
– Она је једна од седам споменика којим је Угарска хтела да истакне своју хиљадугодишњу државност. Због тога је добила име миленијумска. Два споменика посвећена овој годишњици изграђена су иначе у Мађарској, два у данашњој Словачкој, један у Украјини, један у Румунији, и овај седми код нас. Земунска кула била је најјужнија – истиче Чубрило.
Пројектовале су је мађарске архитекте, а изграђена је од камена и опеке. Представља мешавину архитектонских стилова, са превагом елемената романике. Висока је 36 метара, а о подруму куле испредане су многе мистериозне приче. Једна од таквих легенди је и да из њега води тунел којим се, испод Дунава, може стићи до тврђаве на Калемегдану. Антрфиле
----------------------------------------------------------------------
Љубавни оријентир
Да је кула на Гардошу заиста поново у моди, говори и податак да се све више управо венчаних парова фотографише испред ње, како би их грандиозна грађевина подсећала на дан када су изговорили судбоносно „да”. Заљубљени парови су последњих месеци на ограду степеништа испод куле почели и да каче такозване љубавне катанце. Тиме је „пелцер” обичаја који постоји у многим европским и нашим градовима пренет и на узвишење изнад Земуна.
Бранка Васиљевић
објављено: 20.11.2014.
