I da se dopunim, obzirom na značajan trošak svega ovoga, ja sam pre mišljenja da se treba saditi mnogo manje sadnica, a daleko više uložiti u preživljavanje istih...
Ajde prvo da nateramo Zelenilo da zaliva redovno nove sadnice, naročito kada je suša.
Kao što sam pisao i ranije, nije realno očekivati od Zelenila da svuda gde je posadio biljke da ih redovno zaliva, ali isto tako nije realno očekivati ni da građani treba da zalivaju razdelna ostrva poput onih u Takovskoj, Cvijićevoj, Vojislava Ilića, nadvožnjaci na NBG, drvored poput onih u Kneza Miloša, Bulevaru Oslobođenja i sl. ili da zalivaju biljke u velikim parkovima, ali je za očekivati da se zalivaju sadnice koje su posađene ispred tvoje zgrade, a to jako malo ljudi radi, jer smatraju da to nije njihov posao. Takođe, ovo što sam pomenuo da treba Zelenilo da zaliva pod obavezno, viđao sam u šarenolikom sastavu, negde buja od zelenila, a negde je sasušeno. Zato je i tako mali postotak biljaka koje se primaju, između ostalog.
Poenta mog posta bila je na naglašavanju važnosti redovnog zalivanja tokom proleća, kada drvo ulazi u fazu aktivnog rasta i razvija novi transportni sistem za minerale i vodu, što sam detaljno obrazložio u prethodnim rečenicama. Ove godine suočili smo se sa izuzetno sušnim prolećem, čije su posledice sada očigledne.
Ovako kako si napisao, zvuči kao da je bitno zalivati biljke samo u proleće, a tokom leta i drugih godišnjih doba, kako se uzme.
Manje sadnice obično imaju skromnije razvijen korenski sistem, ali zbog njihove veličine, manja je verovatnoća da će doći do oštećenja prilikom presađivanja, što im omogućava brži oporavak i prilagođavanje novoj sredini.
Ne bih se u potpunosti složio sa ovom konstatacijom. Bavim se bonsaijem i kroz bavljenje njime sam viđao neverovatno veliki broj malih biljaka koje ljudi jednostavno unište jer veruju u gomilu gluposti koje čuju ili pročitaju po raznoraznim forumima, društvenim mrežama i sl.
Ipak, prednost sam dao većim sadnicama, s obzirom na promenjene klimatske uslove. U sušnim okolnostima, veće sadnice s razvijenijim korenovim sistemom mogu efikasnije dopreti do dubljih slojeva zemljišta i izvući vlagu, što im pruža značajnu prednost u preživljavanju tokom sušnih perioda, pod uslovom da su pravilno odgajane, transportovane i da nije došlo do značajnih oštećenja korenskog sistema. Naravno, pri odabiru sadnica treba uzeti u obzir i tip zemljišta kao i klimatske uslove. Kao primer bih naveo BGNV, gde su posađene veće sadnice i gde je stopa preživljavanja izuzetno visoka.
BNV baš i nije najsrećniji primer zato što se tamo izuzetno vodi računa o zalivanju i zdravlju samih biljaka. A i nije uvek velika biljka garant i velikog i dobro razvijenog korena. Kod mene u naselju je bilo jedno drvo četinara, veliko i visoko oko 15m, pa se kad je bio onaj sneg pre par godina, izvalilo i palo preko celog igrališta. Tom prilikom se videlo da ima koren koji je veličine kao da je rastao u nekoj većoj saksiji / sanduku, a staro najmanje 50 godina.
Naravno, sve ovo toretisanje pada u vode bez brige o zdravlju zasada i redovnog zalivanja.
Ja praktikujem kod novih sadsnica da ih prihranjujem tečnim đubrivom kao što to radim sa biljkama i cvećem na terasi, plus redovno zalivanje, pa opet pojedine sadnice tokom leta nastradaju, uprkos tome što su lepo napredovale tokom proleća.
sadnice borova u bloku 45 sađene u postupuku rekonstrukcije koje su bile do 1 metra visine su se bukvalno sve osušlile tokom prve jeseni/zime posle sađenja, pošto je sama zima bila vrlo suva zapravo. Tako da je sa prolećem se već videlo da su lagano sve odumrle u toku te prve godine. Džaba su pokušavale neke komšije na proleće da iz zalivaju, kada je očigledno bilo već kasno, ali nikome nije palo na pamet da će se do proleća sadnica osušiti.
Borovi znaju da budu zeznuti. Ja sam pokušavao sa njima i digao ruke kada sam shvatio da šta god da im radim ne daje rezultate. Po gradu viđam dosta njih koji su propali. Kod mene u naselju ima nekoliko komada crvenog bora (podvrsta belog bora) i odlično rastu evo preko 60 godina.
Dalje moramo da dobro razmislimo o tipovima drveća koji mogu da preguraju naše nove klimatske uslove. Lipe se slabo i sade, ali platani npr koji su kao primer otpornog drveta za tople uslove sada skoro po pravilu se osuše u prvih pet godina bez obilnog zalivanja. Lipe kojima je npr dopunjen drvored po Oml brigada deluju da nemaju neke budućnosti sa po nekim preživelim listom.
Javor mi se čini da je mnogo otporniji i izdržljiviji trenutno, bar gledajući na terenu, a meni se pak lično i više sviđa zeleniji je i lišće nije pepeljasto pola leta .
Ja odavno pričam kako je potrebno voditi računa gde se šta sadi, odnosno da ne može svaka vrsta svugde da uspe, kao ni da ničemu ne vodi besomučno sađenje jedne te iste vrsta na jednom te istom mestu, a onda se još i hvale kako vode brigu o životnoj sredini i sl.
Tako da, zalivanje sadnica je neophodno obavljati tokom većeg dela godine zapravo i to minimum 5-6 godina pošto je i to potencijalno malo. Sadnice moraju da zdravo napreduju, a ne da se muče godinama, inače će ih samo kasnije stići bolest ili se lako osušiti znog kržljavog korenovog sistema.
Ovih dana čitam kako se gomila ljudi obraća sa jednim te istim pitanjem u različitim varijacijama. Bilo da su biljke u saksijama, bilo da su biljke u dvorištima, svi pitaju šta da rade da im se suše biljke. A onda se ispostavi da nisu dovoljno zalivali, prihrana biljaka ništa. Najbolji su mi ovi što ih savetuju da bace biljku čim vide da se lišće osušilo, tvrdeći kako od iste nema ništa. Čak mi je najveći biser kada savetuju da se prska sa nečim jer je neka bolest napala biljku, da je najbolje uzeti list, odneti u poljoprivrednu apoteku i pitati koji preparat koristiti. I to od strane ljudi koji se bave profesionalno baštovanstvom i uređenjem dvorišta. U stvari, možda mi je još veći biser saveti da se sada nikako ne orezuju četinari (nisu u pitanju borovi) jer će ih to ubiti. A upravo se u bonsaiju preporučuje da se tokom avgusta vade četinari iz prirode. I za to imam gomilu primera koji su uspešni.