Šta je novo?

Zelenilo ulica i bulevara Beograda - Drvoredi, travnjaci, baštice

Шта је овде спорно у одлуци да се те биљке наводњавају системом којим се наводњавају?
 
Кажем, вероватно је цев негде испала, или пукла, па се под притиском извија и баца "полукружно" док је програмирано да врши заливање. Када је комп искључио заливање, то је престало.
Meni ovo "ne pije vodu" u potpunosti, da se slikovito izrazim, jer je mlaz koji bacan na ulicu bio takav da je programiran da samo jednu stanu kolovoza pokriva.

Шта је овде спорно у одлуци да се те биљке наводњавају системом којим се наводњавају?
Odluka sama po sebi nije sporna, to nije ni dovođeno u pitanje. I ne vidim što je nemoguće da se desi da se ponekad i pogreši prilikom montiranja sistema. Na više mesta sam viđao gde su postavljani sistemi za zalivanje, uključujući i parkove, gde prskalice zalivaju i travu / biljke, ali i deo namenjen pešacima.
 
Poslednja izmena:
Јеесте, целом дужином са обе стране су ставили кап по кап, само на једном месту посадили у саксију прскалицу да туче по улици
Бриљантан закључак.

Вероватно је испала убодна капаљка са црева, која се замени, или врати за минут.

1000029819.jpg

И? Је ли то толико апокалиптично?


Негде није могуће поставити прскалице другачије, да покрију оштре углове а да не закаче пешачку стазу, негде је слаб притисак воде, па се њихов број мора редуковати што проузрокује непрецизност, њихов распоред и зонирање зависи од пуно чинилаца, али оне се укључују углавном касно увече и рано ујутру, тако да не сметају никоме. Дешава се и да се прскалице раздесе, па се могу подесити или заменити. Је ли то толики проблем? Није хлороводонична киселина.

На концу сада је постала пракса да се систем "кап по кап" поставља и испод травњака, да неког случајно не испрска вода па ето да будеш миран, у погледу своје животне угрожености од прскалица за травњак.
 
Poslednja izmena:
Негде није могуће поставити прскалице другачије, да покрију оштре углове а да не закаче пешачку стазу, негде је слаб притисак воде, па се њихов број мора редуковати што проузрокује непрецизност, њихов распоред и зонирање зависи од пуно чинилаца, али оне се укључују углавном касно увече и рано ујутру, тако да не сметају никоме. Дешава се и да се прскалице раздесе, па се могу подесити или заменити. Је ли то толики проблем? Није хлороводонична киселина.

На концу сада је постала пракса да се систем "кап по кап" поставља и испод травњака, да неког случајно не испрска вода па ето да будеш миран, у погледу своје животне угрожености од прскалица за травњак.​
:ROFLMAO: :ROFLMAO: :ROFLMAO: za ugroženost.

Jednostavno, možemo samo da se složimo da za neke stvari da ih drukčije doživljavamo, kao i da vidimo drukčije rešenje.
 
Ето, кап по кап испод травњака свуда и мирна Бачка. Другог решења нема. Опасна је то ствар ипак.
 
 
Не знам шта је "Зеленило" могло да прска тоталним хербицидом доле, осим корова у плочнику, господа са кеја треба мало више да се забрину због тога што се деценијама он користи у пољопривредној производњи као масовно средство за уништење корова пре сетве на пољима, уместо физичког уклањања орањем или ручним плевљењем.
 
 
Toliko se drveca novoposadjenog posusilo svuda po gradu da nemam reci. Ne moze da se ne zaliva prve 3 godine, jbt procenat stabala koje su se uspesno primila i prezivela im je ispod 50% a treba da bude preko 90%... Bacaju pare
 
Imajući u vidi da imamo u porastu sadnju sadnje radi, da nije svuda adekvatna sadnja, pa tu je i ono čuveno da nisu komšije dužne da zalivaju jer je to u opisu dužnosti Zelenila... , nije ni čudo što imamo % uspešnosti koji imamo.​
 
 
ovo je ulica tj sokak Vladimira Gacinovica na Dedinju, pogled ka skveru od Poste. Da ima malo volje i malo vise pameti ovde bi trebalo zabraniti automobile posto hoce da udju u pekaru i kafe iz auta. Napraviti zidane stubice kod Maksija, razvaliti beton, napraviti stazu od prirodnog kamena, okolo travnjak i lepu cesmu, neku drvenu klupu, mozda posaditi neku japansku tresnju. Tako se stvaraju zelene oaze i oplemenjuje okruzenje. Treba samo zelja i pre svega ljudi koji rade u interesu gradjana.
IMG_1132.jpeg
 
Drvo kod Carine koje je izgledalo zdravo, zeleno je palo pre neki dan. Nije bilo oluje, vetra, samo je palo.

Na presecima se vidi da je krenulo da truli od centra.

IMG_3300.jpeg
IMG_3298.jpeg
IMG_3296.jpeg
IMG_3293.jpeg
IMG_3292.jpeg
IMG_3288.jpeg
 
Toliko se drveca novoposadjenog posusilo svuda po gradu da nemam reci. Ne moze da se ne zaliva prve 3 godine, jbt procenat stabala koje su se uspesno primila i prezivela im je ispod 50% a treba da bude preko 90%... Bacaju pare

Rešenje je jednostavno: potrebno je saditi odrasle mladice sa dobro razvijenim korenom i intenzivno ih zalivati tokom proleća. Ovaj pristup omogućava mladici da se stabilno ukoreni i pripremi za toplije mesece.

Tokom proleća, drvo ulazi u fazu aktivnog rasta. Unutrašnja struktura drveta, posebno kambijum, tada počinje da stvara nove ćelije. Kambijum, koji se nalazi između kore i drva, proizvodi ćelije koje se diferenciraju u ksilem, koji se formira prema unutrašnjosti, i floem, koji se razvija prema spolja.

Floemi su tkiva koja omogućavaju transport hranljivih materija, prvenstveno šećera, od lista, gde se šećer proizvodi fotosintezom, do drugih delova biljke. Floem, zajedno sa ksilemima, koji transportuju vodu i minerale, čini vaskularni sistem biljke. Ovaj sistem je ključan za efikasan transport materija kroz biljku, što je od vitalnog značaja za njen rast i razvoj.

Mladice sa plitkim korenom i nedovoljno zalivane u proleće imaju slabe šanse da prežive leto. Njihov transportni sistem za vodu i minerale nije dovoljno razvijen, što rezultira slabom sposobnošću biljke da se odupre suši. Tokom leta, takve biljke će se verovatno osušiti, čak i ako se dodatno zalivaju.
 

Da dopunim. Seča je izvršena u prolazu između Vojislava Ilića i Nikole Steafnovića.

Pogledajte prilog 205352Pogledajte prilog 205353Pogledajte prilog 205354
Pogledajte prilog 205355Pogledajte prilog 205356

u kraju koji je prepun zelenila
Pogledajte prilog 205357

20240812_153557.jpg


20240812_153613.jpg


20240812_153626.jpg
 
dobri su ovi plakati stanovnika istocnog vracara, ali mislim da je trenutak da se ceo gradjanski aktivizam suzi na:

neces kopati (nesh kopat)
neces seci (nesh sec)
neces rusiti (nesh rusit)
itd., itb., sve sto je protivno zdravom razumu, planovima i na kraju, zelji i odluci vecine stanovnika konkretnog podrucja.

NESH NAS je*******AT AV!
 
Rešenje je jednostavno: potrebno je saditi odrasle mladice sa dobro razvijenim korenom i intenzivno ih zalivati tokom proleća. Ovaj pristup omogućava mladici da se stabilno ukoreni i pripremi za toplije mesece.

Tokom proleća, drvo ulazi u fazu aktivnog rasta. Unutrašnja struktura drveta, posebno kambijum, tada počinje da stvara nove ćelije. Kambijum, koji se nalazi između kore i drva, proizvodi ćelije koje se diferenciraju u ksilem, koji se formira prema unutrašnjosti, i floem, koji se razvija prema spolja.

Floemi su tkiva koja omogućavaju transport hranljivih materija, prvenstveno šećera, od lista, gde se šećer proizvodi fotosintezom, do drugih delova biljke. Floem, zajedno sa ksilemima, koji transportuju vodu i minerale, čini vaskularni sistem biljke. Ovaj sistem je ključan za efikasan transport materija kroz biljku, što je od vitalnog značaja za njen rast i razvoj.

Mladice sa plitkim korenom i nedovoljno zalivane u proleće imaju slabe šanse da prežive leto. Njihov transportni sistem za vodu i minerale nije dovoljno razvijen, što rezultira slabom sposobnošću biljke da se odupre suši. Tokom leta, takve biljke će se verovatno osušiti, čak i ako se dodatno zalivaju.
Ja sam pak suprotnog mišljenja, pošto je procenat preživljavanja visokih sadnica izuzetno nizak, pre svega gledam NBG gde se i krećem. Manje sadnice omogućavaju da se manje zalivaju i da tokom godina ukorene sistem dovoljno do nekih zaliha vode da mogu da preguraju. Nažalost u sušnim godinama kao ova, a kojih će biti češće, imamo primere i sadnica posađenih pre 5 godina da se osuše (visoko drveće). Pun je blok 45 takvih primera, tako da se broj sadnica koje su pregurale rekonstrukciju pre pet godina svake godine dodatno umanjuje, imamo drveće od po 5-6 metara u parku koje se osuši i ove godine bi se reklo i više..

E sad ni male sadnice nisu garant, npr sadnice borova u bloku 45 sađene u postupuku rekonstrukcije koje su bile do 1 metra visine su se bukvalno sve osušlile tokom prve jeseni/zime posle sađenja, pošto je sama zima bila vrlo suva zapravo. Tako da je sa prolećem se već videlo da su lagano sve odumrle u toku te prve godine. Džaba su pokušavale neke komšije na proleće da iz zalivaju, kada je očigledno bilo već kasno, ali nikome nije palo na pamet da će se do proleća sadnica osušiti.

Tako da, zalivanje sadnica je neophodno obavljati tokom većeg dela godine zapravo i to minimum 5-6 godina pošto je i to potencijalno malo. Sadnice moraju da zdravo napreduju, a ne da se muče godinama, inače će ih samo kasnije stići bolest ili se lako osušiti znog kržljavog korenovog sistema.

Dalje moramo da dobro razmislimo o tipovima drveća koji mogu da preguraju naše nove klimatske uslove. Lipe se slabo i sade, ali platani npr koji su kao primer otpornog drveta za tople uslove sada skoro po pravilu se osuše u prvih pet godina bez obilnog zalivanja. Lipe kojima je npr dopunjen drvored po Oml brigada deluju da nemaju neke budućnosti sa po nekim preživelim listom.
Javor mi se čini da je mnogo otporniji i izdržljiviji trenutno, bar gledajući na terenu, a meni se pak lično i više sviđa zeleniji je i lišće nije pepeljasto pola leta .

Nažalost nije preživaljavanje ispod 50% sadnica već verovatno 10-20% ali tu nažalost i nije nešto gde mi prednjačimo i drugde je tako (mislim da smo pisali pre nekoliko godina o tome).
 
I da se dopunim, obzirom na značajan trošak svega ovoga, ja sam pre mišljenja da se treba saditi mnogo manje sadnica, a daleko više uložiti u preživljavanje istih...
 
РЗВС уз новопосађене саднице и мирна Бачка.
 
Poslednja izmena:
Vrh