Zelenilo ulica i bulevara Beograda - Drvoredi, travnjaci, baštice
- Začetnik teme Igor
- Datum pokretanja
Beograd će uskoro dobiti nove zelene oaze na nekoliko lokacija u gradu.
Zelene oaze će za početak biti u sklopu Šumarskog fakulteta, ali i na Julinom brdu. "Urbane oaze su danas mesta koja su zapuštena, zaboravljena, naša nebriga je pokazala maksimum, tako da su to sada prostori koji su nevidljivi i devastirani. Ovim projektom urbane oaze, dakle, postaju mesta koja postaju dobra mesta, mesta susreta, gde će se razmenjivati sve ono što jednom urbanom čovjeku, gradskom čovjeku treba, a to je socijalizacija i veza sa prirodom", Nevena Vasiljević, redovni profesor i pejzažni arhitekta na Šumarskom fakultetu.
Ovaj projekt je iniciran od strane Evropske mreže kulturnih centara, Beogradske internacionalne nedelje arhitekture i Beogradskog univerziteta, odnosno dva fakulteta, Šumarskog i Arhitektonskog fakulteta.
"Ovo je projekt koji je naravno podržan i od velikog broja ambasada i kulturnih centara, tako da je njegova budućnost, ja mislim, veoma svetla, jer ovo su sada svega tri lokacije koje će imati perspektivu da dobiju svoju repliku i na nekim drugim mestima u gradu", navela je Vasiljević.
"Koleginice Sofija, Anastasija i Lana i ja smo radile na ovom projektu i to je prvenstveno bila divna saradnja, a suštinski ideja ovog projekta jeste bila da mi u stvari uspostavimo zajednicu Arboretumu, koja je jedno ogromno dobro Šumarskog fakulteta, koje nekako se gleda preko njega. Mi smo hteli da našim dizajnom amfiteatra, koji je takođe rađen tako da bude ekološki i da bude povezan sa prirodom, da u stvari privučemo mnogo veći broj korisnika i pokažemo to što Šumarski fakultet ima da ponudi", rekla je Ana Rakonjac, studentkinja.
Kako navodi, koristile su prirodne materijale, takođe su pružile i stanište nekim od već postojećih stanovnika Arboretuma, pošto osim biljaka ima i dosta životinja poput veverica, ptica.
www.b92.net
Zelene oaze će za početak biti u sklopu Šumarskog fakulteta, ali i na Julinom brdu. "Urbane oaze su danas mesta koja su zapuštena, zaboravljena, naša nebriga je pokazala maksimum, tako da su to sada prostori koji su nevidljivi i devastirani. Ovim projektom urbane oaze, dakle, postaju mesta koja postaju dobra mesta, mesta susreta, gde će se razmenjivati sve ono što jednom urbanom čovjeku, gradskom čovjeku treba, a to je socijalizacija i veza sa prirodom", Nevena Vasiljević, redovni profesor i pejzažni arhitekta na Šumarskom fakultetu.
Ovaj projekt je iniciran od strane Evropske mreže kulturnih centara, Beogradske internacionalne nedelje arhitekture i Beogradskog univerziteta, odnosno dva fakulteta, Šumarskog i Arhitektonskog fakulteta.
"Ovo je projekt koji je naravno podržan i od velikog broja ambasada i kulturnih centara, tako da je njegova budućnost, ja mislim, veoma svetla, jer ovo su sada svega tri lokacije koje će imati perspektivu da dobiju svoju repliku i na nekim drugim mestima u gradu", navela je Vasiljević.
"Koleginice Sofija, Anastasija i Lana i ja smo radile na ovom projektu i to je prvenstveno bila divna saradnja, a suštinski ideja ovog projekta jeste bila da mi u stvari uspostavimo zajednicu Arboretumu, koja je jedno ogromno dobro Šumarskog fakulteta, koje nekako se gleda preko njega. Mi smo hteli da našim dizajnom amfiteatra, koji je takođe rađen tako da bude ekološki i da bude povezan sa prirodom, da u stvari privučemo mnogo veći broj korisnika i pokažemo to što Šumarski fakultet ima da ponudi", rekla je Ana Rakonjac, studentkinja.
Kako navodi, koristile su prirodne materijale, takođe su pružile i stanište nekim od već postojećih stanovnika Arboretuma, pošto osim biljaka ima i dosta životinja poput veverica, ptica.
Na ovim lokacijama Beograd dobija zelene oaze VIDEO
Beograd će uskoro dobiti nove zelene oaze na nekoliko lokacija u gradu.
www.b92.net
Нови платани у насељу Стјепан Филиповић
На унутарблоковском простору у насељу Стјепан Филиповић данас је засађено 25 платана. Садња је организована као наставак традиционалне акције „За зеленији Савски венац”, а поводом Светског дана шума који се обележава 21. марта широм планете у циљу подизања свести о значају и вредности шумских еко-система.
Председник градске општине Савски венац Милош Видовић, који је учествовао у садњи заједно са грађанима, изразио је задовољство што је Савски венац последњих година постао богатији за велики број нових стабала, нагласивши да се озелењавање јавних површина спроводи у континуитету.
– Пошумљавање има велики значај за животну средину, а данашњом акцијом дајемо мали допринос зеленијем и здравијем Савском венцу и Београду. Уједно желимо да скренемо пажњу колико је важно да водимо рачуна о околини, да чувамо и негујемо наше зелене површине и стално их оплемењујемо новим садницама. Заједно са нашим суграђанима, који се често јављају са предлозима за озелењавање и уређење разних локација, трудимо се да будемо добар пример као градска општина која је бројним акцијама показала да брине о животној средини – рекао је Видовић.
Садња дрвећа спроведена је уз стручну подршку Јавног комуналног предузећа „Зеленило – Београд”.
www.beograd.rs
Председник градске општине Савски венац Милош Видовић, који је учествовао у садњи заједно са грађанима, изразио је задовољство што је Савски венац последњих година постао богатији за велики број нових стабала, нагласивши да се озелењавање јавних површина спроводи у континуитету.
– Пошумљавање има велики значај за животну средину, а данашњом акцијом дајемо мали допринос зеленијем и здравијем Савском венцу и Београду. Уједно желимо да скренемо пажњу колико је важно да водимо рачуна о околини, да чувамо и негујемо наше зелене површине и стално их оплемењујемо новим садницама. Заједно са нашим суграђанима, који се често јављају са предлозима за озелењавање и уређење разних локација, трудимо се да будемо добар пример као градска општина која је бројним акцијама показала да брине о животној средини – рекао је Видовић.
Садња дрвећа спроведена је уз стручну подршку Јавног комуналног предузећа „Зеленило – Београд”.
Нови платани у насељу Стјепан Филиповић
На унутарблоковском простору у насељу Стјепан Филиповић данас је засађено 25 пла
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Jablani se više i ne sade po Bgdu
forsiraju se Platani....
Lep je Platan al Jablan brže rraste od Platana a i po visiini bollje pristaje ovimm viišim novim zgradama.
Čemu smeta nj. brzina rasta i sama nj visina Jablana ?
forsiraju se Platani....
Lep je Platan al Jablan brže rraste od Platana a i po visiini bollje pristaje ovimm viišim novim zgradama.
Čemu smeta nj. brzina rasta i sama nj visina Jablana ?
Poslednja izmena:
Bulbulderac17
Advanced
Jablan je vrsta Topole koja upravo ne produkuje mace i alergene.
- Jablan - Populus nigra 'Italica' - Rasadnik Cvjetićanin
- Jablan - Populus nigra 'Italica' Jablan je popularna biljna vrsta u vrtovima. Jablan ima lepu, vertikalnu strukturu i usku piramidalnu formu.
www.rasadnikcvjeticanin.rs
Analiza | Alergen inhalacioni - Jablan
labcube.rs
Може да буде алерген..
Или незгодан за одржавање?
www.svetbiljaka.com
Svet Biljaka › Forums › DRVEĆE I ŽBUNJE › Listopadno drveće › Rušenje drvoreda - zašto?
Forumi Za sve ljubitelje biljaka i prirode
Гага
Professional
Канадска топола је један од већих алергена. У блоку 38 их је било јако пуно, има их још додуше, а средином пролаћа се све забели од маца !
Оне су посађене јер расту јако брзо.
Bulbulderac17
Advanced
Može da bude ali i ovde piše da je umeren alergen aktivan samo u maju mesecu... Tom logikom u gradskom jezgru ne bi trebalo ništa ni da sadimo. Meni je on isto
idealan za grad...izgled, visina, hlad koji pravi, uska krošnja...
Jedino mi se čini da sam slušao da ima jak koren...možda je pre to razlog.
idealan za grad...izgled, visina, hlad koji pravi, uska krošnja...
Jedino mi se čini da sam slušao da ima jak koren...možda je pre to razlog.
Beogradsko "Zelenilo": Napadač lancem tukao naše radnike dok su orezivali stabla
Radnici beogradskog 'Zelenila' fizički su napadnuti tokom orezivanja stabala, saopštilo je ovo javno komunalno preduzeće. Navode da je napadač zaposlene u 'Zelenilu' vređao na nacionalnoj i verskoj osnovi, kao i da im je naneo udarce rukama i lancem po glavi i očima.
www.rts.rs
Znam za par slučajeva gde je jablan suviše otišao u visinu a vrlo lako se klati na vetru, i baš u tim situacijama je dolazilo do oštećenja na zgradama. Sećam da je jedan koji je rastao u dvorištu između zgrada, pod naletom vetra, pao i jednoj porodici razbio prozore na terasi i jednim delom se poprečio do polovine dnevne sobe. Komšije u zgradama koje su ga okruživale, mesecima su zvali nadležne, ali oni su govorili da oni nisu nadležni za unutarblokovska stabla. Tek kada se dogodio incident, nadležni su reagovali. Mislim da je čak i BG hronici bio prilog o tome.
U samom naselju Stjepana Filipovića, obzirom da tu živim čitav svoj život, bilo je jedno desetak topoli. Problem sa macama je bio ogroman, toliko bi zabelele čitav kraj i letele u visinu, da sam morao da čistim terasu, koja em što je na prvom spratu, em je bila zavučena u odnosu na stabla topole. Ostala je jedna ogromna bela iznad ulice Zorana Žunkovića, i druga (mislim da je crna u pitanju) u Dragana Mancea. Nijedna ne pravi mace. Nakon uklanjanja nisam imao problem sa čišćenjem terase, a ni naselje nije izgledalo kao da je pao tanak sloj snega.
Kada smo kod topola, da dodam da mi se čini i da ih ima i u bloku 3, u zoni Studentske ulice i iza dugačke stambene zgrade kod Šrafka, kao i u bloku 2.
Što se tiče samog sađenja po gradu, odnosno odabira vrsta, primetio sam da su počeli u poslednje vreme da sve više sade američki crveni hrast, platan i javor, i naravno četinare. Nešto manje se sadi divlji kesten, a lipa tu i tamo, iako grad obiluje i njom. Recimo u Košutnjaku su prethodnih nekoliko godina preferirali hrast lužnjak. Ono što je evidentno je da na mnogim mestima po gradu ne sade adekvatne vrste za tu mikrolokaciju. Ja sam jednom u razgovoru sa radnicima zelenila dobio odgovor da je najbolje da se sade one vrste koje već postoje na željenoj lokaciji. Obzirom da kod mene u kraju ima dosta hrastova, uglavnom američkog crvenog, kestena, javora i crvenolisnih dženarika, plan mi je da posadim, iako su sadili platane, nekoliko sadnica različitih vrsta hrasta, ali i bukvu. Za kesten još uvek ne znam, to zavisi kako mi se budu pokazala semena koja su proklijala. Tu bih posadio par sadnica divljeg crvenocvetnog.
U samom naselju Stjepana Filipovića, obzirom da tu živim čitav svoj život, bilo je jedno desetak topoli. Problem sa macama je bio ogroman, toliko bi zabelele čitav kraj i letele u visinu, da sam morao da čistim terasu, koja em što je na prvom spratu, em je bila zavučena u odnosu na stabla topole. Ostala je jedna ogromna bela iznad ulice Zorana Žunkovića, i druga (mislim da je crna u pitanju) u Dragana Mancea. Nijedna ne pravi mace. Nakon uklanjanja nisam imao problem sa čišćenjem terase, a ni naselje nije izgledalo kao da je pao tanak sloj snega.
Kada smo kod topola, da dodam da mi se čini i da ih ima i u bloku 3, u zoni Studentske ulice i iza dugačke stambene zgrade kod Šrafka, kao i u bloku 2.
Što se tiče samog sađenja po gradu, odnosno odabira vrsta, primetio sam da su počeli u poslednje vreme da sve više sade američki crveni hrast, platan i javor, i naravno četinare. Nešto manje se sadi divlji kesten, a lipa tu i tamo, iako grad obiluje i njom. Recimo u Košutnjaku su prethodnih nekoliko godina preferirali hrast lužnjak. Ono što je evidentno je da na mnogim mestima po gradu ne sade adekvatne vrste za tu mikrolokaciju. Ja sam jednom u razgovoru sa radnicima zelenila dobio odgovor da je najbolje da se sade one vrste koje već postoje na željenoj lokaciji. Obzirom da kod mene u kraju ima dosta hrastova, uglavnom američkog crvenog, kestena, javora i crvenolisnih dženarika, plan mi je da posadim, iako su sadili platane, nekoliko sadnica različitih vrsta hrasta, ali i bukvu. Za kesten još uvek ne znam, to zavisi kako mi se budu pokazala semena koja su proklijala. Tu bih posadio par sadnica divljeg crvenocvetnog.
ozu
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.05.2022.
- Poruke
- 509
- Pohvaljen
- 1.012
Sole, moraš da se ograničiš u pisanju... Znam da imaš mnogo da kažeš, ali nije forum za tako nešto dugačko...
Ja pročitam sve, jer super pišeš, i zahvataš fine teme, al nema većina za to strpljenje...
Ljubi te brat, što kažu BG džiberi
Ja pročitam sve, jer super pišeš, i zahvataš fine teme, al nema većina za to strpljenje...
Ljubi te brat, što kažu BG džiberi
Ovo je bio odgovor na nekoliko poruka iznad. Bio je duži jer je trenutna situacija to zahtevala. A kao što i sam možeš da primetiš, ne pišem uvek romane, novele i sl. , kao što to možeš da primetiš, već se prilagođavam potrebama, za razliku od recimo @Zuma , koji zna da ti na naučnoj bazi obrazloži zašto je odgovor DA a nije NE, umesto samo da napiše "da". Ali moram da pohvalim da sam primetio da se popravlja po tom pitanju. Za kraj, pisanje ne prilagođavam osobama kojima je opseg pažnje par smajlija.
astrodule
Professional
Nisi to napisao, ali mnogi ne znaju da mace nemaju veze sa polenom, tj. da kada vidimo mace to ne znači da je povećana koncentracija polena.
A ja ti se zahvalih na indirektan način, tako što sam rekao da pišem za osobe koje su kao ti.
Гага
Professional
Данашња, сређивање крошњи код "Запад 65"
