Нешто што је природно и што је одувек било део свакодневне стварности људи не може нигде да буде сувишно, сем ако на неки начин угрожава безбедност, али лим, асфалт, бетон, пластика којих толико има свуда у градовима су свуда сувишни и требало би да их има само онолико колико је заиста потребно, а често није.Слика изнад је леп пример како се природа сама бори са тим наносима људске сујете и незнања.Растиње израсло између асфалта, бетона и лимених возила. Такви примери су паметнима у целом свету увек били порука и нека врста философије и уметности заједно.
Што се мурала тиче и они оплемењују таква места, али зависи шта је и како насликано и каква је порука.
Може растиње и да се обликује у стилу француских вртова, али и то је нека врста људске сујете и насиља, надмоћи над слабијим и природним, али у одређеној мери као део таквих вртова, а не свуда, прихватљиво је.
