Šta je novo?

Zelenilo ulica i bulevara Beograda - Drvoredi, travnjaci, baštice

Nastavlja se akcija „Uredimo zajedno" »
14. Avgust. 2015 | 16:04, Izvor : Studio B, Komentari: 0 komentari

I ove godine, „Zelenilo - Beograd" i Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, zajedno sa sugrađanima, organizuju akciju „Uredimo zajedno".

Prijavljivanje počinje od 15. avgusta i trajaće do 15. septembra, a akcija će se realizovati od 5. oktobra do 30. novembra. Akcija se sprovodi zahvaljujući sugrađanima koji žele da se površine ispred njihovih zgrada urede i na taj način ulepšaju prostor u kome borave.

Skupštine stanara prijavljuju svoje predloge za ozelenjavanje i uređenje svog stambenog naselja „Zelenilu", a prijava za akciju vrši se u pisanoj formi, putem obrasca koji se može preuzeti na sajtu www.zelenilo.rs. Popunjena prijava može se poslati na adresu info@zelenilo.rs ili na adresu JKP „Zelenilo - Beograd", Centar za informisanje, Mali Kalemegdan 8, za akciju „Uredimo zajedno".

Akcija će obuhvatiti nekoliko koraka: prvo, prijavu skupštine stanara sa tačno definisanom vrstom i sadržinom onoga šta žele da urade u pogledu uređenja i ozelenjavanja, kao i površinu kojom će ti radovi biti obuhvaćeni. Ovim se podrazumeva uređenje u smislu zemljanih i bioloških radova, npr. sadnja ukrasnih biljaka, travnjaka, i postavljanja parkovskog mobilijara (klupa i đubrijera), a ne u smislu izgradnje staza, platoa, dečjih igrališta ugradnje fitnes rekvizita i sl.

Po završetku konkursa, stručna lica iz „Zelenila" će obići sve prijavljene lokacije i proceniti opravdanost i mogućnost realizacije zahteva.

Sam kraj akcije podrazumeva izvođenje radova, pri čemu će skupštine stanara od „Zelenila" dobiti svu neophodnu stručnu pomoć, biljni i dendro materijal. „Zelenilo" i skupštine stanara potpisaće protokol o saradnji, čime će stanari biti u obavezi da čuvaju i održavaju ozelenjene površine.

Ostali učesnici na ovom konkursu čije lokacije ovoga puta ne budu odabrane za realizaciju, biće obuhvaćeni planom za narednu godinu.

Cilj ove akcije je da se sami građani uključe u uređenje svoje životne okoline, kako bi mogli da uživaju u njoj, a iz „Zelenila" pozivaju sugrađane da se prijave za učešće u ovoj akciji i time svoje okruženje učine još kvalitetnijim, zdravijim i lepšim za život.

Studio B

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id= ... ja=Beograd
 
Moja osnovna škola, sada Srednja turistička (Otona Župančića), blok 2 dobila novu ogradu i šiblje je uklonjeno.

4cda07199c629cf184ed41024d306d24.jpg


2d420cc2182e8b5ad6cfd7ee77cf374e.jpg



Poslato sa telefona
 
Значи и ти си ишао у ОШ "Владимир Илич Лењин". Укњижен плусићћћ због тога :)
То је била најбоља ОШ у Новом Београду.
 
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=v5AOnbTIXLQ[/youtube]

A evo kako je taj prostor pre izgledao.

lenjin.jpg


Da se ja pitam, skoro sve žbunje bih isekao po Novom Beogradu osim ako se lepo ne održava (znači skoro sve), a naročito bih sekao grane i šiblje oko stabala do 3 metra visine jer mnogo "guši" pogled.
 
Не брини Зеленило то више него успешно ради већ више од десет година, а не сметају ни аутомобили којих има на све стране, ни каблови по дрвећу, ни билборди...
 
Zelenilo vrlo loše to radi. Potreba za potreksavanjem žbunja, šiblja, grana je mnogo veća od njihovog plana redovnog održavanja.
 
и не ради толико лоше колико из неког разлога неке крајеве заобилазе.

можда би решење било у спорорастућем жбуњу, нпр шимшир
 
Evo koje tip zelenila bih ja ofmah isekao.
d141b5a9c66c3a3cc697de20ccb5ac35.jpg
fcc23c40c373be8b92fef4086d886bb2.jpg
2a2e2a8e51efc99e56d1ba5c61df55a3.jpg
1f741592bc55ee2efb75b592916a2f49.jpg


Ove grane odseći bar do 3m visine
21e3cabb28f9064cef0df64c571cc34f.jpg


A žbunje se mora ovako održavati
7ba2ba303ec7d92e03028c58711593a6.jpg


Poslato sa telefona
 
Gradsko zelenilo prosto nema ni dovoljan bužet, ni ljudstvo, ni mehanizaciju, ni repromaterijal da održava ovoliku površinu zelenila kako treba. Ja nikada nisam video njihove ljude da ozbiljno zabušavaju i hvataju krivine kad treba da se radi. Uopšte nije stvar u tome. Stvar je u politici, ili bolje reći u kulturnoj klimi koja ne smatra da je kvalitetno održavanje zelenila u ovolikom gradu neki naročito važan posao, pa im je zato budžet odrezan tako da toliku površinu prosto NE MOGU da održavaju kako bi trebalo. Takođe, problem je što političari znaju da i narod smatra da je u opštoj nemaštini zelenilo najmanje važno, pa se nikad neće ozbiljno buniti zbog toga, ali hoće zbog mnogo drugih stvari. Ponekad je nekome problem što javni travnjak pored NJEGOVE kuće ne izgleda lepo, ili što deca nemaju gde da mu se igraju, ali mu ni na kraj pameti ne pada da pravi demonstracije što neki veliki centralni park ili prostor između zgrada izgleda kao pustinjska zona ili nečije zaboravljno dvorište. U skladu sa kulturnim potrebama i očekivanjima običnog naroda je određen i budžet, a u skladu sa tim onda imamo i odgovarajući kvalitet zelenila. U stvari je i bolji nego što, u proseku, zaslužujemo.
 
Verujem da bi dosta Roma i siromašnih prihvatilo posao u Zelenilu ili Čistoći (socijalno, zdravstveno i redovna plata).
Naravno, kao i uvek, nema para. Tj. para ima, ali nepravilno raspoređenih. Svi znamo da u Opštinama radi bar 20% viška i eto gde su novci.

Poslato sa telefona
 
Još da se jave i ovi iz 25. maja, kao i iz one 2 paviljonske (Španac i Marko Orešković) pa da kompletiramo sve identične škole na NBG.
 
Па ми се и не расправљамо, него мало шалимо (надмудрујемо кроз шалу). :)
ОШ Иван Гундулић :lol:
Пошто сваки блок у Новом Београду има ОШ, најбоље да наведемо све школе. :D
 
"narod smatra da je u opštoj nemaštini zelenilo najmanje važno" Зума.

Као и обично порука са детаљним и занимљивим тумачењем појаве од стране Зуме.Али могло би да се допуни са неколико запажања на тему природа и друштво.

Немаштина је како за кога, али они који највише знају и имају, лето проводе у страним летовалиштима до којих су прелетели авионом и потрошили колико су потрошили по члану породице.

А онај који најмање има, може да ужива у пределима Аде украшеним стотинама сунцобрана и лежаљки, разноврсних огласних плоча од оних дугих десетак метара до оних малих, на Ади се тако свашта сади сем ниског и средњег растиња, звучника има свуда. тишине нигде и никад.Или да се шета обалама са погледом на викендице на води или вртовима без траве јер је заливање скупо...

Како изгледају јавна места, и споља и изнутра, од улица, тргова, вртова, природних целина, до школа, болница, јавног превоза не зависи од других него од првих, мада би свако могао да издвоји према могућностима.

Али да би издвојио свако мора да има свест о значају. Свест о вредностима и изгледу јавних места, већине наших суграђана не иде даље од стања чистоће.Ако се знања о тим и било којим другим вредностима не стекну код куће, у школи или преко медија, онда их и нема и не може да буде. Али ти извори сазнања се не баве тим темама, него оним на чији исход мало ко може да утиче, али се многи њима баве.
 
Otprilike tako. Mi ovde najveću pažnju posvećujemo održavanju, što je više organizaciono i tehničko pitanje koje je lako rešiti ako za to postoji interes. Želeo sam da kažem da daleko veću pažnju treba posvetiti ekološkom obrazovanju, upornom objašnjavanju i stalnim propagandnim akcijama. Jer ono prvo pre svega zavisi od budžeta, budžet od političke odluke, a politička odluka od političke procene koliko je biračima gradskih funkcionera važno rešenje nekog problema. Tako da se sve na kraju svodi na to koliko običan narod misli da je važno imati bogat i zelen grad, i koliko stvarno RAZUME zašto je to potrebno (jer je inače potpuno bespomoćan pred propagandom investitora koji žele prostor za sebe, a ne za zelenilo ili javne površine). U obrazovanju je koren i ključ rešenja, pa se TOME mora posvetiti daleko veća pažnja ako ne mislite da do besvesti ponavljate iste priče, i da se nikada ništa realno ne popravi. Jedino što se događa je što se ljudi konstantno i perfidno ubeđuju da mogu da žive i sa manje javnog prostora jer "ovo više nije komunizam" (omiljeno kvazi objašnjenje na Beobuildu), pa ustvari postaje sve gore i gore.
 
Mi ne znamo sta je odrzavanje... To u nasim glavama ne postoji... Od nas licno do celog naroda i drzave... Krivo smo postavljeni...
NIje uopste u parama i bogatstvu... Pogledati kako izgleda Pjongjang ili Minsk... Sve se moze kad se hoce i bez mnogo para... Samo vaspitanje i disciplina... :)
 
Ретко сам имао прилику да се поруке лепо допуњавају, као сада. Да додам и следеће.Није битно само одржавање него и унапређење постојећег и стварање новог и другачијег. Али код нас се често, као сада у случају Цветног трга, или недавно игралишта код тоалета на Калемегдану, врта на Савском тргу, ново намеће уклањањем старог, јер су места на којима су има управо историјску тежину која даје важност том новом.Уместо да се ново вино сипа у нове мехове, да стари не би пукли, а вино се просуло, у складу са том јеванђелском мудрошћу, и гради ново у новим деловима Београда.

Друга појава типична за Бг. је неуређеност многих места, иако је као што је у претходној поруци написано, често могуће и са малим направити велико, али исто тако често, догађа се обрнуто, са много улагања, ништа значајно...

Пример васпитања у медијима је тзв. Бг. хроника, уместо прилога о архитектонским, урбанистичким и природним вредностима, већи део емисије се посвећује општим темама којима могу да се баве и баве се емисије о лечењу, спорту, филму, музици...

И ми смо у ранијим раздобљима живота, ретко размишљали шта је било на неком месту и шта би ту могло да буде, нпр., док смо пролазили неким вртом или улицом, па смо мало путовали, читали, гледали на изложбама, предавањима, сада на нету и зато видимо и мислимо о томе што многи не виде и не мисле.
 
Imam jedno pitanje, drvored u Nemanjinoj, koja je to vrsta drveta? Svidja mi se.
 
Јасен. Иста врста је 4 године раније, 2002. засађена у ул. Краља Милана, пошто је потпуно посечен дрворед јавора у коме је било стабала старих и више од пола века. У Немањиној су били кестенови, неки такође стари више од пола века. Иначе у краљевини је у Немањиној био дрворед јаблана који су се онако високи одлично уклапали са масивним здањима државних установа у тој улици.Тај дрворед је претрајао и после револуције неко време.

Занимљиво је да је Немањина од 30их година прошлог века имала, целом дужином од Славије до Железничке станице, широку дрворедну травнату баштицу. Та баштица је постојала, са живом оградом чак, све до обнове улице почетком 70их година, када је асфалт заменио камене коцке коловоза. Тада је уклоњен и дрворедни травњак са живом оградом, да би уступио место - паркингу, као у многим другим улицама током 60их и 70их година 20. века.
 
Retko koja zelena površina u gradu koja je zelena i na 40+
7619aeec431cca17232854a961b16e70.jpg


523528be7daa6ee9388b558968f37026.jpg


Pravljeno da traje
818ec5c94e8002fae54debd9b07d4ee9.jpg


Sent from my GT-I9505 using Tapatalk
 
Zato sto postoje prskalice i automatski sistem zalivanja
 
U mom kraju zelene u uređene su površine ispred Meka kod Fontane, Carine i Jubmes banke na uglu Bul. Umetnosti i Bul. Z.Đ.
Baš lepi primeri održavanih zelenih površina.
Takođe je i livada ispred SIV-a zelena jer su pre par meseci instalirali prskalice.

Poslato sa telefona
 
Vrh