Šta je novo?

Zdravlje i rekreacija

Ako imaš u kraju sprave za vežbanje ili šipku za trešenje tepiha, uhvati se za šipku (vratilo) kao da bi uradio zgib ali bez podizanja i skroz opusti karlicu tako da visi ali malo savi noge ako udaraš u pod. Pokušaj par serija koliko uspeš da izdržiš pre svega u rukama, kičma će ti biti zahvalna. Uradi UK :grand:
Добро је ово, али и да ти ноге једва додирују под, тмн да се опустиш у леђима тотално, али да немаш килажу на стопалима. Тада пробај да се мало повучеш унапред, или да те неко баш лагано гурне ка напред, баш се осети олакшање и леђима.
Нисам имао дискус хернију, али када то одрадим после тежег тренинга чучња осетим како порастем неки цм.
 
Auh, to bas treba znati. Zavisi od slucaja do slucaja. Generalno izbegaam da jedem omot, osim ako nisam siguran. Kada imam priliku, kupujem kobaje iz “Carolije iz pusnice” i kod njih se jede sve. Isto i sada vec izvikane, ali kvalitetne kobaje iz mesare Jokic.

Problem mi je i da jedem crevca na zaru, jer ih mnogo volim, ali bas moraju biti dobro oprana.
Pre sam ih jeo kod strica na slavi, u Beogradu sam recimo nasao dobra u restoranu Sabacki slatinac na Trosarini, ali mi je malo podaleko.
Ali kako se zna koja je jestiva a koja nije, nigde to ne piše?
Mislim ovo je ozbiljna stvar, a nema uputstva.
Kontrola je ovde loša kod prehrbene industrije, a i zakoni. Sad bi plebs i da bira šta jede i šta valja, ko preživi taj je opstao ovu selekciju, a ako mu bude loše tu su lekovi. Eeee, pa mi neko misli da se sve kontroliše i čim može da se nešto kupi da je to skroz bezbedno.
Stvarno mislim da će se ljudi u budućnosti čuditi šta je nama sve bilo dozvoljeno da se kupuje i reklamira, kao što mi sada čudimo što su se reklamirale cigarete na televiziji.
 
Da li vi koristite antibiotike ili neke lekove kada imate prehladu-grip ili uzmete beli luk?
Aнтибиотике треба пити искључиво циљано за бактерије, и то на основу антибиограна. Пуно је резистенције што се антибиотици пију на своју руку и често без основа, за вирусне инфекције.
Суплементација је са друге стране препоручљива, витамини, олиго елементи, мед, чај, бели лук.
 
Danas sam doručkovao prasetinu u lepinji(nije bilo danas jagnjetine)😆 Odlično je bilo i do sada nemam potrebu da jedem, koliko je zdravo, ne bih komentarisao, ali za nekad nije loše po meni. Prvi put sam ovde bio, a na preporuku od drugara i kasnije gledanje nekih klipova o ovom mestu, misli da sam čak i kačio ovde neki mini dokumentarac o ovom mestu.
Pecenjara Vasa
https://share.google/y4RNThjelxEd7xEDX


Pogledajte prilog 254532
Što bi pečenje bilo nezdravo? Pa pre kolka vatra ubije i šta treba i šta ne treba, samo da ima masti :D

@Igor
Ne znam da l ima al ako nema treba tema tipa "zdravlje i rekreacija" :)
 
Хајде и ја да помогнем колико могу, а ишчитао сам свашта, а и пробао...од муке. 2016. Хернија на 2 пршљена, Лазаревићев тест, нисам могао 15 степени ни једну ногу да подигнем (што је баш ретко, обично је једна), 6 месеци у кревету. Тј уз диклофенак дуо сам могао и пируете да правим, али кад то прође нисам смео ни да се засмејем. У ствари сам га сваки пут под тим лековима жуљао још више. Елем, да не смарам много о узроцима (скакање по кичми и мало генетика), него да пробам да помогнем колико могу, а ииииимао сам толико времена да експериментишем и читам (нажалост).

Пробао сам бууууквално све што постоји, масаже и киропрактичаре, струје, магнете, хидротерапију, пливање, тракције, оне чизме за вратило где висиш наопачке итд...

1. Убедљиво најбољи савет је управо истезање на вратилу. Дакле ако није то она акутна фаза да не можеш ни руку да подигнеш, пробај више пута дневно да се качиш на вратило, али пази како из мог искуства! Не мораш одмах ујутру, битно је да имаш снаге у хвату у шакама, битно је да можеш неко време да будеш само на шакама, бар минут. Буквално ћеш временом са искуством осећати као да ти се раздвајају пршљенови и осећати се лагодније. За 20 сек то нећеш осетити никад (али и то помаже). Дакле битно је ВРЕМЕ на вратилу, минут, ако можеш и дуже, пар пута дневно, поготово кад си онако најзагрејанији у току дана, у пику снаге. Превентивно ако урадиш само једном тако нешто на 2, 3 дана, добар си, чак и ако имаш те проблеме. Можеш и док си на вратилу, са савијеним подколеницама 90 степени, врло нежно и пажљиво ротирати куковима. Дакле акценат је на нежно и пажљиво, у супротном лако може бити горе или просто заборави да сам ово друго и рекао, само висиш. Мени помаже како да ослободим кукове, али тачно после оволико искуства знам како треба.

Било ми је смешно у тој муци, налетео сам на неки клип неког сељака коме долазе људи да их лечи...па их он буквално веже ногама за неко уже, па их диже преко неког котура под различитим угловима да висе и они му као захвални што их је излечио. :) После свега сам схватио да чича уопште није луд и да је све то врло логично (и што наравно није препоручљиво у тим акутним фазама)! Тим пре што ако бих могао да направим неки модел враћања у нормалност, а у функцији гомиле ствари које сам пробао, имам утисак да су мени највише помогле те тракције, после више месеци муке и гомиле потрошене лове. Дакле седнеш ти тако на сто, фиксирају ти горњи део тела, а онда на ногама вежу нешто и то ти извлачи ноге неком дозираном силом неких 10, 15 мин, не претераном, али константном и са малим пиковима (инквизиција фазон :) ) и то радиш једном сваки дан и та сила се данима појачава. Онима који имају вратну, извлаче главу...Ту долазимо до онога зашто је у кућној радиности битно да што дуже будеш на вратилу. Ја и дан-данас кад се опустим и престанем да радим вежбице рецимо 10, 15 дана, подсете ме леђа врло брзо, па се ја вратим лепо мом вратилу и после једног дана мало интензивнијег кешања, буде ок.

2. Пливање, поготово леђно, мада физијатри избегавају. У почетку наравно нисам ни могао због болова, онда сам научио да идем до границе бола или чак минимално преко. Ако су тракције биле најзначајније да после толико месеци буде коначно боље, пливање је заиста привело крају , у смислу да сам опет могао нормално да функционишем, седнем у кола, савијем се на бајсу (мада опет са толико варијабли, питање је). Било је и најзначајније кад је ме је опет после пар година стегло на недељу дана, па сам сваки дан и преко бола ишао на базен и прошло је. Опет у том пливању има те ротације куковима, а и оно што сам приметио да ми је битно, има тог шутирања ногу као, без обзира на стил. Ти кад цимнеш ногу (онако као кад фудбалери истежу ноге), ти и тај нерв на неки начин одглављујеш (и опет под условом да то све не ствара ненормалан бол). Онда ти кад пливаш тако нпр километар нпр 2 (то је само 20 дужина базена и требало би да може и свака баба прсно), то је гомила тих ситних ротација кукова, истезања под најразличитијим угловима. Можда ће те некад мало жигнути, али лагано и нежно. Дакле прве две тачке које би у принципу могле да раде скоро све особе, без обзира на године и стање (има и помагала за хват за вратило, ако не, може и мало ногама да се помогне).

3. Да се надовежем кад сам већ ту на ово горе. Има једна специфична вежба која мени јако помаже. Дакле стојиш испред зида и ослониш се длановима на зид. Онда забацујеш онако солидно нагло ногу уназад, дакле као то кад се фубалери истежу, само је мало бациш назад, дакле савијеш у колену и онако нагло испружиш. Као рад ногу у прсном стилу, али не мора да иде у страну, само боцнеш ногом назад, буквално 10 цм иза друге ноге, не паралелно са подом.

4. Све врсте леђњака. Знам гооомилу преспремних момака, често у борилачким вештинама, са истим проблемима. Цео живот су форсирали трбушњаке и правили проблем са кичмом, а нису довољно ојачали доња леђа. Постоји читав спектар тих вежбица, ја их зовем бабске вежбе, јер су досадне, које активирају те неке мале мишиће које ти малтене и не користиш, иако си рецимо у тренингу и тренираш велике мишићне групе (нешто попут корективних вежбица). Мени су екстремно досадне и не радим их, али урадим обавезно сваке недеље бар једном, два пута, две, три серије различитих типова леђњака. То је неопходно за људе са оваквим проблемима уз вратило као превентива.

5. Добра фора је и да стојиш и буквално палчевима и кажипрстевима као да хоћеш да набереш кожу изнад тртичне кости, Дакле притиснеш је и извлачиш, слободно и јаче, као да штипаш и вучеш, буквално осетиш као да ти се нешто одлепљује од кичме доле. Прво мало прокрвиш тај део тако, а мало као да га и отпустиш, а капирам да има и мало до биоенергије ту.

6. Редовно истезање. Не сад као Ноле, али једно 2 пута недељно по 5-10 мин, кад си хладан!

7. Још гомила других фора којих не могу више да се сетим (додаћу ако се сетим, а мислим да је битно) које некако усвојиш, нпр спаваш са јастуком између ногу кад си на боку и нема устајања ујутру из трбушњака онако, него лепо бабски на бок, па спустиш ноге на под, па тек онда подигнеш тело, па устанеш итд...



Можда смарам, али још једном да напоменем да ништа од овога не треба радити ако производи већи од неког минималног бола (као што је мени било у почетку). То што је мени проблем Л4-Л5 и Л5-С1 и имам проблеме (и олакшања) под одређеним угловима, не значи да је свима исто (Л3 нпр), али принцип јесте исти.


Што се тиче операција, некад је буквално неопходна, али ја сам хтео да избегнем то по сваку цену, па се нисам ни удубљивао, чак и гомила људи коју сам сретао по терапијама (у мом малом узорку сви), говоре ми да им се после јавило опет, после 7 година нпр једном лику. Онако лаички како сам разумео, они очисте пршљен,скину шта треба, али после остатак трпи већи притисак. Ето ме сад, са пуне 43. год и 100 кг, могу да урадим руски згиб или истрчим 100м за 15 сек или препливам аду краул тамо и назад после 2 сата бичволеја или одрадим 3 рунде јачег спаринга. Јесте, некад ми теже ујутру да се савијем да се умијем, али морам да живим са тим...
 
Poslednja izmena:
Е да, још једна добра фора, конкретно за ова моја 2 и како су исцурели итд. Кад легнеш на стомак, горњи део тела мало издигнеш у односу на доњи. Дакле није ти тело у линији, 180 степени, него ту негде од карлице до главе имаш неки јако оштар угао у односу на кревет (мало се одигнеш са неким јастуком, ћебетом итд). Буквално кад сам лежао тако 10, 15 мин, некад бих се буквално скроз одкочио. Додуше то је било на оном посебном кревету киропрактичара, где он ради са њим шта хоће, ти убациш главу у ону рупу кад си на стомаку и сл.

Још једна добра фора, натераш своју лепшу половину да ти буквално забије лакат у дебело месо :), онако бочно, где се примају инјекције (нерв), може слободно свом тежином да се ослони на лакат и да онако кружним покретима масира. Можеш и сам песницом, али не можеш толику силу да примениш.

Најбоље истезање конкретно за то је да лежиш на леђима, онда пребациш једну ногу преко друге, тако да ти нпр стопало десне ноге буде са леве стране левог колена, десна рука је испружена десно на поду због равнотеже, а онда левом руком буквално гураш десно колено у лево лагано колико можеш до краја, па ће се у неком тренутку и задњица и леђа заротирати лево и истезати. Поновити и на другу страну.

Неке киропрактичарске форе, после којих сам ја буквално тако кљакав, на својим ногама најнормалније излазио из тих ординација и онда сутра опет не можеш да се помериш.

Свака од тих ствари које сам радио и које нису биле јефтине, су помагале, али опет не могу да се отргнем утиску да би све то било мноооого брже и јефтиније да сам од старта знао да примењујем редовно ово што сам написао. Све се своди на ту методологију одглављивљања нерва, дакле те описане инквизиторске методе растезања, где јааааако добро мораш да пазиш да не претераш (као грану коју савијаш нпр, ако си пажљив, она ће добити савијенији облик, ако претераш, пући ће).

Јасно ми је да људи живе од тога и да продају своје знање и опет понављам да ми је свака од тих ствари помогла (бар краткорочно), али не могу да се отргнем утиску да већина њих у ствари себи мало и вештачки прави посао, пролонгирајући можда проблем, што је опет у позитивној корелацији са наплатом. Ето извињавам се и њима, уз искрену захвалност за помоћ, али сам ето имао потребу да мало тог емпиријског знања (које је опет врло лаичко и непотпуно и где је то стицање нажалост прилично потрајало), ипак и поделим.
 
Кад легнеш на стомак, горњи део тела мало издигнеш у односу на доњи. Дакле није ти тело у линији, 180 степени, него ту негде од карлице до главе имаш неки јако оштар угао у односу на кревет (мало се одигнеш са неким јастуком, ћебетом итд). Буквално кад сам лежао тако 10, 15 мин, некад бих се буквално скроз одкочио.
Da da, mogu da potvrdim.
 
Најбоље истезање конкретно за то је да лежиш на леђима, онда пребациш једну ногу преко друге, тако да ти нпр стопало десне ноге буде са леве стране левог колена, десна рука је испружена десно на поду због равнотеже, а онда левом руком буквално гураш десно колено у лево лагано колико можеш до краја, па ће се у неком тренутку и задњица и леђа заротирати лево и истезати. Поновити и на другу страну.
Ovo je odlično istezanje. Jedno od osnovnih istezanja u sportovima.
 
Не знам да пливам. Пробао сам да научим, узимао сам инструктора али не иде. Само истезање ћу радити и кад прође инфекција ако икад прође крећем у теретану јер имам 183цм 64кг.
 
Kad smo kod toga, meni je bilo fascinantno da gledam i slušam par Srbendi na poslu kako pokušavaju da objasne drugom Srbendi koji ne ume da pliva, da samo treba da se malo prepusti vodi u plićaku, malo mlatara rukama i vremenom će prevazići strah i naučiti da pliva.

Naravno, nisu ga ubedili.
A u samu materiju se razumeju ko Marica u ...
Пробао сам да научим, узимао сам инструктора али не иде.
I sam pokušaj je za poštovanje. Mnogi nikad ni ne probaju kada dođu u odraslo doba a nisu još naučili.
 
Ni ja još uvek nisam uspeo da naučim da plivam, što počinje da mi smeta jer ne mogu da uživam u vodi, posebno na letovanjima.
Ja bih onda dodao, jer verujem da nismo svi iste osobe i ne učimo veštine na isti način, pa možda posluži savet. Prvo, plivanje se ne može naučiti za dan, a ni za 2-3 dana. Meni je rečeno da je najbolje na duži period, svaki dan po nekoliko sati malo po malo vežbati. Najveći problem je strah od vode, odnosno da voda ne uđe u nos i/ili usta, pa onda panična reakcija.
Drugi savet je da se taj strah prevaziđe sa ronjenjem. Zvuči kontradiktorno, ali kod mene je to relativno pomoglo prošle godine. Kupio sam masku za ronjenje u Dekatlonu (one skoro najjeftinije), i korak po korak, od samo potapanja lica u vodu, došao sam do toga da sam sa celim telom bio metar ispod vode i na taj način malo vežbao i tehniku plivanja. Posle toga mi se strah od vode definitivno spustio, međutim opet je bez maske i dalje problematično da plivam 🤣

Ali upornost je ključ, mislim da ne treba odustajati od te veštine jer, bar meni, je bezveze da odem negde na putovanje, a da se ne bućnem u neku vodu - a nedostatak veštine plivanja me upravo u tome svaki put spreči.
 
Ni ja još uvek nisam uspeo da naučim da plivam, što počinje da mi smeta jer ne mogu da uživam u vodi, posebno na letovanjima.
Ja bih onda dodao, jer verujem da nismo svi iste osobe i ne učimo veštine na isti način, pa možda posluži savet. Prvo, plivanje se ne može naučiti za dan, a ni za 2-3 dana. Meni je rečeno da je najbolje na duži period, svaki dan po nekoliko sati malo po malo vežbati. Najveći problem je strah od vode, odnosno da voda ne uđe u nos i/ili usta, pa onda panična reakcija.
Drugi savet je da se taj strah prevaziđe sa ronjenjem. Zvuči kontradiktorno, ali kod mene je to relativno pomoglo prošle godine. Kupio sam masku za ronjenje u Dekatlonu (one skoro najjeftinije), i korak po korak, od samo potapanja lica u vodu, došao sam do toga da sam sa celim telom bio metar ispod vode i na taj način malo vežbao i tehniku plivanja. Posle toga mi se strah od vode definitivno spustio, međutim opet je bez maske i dalje problematično da plivam 🤣

Ali upornost je ključ, mislim da ne treba odustajati od te veštine jer, bar meni, je bezveze da odem negde na putovanje, a da se ne bućnem u neku vodu - a nedostatak veštine plivanja me upravo u tome svaki put spreči.
Plivanje se moze nauciti za jedan dan, ali ako postoji psihicka blokada, ne moze ni za 10 godina. Treba ukapirati iz kog dogadjaja potice blokada u glavi.
 
Nije dovoljna samo daska ili volja, mora neko da te poduči. Neko ko zna kako i ima iskustva sa svima, i sa decom i sa odraslima koji tek uče da plivaju. A to podučavanje ne može da se sabije u jedan dan, šta god Srbende stručnjaci pričali.

Ni vožnja se ne uči za jedan dan. Ni sviranje instrumenta. Kao što postoje ljudi koji uopšte nemaju smisao tj. sluh za muziku, ili kao što postoje ljudi koji nemaju nikakav smisao za vožnju i prostor, tako isto postoje ljudi koji su zašli u neke godine a nemaju nikakav osećaj za to kako se voda ponaša i kako rukovati njome / u njoj. A takav zaostatak se ne nadoknađuje za jedan dan.

Što se straha od vode tiče, on skoro da ne postoji kod dece, i zato ona jako brzo i lako uče da plivaju. Ali posle krene da se razvija strah ako se osoba ne izlaže vodi i ako zna da ne ume da pliva. I pogotovu ako se ne trudi / nema prilike da vežba pa da nauči pouzdano kako se voda ponaša.

Dakle ne mora uopšte da bude bilo kakva trauma da bi osoba, koja ne zna, kao odrasla imala strah.
 
Poslednja izmena:
Au.. ja bih pisao kazne roditeljima koji svoju decu nisu naučili kako da voze bicikl ili plivaju kao deo zanemarivanja.

Inače nisam zamišljao Đoleta da je tako mršav, mislio sam da je... tipičnije muške građe, hajde tako da se izrazim.
 
Nemaju sve porodice mogućnosti da vode decu na plivanje, ili na more.

Kažem jer znam jedan takav slučaj. I baš ta osoba je posle i išla na časove plivanja kao odrasla. Otud pričam i ono što sam pisao u prethodnim postovima. Zeznuta je priča kad čovek kao odrastao ne zna da pliva i plaši se vode.

Štaviše, ta osoba je malo i plivala kao mala ali posle kako je prošlo 20 godina od zadnjeg odlaska na vodu, zaboravila je i razvila strah sa odrastanjem.
 
Са инструктором сам пре првих "запливаја" да се тако изразим радио вежбе дисања. Радио сам тако што сам се рукама држао за ивицу базена, удахнуо на површини, ушао скроз у воду и издахнуо и тако пре сваког озбиљнијег покушаја. Једноставно тело ми је као даска а како је немогућност и мањак физичке активности утицао у раном детињству остало је тако.

Када сам имао око 3-4 године дијагнозирана ми је алергијска астма које више нема, због чега нисам смео ни да потрчим 10 метара. Више пута су ме замало хоспитализовали. Како је дошао пубертет тако је астма нестала, али су откривене неке друге ствари. 2015. године дијагнозиран ми је pectus carinatum или ти "кокошије груди". Десна страна грудног коша је виша од леве због чега имам рупу. Радио сам вежбе и носио ортопедско помагало наравно ништа. Одем код једног квазистручњака на Бањици само да ми каже како то изгледа добро и да дођем за 6 месеци. Престао сам да идем.

Јако ми је жао што због финансијске сиутације у породици нисам могао да идем на неки спорт, макар на пливање или било шта. Због тога мрзим све тимске спортове нарочито фудбал.
 
Pa nemoj da mrziš zbog toga... svi mi imamo neke nemogućnosti ili nešto gde ostajemo isključeni ili zaostajemo... mrzi ljude koji tebe mrze zbog toga ili su netrpeljivi ili bezosećajni, a ne sam sport... ja tebe ne bih krivio ništa sve i da nisi imao zdravstvene probleme, al u toj situaciji mislim da jeste obaveza roditelja, bas kao čitanje, pisanje, računanje itd. radnja koja se mora učiti dok si mali/mlad... sa mišićima po plićaku pa lagano... Naravno sve pod uslovom da si zdrav i fizički sposoban.

@Bender Rodriguez ne mora more, Ada nema ni talase. Ali razumem te.
 
@Bender Rodriguez ne mora more, Ada nema ni talase. Ali razumem te.
Potpuno si u pravu. Ali izostavio sam Adu iz istog razloga zašto je i ova osoba koju pominjem ostala uskraćena za posetu njoj - ona je odrasla van Beograda, u kraju gde nema jezera, reke su brze i opasne a javnih bazena mislim da je tada bilo malo funkcionalno. Na sve to, nema u tom kraju te neke kulture i navike odlaženja na bazene. Ili bar tada nije bilo, možda je sad malo bolja situacija. Prosto tada se nije ni razmišljalo o tome, o odlasku na bazen.

I da, iz sličnih razloga je i ona danas malo kivna na svoje roditelje zbog toga. Ali je splasnulo otkako je naučila najosnovnije plivanje i održavanje na vodi, pa joj je sad užitak. Dokle god ne napušta plićak. 😁

Ali slažem se svakako da, ko je u mogućnosti, treba da odvede decu na bazen - ili na časove plivanja, ili makar par puta na javni bazen, pogotovu kad su mala. I treba ih naučiti da voze bicikl, jer to posle pojačava i druge veštine (mehanika, ravnoteža, orijentacija, obazrivost u saobraćaju, vizuelizacija pokreta, vođenje računa o održavanju, itd)
 
Vrh