Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 16.717
- Pohvaljen
- 38.531
Prosečan mesec samo
Zdravlje i rekreacija
- Začetnik teme mariks
- Datum pokretanja
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 16.717
- Pohvaljen
- 38.531
Trčanje najjača stvar, odeš ispucaš se pola sata, 40 minuta, istuširaš se jedeš i nastavljaš dalje još svežiji i sa više energije.
Patike na noge i u slobodu. Nema kompleksašenja pred ogledalom dok dižeš tegove, zagušljivih teretana, stresa u saobraćaju na bajsu, pa i kad pod stazi voziš, drugi biciklisti su većinski id***.
Ne da nisam imao zdravstveni problem u životu ili neku povredu nego nemam ni upale, grčeve, žuljeve...
Jednom sam zapeo i raskrvario lakat i to je manje više sve.
Iako trčim skoro svaki dan, ne pada mi na pamet da trčim maraton, ma, ni polumaraton, iako bih gotovo sigurno lagano mogao.
Ne razumem tu vrstu mazohizma, joj, brate, sve me boli, povredio sam se, evo pripremam se, ne možemo da izađemo večeras, u toku su mi pripreme za maraton...
Možda kad me neko bude plaćao, mada i tad teško, gotovo sam siguran da nema nikakvih zdravstvenih benefita kod trčanja tolikih distanci, štaviše.
Nekad se zeznem pa istrčim tipa 12 km, na primer kad sam išao da vidim kako odnose Stari savski most pa mi je ruta ispala duža nego što sam planirao jer je onaj BNV sav u preprekama, dođeš do negde pa ne možeš dalje, pa se vraćaj nazad i kruži... Dalje od tih 11,12 km nisam trčao.
Iskreno, ni ne zagrevam se ni ne istežem, ne trčim čim se probudim tako da sam već radio neke fizičke aktivnosti pre trčanja (xexe) spustim se niz stepenice od zgrade pa još malo hodam po ulici do tačke odakle krećem da trčim i to je to. To mi je zagrevanje i istezanje. Radim nevezano od trčanja neka istezanja, ali klasika, ništa spec.
Jedan da ga lomim uzbrdo, drugi po ravnom, ovo je od danas, juče i prekjuče, ne jurim ni brzinu, ni rezultate, ne zagledam se u ogledalo i ne stežem bicepse, izbacim sve iz sebe, osećam se ko nov posle trčanja i pičim dalje sa životom
Patike na noge i u slobodu. Nema kompleksašenja pred ogledalom dok dižeš tegove, zagušljivih teretana, stresa u saobraćaju na bajsu, pa i kad pod stazi voziš, drugi biciklisti su većinski id***.
Ne da nisam imao zdravstveni problem u životu ili neku povredu nego nemam ni upale, grčeve, žuljeve...
Jednom sam zapeo i raskrvario lakat i to je manje više sve.
Iako trčim skoro svaki dan, ne pada mi na pamet da trčim maraton, ma, ni polumaraton, iako bih gotovo sigurno lagano mogao.
Ne razumem tu vrstu mazohizma, joj, brate, sve me boli, povredio sam se, evo pripremam se, ne možemo da izađemo večeras, u toku su mi pripreme za maraton...
Možda kad me neko bude plaćao, mada i tad teško, gotovo sam siguran da nema nikakvih zdravstvenih benefita kod trčanja tolikih distanci, štaviše.
Nekad se zeznem pa istrčim tipa 12 km, na primer kad sam išao da vidim kako odnose Stari savski most pa mi je ruta ispala duža nego što sam planirao jer je onaj BNV sav u preprekama, dođeš do negde pa ne možeš dalje, pa se vraćaj nazad i kruži... Dalje od tih 11,12 km nisam trčao.
Iskreno, ni ne zagrevam se ni ne istežem, ne trčim čim se probudim tako da sam već radio neke fizičke aktivnosti pre trčanja (xexe) spustim se niz stepenice od zgrade pa još malo hodam po ulici do tačke odakle krećem da trčim i to je to. To mi je zagrevanje i istezanje. Radim nevezano od trčanja neka istezanja, ali klasika, ništa spec.
Jedan da ga lomim uzbrdo, drugi po ravnom, ovo je od danas, juče i prekjuče, ne jurim ni brzinu, ni rezultate, ne zagledam se u ogledalo i ne stežem bicepse, izbacim sve iz sebe, osećam se ko nov posle trčanja i pičim dalje sa životom