Obozavam kada me ovako lepo usreci taj famozni red voznje na moje dve najvece patnje u zivotu, trenutno. Danas dolazim na Ustanicu minuta-dva pre 16h. Pogledam red voznje, 306 i 311 naravno krecu u isto vreme, u 16:04. Barem zvanicno. Dodje 16:00, pristize 311 na stanicu, otvara vrata i nagrnu ljudi i iz Lestana i sa Smederevskog puta. I ja naravno proverim jos jednom, trenutno vreme, vreme polaska, lepo 3 minuta ranije. Hajde odlucim da ne udjem, sada ce 306 za cas, jos ce biti relativno prazan. Pri tome mi prodje misao kroz glavu da mozda ovaj sto je dosao na stanicu ce ipak malo da saceka vreme pa da ne krene odmah. Ali naravno, ne, 16:01, zatvori vrata i ode. Zapamtih gbr, istog trenutka prijavio. Cekam 306. prodje 16:04, racunam mozda je guzva, kasni, ili vozac obavlja nuzdu, sta god. Prodje jos 5 minuta, autobusa nigde. I tako na kraju se nije ni obavio polazak, ja ispaljen, i to nije prvi put da se ovo desi, nazalost. Taman sam se obradovao, nakon vecitog dolaska sa tramvaja na okretnicu i cinjenice da mi oba autobusa pobegnu za nekoliko minuta, sad mislio da ce to biti za par minuta. Ali ne, od mojih par minuta, cekanje se produzilo na 20+minuta, odmah sledeci polazak prepun autobus 311. I naravno 306 treba da krene pet minuta kasnije. Zaista, svaka cast. I dalje se vode parolom da nemaju odakle vozila, nemaju para za dodatne polaske, a tamo negde produzavaju neke linije, uvode nove. I dalje Grocani gradjani za koje svakoga zabole... sta god.