Balkanske termoelektrane emituju šest puta više sumpordioksida od dozvoljenog
Ukupne emisije sumpor dioksida (SO2) iz termoelektrana na ugalj u Srbiji, na Kosovu, BiH i Severnoj Makedoniji su u 2019. godini bile šest puta više nego što je dozvoljeno u Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) koje su te zemlje dostavile sekretarijatu Energetske zajednice, pokazuje novi izveštaj mreže CEE Bankwatch.
U izveštaju se navodi da dve godine nakon što su zemlje zapadnog Balkana imale obavezu da usklade rad svojih termoelektrana na ugalj sa EU Direktivom o velikim ložištima, emisije SO2 ne samo da se nisu smanjile, nego su se čak i povećale.
U Srbiji emisije SO2 su bile 5,6 puta više od ukupnih godišnjih emisija dozvoljenih u NERP-u.
Na nivou pojedinačnih termoelektrana, najveći zagađivač u Srbiji je Kostolac B, iako je EPS uložio 130 miliona dolara u opremu za odsumporavanje dimnog gasa, a koja je zvanično puštena u rad 2017. godine.
Kineska kompanija CMEC (China Machinery and Engineering Corporation), koja je izgradila postrojenje, trenutno gradi i novi blok Kostolac B3.
Emisije SO2 iz Kostolca B su delimično smanjene u odnosu na 2018. godinu ali su i dalje bile 1,4 puta više od maksimalnih emisija na nacionalnom nivou prema NERP za 2019. godinu, sa čak 79.113 tona SO2.
Na drugom mestu je TE Nikola Tesla B1 i B2, odakle je emitovano 78.837 tona SO2.
Sve zemlje Zapadnog Balkana su članice Energetske zajednice, i stoga su imale obavezu da do 2018. godine
smanje zagađenje iz termoelektrana u skladu sa Direktivom o velikim postrojenjima za sagorevanje.
Međutim, nijedna od zemalja koje su sačinile Nacionalni plan za smanjenje emisija nije uskladila emisije SO2 sa maksimalnim emisijama na nivou države za 2018. i 2019. godinu.
U izveštaju se konstatuje da se vlade ne mogu osloniti na ugalj.
Kako se ističe, ostaje da se vidi da li će postrojenje za odsumporavanje u Kostolcu B ikad proraditi, ali se u izveštaju zaključuje da treba početi sa zatvaranjem termoelektrana na ugalj i ubrzati investicije u održive oblike obnovljive energije i energetsku efikasnost.
Ugalj sve više predstavlja ekonomski teret, a ne prednost, navodi se u izveštaju mreže CEE Bankwatch.
izvor:
N1