Šta je novo?

Za sve ljubitelje shoping centara, molova itd

Izgleda da se planira proširenje "Immo centra" na Bežanijskoj kosi. Mada, nemam pojma koliko je to realno, imajući u vidu stanje projekata MPC propertiesa.

Immocentar 2

Bežanijska kosa, Beograd, Srbija

Tip: Rekonstrukcija i dogradnja postojećeg šoping centra
Status: Idejni projekat, Urbanistički projekat
Investitor: MPC Properties
Lokacija: Bežanijska kosa, Beograd, Srbija
Površina zgrade: 17,400 m2
Arhitekte: Jugoslav Janjić, Nebojša Jeremić, Vera Živanović, Igor Ujdur
Godina: 2011

A-01.jpg


033.jpg


A-08-pravi.jpg


A-15.jpg


H.jpg


A-01b-NOC.jpg


Izvor: D.A. Dizajn arhitektura
 
Otkad je Immocentar na B. kosi? Zar on nije tamo negde zapadno iza DeltaCity-ja?

Ili je ovo neki potpuno novi objekat? Mada pise prosirenje....
 
Па Имо Центар се налази у блоку 64 у Гандијевој улици. Овде на Бежанијској коси је Иде(ј)а Супер, једино ако не мисле да од ове Иде(ј)е Супер направе Имо Центар 2 !
 
21. marta se otvara "Shopping centar Karaburma". Reč je zapravo o "Merkurovom" objektu u Mirijevskom bulevaru, koji je adaptiran, tako što je "Merkur" sveden na manju prodavnicu u prizemlju, a ostatak objekta je pretvoren u lokale.

U prizemlju su, pored "Merkura", i "Roda" i "dm". Na spratu se nalaze "JYSK", "Lavirint", "Sport vision", "Big bang", "Takko", "Deichman" i "C&A".
 
Stari merkator se raspada
"Stari Merkator" - ruina sa mirisom fekalija
N. N. KNEŽEVIĆ | 12. mart 2013. 21:52 | Komentara: 4
Dok spolja izgleda da život buja na tezgama i pijaci na platou, unutra se sve urušava. Prodavci s tezgi i pijace koriste ga kao toalet. Kad padne mrak niko se ne usuđuje tuda da prođe
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... m-fekalija
 
Da, stari Merkator jeste u jako lošem stanju.
Ne znam koja je vlasnička struktura, ali pretpostavljam da su vlasnici pojedinačnih lokala tj. ne postoje vlasnici celog TC. T ubi država morala da nađe neki model da ih natera na bolje održavanje. Slično važi i za Piramidu.
 
i ne samo piramida...


ima tu i gomila drugih tržnih centara, koju su postali rugla grada, ali stari merkator tu posebno se ističe.


razmišljao sam koje bi rešenje tu moglo da se izvede. i jedino mi palo napamet da se pojavi investitor koji bi odkupuio sve lokale i napravio tržni centar iz početka. samo tu bi bila skuplja dara nego mera, pogotovu što postoji gomila slobodnog prostora na nbgd, a i uvek bi mogao da se pojavi jedan ili više vlasnika lokala koji bi ucenjivali investitora.


mada mislim da je možda rešenje za te TC da se puste da tiho propadaju dok vlasnici lokala više ne mogu da nađu zakupca za lokale, a sve vreme im tražiti pare za komunalije i porez, i onda bi vlasnici lokala sami našli neko rešenje, ili bi im država oduzela lokale zbog neplaćanja dažbina,
 
Stari merkator bi mogao da se uredi kao GTC u Skoplju. Slicni su samo je GTC duplo veci... Ali tu treba dosta da se ulaze, pitanje je da li ce se naci interes...
 
Pa dobar dio lokala pripada poslovnom prostoru opstine nbg a oni nisu ustanju da rastjeraju divlje prodavce odnosno konkurenciju legalnim zakupcima ima tu vise krivaca kao i sami zakupci
 
Izraelci najveći investitori u ritejl parkove - Novi koncept maloprodaje u Pančevu, Jagodini, Novom Sadu, Zemunu, Šapcu, Leskovcu, Zrenjaninu, Čačku
Petak, 15. 03. 2013.|11:51 | Izvor: eKapija
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
aviv_park_pancevo_160611.jpg

"Aviv park"

Već nekoliko godine posluju "Aviv Park" u Pančevu i "Delta park" u Kragujevcu. Krajem 2012. otvoren je novosadski "Big CEE". "Vivo shopping park" u Jagodini očekuje prve kupce na jesen ove godine. Gradnja izraelskog "One Belgrade" u Zemunu trebalo bi da počne u drugoj polovini ove godine. Kako "eKapija" saznaje, ritejl parkovi biće otvoreni i u Čačku, Novom Sadu, Zrenjaninu, Šapcu, Leskovcu, i na beogradskoj Zvezdari.

Uprkos krizi i smanjenoj kupovnoj moći građana, ne jenjava zainteresovanost investitora za ulaganje u ritejl parkove u našoj zemlji. Prednost će naravno imati oni koji prvi počnu da rade, jer je reč o dugoročnoj investiciji.

Umesto zatvorenih tržnih centara sa veštačkim svetlom i klima uređajima, ritejl park nudi šoping na otvorenom, u zelenilu i sa dosta pratećih sadržaja za celu porodicu.

Ivan Simić, direktor "Danos"-a u Srbiji, kaže u razgovoru za "eKapiju" da će biti nastavljena tendencija izgradnje ritejl parkova posebno u sredinama koje imaju od 80.000 do 100.000 stanovnika, a nisu pokrivene ni jednom "šoping destinacijom".

- Razvoj ovakvih projekata zavisiće od razvoja kupovne moći građana. Ritejl parkovi su pozicionirani van centralnih gradskih zona jer se prostiru na većim površinama. U analizama koje se vrše pre izgradnje ritejl parkova, veoma bitan faktor je gustina naseljenosti na 10 minuta vožnje od lokacije kompleksa, jer na taj način investitori mogu da steknu sliku o broju potencijalnih kupaca koji će gravitirati ka novoizgrađenom parku. Lokacije ovakvih kompleksa uglavnom su pozicionirane na rubnim gradskim područjima. Takođe, neophodno je postojanje adekvatne saobraćajne i ostale infrastrukture koje imaju kapaciteta da iznesu takav projekat – objašnjava Simić.

ivan_simic_260712.jpg

Ivan Simić

Kompanija "Danos" je angažovana za izdavanje prostora "Aviv Parka" u Pančevu, "Vivo shopping parka" u Jagodini, "Big CEE" u Novom Sadu, kao i budućih kompleksa ovog tipa – "Aviv Parka" u Beogradu, "Aviv Parka" u Zrenjaninu, "Big CEE" u Šapcu, "Pluto parka" u Leskovcu, ritejla parka u Zemunu.

Kao investitori prednjače izraelske kompanije s obzirom na to da Izraelci stoje iza "Aviv Arlon", "Big CEE", "Jerusalem Economy" i "Industrial Buildings Corporation".

- Izraelske kompanije su jedini veći investitori koji ulažu u Srbiji. Te kompanije se šire na nova tržišta, a pošto u Srbiji nema konkurencije kada su ritejl parkovi u pitanju, naša zemlja im je sve interesantnija za ulaganja – ukazuje Simić.

Prostori za nove

U blizini Beograda, tačnije u Zemunu, najavljen je početak izgradnje ritejl parka u 2013. godini. Da li su prestonici potrebni šoping molovi ovog tipa, s obzirom na nekoliko tržnih centara u Beogradu?

- Ritejl park u Zemunu svakako ima svoj potencijal, pre svega u lokalnom stanovništvu Zemuna koje će biti u prilici da ima kvalitetnu ponudu proizvoda, a da za to neće morati da idu do Beograda. Na osnovu preliminarnih analiza koje smo vršili oblast zahvatanja predmetne lokacije na 10 minuta vožnje iznosi 165.000 stanovnika, dok na 20 minuta vožnje obuhvata 414.000 stanovnika. S obzirom na ove činjenice potencijal samog parka je više nego evidentan – napominje Simić.

vivo_shopping_park_260612.jpg

"Vivo shopping park"

Tijana Vujović, generalna direktorka kompanije "Confluence Property Management", smatra da je Beograd grad koji bi po veličini trebalo da ima još nekoliko ritejl parkova.

- Ukoliko izgradnju novih ritejl parkova bude pratilo poboljšanje standarda i kupovne moći u narednim godinama, uspeh će biti neminovan. Najava novih investicija, kao što je objekat u Zemunu, je dobra, jer je to znak da se tržište budi i da i strani investitori prepoznaju potencijal srpskog tržišta nekretnina – ocenjuje Vujović.

"Confluence" vodi najveće šoping centre u zemlji, poput TC "Ušće" i Robnih kuća "Beograd, a od februara ove godine je uspostavio saradnju sa "Vivo shopping parkom" u Jagodini

- "Vivo shopping park" je školski primer ritejl parka, projektovan u svemu prema pravilima za ovu vrstu objekata. Počev od postavljanja koncepta do sada, u ovom projektu su učestvovale najeminentnije kompanije u Srbiji. Želja investitora je bila da najlepšu lokaciju u Pomoravlju, između akva parka i zoo vrta u Jagodini, izabran tim dovede do sigurnog uspeha. Sada je u ovoj fazi, pre početka gradnje, predizdato 60% površine za izdavanje. Među zakupcima su JYSK, DM, "Delhaize", "Lilly", "New Yorker", "Deichmann", "Takko fashion", "Sport vision", "Top shop", "VIP menjačnice", "In medio", "Extreme intimo", "Diopta" - navodi Vujović.

Vujović najavljuje da se očekuju još neki veoma poznati brendovi, tako da će stanovnici Jagodine i Pomoravlja, nakon izgradnje ovog objekta, moći da računaju na ponudu koju su do sada imali samo u Kragujevcu, Nišu i Beogradu.

Prednost poslovanja u ritejl parku

Ritejl parkovi su objekti na jednom nivou, bez podruma i spratova, koji se sastoje iz niza zasebnih lokala spojenih u jednu celinu. Ta celina je najčešće u obliku ćiriličnog slova p, u koju se ulazi direktno iz spoljnog okruženja, koga čine pristupne saobraćajnice sa parking mestima i plato sa zelenim površinama i šetališnim zonama duž ulaza u lokale.

tijana_vujovic_070612.jpg

Tijana Vujović

Mesečni zakup u ritejl parku u odnosu na tržni centar je dosta jeftiniji, a niže su i cene održavanja.

- Zakup u ritejl parku se kreće od 6 do 13 EUR po m2, u zavisnosti od veličine lokala, dok u tržnom centru renta moze da bude i do 50 EUR po m2. Ta cena će vremenom padati. Velika razlika je u dodatnim troškovima koji u ritejl parku iznose oko 2 EUR po m2 dok u šoping molu se kreću oko 10 EUR po m2 - navodi Ivan Simić.

I Vujović i Simić ocenjuju da će cene u ritejl parkovima u narednih nekoliko godina ostati na sadašnjem nivou.

Direktor kompanije "Danos" ukazuje da su cene zakupa poslovnog prostora u tržnim centarima i ritejl parkovima u Srbiji više u odnosu na okruženje zbog nepostojanja dovoljnog broja centara u odnosu na broj stanovnika.

- Radi se o klasičnom odnosu ponude i potražnje. Na primer, u Zagrebu dolazi nekih 320 m2 tržnih centara na 1.000 stanovnika u Beogradu je to svega 120 m2 na 1.000 stanovnika, pa nije teško izvući zaključak u kom pravcu će investitori reagovati na ovu činjenicu – objašnjava Simić.

Ritejl park Čačak

Slovenačka kompanija "Toming Consulting" planira da otvori ritejl park u Čačku. Kako "eKapija" saznaje, dobijena je građevinska dozvola, ima zainteresovanih zakupaca, a izgradnja se očekuje po završetku finansijske konstrukcije od 7-8 mil EUR.

Suzana Obradović

Izvor: eKapija
 
mekbejn":3m8lcycj je napisao(la):
Da, stari Merkator jeste u jako lošem stanju.
Ne znam koja je vlasnička struktura, ali pretpostavljam da su vlasnici pojedinačnih lokala tj. ne postoje vlasnici celog TC. T ubi država morala da nađe neki model da ih natera na bolje održavanje. Slično važi i za Piramidu.

Već sam ovde negde ranije napisao, greota je što neko ne kupi taj tržni centar. Mogao bi da se jak lepo sredi i napravi moderan mall, kud i kamo bolji od nekih novih. U starom delu (onom betonskom) otkup bi još bio i izvodljiv jer su vlasnici firme i opština. U onom novom delu, gde je milion vlasnika malih lokala, teško. Ovako ostaje beskorisno ruglo.
 
Svratio sam danas do delta sitija i evo sta se trenutno desava u njemu. Na samom ulazu prodavnica sun moon and stars je zatvorena kao i ceo maksi.
Prodavnica terranova i dalje radi, a sto se tice maksija ispred njega pise da je svecano otvaranje renoviranog maksija zakazano za 9.7.2013.
Sto se tice drugog sprata, i prodavnica koje se nalaze iznad maksija one su i dalje funkcionalne i nema naznaka njihovog zatvaranje.

Sada ostaje pitanje gde ce uglaviti H&M da li ce biti samo na jednom nivou ( uz zatvaranje terranove ) ili ce seliti radnje m&s i sportine.

Na mestu tehnomarketa na drugom spratu stoji bilbord sa nekim ultrinim crtacem.
 
Kaad je saopšteno da H&M stiže u Delta city, pisalo je da će radnja biti na samo jednom nivou ;)
 
Znaci maksi postaje mini maksi a pored haso i mujo
 
To nisam znao. Znaci ostalo je smao da zatvore Terranovu i adaptacija za H&M moze da pocne. Maksi ce biti vise ka parkingu, a H&M ce ici od glavnog hola ka maksiju.
 
H&M se u delti otvara 28.08.2013.
Dok se u stadionu otvara 12.09.2013.
 
Super. Samo da obezbede dovoljno XXL stvari za nas sa "balkanskom građom" :D
 
Pominjali smo na temi o soping centru u Rajicevoj manje trzne centre.

Meni su recmo po konceptu zanimljivi TC Banjica i TC Vidikovac. Oba centra i ako su stara oko 20 godina su u prilicno dobrom stanju sa velikim atrijumskim delom kada je Banjica u pitanju i lepim sredisnjim delom kod TC Vidikovac. Popunjenost lokala na vidikovcu je nesto manja na drugom spratu ali cini mi se da su zakupci i vlasnici lokala vec duze vreme u svojim lokalima
 
TC Banjica unutra ne deluje tako lose dok spolja je potpuno druga prica...Prolazim juce i gledam stepeniste zaraslo u korovu i otpadaju ploce, isarano grafitima, izgradili neku kucicu na platou ispred, fasada u krecu od vode koja se sliva niz zidove...

Kao TC nije los, trebao bi kompletan da se renovira, eventualno da se preuredi raspored lokala, mozda napraviti manje vecih lokala i dovesti malo vece firme. Ostale manje lokale ostaviti za gornji sprat koji je polu prazan. Trebalo bi napraviti i jos parking mesta (postoji prazan plac ispod trznog centra savrsen za garazu na 3 sprata)
 
Moze koja slika to ti je u kraju da nemoram da idem tamo cak
 
MilisaV":2x5fj29u je napisao(la):
mada mislim da je možda rešenje za te TC da se puste da tiho propadaju dok vlasnici lokala više ne mogu da nađu zakupca za lokale, a sve vreme im tražiti pare za komunalije i porez, i onda bi vlasnici lokala sami našli neko rešenje, ili bi im država oduzela lokale zbog neplaćanja dažbina,

Ма тако је. Држжава је решење- Доле приватни власници. Све их ставити ако треба и у гулаг.

А можда када би постојала хигијена и комунални ред, када би се кажњавало пишање по улици, можда би ти власници лакше и нашли закупце.

Мислим да би решење старих ТЦ-а било некакво тематско окупљање какво постоји у Турској. На једном месту се продају кожне јакне, на другом само књиге, на трећем накит...
 
Vrh