Šta je novo?
Od:
Filteri

Za sve ljubitelje shoping centara, molova itd

Homer Jay":3oi80n09 je napisao(la):
S jedne strane si u pravu. Ali kada bolje razmisliš, dolazimo do toga da se šoping centri (ili bilo kakvi drugi objekti veći od 30.000m2) ne mogu graditi nigde u Beogradu, osim eventualno u Surčinu, Batajnici ili Bubanj potoku :D

I da se ne zadržavamo samo na molovima (pošto ih ionako 90% foruma mrzi), kada pogledaš ceo taj kraj, GTC-ijev tržni centar je tek delić problema - šta će tek biti kada Šećerana počne da dobija novu namenu, pa počne uklanjanje NIS-ovih rezervoara i izgradnja kvadrata na tim, višestruko većim, placevima!?

Uglavnom, saobraćaj jeste prolem, ali ima dva rešenja - ili ostaviti sve ovako kako jeste (napuštene barake, fabrike, rezervoari itd) i jednostavno reći: "jbg, ne može tu ništa da se gradi jer nam je loš saobraćaj", ili paralelno raditi na rešavanju problema kako bi se pomenute lokacije što kvalitetnije privele nameni.

I za kraj - mali prikaz okruženja (crveno je otprilike lokacija "Ada malla", žuto je ovaj kružni tok sa rendera):

ada-mall-sira.png
Kliknite za proširenje...

Bice zanimljivo videti ali neki planovi predvidjaju ukidanje ukrstanja na toj raskrsnici kod secerane vec samo ukljucenje odozgo ka gradu i iz pravca padine gore ka buducem kruznom toku koji si obelezio.
 
situacija će se popraviti završetkom petlje radnička i kad iz paštrovićeme zabrane skretanje na levo ka adi.

tad će prohodnost raskrsnice da se poveća.
 
Plus uz tamvajsku prugu ce da prodje neka saobracajnica ,neko je sa foruma pominjao da je bio na javnom uvidu da je bila zesca rasprava jer rusi se vagamont ,i oni servisi , a secerana je zasticena zgrade se nesmiju rusiti mogu dobiti samo novu namjenu ako se ja pitam tu je mjesto studentskom kampusu [uglavnom nemaju kola ]
 
ја немам ништа против молова (спадам значи у оних 10%, имам само против тог назива МОЛ??? тржни центар, молим лепо). али сам против варијанте када не знаш шта да ставиш, па одма' метни један тржњак. не на тој локацији! може да се направи, нпр., на скретању за Железник (улица Милорада Јовановића). ионако је код хиподрома приоритет да се исели НИС
 
U pravu si za mol, odvratna reč, podseća na mladež :D tržni centar je mnogo bolji termin. Svejedno, mislim da su ove najave da će izgradnja početi u narednih 6 do 9 meseci više optimizam investitora, nego realna mogućnost. Nisu samo dozvole u pitanju, već i kupovna moć, te opreznost banaka kada je u pitanju finansiranje ovakvih projekata.
 
Jedna stvar koju zaista cenim kod shopping mol-ova, tržnih centara, robnih kuća, kako god ih nazvali: imaju blistavo čiste i održavane toalete, što u ovom našem gradu nije mala stvar (na žalost).
 
Mol je americki naziv, soping centar jer evropski ( engleski ) naziv, a trzni centar je srpski naziv
 
Мене је одушевила новина коју је унео ДИС, да сам власт увео бих то као стандард. Наиме сигудно нико не ужива када лети у мајици кратких рукава уђе у ону ледару где су млечни и месни производи. У ДИСу су увели да је све одвојено стакленим вратима тако да нема беспотребног утрошка енергије и без смрзавања се може обавити куповина.
 
Ja bas zbog tog smrzavanja obozavam taj dio marketa ljeti :)
 
orion":3r77i2h9 je napisao(la):
Мене је одушевила новина коју је унео ДИС, да сам власт увео бих то као стандард. Наиме сигудно нико не ужива када лети у мајици кратких рукава уђе у ону ледару где су млечни и месни производи. У ДИСу су увели да је све одвојено стакленим вратима тако да нема беспотребног утрошка енергије и без смрзавања се може обавити куповина.
Kliknite za proširenje...

isto se sada radi u novim maksijima
 
Maxi u dc je imao to pa je skinuo.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаталк 4
 
otvoren haso imujo u ds a ovdje nista od komentara utisaka
 
И још једна ствар још гора од смрзавања, наиме не би смело да се дозволи да магацински простор буде изнад главе купаца. Оно мување виљушкарима међу купцима је ужас, јесте као они нешто ограде али кад је велика гужва тада је хаос. Уосталом никад не постоји гаранција да су стабилно смештене оне кутијетине изнаг глава купаца.
 
GAP zatvara prodavnicu u Beogradu
N.V. | 15. oktobar 2013. 22:13 | Komentara: 2
Čuveni lanac američke garderobe posle dve godine rada više neće imati prodajni objekat u Knez Mihailovoj ulici. Konkurencija oterala amerikance
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
GEP-1510-2013.jpg


NA jedinoj radnji čuvenog američkog lanca garderobe u Srbiji, GAP u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu biće stavljen katanac. Najveći deo trospratne radnje već je prazan, a u toku je poslednja rasprodaja preostale robe.

GAP je u Srbiju stigao septembra 2011. godine i za sada je nepoznato koji su razlozi uticali na odluku da se povuče sa srpskog tržišta posle samo dve godine. Pretpostavka je da su za neuspeh jednog od najvećih svetskih brendova odgovorni pad kupovne moći građana, cene i dolazak velikih konkurentskih lanaca.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Novosti

Ušao jednom, zadržao se pet minuta i izašao. Meni to skupo :| Nadam se samo da nam ne ostaje još jedan ogroman prazan lokal u centru. Dovoljno ih je već.
 
Iskreno, mene je iznenadilo da su i ovoliko sastavili. Sve je bilo pogrešno u njihovom nastupu, toliko da sam nekoliko puta pomislio da je u pitanju pranje para: samo jedan lokal (pa makar on bio i na najboljem mestu u državi) bez ikakvih planova za širenje, potpuno odsustvo reklame, visoke cene (skoro bez sniženja), vrlo oskudna ponuda... Tako bi propala i neka našim ljudima već sasvim bliska marka, a ne Gap, za koji su čuli verovatno samo upućeniji (bez obzira na njegovu globalnu veličinu).

Zaista me nervira kada se neuspesi neke poznate marke na ovom ubogom tržištu vezuju isključivo za našu nemaštinu i nezainteresovanost, a zapravo su, u najvećoj meri, rezultat veoma lošeg nastupa samog trgovca (u ovom slučaju njegovog zastupnika, grčkog Marinopulosa). Da su bili više pred očima ljudi (i kroz broj prodavnica, i kroz intenzivniju reklamu) i da su imali češća i ubedljivija sniženja uz bogatiju ponudu (što sigurno nije strano Gapu - u Engleskoj sam svojevremeno kupio par njihovih stvarčica za budalasto male novce), sigurno ne bi imali ni najmanjih problema da i dalje sasvim uspešno postoje.
 
U potpunosti se slazem. Usao sam dva ili tri puta i uvek sam brze izasao nego sto sam usao. Cene dukserica su im bile paprene oko 4000 dinara, pantalone jos skuplje, a o farmerkama da ne pricam. Koliko znam u americi ta marka je tenejdzerska marka u rangu H&M-a, a kod nas je bila u rangu XYZ prodavnice.
Kao sto si rekao bez ikakve reklame i nekih upecatljivih popusta. Realno da sam pitao nekog gde je GAP velika vecina ne bi znala ni da postoji.
Realno bez direktnog ulazka brenda na trziste nema uspeha. To je moglo dok je miskovic drzao gotovo sve. A sada kada su gotovo sve marke samostalno u srbiji i imaju dobar marketing i snizenja tesko je opstati i pljackati narod ogromnim cenama.
 
Ritejl park u Zemunu otvara vrata u junu 2014. godine - Dokle su stigle najavljene investicije u šoping molove u Beogradu?
Sreda, 30. 10. 2013.|13:10 | Izvor: eKapija

Novca nikad manje, a građanima nikad dosta mesta za kupovinu. I onima koji nisu verni pratioci mode odgovara što veći i bliži tržni centar. Dobro poznate, ali i nove svetske brendove, Beograđani će moći da pazare na novim lokacijama. Od nekoliko najava ritejl parkova i tržnih centara, najpre bi trebalo da bude završen maloprodajni objekat u Zemunu.

Kako "eKapija" saznaje, radovi se privode kraju, a prvi kupci ovde se očekuju od juna 2014. godine.

- Radovi započeti u junu ove godine idu prema planiranoj dinamici. Objekat završavamo oko Nove godine. Izgradili smo 16.000 kvadrata poslovnog prostora, spolja uredili oko 20.000 m2. Prema najavama investitora, objekat bi trebalo da bude otvoren u julu naredne godine i da u njemu nađe mesto oko 30 zakupaca – rekao nam je Miroljub Purić iz kompanije "Energogroup" koja je generalni izvođač radova.

Prema saznanjima "eKapije" Beograd bi mogao da dobije još jedan ritejl park. Strana kompanija, koja je već ulagala u Srbiji, planira da sagradi maloprodajni objekat na Zvezdari, ali dok ta investicija ne bude potpuno izvesna ne žele da izlaze u javnost sa detaljima.

Da li su tržištu Beograda potrebni novi šoping molovi?

Osim ritejl parka "One Belgrade", najavljena je izgradnja tržnog centra "Delta planet", "Višnjička Plaza", tržnog centra "Carrefour" u Novom Beogradu i dr. Međutim, ekonomska kriza i niska kupovna moć građana uticala je da neki investitori odlože izgradnju.

Kako nam je rekao jedan konsultant za nekretnine, koji je želeo da ostane neimenovan, najveći problem je pad kupovne moći pa zakupci dobro analiziraju tržište pre nego što odluče da uđu u novi šoping centar.


- Svaka nova radnja "jede" prethodnu, tako da ako već imaju nekoliko radnji u postojećim šoping centrima neće da uđu u novi. Investitori ne mogu da započnu izgradnju ako nisu sigurni da mogu privući zakupce, što je dovelo do zastoja na tržištu.

Sa druge strane, u kompaniji "CBS International" smatraju da tržište maloprodajnih prostora u Srbiji beleži sve veće interesovanje stranih i domaćih investitora.

- Imajući u vidu nerazvijenost upravo ovog dela tržišta u poređenju sa regionom, kao i promenjene ekonomske prilike, investitori se sve više opredeljuju za koncept ritejl parkova s obzirom na niže troškove ulaganja i kraći vremenski period izgradnje. Shodno tome, investitori su u mogućnosti da tržištu ponude niže rente, pa i time privuku brojne brendove koji ranijih godina nisu bili prisutni u Srbiji. Kada je reč o tržnim centrima, Beograd sa samo tri moderna tržna centra koja mogu da se uporede sa zapadnim primerima – kaže za "eKapiju" Goran Živković, zamenik direktora "CBS International", deo CBRE grupacije.

Naš sagovornik kao primer brenda koji je zainteresovan za širenje na našem tržištu navodi H&M.

- Jednog od najpoznatijih modnih lanaca, dugoočekivani švedski brend, otvorio je svoje prve radnje u Beogradu u tržnim centrima "Delta City" i "Stadion", dok se naredne godine očekuje i ulazak H&M u ritejl parkove "BIG CEE" u Novom Sadu i "Aviv Park" u Pančevu.

Živković ocenjuje da lokacijski posmatrano centru grada nedostaje savremenih tržnih centara u poređenju sa Novim Beogradom gde se nalazi oko 60% ukupnih maloprodajnih kapaciteta različitih formata.


Višnjička Plaza


- Sa otvaranjem "Stadion" šoping centra, ukupna ponuda maloprodajnog prostora u Beogradu je dosegla nivo od 230.000 kvadrata u 2013. godini, što čini 140 m2 maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika. Uprkos znatnom povećanju, ponuda je daleko ispod regionalnog proseka koji iznosi 475 kvadrata na 1.000 stanovnika – objašnjava Živković.

On kao primer, navodi Zagreb koji, sa populacijom od skoro 800.000, duplo manji od Beograda, ostvaruje prosek od skoro 600 kvadrata maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika, odnosno četvorostruko više od Beograda.

Najizvesnija izgradnja tržnog centra u Višnjici

Od najavljenih investicija u tržne centre, najizvesnija je izgradnja "Višnjičke plaze". Kako su "eKapiji" rekli u izraelskoj kompaniji "Plaza Centers" dobili su lokacijsku dozvolu, a kada dobiju građevinsku dozvolu počeće izgradnju objekta.

- Očekujemo da ćemo građevinsku dozvolu dobiti do kraja ove godine. Gledajući iz sadašnje perspektive nadamo se da ćemo otvoriti šoping centar na jesen 2015, ali sve zavisi od dobijanja građevinske dozvole – rekao je za "eKapiju" Sagiv Meger, direktor "Plaza Centers" za Srbiju.

Tržni centar u Višnjičkoj banji, kako je najavljeno, prostiraće se na 48.000 m2, a vrednost investicije dostići će 20 mil EUR.


"Delta planet"

"Delta planet" čeka novi zakonodavni okvir

Kompanija "Delta" najavila je izgradnju šoping centra "Delta planet" za početak 2013. godine ali je izgradnja odložena.

- Za "Delta Planet" je obezbeđena lokacija, sada se završava projektovanje, radi se na obezbeđivanju finansiranja i na dobijanju svih neophodnih saglasnosti i dozvola za početak radova. Uzimajući u obzir najave o menjanju zakona o planiranju i izgradnji neophodno je sačekati nova zakonska i podzakonska rešenja i početak njegove implementacije, tako da sada sa sigurnošću ne možemo reći kada ćemo dobiti dozvole – rekao je za "eKapiju" Vojislav Glavinić, generalni direktor "Delta Real Estate".

Glavinić kaže da sve vreme rade na poslovima izdavanja za koje su angažovali kompaniju "Jones Lang LaSalle" (JLL).

- Do sada su potpisani ugovori sa "Carrefour"-om i sa "Cinestar"-om koji ce u Srbiju doneti i prvi bioskop sa IMAX tehnologijom, a očekujemo i više od 30 novih brendova koji ce se takođe prvi put pojaviti na našem tržištu – naveo je naš sagovornik i dodao da sa "Carrefour" imaju stratešku saradnju u pronalaženju novih lokacija za njihove objekte, tako da je u toku razmatranje nekoliko lokacija.

"Delta planet" bi trebalo da se prostire na 200.000 m2, da ima oko 250 radnji, a vrednost investicije je oko 200.000 mil EUR. Od početka izgradnje, objekat bi trebalo da bude završen za 18 meseci.


"Napred 41"


Saradnja "Napreda" i "Carrefour"-a

"Napred" je planirao da ove godine počne izgradnju stambeno-komercijalnog kompleksa u novobeogradskom Bloku 41a. Međutim, kako "eKapija" saznaje u tom preduzeću, još nije pronađen novac za ovaj kompleks.

- Za mesec dana ćemo imati nove informacije u vezi sa ovom investicijom – rekli su nam u "Napredu".

Kompleks bi trebalo da bude izgrađen na uglu Bulevara Milutina Milankovića i Ulice omladinskih brigada, na građevinskoj parceli od oko dva hektara.

- Osnovana je firma "Napred 41" još pre šest godina. Tada je bila planirana izgradnja 4 kule ali su austrijski investitori odustali. Našli smo novog partnera "Carrefour". Ta frima je oslonac šoping centra jer bi uzeli oko 12.000 m2 za njihov hipermarket. Drugi deo bi bio rezidencijalni koji ćemo izgraditi sa kooperantima, a za šoping centar smo u traženju pravog strateškog partnera – izjavio je ranije za "eKapiju" Vitomir Perić, član Odbora direktora kompanije "Napred".


Poslovna kula "West 65"


TC "West 65" kreće za nekoliko godina?

Kompanija "PSP Farman" uselila je ove godine prve stanare u kompleks u beogradskoj ulici Omladinskih brigada i započela pripremu nastavka izgradnje tog kompleksa. Prva faza bi trebalo da bude završena za dve godine, nakon čega bi trebao da počne izgradnja druge faze odnosno kule sa poslovnim prostorom i hotelskim apartmanima, koja će biti visoka 146 metara.

- U drugoj fazi izgradnje "West 65" planiran je trgovački centar, u okviru koga će biti veliki velnes centar sa bazenom, hipermarket i tridesetak maloprodajnih objekat u kojima će se prodavati najkvalitetnija robu – izjavio je ranije za "eKapiju" Branko Trkulja, generalni direktor "Farley Investors", kompanije u sastavu "PSP Farman" koja vodi ovaj projekat.

Misterija šoping centra "Rajićeva"

Otvaranje šoping centar u Rajićevoj ulici u centru Beograda planirano je za 2015. godinu. Bar su tako objavili investitori, kompanija ABD, u maju ove godine. Međutim, u kompaniji ni danas nemaju informaciju o početku izgradnje tog objekta.

Blok 34 na dugom štapu

Kompanija "Verano" planirala je da na parcelu u novobeogradskom Bloku 34, blizu "Genex" kule, izgradi hotel i tržni centar "Zira". Kako "eKapija" saznaje, taj projekat je na dugom štapu jer nisu obezbeđene finansije, a "Verano" prvo želi da završi "B23 Office Park".


S.O.
 
eKapija je objavila opširan tekst o izgradnji novih tržnih centara u Beogradu. Na ovoj temi ću preneti samo deo koji se odnosi na analizu stanja na maloprodajnom tržištu, dok ću delove teksta koji se odnose na konkretne projekte postaviti u temama na Beobuildu koje se tim projektima bave.

Da li su tržištu Beograda potrebni novi šoping molovi?

Osim ritejl parka "One Belgrade", najavljena je izgradnja tržnog centra "Delta planet", "Višnjička Plaza", tržnog centra "Carrefour" u Novom Beogradu i dr. Međutim, ekonomska kriza i niska kupovna moć građana uticala je da neki investitori odlože izgradnju.

hm_kompanija_2_290813_tw1024.jpg


Kako nam je rekao jedan konsultant za nekretnine, koji je želeo da ostane neimenovan, najveći problem je pad kupovne moći pa zakupci dobro analiziraju tržište pre nego što odluče da uđu u novi šoping centar.

- Svaka nova radnja "jede" prethodnu, tako da ako već imaju nekoliko radnji u postojećim šoping centrima neće da uđu u novi. Investitori ne mogu da započnu izgradnju ako nisu sigurni da mogu privući zakupce, što je dovelo do zastoja na tržištu.

Sa druge strane, u kompaniji "CBS International" smatraju da tržište maloprodajnih prostora u Srbiji beleži sve veće interesovanje stranih i domaćih investitora.

- Imajući u vidu nerazvijenost upravo ovog dela tržišta u poređenju sa regionom, kao i promenjene ekonomske prilike, investitori se sve više opredeljuju za koncept ritejl parkova s obzirom na niže troškove ulaganja i kraći vremenski period izgradnje. Shodno tome, investitori su u mogućnosti da tržištu ponude niže rente, pa i time privuku brojne brendove koji ranijih godina nisu bili prisutni u Srbiji. Kada je reč o tržnim centrima, Beograd sa samo tri moderna tržna centra koja mogu da se uporede sa zapadnim primerima – kaže za "eKapiju" Goran Živković, zamenik direktora "CBS International", deo CBRE grupacije.

Naš sagovornik kao primer brenda koji je zainteresovan za širenje na našem tržištu navodi H&M.

- Jednog od najpoznatijih modnih lanaca, dugoočekivani švedski brend, otvorio je svoje prve radnje u Beogradu u tržnim centrima "Delta City" i "Stadion", dok se naredne godine očekuje i ulazak H&M u ritejl parkove "BIG CEE" u Novom Sadu i "Aviv Park" u Pančevu.

Živković ocenjuje da lokacijski posmatrano centru grada nedostaje savremenih tržnih centara u poređenju sa Novim Beogradom gde se nalazi oko 60% ukupnih maloprodajnih kapaciteta različitih formata.

- Sa otvaranjem "Stadion" šoping centra, ukupna ponuda maloprodajnog prostora u Beogradu je dosegla nivo od 230.000 kvadrata u 2013. godini, što čini 140 m2 maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika. Uprkos znatnom povećanju, ponuda je daleko ispod regionalnog proseka koji iznosi 475 kvadrata na 1.000 stanovnika – objašnjava Živković.

On kao primer, navodi Zagreb koji, sa populacijom od skoro 800.000, duplo manji od Beograda, ostvaruje prosek od skoro 600 kvadrata maloprodajnog prostora na 1.000 stanovnika, odnosno četvorostruko više od Beograda.
Kliknite za proširenje...

Izvor: eKapija
 
Moralo bi nešto da se poradni na saobraćajnim propisima povodom parkirališta u okviru trgovinskih objekata, jer tamo vlada - anarhija.
 
u dc postoji u samoj garai vertikalna signalizacija, znakovi prvenstva prolaza i obrnuti trouglovi.
 
Tačno, znaci postoje, ali džaba, vozači svakodnevno prave razne gluposti.
Prošle nedeljemi je izleteo jedan koji se spuštao niz rampu koja služi za penjanje (id***), mamlazi parkiraju tako da ometaju vozila koja se spuštaju sa rampi, parkiranje sa upaljenim pozicijama...

Ko sankcioniše ovako ponašanje, čija je to dužnost po zakonu?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh