Blade
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.11.2015.
- Poruke
- 2.564
- Pohvaljen
- 1.621
11030,
Ja uopšte nisam u tom fazonu, nego samo imam oči i vidim da u svakoj porodici koja funkcioniše muškarac i žena nisu jednaki. I ne bi bilo normalno da jesu. Što kaže Dule, svakome je priroda dala određene uloge. I sada dodje neko ,,pametan,, i hoce da promeni sve to...Pazi, molim te...Ali to što nisu jednaki, ne znaci da su manje vredni jedno ili drugo. Molim da se te dve stvari ne mešaju.
Rast feminizma ne znaci napredovanje u odnosu dva pola. I to nije gledanje kroz evoluciju, nego još jedna bolest koja nam se nameće sa Zapada.
A ako ti kada dodješ sa posla, čuvaš decu, opereš veš, pospremiš kucu,... a tvoj muž sredi dvoriste, donese drva za ogrev, ode u nabavku za kucu...Niti si ti pralja i čuvar dece, niti je on drvoseča, baštovan i ostalo. Nego svako radi svoj posao u kuci. I svako je vredan za ono što radi, ako radi dobro.
Brak je institucija koja se temelji na međusobnom poštovanju, žrtvovanju, uvažavanju, zajedničkoj borbi, podržavanju, razumevanju, toleranciji,...I mora da funkcioniše uvek, bez obzira na spoljne faktore, kao i da se brani i čuva od svega što je loše. U odnosu dvoje ljudi ne sme da bude inata, sujete i proračunatosti. A to može samo kod dvoje ljudi koji se mnogo i iskreno vole. A taj ko te iskreno voli, nije mu ispod časti ni da mu budeš bitnjiji od njega samog. Ali je poenta da oboje budu međusobno takvi. E sada, što je mnogo današnjih ljudi operisano od toga da ume iskreno da voli, je vec druga tema.
I još jedna tema koje ste se ti i Dule dodirnuli...Jbg, radi se mnogo, neko radi i svaki dan, više od 8 sati. A ljudi koji ne rade vikendom se teše time: ,,Ćuti, sta da kaze onaj koji radi svaki dan i nema radno vreme,,. Ispada privilegovan onaj ko ne radi vikendom, a ima radno vreme i može da se odmori za novu radnu nedelju i provede više vremena sa svojom porodicom. A to nije privilegija, nego je samo normalno. To da radiš svaki dan i nemaš vremena za svoju porodicu, ne može niko da ti plati, a mnogo rade tako, a da tragedija bude veća, nisu ni plaćeni za ono koliko rade. A neki rade i sva posla, pošto sa prosečnom platom ne mogu da obezbede svojoj porodici normalan zivot. A to je jednako smanjenju ili nemanju vremena za porodicu. Doveden si u situaciju da biraš da li ce tvoja porodica imati novca za normalan zivot ili ceš imati vremena da provodite zajedno. A to je veliki problem našeg društva.
Znate li onu priču o čoveku koji se vratio s posla kasno, umoran, nervozan i našao svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima....
SIN: “Tata, da te pitam nešto?”
OTAC: “Da, naravno, reci, šta je?”
SIN: ”Tata koliko zarađuješ na sat?”
OTAC :”To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?”
SIN: “Samo sam želeo znati. Molim te reci mi, koliko zarađuješ na sat?”
OTAC: ”Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 dolara na sat”
SIN: ”Oh, dečak uzdahnu spuštene glave.
SIN :”Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?
OTAC: (bio je besan) ”Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi pravo u svoju sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečije gluposti.”
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja… Kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac? Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio. Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara… stvarno ne pita često za novac. Čovek je otišao u dečakovu sobu i otvorio vrata.
OTAC: ”Jesi zaspao, sine?
SIN: ”Ne tata, budan sam”
OTAC: “Razmišljao sam… možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio”
SIN: (uspravi se i s osmehom reče) ”Oh hvala ti tata”. Tada posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica. Kada je vidio da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
OTAC: ”Zašto si tražio još novca, ako ga već imas?” planu otac.
SIN: ”Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam” odgovori dečak . Otac i dalje besan…
SIN: ”Tata sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvog vremena? Molim te, dođi sutra kući sat vremena ranije. Želim večerati s tobom.”
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio za oproštaj.
Znam puno ljudi koji su imali situacije koje su bile slicne ovoj priči.
Baba i deda mogu da cuvaju decu i da budu dobri prema njima u smislu da im ispunjavaju želje i slično. Ali ne mogu da im zamene roditelje.
Ja uopšte nisam u tom fazonu, nego samo imam oči i vidim da u svakoj porodici koja funkcioniše muškarac i žena nisu jednaki. I ne bi bilo normalno da jesu. Što kaže Dule, svakome je priroda dala određene uloge. I sada dodje neko ,,pametan,, i hoce da promeni sve to...Pazi, molim te...Ali to što nisu jednaki, ne znaci da su manje vredni jedno ili drugo. Molim da se te dve stvari ne mešaju.
Rast feminizma ne znaci napredovanje u odnosu dva pola. I to nije gledanje kroz evoluciju, nego još jedna bolest koja nam se nameće sa Zapada.
A ako ti kada dodješ sa posla, čuvaš decu, opereš veš, pospremiš kucu,... a tvoj muž sredi dvoriste, donese drva za ogrev, ode u nabavku za kucu...Niti si ti pralja i čuvar dece, niti je on drvoseča, baštovan i ostalo. Nego svako radi svoj posao u kuci. I svako je vredan za ono što radi, ako radi dobro.
Brak je institucija koja se temelji na međusobnom poštovanju, žrtvovanju, uvažavanju, zajedničkoj borbi, podržavanju, razumevanju, toleranciji,...I mora da funkcioniše uvek, bez obzira na spoljne faktore, kao i da se brani i čuva od svega što je loše. U odnosu dvoje ljudi ne sme da bude inata, sujete i proračunatosti. A to može samo kod dvoje ljudi koji se mnogo i iskreno vole. A taj ko te iskreno voli, nije mu ispod časti ni da mu budeš bitnjiji od njega samog. Ali je poenta da oboje budu međusobno takvi. E sada, što je mnogo današnjih ljudi operisano od toga da ume iskreno da voli, je vec druga tema.
I još jedna tema koje ste se ti i Dule dodirnuli...Jbg, radi se mnogo, neko radi i svaki dan, više od 8 sati. A ljudi koji ne rade vikendom se teše time: ,,Ćuti, sta da kaze onaj koji radi svaki dan i nema radno vreme,,. Ispada privilegovan onaj ko ne radi vikendom, a ima radno vreme i može da se odmori za novu radnu nedelju i provede više vremena sa svojom porodicom. A to nije privilegija, nego je samo normalno. To da radiš svaki dan i nemaš vremena za svoju porodicu, ne može niko da ti plati, a mnogo rade tako, a da tragedija bude veća, nisu ni plaćeni za ono koliko rade. A neki rade i sva posla, pošto sa prosečnom platom ne mogu da obezbede svojoj porodici normalan zivot. A to je jednako smanjenju ili nemanju vremena za porodicu. Doveden si u situaciju da biraš da li ce tvoja porodica imati novca za normalan zivot ili ceš imati vremena da provodite zajedno. A to je veliki problem našeg društva.
Znate li onu priču o čoveku koji se vratio s posla kasno, umoran, nervozan i našao svog petogodišnjeg sina kako ga čeka na vratima....
SIN: “Tata, da te pitam nešto?”
OTAC: “Da, naravno, reci, šta je?”
SIN: ”Tata koliko zarađuješ na sat?”
OTAC :”To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?”
SIN: “Samo sam želeo znati. Molim te reci mi, koliko zarađuješ na sat?”
OTAC: ”Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 dolara na sat”
SIN: ”Oh, dečak uzdahnu spuštene glave.
SIN :”Tata, molim te, možeš li mi pozajmiti 25 dolara?
OTAC: (bio je besan) ”Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš kupiti nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, tada se okreni i idi pravo u svoju sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečije gluposti.”
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja… Kako se usuđuje pitati takva pitanja samo da bi dobio novac? Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio. Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara… stvarno ne pita često za novac. Čovek je otišao u dečakovu sobu i otvorio vrata.
OTAC: ”Jesi zaspao, sine?
SIN: ”Ne tata, budan sam”
OTAC: “Razmišljao sam… možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio”
SIN: (uspravi se i s osmehom reče) ”Oh hvala ti tata”. Tada posegnuvši ispod jastuka, izvukao je snop zgužvanih novčanica. Kada je vidio da dečak već ima novac, opet se počeo ljutiti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
OTAC: ”Zašto si tražio još novca, ako ga već imas?” planu otac.
SIN: ”Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam” odgovori dečak . Otac i dalje besan…
SIN: ”Tata sada imam 50 dolara. Mogu li kupiti sat tvog vremena? Molim te, dođi sutra kući sat vremena ranije. Želim večerati s tobom.”
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio za oproštaj.
Znam puno ljudi koji su imali situacije koje su bile slicne ovoj priči.
Baba i deda mogu da cuvaju decu i da budu dobri prema njima u smislu da im ispunjavaju želje i slično. Ali ne mogu da im zamene roditelje.