Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Pa da krivo je vreme sto nam se grad raspada i sto se posle svake kise pretvaramo u veneciju. Taj deo zemun, altina kvantas, b kosa ledine je decenijama u takvom stanju i niko nista ne poduzima, doduse sada je zgodno sto postoji super cell storm, pa vise niko i ne pita zasto ima vode vise nego sto padne kise. Pravda za vesica!
То што кажеш за канализацију у Земуну стоји. Због очајне кишне канализације пролазио сам колима кроз "земунска језера" и након много мањих киша. Али кад саберем количину срушених дрвећа, грана, воде на улицама, сружених билборда, канти, лимених кровова по улицама и броја непроходних улица које сам видео за пар сати вожње могу слободно рећи да овакав колапс нисам доживео. Не кажем да је то лично искуство доказ глобалног загревања и промене климе, али овде се морам сложити са @Zuma-ом, у статистици и усредњавању се већ крије значајно озбиљнији показатељи тих промена.
 
Pa ovo je bilo normalno ¯\_(ツ)_/¯

Imas gif sa istog mesta koji prikazuje Belvil prosli put kad je bila ona supercelijska, bilo je sto puta gore i to je bila jedna od dve jace oluje koje u proseku Beograd ima otkad je sveta i veka. Ovo danas je obicno nevreme uz kisu i vetar. Uz grad na nekim mestima.

Ovakve izjave ne znače ništa konkretno i zato namerno navode na pogrešne zaključke. Njihova jedina svrha je da sugerišu da klimatske promene ne postoje jer je tobože sve isto kao i ranije.

ŠTA je normalno?

Maksimalni intenzitet pljuska? Ukupna količina kiše? Trajanje oluje? Učestanost ponavljanja? Pojava grada? Jačina vetra? Visina oblaka? ...

Šta ako je intenzitet sličan kao ranije, ali se sada TAJ intenzitet češće javlja? Šta ako je učestanost ista, ali je jačina vetra jača? Šta ako je grad češći? Šta ako je prosečna veličina grada malo veća pa, ako je ranije bilo uništeno 10% useva, sada se uništava 80% ? Šta ako se više tih karaketistika promenilo dok u ostale iste kao i ranije? Da li to onda i dalje znači da je sve "normalno"? Šta tebi uopšte znači "normalno"? Ne može slučajna veličina da se opisuje na taj način. Onda nije opisano ništa. Tvoja tvrdnja znači samo to da je nekada bilo sličnih nevremena. Naravno da je bilo. I to više puta. I još gorih. Pa šta onda? Kakve to veze ima sa tvrdnjom da zbog globalnog zagrevanja u atmosferi ima sve više energije i da vremenske nepogode na vrlo različite načine polako postaju sve destruktivnije (što je dakle tvrdnja o nekim prosečnim parametrima kvazi slučajne pojave, ne o trenutnim parametrima)? Uporno insistiranje na tvrdnjama kao što je ova tvoja i namerno ponavljanje nedređenih ali zato sugestivnih priča je namerna manipulacija čitaoca.

Grad u Lajkovcu

Grad u Lajkovcu 2023.08.05.jpg


Jačina vetra, Beograd


 
Poslednja izmena:
Pa da krivo je vreme sto nam se grad raspada i sto se posle svake kise pretvaramo u veneciju. Taj deo zemun, altina kvantas, b kosa ledine je decenijama u takvom stanju i niko nista ne poduzima, doduse sada je zgodno sto postoji super cell storm, pa vise niko i ne pita zasto ima vode vise nego sto padne kise. Pravda za vesica!
Krivo je i vreme i stanogradnja. Nakrcavaju se kvadrati samo tako, a ne radi se ništa po pitanju kanalizacije i infrastrukture i kada se te stvari spoje sa obimnijim kišama, eto nam slike kakvu viđamo po društvenim mrežama i televizijama.

Ne razumem? Snimci su lažni? Ti kroz prozor video samo tvoj POV i nije ti delovalo strašno i misliš da je tako bilo u celoj državi? Koji si ti pajser.
On se seća oluje koja je bila u Beogradu još u vreme Kosovske bitke. Lično video svojim očima. Tako da za njega to i jeste normalno. :D
 
Izgleda da je malko zaladilo 🤔

Ma kakav potop, prličijava vam se, gledano po grafikonima , sasvim normalno čak je i malko u sušnom periodu, Po EU standardima ispada da
u Bgdu i nije bilo nikakvo nevreme 😂🤣😂
 
Evo jednog objektivnog dokaza da su oluje sada jače. Rupe od metaka su posle rata na Beogradskim fasadama mogle da se vide sve do sedamdesetih godina. Onda su sve te fasade popravljene, i više se takve rupe na njima nisu mogle videti. Iako je bilo puno oluja sa gradom od sedamdesetih godina do danas. Gradske fasade su tako i gradska memorija o jačini udara svih nevremena sa gradom od tada do danas. Isto važi za plastične žaluzine na prozorima. Kad se jednom stave, više ih nije bilo potrebno menjati zbog oluje sa gradom koja ih izbuši. To se do sada nije dešavalo. To je još jedna vrsta žive memorije o nevremenima u Beogradu koja se samo delimično može objasniti eventualno manjim kvalitetom materjala. A pogledajte današnje snimke.

Plastične žaluzine više nisu dovoljne. Od sada moramo da se štitimo čelikom. Ali sve je to, tobože, "normalno".


Fasade

 
Poslednja izmena:


 
Meni grad jedno 20tak ulubljenja na autu, koliko li ce me to zadovoljstvo kostati joj. Taman cu da kupim sad neki jorgan da bacam preko auta kad najave lose vrijeme qq
 
Dobra ideja. Eto prilike za biznis. Prodajete veću tablu sunđera sa četri kanapa na ćoškovima. Zaštita za metalnog ljubimca.

Brand name: Protivgradni Sunđer :)
 
Па пази, док сам гледао са терасе деловало ми је као јака олуја кишом и градом, али ништа спектакуларно, дакле као нешто што се виђа 2-3 пута годишње. Међутим кад сам после сат времена морао колима да пређем кроз велики део града схвато сам да јесте било спектакуларно и да се јако ретко виђа. Могуће да је Беки изнео виђење из своје перспективе засноване на основу погледа с терасе без изласка на терен.
Иначе пред поноћ сам поново морао колима да нешто обавим. И даље се виде размере непогоде. На Бежанијској коси и даље не ради део Норвешке код раскрснице са Марка Челебановића, ту и даље стоји језеро а у сред остала два заглављена и напуштена возила. На Новосадском путу неколико покварених возила код скретања за Плаве хоризонте, и неколико људи који товаре своја возила на шлеп. Код хотела Оазис са обе стране пута у смеру ка Земуну остаци великог лименог крова, згужвани. Поломњено дрвеће свуда. Можда се и десило некад нешто слично у БГ али ја нисам присуствовао. Не знам каква је била ова олуја од пре пар недеља, нисам био ту па да поредим.
 
A šta je sa (ne)održavanjem zelenila? Koliko ima bolesnog i starog drveća o kome niko ne vodi računa?
Pre koju godinu pao običan sneg, pola grana po gradu bilo izlomljeno.

Ne mora da znači da je grad jak ili jači nego pre deset godina ako je ulubio ili odlomio fasadu ili odneo krov. Od kakvog se materijala gradi? Kvadrati nikad skuplji a kvalitet šupalj na sve strane.
 
Zadnjih par godina, svake godine bude ovakvo slicno nevreme bar jednom, obicno u junu, nekada u julu, a ove godine i pocetkom avgusta jer je specificna godina.
Najopasniji je period kada je zemlja vlazna, a naidje tropski talas, to je obicno krajem juna, pocetkom jula, a kako vidimo moze biti i pocetkom avgusta jer je godina kisna. E nakon tog tropskog talasa, koji je naisao na vlaznu zemlju, i kada nailazi hladni front, bezite u sklonista !

Jos jedna stvar, valjda ste do sada shvatili da su ove nepogode veooooma neujednacene. Na jednom mestu moze biti kataklizma, npr u Zemunu, a samo par kilometara dalje malo jaca kisa, kao kod Bekija, i onda se bespotrebno svadjate.
 
Jos jedna stvar, valjda ste do sada shvatili da su ove nepogode veooooma neujednacene. Na jednom mestu moze biti kataklizma, npr u Zemunu, a samo par kilometara dalje malo jaca kisa, kao kod Bekija, i onda se bespotrebno svadjate.
Objašnjeno je u prethodnim pisanjima da su loša infrastruktura i pojačane padavine u kombinaciji jednake "katastrofi". Drugo, čak i kada je pisano da su neki delovi grada doživeli potop, a neki drugi delovi grada bili sa par kapi ili je sijalo sunce, opet je bio odgovor kako je to normalno. Isto i kada su bile temperature 30+°C i govorilo se kako ne podnose svi isto takvu temperaturu iz raznoraznih zdravstvenih problema, pisao je kako je to normalno i da se paniči jer se previše čitaju tabloidi (spominjao i kako ga je psihijatar ubedio).

P. S.
Juče stanje u Zemunu bilo isto kao u doba prvih naseobina na tom području, dakle ništa što odudara od normalnog stanja. :D
 

Градоначелник Шапић: Клима се мења и зато морамо озбиљније да схватамо најаве временских непогода


Морамо да прихватимо нову реалност да нам се клима мења, ово су карактеристике тропске климе са великим врућинама и олујама, те апелујем на све Београђане да почнемо озбиљније да схватамо најаве временских непогода, изјавио је градоначелник Београда Александар Шапић.

– Београд је заиста имао среће јер није нанета материјална штета ни близу каква је у другим деловима Србије, а да не говорим о региону, Словенији, Хрватској, Италији. Наше службе су све време биле на терену, а Штаб за ванредне ситуације практично заседа све време и од сада ћемо морати на дневном нивоу да будемо спремни – поручио је Шапић.

Он је подсетио да је пред почетак јучерашњег невремена у Београду упутио апел грађанима да без преке потребе не излазе напоље.

– То што нам се десило јуче је било интезивније и снажније невреме него оно које се догодило пре три недеље. Овога пута град је био до величине тениске лоптице који је нанео значајну материјалну штету, али оно што је опасније је то да је могло доћи до трагичних последица по грађане – нагалсио је градоначелник.

Све екипе Града Београда су и даље на терену, радимо према приоритетима, навео је Шапић и додао да су практично све улице проходне, те да се прикупљају сломљене гране и дрвеће.

– Тако ћемо сада морати да кренемо у посебне анализе и прегледе стабала. Дрво које не изгледа оштећено, а унутра је труло, при оваквом невремену прво пуца и наноси материјалну штету, те постоји ризик да се неко повреди. Нико неће сећи здраво дрво, дрвеће мора редовно да се орезује и о томе морамо да поведемо више рачуна – истакао је Шапић.

Секретар за послове одбране, ванредних ситуација и координацију Дарко Главаш рекао је да је обим падавина био од 60 до 80 литара у смо неколилко сати, што је било праћено олујним ветром снаге од 80 до 100 километара на час.

– На терену је било око 1.000 радника са 200 специјализованих машина. Кључно је било сачувати систем водоснабдевања јер је дошло до штете на електро-енергетском систему, односно на средње напонским водовима. Заједничком акцијом „Београдског водовода и канализације” и Дистрибуције Београд спречена је већа штета и већ око поноћи је у целости успостављен систем водоснабдевања – рекао је Главаш.

 
A šta je sa (ne)održavanjem zelenila? Koliko ima bolesnog i starog drveća o kome niko ne vodi računa?
Pre koju godinu pao običan sneg, pola grana po gradu bilo izlomljeno.

U dvorištu moje zgrade je puklo stablo smokve, staro oko 20 godina, rascepalo se u prvoj ''superćelisjkoj'' oluji. Nije bilo bolesno, prošle godine čak i potkresano, oblikovano. Nalazi se u zaklonu od zgrade te mi je bilo još čudnije kako je puklo. Velika lisna masa, široka krošnja i vetar je urnisao.

Moj utisak je da je prva oluja bila jača, ali je juče grad učinio svoje i naneo ogromnu štetu na objektima, vozilima.
 
Samo da ponovim da glavni dugoročni problem sa klimatskim promenama nije ni naša udobnost ni problemi u gradu, recimo sa neodgovarajućom ili neodržavanom infrastrukturom. To je nešto što, bar u principu, vremenom MOŽE da se sredi. Glavni problem je promena ekosistema. Dakle efekat klimatskih promena na biljke i životinja, a ne na nas. To se pre svega odnosi na cenu proizvodnje hrane i na širenje bolesti, tj na promenu geografske rasprostranjenosti raznih štetočina, bakterija i virusa. Dovoljno je da jedna štetočina koja ranije kod nas nije mogla da uspeva, nađe da je to sada postalo moguće. To bi moglo da uništi ekonomičnost lokalnog uzgajanja čitave jedne poljoprivredne kulture od koje zavisimo, pa da njena cena toliko poraste da to većina sebi više ne može da priušti. Ili da nam sa strane dođu nove bolesti koje nemaju lokalnih neprijatelja i za koje ni mi nemamo dobru odbranu. Ili invazivne biljne vrste. Paraziti koji ovde nisu postojali. Ili da šume počnu da se suše što onda ogoli brda, pa obično tanak sloj humusa na njima bude ispran. One onda postaju pustoš i go krš, a ka dolinama krenu bujice koje su šume i sloj zemlje pre toga zadržavali. Onda se menja i režim površinskih voda. A sa njima i režim podzemnih voda od kojih zavisi i poljoprivreda i sasv ostali biljni svet. I izvori ili kvalitet vode za piće. Itd, itd, sve je to uvezano i u ravnoteži DOK JE KLIMA U RAVNOTEŽI. Ali kad jednom krene ozbiljnija promena ravnotežnog stanja, i cela priroda će nužno početi da se menja. A mi od nje zavisimo na zaista ogroman broj načina koji su potpuno izvan životnog iskustva prosečnog stanovnika grada. Jer grad uvozi gotove proizvode pa su te veze skrivene. Dok su problem samo zapušeni slivnici i polomljeno granje to nije ništa, samo veoma loš i pogrešan trejler horor filma koji će tek da se prikazuje.

Zato nemojte očekivati da se temperatura može trajno i znatnije povećati, a da sve oko vas ostane isto, samo što je vama toplije nego što je bilo. To ne ide tako.
 

Градоначелник Шапић: Клима се мења и зато морамо озбиљније да схватамо најаве временских непогода​

Zato od sutra kese u Maksiju 50 dinara. To će spasiti planetu i klimu. :)
Naravno, inflacija uvezena,
Na inflaciju kukaju samo oni koji bi da jedu baš svaki dan.


Šalu na stranu, klima jeste otišla u majčinu i samo najveći talenti to negiraju.
 
Vrh