Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 11.346
- Pohvaljen
- 23.599
Vreme i klima u Beogradu
- Začetnik teme Zuma
- Datum pokretanja
Zion Williamson
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 14.05.2019.
- Poruke
- 1.664
- Pohvaljen
- 3.656
Kod kule Nebojsa mislis? Bilo je poplavljeno. Secam se bilo zatvoreno za kola pre jedno 4-5 godina, ceo parking bio poplavljen
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 11.346
- Pohvaljen
- 23.599
Pastir koji je vikao „vuk!“ – ili kako medijski senzacionalizam ugrožava meteorološke uzbune
U društvu u kojem je publika oguglala na svakodnevne apokaliptične naslove, kako razlikovati stvarne pretnje od nečega što je sasvim uobičajeno? Domaći stručnjaci objašnjavaju kako možemo unaprediti metode upozoravanja.
www.danas.rs
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.860
- Pohvaljen
- 26.094
Gledajući ovu analizu shvatio sam da se ipak vredi potruditi se i napraviti ažurno poređenje brzine globalnog zagrevanja i brzine zagrevanja u Beogradu, neko čiji podaci nisu stari 11 godina. Nema smisla čekati još jednu deceniju da se neko kod nas seti da se dešava nešto neobično, pa da u sred klimatskih promena ipak mora češće da se analizira šta se dešava u Srbiji. Poređenje brzina klimatskih promena kod nas i u svetu je važno da bi mogli da "prevedemo" na lokalne prlike šta ono što čitamo u inostranim izvorima. Ako se tamo recimo kaže da nas u svetu čeka promena temperature određene veličine, kolika će onda ona biti kod nas? Pošto to nije isto.
Evo dakle dopunjene verzije brzine promene temperature u Beogradu sa dodatim poređenjem sa globalnim otopljavanjem. Ažurno sa krajem 2022. Na osnovu dijagrama iz prethodne poruke znamo da prosečne temperature u Srbji jesu nešto manje od ovih u Beogradu, ali ne bitno manje.
U Beogradu temperatura raste otprilike 3 puta brže od globalnog proseka, i taj odnos je stabilan i predvidiv već 20 godina!
Ne znam da li smo već treći dvogodišnji izveštaj UNFCCC-u o klimi u Srbiji propustili namerno, zato što neko ne voli da se o ovome priča, ili je u pitanju prosto javašluk, ali meni ovako drastična i brza promena klime izgleda kao jedno od izrazito ozbiljnih pitanja, nešto o čemu MORA da se priča bitno više budući da ćemo na efekte svih eventualnih mera protiv klimatskih promena u Srbiji i Beogradu morati da čekamo decenijama. Nema vremena za dalje odlaganje, a bez opšteg konsenzusa da nešto ozbiljno treba menjati propustićemo trenutak kad nešto uopšte još i MOŽE da se uradi (nova urbanistička pravila, ozbiljnije pošumljavanje, javne površine određenog tipa i namene, problem izvora i vode, novi visokokapacitetni i automatski sistemi zalivanja zelenila, koridori za provetravanje grada, pokrivanje nekih ulica, nove fontane i bazeni, itd). Ne vidim da iko o tome priča. A da li stvarno razmete šta nam sve govori ova kriva ?
Poslednja izmena:
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
ne, onaj gde ide autobus
Dao sam izjavu za Danas o ovoj problematici:
www.danas.rs
„Govori očigledne stvari dok su ulice poplavljene“: Sagovornici Danasa o Šapićevom apelu građanima da ne izlaze iz kuća kad je nevreme
Drugi put ovog meseca jako i razorno nevreme je pogodilo Beograd, napravilo veliku štetu i izazvalo poplave, kolovozi su bili pod vodom a drveće prelomljeno. Gradonačelnik Aleksandar Šapić je apelovao na Beograđane da u ovakvim situacijam ne izlaze iz svojih domova.
www.danas.rs
paradox polje
Higher intermediate
Још кад би могао да даш глобални график за велике урбане средине, верујем да БГ график не би имао велико одступање од тог графика.Gledajući ovu analizu shvatio sam da se ipak vredi potruditi se i napraviti ažurno poređenje brzine globalnog zagrevanja i brzine zagrevanja u Beogradu, neko čiji podaci nisu stari 11 godina. Nema smisla čekati još jednu deceniju da se neko kod nas seti da se dešava nešto neobično, pa da u sred klimatskih promena ipak mora češće da se analizira šta se dešava u Srbiji. Poređenje brzina klimatskih promena kod nas i u svetu je važno da bi mogli da "prevedemo" na lokalne prlike šta ono što čitamo u inostranim izvorima. Ako se tamo recimo kaže da nas u svetu čeka promena temperature određene veličine, kolika će onda ona biti kod nas? Pošto to nije isto.
Evo dakle dopunjene verzije brzine promene temperature u Beogradu sa dodatim poređenjem sa globalnim otopljavanjem. Ažurno sa krajem 2022. Na osnovu dijagrama iz prethodne poruke znamo da prosečne temperature u Srbji jesu nešto manje od ovih u Beogradu, ali ne bitno manje.
U Beogradu temperatura raste otprilike 3 puta brže od globalnog proseka, i taj odnos je stabilan i predvidiv već 20 godina!
Ne znam da li smo već treći dvogodišnji izveštaj UNFCCC-u o klimi u Srbiji propustili namerno, zato što neko ne voli da se o ovome priča, ili je u pitanju prosto javašluk, ali meni ovako drastična i brza promena klime izgleda kao jedno od izrazito ozbiljnih pitanja, nešto o čemu MORA da se priča bitno više budući da ćemo na efekte svih eventualnih mera protiv klimatskih promena u Srbiji i Beogradu morati da čekamo decenijama. Nema vremena za dalje odlaganje, a bez opšteg konsenzusa da nešto ozbiljno treba menjati propustićemo trenutak kad nešto uopšte još i MOŽE da se uradi (nova urbanistička pravila, ozbiljnije pošumljavanje, javne površine određenog tipa i namene, problem izvora i vode, novi visokokapacitetni i automatski sistemi zalivanja zelenila, koridori za provetravanje grada, pokrivanje nekih ulica, nove fontane i bazeni, itd). Ne vidim da iko o tome priča. A da li stvarno razmete šta nam sve govori ova kriva ?
MC_
Professional
- Učlanjen(a)
- 14.11.2017.
- Poruke
- 11.791
- Pohvaljen
- 12.083
Zasto ne bojkotujete organe vlasti?Dao sam izjavu za Danas o ovoj problematici:
„Govori očigledne stvari dok su ulice poplavljene“: Sagovornici Danasa o Šapićevom apelu građanima da ne izlaze iz kuća kad je nevreme
Drugi put ovog meseca jako i razorno nevreme je pogodilo Beograd, napravilo veliku štetu i izazvalo poplave, kolovozi su bili pod vodom a drveće prelomljeno. Gradonačelnik Aleksandar Šapić je apelovao na Beograđane da u ovakvim situacijam ne izlaze iz svojih domova.
Danas sam za dlaku izbegao pljusak. Taman što sam ušao u 26 u Braće Jerković, minut kasnije počeo je pljusak. Bukvalno su potoci tekli ulicama i toliko jako je padala da se maltene nije videlo kroz prozor. I tako je bilo sve dok nismo stigli do Kalenić pijace. U Bulevaru onaj deo između Vuka i Pravnog, što su raskopali, načisto popavljen, gotovo se izravnao nivo vode sa preostalim kolovozom. Stoje mašine u rovu poplavljene (ništa specijalno), ali slika koja se ne viđa svaki dan.
boca-ica
Professional
- Učlanjen(a)
- 02.04.2010.
- Poruke
- 10.414
- Pohvaljen
- 5.263
Zanimljiv tekst u današnjem Blicu, ali nema reči o klizišttima , a realno je očekivati ih kao aktivnost-reakcija tla pri ovolikim padavinama
,, ..... Postoji li veza između poplava i zemljotresa
Kako su ovih dana u celom regionu i obilne kiše koja stvaraju poplave, postoji bojazan da bi to moglo uticati na aktivnost tla, ali Slavica Radovanović kaže da je teško uspostaviti direktnu korelaciju između zemljotresa i velike količine padavina i poplava.... ,,
,, ..... Postoji li veza između poplava i zemljotresa
Kako su ovih dana u celom regionu i obilne kiše koja stvaraju poplave, postoji bojazan da bi to moglo uticati na aktivnost tla, ali Slavica Radovanović kaže da je teško uspostaviti direktnu korelaciju između zemljotresa i velike količine padavina i poplava.... ,,
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 34.232
- Pohvaljen
- 57.229
Професор Југослав Николић и даље држи научни ниво у својим наступима. Можете га пратити на инстаграму: https://instagram.com/jugoslav_nikolic?igshid=MzRlODBiNWFlZA==
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.860
- Pohvaljen
- 26.094
Mediji, ne meteorolozi. MEDIJI to izvlače u naslove i daju apokaliptične interpretacije. Meteorolog Ivan Ristić je uz puno drugih stvari rekao samo to da je anticiklon nazvan Neron. Ništa više. Razloge za novu praksu njihovog imenovanja možete pročitati dole. Pa ko ima komentare o senzacionalizmu u medijima, to može da raspravlja u temi mediji. Zašto bi činjenica da žive od izmišljanja novih šokova svaki dan bila posebno interesantna baš sada i u ovoj temi, i kome je to neka novost? Vesti o ratu u Ukrajini su u šablonu da jedan dan Ukrajinci samo što nisu uništli Ruse, sledeći dan sledi "šokantni obrt", Rusi samo što nisu uništli Ukrajince, dan iza toga ponovo Ukrajinci praktično dovršavaju uništavanje poslednjih ostataka demoralisanih Rusa, i tako oni teraju već 530 dana. Kome je to i dalje interesantno i zašto to stalno ponavljati baš ovde? Omalovažavati meteorologe je samo drugi način za indirektno promovisanje teorija zavera o klimi onda kad više ne postoje argumenti da se to radi otvoreno.
Nije li korisnije pričati o tome kakvo je zaista vreme u ovom trenutku, kakvo očekujemo da će biti zbog klimatskih promena, i kako da na vreme počnemo da se pripremamo za njega?
Cerberus: Why has Europe begun naming heatwaves?
The Cerberus heatwave could break Europe's temperature record any day.
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.860
- Pohvaljen
- 26.094
Neverovatno. Taman napišem kako treba da se pripremamo za klimatske promene - što između ostalog znači bitno više zelenih površina, otvorene blokove, dobar pristup reci, velike javne površine uz nju, dobro provetravanje grada - kad čujem ovo:
Drugim rečima, žele da unište park Ušće! Prvo su to pokušali Gondolom, zatim nebuloznom seobom mosta direktno na travnjak da bi poslužio kao metalni okvir za prodajni centar, a sada ovo. Opera će da uništi jedan blok zelenila uz SIV, a ovo drugi. Kod Hotela Jugoslavija su zabavni park i cirkusi, a iza SIV-a je njiva za festivale. Na Dorćolskom delu Dunava isto, 5 metara za šetalište i kafanske stolove (zajedno), a bivši široki zeleni pojas do reke će biti izgrađen. To nam je buduće "zeleno priobalje" kad krenu nove verzije užarenog leta u kome je 40 stepeni "sasvim normalno".
Takođe
Kakav sad točak?
Drugim rečima, žele da unište park Ušće! Prvo su to pokušali Gondolom, zatim nebuloznom seobom mosta direktno na travnjak da bi poslužio kao metalni okvir za prodajni centar, a sada ovo. Opera će da uništi jedan blok zelenila uz SIV, a ovo drugi. Kod Hotela Jugoslavija su zabavni park i cirkusi, a iza SIV-a je njiva za festivale. Na Dorćolskom delu Dunava isto, 5 metara za šetalište i kafanske stolove (zajedno), a bivši široki zeleni pojas do reke će biti izgrađen. To nam je buduće "zeleno priobalje" kad krenu nove verzije užarenog leta u kome je 40 stepeni "sasvim normalno".
Takođe
Kakav sad točak?
Beki
Professional
- Učlanjen(a)
- 27.10.2015.
- Poruke
- 11.346
- Pohvaljen
- 23.599
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.458
- Pohvaljen
- 49.254
E ako si ti napisao, to je Biblija... ali onaj 'Bibлio zografiki', što piše na novogrčkom izdanju Pepe Praseta.Neverovatno. Taman napišem kako treba da se pripremamo za klimatske promene - što između ostalog znači bitno više zelenih površina, otvorene blokove, dobar pristup reci, velike javne površine uz nju, dobro provetravanje grada - kad čujem ovo:
Drugim rečima, žele da unište park Ušće! Prvo su to pokušali Gondolom, zatim nebuloznom seobom mosta direktno na travnjak da bi poslužio kao metalni okvir za prodajni centar, a sada ovo. Opera će da uništi jedan blok zelenila uz SIV, a ovo drugi. Kod Hotela Jugoslavija su zabavni park i cirkusi, a iza SIV-a je njiva za festivale. Na Dorćolskom delu Dunava isto, 5 metara za šetalište i kafanske stolove (zajedno), a bivši široki zeleni pojas do reke će biti izgrađen. To nam je buduće "zeleno priobalje" kad krenu nove verzije užarenog leta u kome je 40 stepeni "sasvim normalno".
Takođe
Kakav sad točak?
Iz čisto empirijskih izvora - vidljivo znatno težih posledica prethodnih oluja upravo po otvorenim blokovima, što bi naš narod rekao, po VETROMETINAMA poput Novog Beograda nego u ušuškanim sredinama klasičnog gradskog tkiva, jasno je da upravo otvoreni blokovi teže podnose ekstremne vremenske uslove. Praktično sve NB zgrade su na udaru, i samo rubne zgrade i ulice u gradu istorijskog tipa. Tako je meni, na šestom spratu NB Korbizijanštine, grad polomio roletnu i jedno prozorsko staklo. Drveće - haos. U nekoj ranijoj oluji, pre 2-3 godine, baš tu pored, osiguravajućoj kući je spiskano 1.000€ kad mi je gepek na kolima smrskala grana. Zato što je to - vetrometina. U centru, od vetrometina ja znam samo Trg Marksa i Engelsa.
U suštini, i bez empirije, to se moglo i snagom imaginacije, nekakvim misaonim eksperimentom lako zaključiti. Zgrade zaustavljaju i vetrove. Eureka!
...a zaustavljaju i sunčeve zrakë, kroz zrák. Pešačenje po otvorenim blokovima NB do pre neki dan je bilo neizdrživo već oko 8 ujutro. U centru, pređeš na stranu ulice koja je u hladu, i jedino oko podneva si u problemu. I to je hiljadama godina oprobano i položilo sve ispite, za razliku od Korbizijanštine, koja ih je sve popadala.
Ima taj urbanizam, i to.
Eto.
Poslednja izmena:
Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.860
- Pohvaljen
- 26.094
Nažalost, mislim da je bolje da se radi sve suprotno od ovoga što si napisao. Glavni problem u budućnosti neće biti jak vetar od koga stalno moramo da tražimo zaklon, problem će biti kombinacija toplote i vlage. Zaista jak vetar duva samo nekih 5 ili 10 minuta tokom najgoreg, centralnog dela, retkih, najjačih oluja. Nema smisla praviti čitav grad kao gusti niz zidova koji nas šiti od vetra, samo zbog nečega što se dešava 0,01% vremena. Kao da svi baš tada moraju da obavljaju poslove, tokom središta oluje, pa ceo grad treba izgraditi tako da masovno kretanje i obavljanje posla bude moguće pod zašititom gusto poređanih i visokih zidova. Plus što kanjoni između visokih i gusto poređanih zgrada tada obično usmeravaju vetar kroz "uska grla" tako da on bude još jači nego što bi inače bio, pa ni ta korist ne bi bila velika. Problem polomljenih grana se rešava sađenjem kvalitetnog drveća koje nije previše krto, tj koje ima dovoljnu elastičnost tako da retko strada na taj način.
Zbog toga će kod nas vetar biti tek sekundarni problem budućih klimatskih promena. Glavni će biti kombinacija toplote i vlage. Od ove dve stvari manji procenat vlage je važniji, jer je znojenje osnovni mehanizam termoregulacije našeg tela. Zbog toga se i manja temperatura uz visoku vlažnost teže podnosi od više temperature uz manju vlažnost. U suvim pustinjskim krajevima i u mnogim mestima na jugu vlaga nije velika, pa onda ni zaista visoke temperature nisu toliki problem. A pošto je izvor tog, jedinog preostalog problema, upravo Sunce, oni prave uske ulice, tako da su prolaznici češće u senci. Međutim tamo gde postoji visoka vlažnost ali i češće strujanje vazduha nego u pustinjskim krajevima, postaje bitnije da se grad "otvori". Vetar istovremeno odnosi previše zagrejani vazduh (koji potiče od većeg upijanja i akumulacije toplote u asvaltu i betonu, što pravi toplotno ostrvo) i omogućuje lakše znojenje i termoregulaciju tela. Ovakva kombinacija se lakše podnosi. A to znači otorene blokove i manji indeks izgrađenosti parcele. Zatim, ovoliko na severu Sunce i ne može da bude vertikalno iznad naših glava. Najčešće je dovoljno iskošeno, tako da visoke zgrade jednog velikog grada najveći deo dana pružaju sasvim dovoljnu senku već i zbog svoje visine. Ako su visoke, ne moraju još i da budu blizu jedna drugoj da bi pravile senku. Ostatak neizgrađenog zemljišta na parceli se popunjava drvećem tako da ono pravi dodatnu senku, uz sve druge korisne efekte koje zelenilo ima. Merenja pokazuju da je zbog refleksije sa vrha krošnji i manje akumulacije toplote na tlu ispod njih, temperatura u zelenim krajevima grada može da bude manja i do 6 stepeni. Na taj način se rešava problem upijanja i kasnijeg isijavanja toplote na nivou trotoara, istovremeno omogućuje odnošenje viška te toplote vetrom, i na kraju lakše znojenje zbog strujanja vazduha. Zatvoreni blokovi sa uvek nepomičnim vazduhom i toplotom koja ni noću nema gde da ode su neka vrstu rerne za nesrećne stanovnike koji tu stanuju. Uske ulice mediteranskih gradova uopšte nisu model koji se automatski može preneti na sever i na zaista veliki grad. Previše stvari je sasvim različito.
Ovaj problem inače uopšte nije jednostavan, i zato je u svetu sada skoro obavezno ili ispitavanje makete u vazdušnim tunelima ili bar u modernim paketima za 3D simulaciju strujanja vazduha.
Poslednja izmena:
Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.698
- Pohvaljen
- 49.461
Nisam mislio da ću na ovakvom forumu ikada pročitati da neko želi što manje vetra u Beogradu, ali eto, i to se desilo...
