Jedan gospodin meteorolog je još na početku 21. veka (negde 2003. ili 2004. godine) uradio grafikone sa prikazima godišnjih temperaturnih podataka velikog broja stanica sa neurbanizovanih područja širom sveta (uključujući i neke urbanizovane stanice – iz velikih svetskih gradova), sa ciljem da najširoj javnosti omogući detaljniji uvid u temperaturne tokove širom planete. Autor grafikona je pritom prikazao i paralelni pregled ponašanja temperatura u gradovima i njihovoj okolini, sa željom da se javnost upozna i sa efektima urbanih (gradskih) toplotnih ostrva, koja dodatno podižu temperature u gradovima, tako da merni podaci iz većine svetskih gradova vremenom postaju nehomogeni, jer se na osnovu takvih podataka stvara iskrivljena slika o porastu (ili dodatnom porastu) temperatura.
Gospodin meteorolog je uradio ovaj „dobar posao“ podstaknut činjenicom da su globalni mediji i tada već uveliko brujali o tzv. globalnom zagrevanju planete i navodnim opasnostima koje ono donosi. Autor temperaturnih grafikona napominje da se i tokom 1990-ih i početkom 2000-ih godina uveliko govorilo o globalnom zagrevanju koje je navodno najintenzivnije na višim geografskim širinama, kao i u polarnim i subpolarnim oblastima planete. Upravo ove i ovakve medijske tvrdnje su autoru i bile glavni motiv da istraži temperaturne trendove širom planete, posebno se osvrnuvši na rezultate merenja iz gore pomenutih oblasti.
Zanimljivo, u to vreme se pričalo samo o globalnom zagrevanju, ali još uvek ne i o klimatskim promenama, koje će tek u nekim narednim godinama doći na red. Danas, posle petnaestak i više godina, vidimo da je aktuelni termin „klimatska kriza“. Dakle, evolucija alarmističkih termina u poslednjih 50 godina izgleda ovako: globalno zahlađenje => ledeno doba => globalno zagrevanje => klimatske promene => klimatska kriza… I tako, od globalnog frižidera do globalne rerne bio je vrlo kratak put…
Sasvim jasno se vidi da se sa globalnim službenim pričama (kako sa ovom aktuelnom, tako i sa onim prethodnim) medijski nastupa veoma postepeno, po fazama, što nam nedvosmisleno govori o tome da se, u stvari, i sada radi o jednoj dugotrajnoj i unapred isplaniranoj globalnoj priči, sa političkim (čitaj: pljačkaškim) interesima i ciljevima, u koje su, naravno, uključeni i korumpirani stručnjaci, koje su svetski politikanti i njihovi mentori potplatili da medijski nastupaju za njih i njihove interese. Poslednjih dana i sedmica smo svi svedoci jedne od poslednjih faza ove, sada već višedecenijske globalne priče, koju su nazvali – globalni klimatski štrajk.
U nastavku pogledajte grafikone, od kojih neki datiraju još iz 19. veka, a naročito obratite pažnju na poslednjih dvadesetak godina 20. veka i na početak 21. veka, za koje globalni mediji i korumpirani „stručnjaci“ čak i dan-danas uporno tvrde da su to godine sa naglim porastom temperatura, i to naročito izraženim na višim geografskim širinama, kao i u polarnim i subpolarnim oblastima (!?!?). Upravo zato se autor grafikona skoncentrisao na rezultate merenja iz pomenutih oblasti.
Neki klimatski alarmisti idu čak toliko daleko u svojim objavama za javnost, da otvoreno pričaju o zagrevanju koje je započelo još 1971. godine (!?). Pritom zaboravljaju da je pomenute 1971. godine uveliko bila u toku priča o globalnom hlađenju i pretnjama čovečanstvu, tada poput novog ledenog doba. Na osnovu svega napred iznetog, sasvim je očigledno da oni koji se služe obmanama i lažima sami sebi „uskaču u usta“, jer od svakodnevnih lagarija ne znaju ni šta su juče slagali, a kamoli da imaju bilo kakvu predstavu o tome šta su sve (loše) radili u nekim ranijim periodima.
:arrow: IZVOR podataka:
http://www.john-daly.com/stations/stations.htm
Kao što ćete videti, podaci sa meteoroloških stanica širom sveta ne govore u prilog zagrevanju, a pogotovo ne globalnom zagrevanju. Baš naprotiv. U pojedinim grafikonima zapazićete paralelne nizove podataka (piše: „raw“ i „unadjusted“ ili „adjusted“ i „corrected“), gde izrazi „raw“ i „unadjusted“ predstavljaju originalne merne podatke, a izrazi „adjusted“ i „corrected“ predstavljaju podatke dobijene navodnom homogenizacijom temperaturnih nizova. Eto, već tada, pre 15-20 godina, uveliko se započelo sa štelovanjem, odnosno, falsifikovanjem originalnih mernih podataka, u cilju dokazivanja nečega što se unapred i po svaku cenu želi predstaviti. Naravno, masovno falsifikovanje temperaturnih podataka (pod plaštom homogenizacije) je sve više uzimalo maha u narednim godinama, a pogotovo nakon 2010. godine, jer je čak i korumpiranim „naučnicima“, ili preciznije rečeno – neznalicama i diletantima, u međuvremenu postalo jasno da globalno zagrevanje – NE POSTOJI. Zbog toga je svaka naredna verzija objavljivanih podataka imala sve izraženije temperaturne „skokove“… Na slici ispod vidimo paralelne temperaturne grafikone za grad Adelejd u Australiji. Plavom bojom (raw) su označeni originalni merni podaci, dok su crvenom bojom (homogenised) označeni podaci dobijeni navodnom homogenizacijom, ili bolje rečeno – to su falsifikovani podaci, sa ciljem da se prikaže porast temperatura:
Sa druge strane, na osnovu nečega što je KONKRETNO i EGZAKTNO, a to su originalni meteorološki podaci – ne može se zaključiti da se sa temperaturom dešava nešto neuobičajeno, već upravo suprotno – temperaturni trendovi su ravni nuli, bez statistički značajnih pomeranja u bilo kom smeru. Štaviše, čak i tamo gde je prisutan pozitivan ili negativan temperaturni trend, to je sve toliko statistički beznačajno da nije vredno bilo kakvog komentara, a kamoli dramatičnih izliva nekakve panike. Ali ipak, na ovom mestu se mora reći da veći deo Evrope u poslednjih tridesetak godina ima pozitivne temperaturne trendove, dok se istovremeno za veći deo Severne Amerike i Kanade (takođe delovi severne hemisfere – kao i Evropa) takva konstatacija ne može navesti. Znači, i na znatno manjim prostranstvima su zastupljene regionalne razlike u rasporedu i trendovima temperatura.
Dakle, temperaturni raspored (a samim tim i temperaturni trendovi) na svim delovima planete je „tačkastog“ karaktera, odnosno u nekom konkretnom trenutku temperature su u nekim regionima planete (manje-više) iznad normale za ta područja, dok su u istom tom trenutku u nekim drugim regionima planete temperature (manje-više) ispod normale za ta područja, a na preostalom delu planete temperature su (manje-više) oko normale za te regione. Naravno, takav regionalni temperaturni raspored na planeti se menja svakodnevno, bukvalno od dana do dana (čak i od trenutka do trenutka), i to u zavisnosti od tipova atmosferske cirkulacije, odnosno rasporeda baričkih sistema (ciklona i anticiklona) nad određenim delovima planete.
Klimatski sistem (kao i svi ostali sistemi i elementi složenog mozaika savršenstva koji nazivamo PRIRODA) je po definiciji vrlo dinamičan sistem, koji stalno teži ravnoteži. Neravnoteža koja se povremeno javlja kod različitih prirodnih parametara biva kompenzovana (ispeglana) ponašanjem nekih drugih prirodnih parametara. To praktično znači da povremena „iskakanja“ koja su u nekom trenutku ili periodu prisutna kod pojedinih meteoroloških parametara bivaju u nekom kraćem ili dužem vremenskom periodu kompenzovana od strane nekog drugog prirodnog parametra (koji i ne mora da bude meteorološko-klimatološkog karaktera), a sve u cilju očuvanja globalnog ravnotežnog stanja.
U cilju očuvanja ravnoteže klimatskog sistema, na različitim tačkama planete se svakodnevno javljaju vremenski ili meteorološki ekstremi. Meteorološki ekstremi se ne javljaju kao posledica navodnog globalnog zagrevanja i narušavanja ravnoteže (kako se stalno pokušava predstaviti) – već upravo u cilju održanja globalnog ravnotežnog stanja, bez kojeg nema života na Zemlji. Znači, u čitavoj ovoj priči jedini globalni pojam je RAVNOTEŽA, dok su sve prirodne pojave i procesi isključivo „tačkastog“, odnosno lokalnog i regionalnog karaktera.
Na kraju, treba napomenuti da su upravo ovakve karakteristike svih prirodnih pojava – već dugo vremena sredstvo manipulisanja svetskim javnim mnjenjem, i sve to u cilju – organizovanja globalne pljačke.
IZVOR: :arrow:
https://www.meteologos.rs/globalni-pora ... e-postoji/
