Šta je novo?

Vreme i klima u Beogradu

Dobar pregled kako trenutno stojimo u borbi protiv uzroka klimatskih promena.

 
Да, обећао сам једним људима пелцер и још увек нисам могао да им дам (треба без лишћа)
 
Nekoliko erupcija na Suncu čije emisije idu pravo ka Zemlji. Nije opasno ali će se verovatno pojaviti aurora i na nižim geografskim širinama.

 
Kako sad 20°C kada se ovde pričalo da do proleća više neće biti ovakvih dana?
 
Šalim je, jeste iznad 20 al onda nije bilo iznad 30 kad si isto to napisao za iznad 30 u oktobru. Tako da je nerešeno, 1:1

I - 50e na tvom računu jer nisi imao hrabrosti da se kladiš 🙂
 
Meni vec dosta ove zime a nije ni pocela. Ove jednocifrene temperature oko nule nisu za ljude uopste.
Meanwhile u LA se nose sortsevi i majce sad

la.jpg
 
Eto ti sad, a toliko kukao na leto...

Meni je i dalje ok, iako pričam da ne podnosim zimu. Ja samo ne volim oblačno vreme. Sve drugo volim.

I ovaj vetar koji non stop duva u Beogradu kao da smo Čikago. Leti prija ali ne zimi.
 
Najzad se i zvanično desilo ono što je većina u poslednje vreme i očekivala. U poslednjem klimatskom izveštaju predstavljenom na konvenciji o promeni klime u UN objavljeno je da nećemo uspeti da se zadržimo ispod granice zagrevanja od 1,5 stepeni (što je očekivani bezbedni porast pre potencijalnih aktiviranja raznih nepovratnih klimatskih procesa). Naravno, to je globalno. U lokalu može biti i mnogo više. Recimo Evropa se zagreva brže od svetskog proseka, a Srbija brže od Evrope. Ono što je malo njih očekivalo je međutim brzina tog zagrevanja. Granicu prelazimo za svega 6 godina. A ja i dalje moram da objašnjavam zašto je suženje i privatizacija javnog prostora uz reku VEOMA loša ideja. E pa nazdravlje. Sa ovakvom pameti, trebaće nam.

Sad je jasno, prelazimo crvenu liniju; Sledi nam "savršena oluja"

Sastanak klimatske konferencije UN COP28 bio je prilično sumoran jer su naučnici objavili da je jasno da svet neće ispoštovati cilj postavljen u Parizu 2015.

Reč je o magičnih 1,5 stepeni, odnosno da se globalno zagrevanje zadrži do tog nivoa, jer više ništa neće biti isto ako ga pređemo.

Naučnici su u Dubaiju predstavili godišnji izveštaj o glavnim naučnim zaključcima u prošloj godini, koji su uradili Future Earth and Earth League i World Climate Research Programme, koji inače od 2017. svake godine predstavljaju izveštaj na konferenciji članica UN-ove okvirne konvencije o promeni klime (UNFCCC).

A glavni ovogodišnji zaključak je da postaje jasno da će svet preći "crvenu liniju" i zagrejati se za više od 1,5 Celzijusovih stepeni.

Sada je “minimalizacija magnitude i trajanja prelaska te granice ključna", poručili su naučnici, koji dodaju da je hitno potrebno da se smanji korišćenje fosilnih goriva.

Takođe, navode i da su potrebne velike političke mere, ističući da metoda oslanjanja na prirodne “usisivače” ugljen-dioksida nisu pouzdane. Šume i močvare mogle bi, kako se svet bude zagrevao, gubiti efikasnost u upijanju ugljen-dioksida, zbog čega će to zagađenje ostajati u atmosferi.

Naučnici su okupljenima govorili i o ubrzanom topljenju glečera, ali i o tome da će sve veći problem predstavljati tzv. združeni događaji kada se više nepovoljnih elemenata stapa u "savršenu oluju".

U izveštaju se zatim govori o povezanosti klimatskih promena i gubitka bioraznolikosti, ulozi prehrambenih sistema u smanjenju emisija, kao i o tome kako će deo svetskog stanovništva biti "imobilizovan" zbog globalnih promena te neće moći da pobegne od posledica.

Ipak, najalarmantnija je, kako prenosi Jutarnji list, prva tačka – ona da svetske ekonomije nisu uspele da ograniče rast globalnih temperatura.

Prema nedavnim studijama, do ambisa ćemo doći za šest godina, odnosno do kraja decenije. Međutim, nije svejedno koliko će se granica preći i koliko će dugo trajati "život u crvenom".

Jasno je da će se svet suočiti s ekstremnim vremenskim fenomenima, problemima s hranom i zdravstvenim krizama koje će doneti "novo vreme".

"Javna je tajna već sada da ćemo teško uspeti da se zaustavimo na toj ivici", rekao je Niko Vunderling, naučnik na Postdamskom institutu za istraživanje klime u Nemačkoj, jedan od autora izveštaja.

 
Srećna Nova Godina!

Uzevši u obzir da će nam neka slična vrsta magične, ili bar natprirodne, tehnološke intervencije zaista trebati.

2023. jesen. Klima, Srbija.jpg



Mesto jeseni 2023. na top listi. Natoplija jesen u Srbiji ikada, na velikoj većini mernih stanica (kolona skroz desno).


2023. jesen. Klima, Redni broj ove jeseni u listi najtolijih ikada.jpg



U Beogradu za ovu jesen prosečno odstupanje + 3,1 stepen! Onaj međunarodni 1,5 stepen smo ladno pregazili i ostavili u prašini sportske arene.


2023. jesen. Klima. Odstupanje srednje jesenje temperature, Beograd.jpg



Najveći ikada zabeleženi broj letnjih dana tokom jeseni. U Beogradu umesto 17,5 dana ih je bilo 40. Dakle za 22,5 više nego što bi smelo da ih bude.


2023. jesen. Klima. Broj letnjih i tropskih dana, Beograd, 2023.jpg



Broj TROPSKIH dana (tokom jeseni!) je u Beogradu bio 10. Sa slike se može videti da je to za 6 do 9 više od normale.


2023. jesen. Klima. Odstupanje broja letnjih i tropskih dana, Mapa, Beograd, 2023.jpg


 
Poslednja izmena:
Iako sam to već negde spomenuo, moram ponovo da kažem da to što RHMZ uzima period 1991-2020. kao referentni, ostavlja pogrešan utisak jer smo tada VEĆ bili duboko zašli u period zagrevanja. Pošto se trenutne temperature kod njih porede sa temperaturama iz nekog ranijeg perioda, ljudi automatski pretpostave da je TADA klima bila normalna i da su baš ZATO uzeli taj period kao referentni. Ali nije. Zagrevanje u Beogradu i Srbiji je počelo negde oko 1981. ili 1982. godine. Uzimajući period 1991-2020. kao referentni ispada da je zagrevanje upola manje nego što stvarno jeste u odnosu na period PRE početka promene klime u Srbiji. Na brzinu sam docrtao par linija na moj stari dijagram da bi se to lakše videlo. Crtkane linije su, odozdo nagore, prosečna godišnja temperatura u Beogradu pre klimatskih promena (tj pre 1981.), zatim srednja godišnja za RHMZ referentni period 1991-2020 (sredina zasenčenog dela dijagrama), i na kraju projekcija srednje godišnje za 2023 ako se trend nije promenio (što je samo pretpostavka pošto još nemam podatke za 2023). Takođe, imajte na umu da su njihovi podaci o jednoj sezoni, tj za jesen 2023., a ovo na mom dijagramu su srednje godišnje temperature (bez 2023.), pa to uopšte nije isto.

Promena srednje godisnje temperature u Beogradu, globalno zagrevanje, oznaka RHMZ ref perioda,...jpg
 
Decembar 2023. i 2022. u Beogradu bili su najtopliji još od 1887. otkad postoje pouzdana merenja.

GDGecGLWIAAPQX2.png


Takođe, 12 decembra 2023. zabeležen je najtopliji decembarski dan u istoriji merenja sa temperaturom od 22.7°C
 
Od 15 najtoplijih jeseni i dec. čak 5 su u predhodih 5-6 god. što je već očigledan trend. Kad padne sneg za neki dan biće to veliko iznenadjenje. :)
 
Nema ovde nikakve "histerije", već samo očitavamo i tumačimo podatke merenja iz predhodnih 150god koji se odnose na Beograd. Nadam se da ti rezultati nisu falsifikovani, ali i sam vidim promene u prirodi.

Pre 8god sam se preselio na Frušku goru i vidim kako vremenske prilike utiču da biljke. Evo za Božić nova trava je narasla preko 20cm i nikli su 10cm listovi perunike. A ljudi iz sela, ratari i voćari, kažu da "ovako nikad nije bilo".
 
Poslednja izmena:
Dok histerija oko globalnog zagrevanja ne poprimi razmere kovid histerije, ništa niste uradili...

Kamo sreće da se pojavi neka histerija, pošto bi onda možda nešto i uradili.

A što se tiče kovida, povod i reakcija na njega ni izdaleka nisu ista stvar. Normalno je da neoliberalna faza kapitalizma bez zadrške pljačka sve i koristi svaku priliku, pa ne vidim zašto bi globalna pandemija bila neki izuzetak. Plus što su i političari došli u fazu da im je daleko veći stepen kontrole naroda postao nužan, pa su i ONI tada iskoristili priliku. Međutim to nikakve veze nema sa činjenicom da onaj užasni pokolj JESTE zahtevao globalnu akciju. To znači da su i vakcinacija i zatvaranja u ranoj fazi pandemije bili opravdani. Kako je to izvedeno i čemu je JOŠ poslužilo je sasvim druga priča, ali da neka akcija jeste bila potrebna, naravno da jeste. Tako je spašeno mnogo ljudi. Zaista ne vidim u čemu je toliki problem da se o različitim i nepovezanim aspektima neke pojave razmišlja nezavisno, u skadu sa svakim aspektom posebno. Sad smo postigli dovoljni stepen kolektivnog imuniteta, što su epidemiolozi odmah u početku rekli da je konačni cilj, pa više nije potrebno. Ako se ponovo pojavi zaista novi virus, neki koji imuni sistem nikada nije video i protiv koga u početku nema odbrane, opet će biti potrebno i to će biti sasvim u redu i ispravno.

A globalno zagrevanje je daleko gora i opasnija stvar. Ako je narod već toliko zaglupljen, neobrazovan ili inertan, toliko da još jedino histerija može da ga pokrene, onda ne možemo imati ništa ni protiv nje, zar to nije očigledno?
 
  • Sviđa mi se
Reagovanja: ika
Nedeljko Todorović i još jedan njegov kolega prijavili "lažne meterologe"

 
Ovo je ustvari zaista zanimljiva priča pošto poteže neka pitanja koja u eri Interneta i socijalnih medija nisi baš nevažna i imaju daleko širi značaj. Optuženi kažu da su entuzijasti, da se nikada i nisu predstavljali kao diplomirani meteorolozi ili kao predstavnici neke zvanične institucije, i da samo popularizuju nauku. Implicitno se međutim naslućuje i skrivena kritika: Da su zvanične institucije bile aktivnije i bolje prilagođene potrebama ljudi, možda usluge ovih amaterskih meteorologa ne bi ni bile tražene. Pa čak i bez obzira da li jeste ili nije tako, očigledno da se skoro uvek može naći dosta slobodnog informacionog prostora u nekoj oblasti gde amateri i popularizatori zaista daju značajne doprinose, one koji se i ne mogu očekivati od zvaničnih institucija na uvek ograničenim budžetima, što dakle one verovatno i ne treba da rade. Ali sa druge strane recimo Marko Čubrilo u praksi zaista funkcioniše kao prava meteorološka institucija, daje redovne prognoze i sve ostalo. Pa onda imamo i činjenicu da je jedan od razloga za njegovu pristnost u medijima to što ima zaista dobru i privlačnu prezentaciju, ažurnost sadržaja i još je vrlo stabilan kao uvek pristupačan izvor vesti, pa su ga zato NOVINARI sami izvuki i istakli u prvi plan, odnosno stalnim citiranjem u medijima pretvorili u "instituciju". Međutim istovremeno je moguće da on od toga i dobro zarađuje kao "Internet kreator" iako formalno nije profesionalac. I tu nema ništa loše jer je to osnova celog novog "Internet eko sistema". Velike Internet firme podstiču one koji na njima kreiraju sadržaj tako što im plaćaju objavljivanje onoga što je popularno i tako pravi klikove od kojih one zarađuju. Ali onda dolazimo i do posledičnog, i sada već klasičnog problema da socijalne mreže i privatni kreatori sadržaja polako oduzimaju popularnost i zaradu klasičnim masovnim medijima. A u to bi se delimično mogli ubrojiti i svi oni koji nisi mediji, ali takođe u nekoj meri zavise od dovoljno široke distribucije infomacija koje kreiraju (recimo tipa RHMZ). Što međutim onda vodi i do problema dezinformacija, nepouzdanosti opšteg informacionog okruženja u državi, i uopšte amaterizacije nauke, tj "post truth" sidroma, da se mišljenja po vrednosti izjednačuju sa znanjem. Ali (opet ali) onda dolazimo do izrazito teško rešive dileme mirenja dva potpuno suprotna zahteva. Potiskivanje slobode informisanja se obično koristi za političku kontolu populacije, ali i njena potpuna sloboda bez isto toliko javnosti široko dostupnih, pouzdanih, profesionalnih i naučnih istina, vodi u haos i vremenom u nužnu degradaciju uspešnosti neke države. Kako sve te suprotnosti uspešno pomiriti još nikome nije sasvim jasno.

Treba ipak izdvojiti "Community Note" na "X-u", bivšem Tviteru Elona Maska, kao do sada verovatno najbolji pokušaj za koji ja znam da se ovaj orgromni civilizacijski problem nekako reši. To je mogućnost da "zajednica korisnika" naknadno doda svoj posebno vidljiv upozoravajući komentar prikačen za svaku poruku za koju ONA smatra da sadrži dezinfomacije. Tako je istovremeno očuvana sloboda govora (uz opšta zakonska ograničenja) jer je poruka ostala vidljiva (tj nema van-zakonske, dodatne privatne cenzure vlasnika), ali je i na jednako vidljiv način označeno da je MOŽDA problematična. Algoritam je veoma komplikovan ali je suština otprilike sledeća. Samo rukovodstvo mreže nema uticaja na "Community Notes". Korisnici dobijaju poene po raznim kriterijumima pouzdanosti, profesionalizma, znanja ... (samo za "Community Notes"), ali se i klasifikuju u "grupe" po političkim i drugim aktuelnim tematskim pripadnostima. Za te posebne "Community Note" poruke se glasa, pa kad neka postane dovoljno popularna i kad se složi dovoljan broj provereno "kvalitetnih" komentatora IZ SUPROTSTAVLJENIH GRUPA, onda postaje vidljiva i prikači se kao upozorenje uz originalnu poruku koja je po takvom "kvalifikovanom" skupu mišljenja problematična jer sadrži dezinformacije. Nije savršeno ali je verovatno najbolje što sam do sada video.

Nažalost to je usmereno baš na jasne dezinformacije, pa i dalje ne rešava aktuelni problem odnosa profesionalaca i amatera, ili recimo mišljenja i znanja, u čitavoj informacionoj sferi. Što vrlo lepo ilustruje i ova tužba.





 
Poslednja izmena:
Vrh