Sjenica je bila vojni aerodrom ,,Dubinje". Više od dve decenije to nije jer nije stalno posednut vojskom. Trenutno je zaposednut vojskom i dok je vojska tu postaje vojni objekat.
Vojska nema svoju imovinu već je sva imovina u vlasništvu države. Država ustupa svoju imovinu na čuvanje i korišćenje vojsci ali vojska i dalje nije vlasnik. U svakoj kasarni je vojska podstanar države. Da bi neki objekat bio ,,vojni objekat" on mora da bude pod nadzorom i obezbeđenjem vojske, da postoji bar jedan stražar. Ako takvog nadzora, odnosno stražara nema takav objekat postaje ,,bivši vojni objekat", vojska sa njim nema ništa i preuzima ga vlasnik. Aerodrom Sjenica je poslednjih godina takav ,,bivši vojni aerodrom" bez vojnog nadzora i čuvara. Vlasnik je država (centralna ili lokalna samouprava, svejedno). Iz tog razloga su se na aerodromu Sjenica slobodno napasala stada ovaca, a preživeli kaponiri su pretvoreni u štale za stoku. Neka moja saznanja kažu da se aerodrom na nivou države i dalje čuva za potencijalnu vazduhoplovnu vojnu namenu (stalno ili privremeno posedanje) uz osposobljavanje piste.
Vojska može vršiti povremeni nadzor nad objektima, lokacijama i predmetima koji su u tuđem vlasništvu (državnom ili privatnom) ali koji se vode kao potencijalno potrebni za vojnu upotrebu u ratnim uslovima. Takvi objekti u mirnodopskim uslovima nisu vojni objekti. Primeri: livada koja je rezervni radarski ili raketni položaj; vodoizvorište uključujući i nečiji privatni bunar u privatnom dvorištu; građevinska mašina ili kamion u privatnom vlasništvu predviđen za mobilizaciju; sada verovatno i svaka privatna registrovana letelica dron koja se odmah upisuje i u vojne knjige ....
Aerodrom Sjenica je valjda razminiran. Oštećenja piste se mogu brzo i jeftino sanirati i time osposobiti pistu od svih 2500 m za poletanja i sletanja aviona. Mislim da su krateri od projektila već popunjeni nakon razminiranja, potrebno je samo naliti betonsku ploču i prevaljati je asfaltom.