Bilo je i jednih i drugih.
Upotrebljavane su tamo gde je prvo i počinjalo.
Još 1990.bilo je u većinskim srpskim sredinama pobuna lokalne milicije (setimo se da komandir jedne takve postaje ministar).
Onda se deo Teritorijalne odbrane na tim prostorima izdvaja kao nova, i onda im se postepeno pridružuju paravojne iza kojih je uvek stajala SDB.
Knin, Benkovac, Borovo, Mirkovci, Tenje, Slunj, Plitvice...odatle počinje. Prvo barikade, pa kasnije sukobi.
Ni druga strana nije mirovala, naravno.
I oni su dugo lutali, tražili model, pa od policije i TO i još neki formacija (hr. postrojbi) došli do VH.
U ratu nevinih nema, ali smo izgubili prvo medijski rat slanjem mnogo ružnih slika o sebi, pa tek onda sve ostalo. Zato će posle biti procesuirana samo jedna strana.
Pišem sve ovo jer na današnji dan pre 25 godina nisam dovršio ručak posle posla, jer me je zatekao poziv - Otadžbina zove (nije tada tako pisalo, ali lepo zvuči). I odoh ja iza stola, stadoh u stroj. Za razliku od 1991.sada sam otišao odmah, jer naišao je spoljni neprijatelj, kao i 1914.i 1941. I nije mi krivo, iako bih mogao mnogo da kažem lošeg na organizovanost, funkcionisanje sistema i sl.
Sad je već mnogo onih koji ne pamte ratove.
Od solunaca slušao sam iz prve ruke priče, o drugom da i ne govorim koliko ih je bilo okolo. I onih i ovih. Onda sam i sam posmatrao i doživeo.
Sve možemo sebi da dozvolimo, ali rat nikako! Ne postoji veće zlo od rata! Čovek prestaje da bude čovek, postaje zver... Čovečanstvo civilizacijski expresno leti unazad sa svakim novim ratom.
Kada su početku Hladnog rata posle 2. svetskog završenog upotrebom A bombe, pitali Ajnštajna da li će biti Trećeg i čime će biti vođen, odgovorio je da ne zna, ali da zna da će 4. biti vođen kamenim sekirama.
Setih se i scene sa kraja filma Idemo dalje i oproštaja nemačkog zarobljenika (Bata) od dece, škole i učitelja, gde se ćutanjem sa nekoliko gestova, pozdravlja. Učitelj (Dragan Nikolić) prevodi i, parafrazirano, kaže da je rat veliko sranje.
Nastavite sa prepucavanjem, neću vas više ometati.