Vojska i Namenska industrija Srbije

[temp852]

Na predsedničkim izborima na Tajvanu je pobedio onaj koji se ne dopada Kini (on je za nezavisnost Tajvana). Slobodno možemo očekivati napad Kine u bliskoj budućnosti.

 

[Dzigi Bau]

Вучићев перформанс,
обилазак Војнибезбедоносне агенције

13.1.2024. Vojnobezbednosna agencija

#srbija Prijavite se na naš kanal Video on Demand: http://www.tanjug.rsTwitter: https://twitter.com/TanjugNews contact: tanjuglive@tanjug.rs

www.youtube.com

 

[sjcam]

Ukrajina ima drugu najjaču vojsku u Evropi, jake oklopne snage, imali su i dobar PVO kao zaostavštinu sovjetskog saveza, teško da bi neka država zapadne alijanse uspela da se suprotstavi njihovoj vojsci.

Ovaj jedan piše da je četvrta vojska u Evropi, a sada ti kažeš čak i druga.
Kako rokaju ruse, postaće i prva očigledno, zameniće mesta sa Rusijom.

Ne znam samo kako su druga kada Velika Britanija i Francuska imaju nuklearno oružje između ostalog.

 

[BGG]

Ako ne računamo Amere/kolektivni NATO, dve verovatno najjače konvencionale armije u Evropi su/biće Turska i Poljska.

 

[Užice]

Zar ne znas kakve smo odnose i postovanje imali sa amerikom do dolaska milosevica ma vlast? Koincidentno bas tada krece surovanje sa Rusijom i dalje znamo sta je bilo......
Ne, ne smatram da im smetamo jer smo pravoslavci niti zato sto ovde postojimo nego zato sto se ponasamo kao ruski satelit

Znam da nam je Amerika ovde dovela Broza 1945. godine, da su u bombardovanju Beograda 1944. pobili 4000 Srba i 300 nemačkih vojnika, a prethodni glavni anglosaksonski šerif Velika Britanija ima potpuni kontinuitet antisrpske politike od Prvog Srpskog Ustanka pa 200 godina sve do danas.
Od 5. oktobra 2000. nijedna vlast u Srbiji nije proruska, a nije bila čak ni Miloševićeva. On nije smetao Americi dok je predavao Krajinu i uvodio sankcije Republici Srpskoj, naivno verujući da će to biti njihov poslednji ultimatum. Istina je da angloamerička geopolitika ceo srpski nacionalni korpus doživljava kao proruski, i zato preventivno rade sve da nas na duže staze maksimalno oslabe ili po mogućstvu potpuno unište.

Zapad opstruiše srpsku vojnu industriju i vojne izume. Uplašili su se da će srpska oružja da osvoje ceo svet, pa petnim žilama ssbotiraju naše inženjere i fabrike.

Zapad ili njegove marionete koje ovde drži na vlasti i ključnim pozicijama u odbrani, svejedno je. Danas se priča o Zastavinoj modularnoj pušci M19, a pitanje da li je čak i prethodna službena puška M21 iz ranih 2000-tih uopšte proizvedena i uvedena u naoružanje VS u većem broju. Da ne govorimo o modernizovanom tenku M84AS ili M2001, koji već više od 20 godina ne mrda od faze prototipa. Raketni sistem ALAS, desetak i više godina u fazi razvoja. M90 Stršljen i M95 Bumbar skoro celih 30. I to je sve slučajnost ili puka nesposobnost najveće namenske industrije na Balkanu? Ne bih rekao.

 

[vrlenija]

Све касарне ЈНА и сви објекти за смештај са приземљем и два спрата који су рађени по том систему обично су направљени за смештај једне чете. На бази југ која је 100% по америчком систему направљена пре 15так година су те смештајне јединице у приземним објектима и чини ми се да је 6-8 војника у спаваоници што је сасвим коректно. У другим касарнама је то између 20 и 30 војника (ређе 30) који су смештени у једној спаваоници. Како чујем ради се на томе да се то сведе на мање смештајне јединице.

Nadam se da se nećete ljutiti da se vratim na temu redovnog služenja, opet u cilju da dočaram onima koji ne znaju kako je bilo, odnosno šta se može očekivati ponovo ako se uvede redovno služenje. Kada sam već započeo da završim.
Pisao sam o svom iskustvu redovnog vojnog roka pa da nastavim u vezi sa uslovima smeštaja. Prethodno pisanje se odnosilo na osnovnu obuku i o tome sledi nastavak.
Ovo je iz mog iskustva, bilo je varijacija u različitim kasarnama.

Verujem da neće biti mnogo promena navedenog koncepta ni ubuduće tokom perioda osnovne obuke. Koliko god neke stvari i pojave delovale apsurdno, sve one imaju određenu svrhu.

Osnovna obuka je bila u okviru bataljona za obuku. Svi rodovi i službe zajedno, ista obuka prvih 6 nedelja.
Tokom osnovne obuke smeštaj u objektu koji je bio namenjen za jednu četu. Četa za obuku se sastojala od 4 voda. Vod od 3 odeljenja.
Drugim rečima:
Odeljenje od 12 vojnika, na čelu dodatno komandir odeljenja, podoficir - vodnik.
Vod je činilo 3 odeljenja - tj. 3 x 12 vojnika = 36 vojnika u vodu, na čelu oficir komandir voda - potporučnik/poručnik.
Četu je činilo 4 voda - tj. 4 x 36 vojnike = 144 vojnika u četi, na čelu komandir oficir kapetan, zamenik oficir poručnik.

Bataljon za obuku 3 čete tj oko 400 do 450 vojnika, na čelu major.
Četa je bila osnovni nivo na kom se izvodila obuka, kasarski život i sve ostalo. Komandir čete je imao konačnu odluku što se tiče statusa vojnika, potpisivao puštanje za vikend, propisivao kazne, potpisivao dnevnu zapovest - popis dužnosti za sledeći dan,....

Po mom sećanju okvirno:
Ukupno četa: 144 vojnika na služenju + možda 4 prof. vojnika (vozači) + 12 podoficira (vodnika) na čelu odeljenja + podoficir (zastavnik) četni starešina + 6 oficira (4 komandira voda, zamenik komandira čete i komandir čete). Ukupno dakle oko 160 do 170 ljudi u četi sa starešinama i prof vojnicima.

Četa je smeštena u jednom objektu.
Objekat je bio prizemlje + 2 sprata. Prizemlje: prostorije profesionalnih pripadnika, magacini, učionica. Smeštaj vojske na 1. i 2. spratu po principu dva voda (77 vojnika na jednom spratu).
Smeštaj se ostvarivao po principu 1 vod (36 vojnika) - 1 spavaonica. Dakle 36 vojnika koliko je činilo jedan vod smešteno je bilo u jednu spavaonicu. Na jednom spratu kao što je rečeno, dva voda u dve spavaonice, ukupno 77 vojnika. Jedan sprat - jedan ,,mokri čvor" (toaleti i pisoari) i jedan ,,umivaonik" (lavaboi sa ogledalima, prostor za pranje nogu i čizama, tuševi koji se u načelu nisu koristili - tuširanje u posebnom objektu).
Dodatno na spratu su:
- ,,oružana" (za prof pripadnike, vojnike koji odu na vikend, nešto bojeve municije),
- ,,civilana" (za odlaganje civilnih stvari i garderobe po principu u kesu - na policu - zaključana vrata)
- ,,dežurana" (kancelarija dežurnog),
- magacin sredstava i rekvizita za obuku (ispucane Zolje, modeli ručnih bombi, protivpešadijskih i protivtenkovskih mina, zastavice, tablice sa natpisima, papirne mete, i sl., poljski kreveti, šatori, vreće za spavanje kada nisu potrebne...)
- magacin potrošnih sredstava (metle, sunđeri, krpe, imalin, sapuni, hemija za čišćenje, toalet papir,.....) i posteljine.
- kancelarije starešina,
- džuboks soba sa jednim krevetom za odmor dežurnog / pomoćnika.

Posle osnovne obuke je bilo izmena. Deo vojnika je otišao u druge kasarne na specijalističku obuku. Ostali su oni za nastavak pešadijske specijalističke obuke. Čete je spala na 3 voda, a bataljon na dve čete.

Редарства смарају али ако има пуно војске на војни рок од 100-120 дана (то је прецизирано сада) онда дођеш једанпут на ред за мокри чвор и можда један део ходника или спаваонице да чистиш.

Svaki dan se pisala dnevna zapovest sa popisom svih dužnosti za sledeći dan. Čitalo se uveče, pred spavanje u hodniku gde smo svi bili postrojeni u pidžamama. Po pravilu se nije čitalo na taj dan na jutarnjoj smotri jer su neke dužnosti počinjale pre nego se jutarnja smotra završi, a i bilo je mnogio dužnosti što je zahtevalo vreme za čitanje.

Četa je imala veliki broj dužnosti koje su se određivale, skoro svi su prošli sve dužnosti pa ih se u principu i sećam. Posle požarstva i dežurstva je bilo oslobađanje redarstva. Dežurni 24 h su imali pravo da spavaju do ručka dok su drugi na obuci.
Po sećanju:
- straža u kasarni - 4 vojnika iz čete za smenu od 7 dana (bilo je i drugih vojnika), uslov za stražara je da je pouzdan, zdravstveno i bezbednosno čist jer se dobijala bojeva municija. Posle straže obavezna nagrada produženi vikend.
- pomoćnik dežurnog kasarne - 1 vojnik 24 h,
- pomoćnik dežurnog čete - 1 vojnik 24 h
- požarni na PTS-u (parku tehničkih sredstava tj. parkirani i uskladišteni kamioni i druga vozila) - 3 vojnika, 2 sata dužnost / 4 sata odmor tokom 24 h,
- požarni u susednoj profesionalnoj jedinici u istoj kasarni - 3 vojnika, 2 sata dužnost / 4 sata odmor tokom 24 h,
- požarni kod oružija 1.sprat (u hodniku, oružje u soškama) - 3 vojnika, 2 sata dužnost / 4 sata odmor tokom 24 h, tokom dana kada je obuka i oružje van soški ne daju požarstvo već sa svima ostalima na obuci
- požarni kod oružja 2. sprat - 3 vojnika, isto kao prethodno
- redar spavaonice - 4 vojnika ukupno za 4 spavaonice
- redar hodnika - 3 vojnika ukupno za dva sprata i prizemlje
- redar stepeništa - 1 vojnik
- redar mokrog čvora - 2 vojnika za dva mokra čvora ukupno na oba sprata
- redar umivaonika - 2 vojnika za dva umivaonika ukupno na oba sprata
- redar ,,kruga" - 4 vojnika neposredno ispred i oko objekta čete - čišćenje oko ulaza u bjekat gde je moglo da se puši, pražnjenje kanti
- podizanje / spuštanje zastave po pravilu padalo na moju četu - 2 vojnika

Bilo je verovatno toga još ali mi sada ne pada na pamet.

Starešine kontrolišu da li je redarstvo adekvatno odrađeno.
Kao što se vidi koncept je jasan. Svako svojim imenom i prezimenom dobija jednu dužnost i za nju odgovara. Ako nešto nije urađeno adekvatno zna se odgovoran, nema izgovora. Ako neko sabotira redara (npr. pobaca smeće kada se završi redarstvo pre kontrole starešine ili sl) starešine to ne zanima. Obračun sa njim ide u jedinici sa drugim vojnicima na neki od ranije opisanih načina. Najjednostavnije i najblaže - koliko sutra će biti neko redarstvo navedenog sabotera i ima da mu se čitava četa ,,use.e u dežurstvo", ako lekcija nije naučena ide se dalje...

 

[Bender Rodriguez]

Tačno, zavisimo od Zapada ali pod tim se misli na Evropu a ne USA. Bez USA bi svima nama u Evropi bilo bolje.

To je kompleksna tema, iskreno ne znam da li se slažem s time ili ne. Iskreno ne znam, ne znam čak ni kako bih kvantifikovao to. Jer na kraju krajeva, i sama Evropa zavisi u nekim stvarima od Amera.

Ali da, slažem se da od Evrope više, direktnije zavisimo. I da je ok da budemo dobri sa njima a da ne povlađujemo Amerima više i češće nego što moramo. Problem je samo što se u svemu tome ne pitamo samo mi i što nije uvek sve onako kako bismo mi hteli.

 

[Bender Rodriguez]

Zapad ili njegove marionete koje ovde drži na vlasti i ključnim pozicijama u odbrani, svejedno je. Danas se priča o Zastavinoj modularnoj pušci M19, a pitanje da li je čak i prethodna službena puška M21 iz ranih 2000-tih uopšte proizvedena i uvedena u naoružanje VS u većem broju. Da ne govorimo o modernizovanom tenku M84AS ili M2001, koji već više od 20 godina ne mrda od faze prototipa. Raketni sistem ALAS, desetak i više godina u fazi razvoja. M90 Stršljen i M95 Bumbar skoro celih 30. I to je sve slučajnost ili puka nesposobnost najveće namenske industrije na Balkanu? Ne bih rekao.

Da znaš nešto o prošlosti "najveće industrije na Balkanu" , a i Srbije i njene ekonomije, znao bi i zašto se sve to dešava. Ovako, poput prave ljute a neinformisane Srbende, ne preostaje ti ništa drugo nego da veruješ da nas zapad sabotira.

Ti si verovatno od onih što misle i da su T-55ice ubacivane u visoku peć u Smederevu i od njih pravljene limenke za Koka kolu.

I koliko god se vi turbo-Srbi i turbo-nacionalisti gnušali Vučića, on vas sve voza već 15 godina. Prvi vas je naložio na priče o istopljenim T-55icama a sad vas je naložio i na priče da Srbiji ne uspeva nekoliko projekata jer ih zapad sabotira. Vi ste u stvari Vučićevi najbolji saveznici i pomagači. Dokle god je dovoljno vas takvih, on će imati većinu u ovoj opičenoj plemenskoj zajednici.

 

[Dzigi Bau]

Ako ne računamo Amere/kolektivni NATO, dve verovatno najjače konvencionale armije u Evropi su/biće Turska i Poljska.

Тренутно су то Русија и Украјина ( из међународну помоћ) рачунајући и колективни европски НАТО, ниједна европска држава нема ни војне, ни логистичке, ни људске капацитете да ратује на овакав начин 2 године и ко зна колико још, нити би тамошње друштво и јавно мњење то подржало или трпело,

али то није ни битно, сви они заједно су губитници и Русија и Украјина и европске НАТО земље и цела Европа,
на добитку је само Империја.

 

[temp852]

To je kompleksna tema

Jeste, juče sam pročitao ovaj odličan tekst: https://bmanalysis.substack.com/p/economics-and-empires
Predlažem svima da ovo pročitaju da se bolje razumeju neke stvari.

 

[Užice]

Da znaš nešto o prošlosti "najveće industrije na Balkanu" , a i Srbije i njene ekonomije, znao bi i zašto se sve to dešava.

Jel moguće da baš nijedan projekat namenske ne može da se izgura ljudski i do kraja, u nekom razumnom roku? Jedan propadne, pa drugi, ali baš svi do jednog?

I koliko god se vi turbo-Srbi i turbo-nacionalisti gnušali Vučića, on vas sve voza već 15 godina. Prvi vas je naložio na priče o istopljenim T-55icama a sad vas je naložio i na priče da Srbiji ne uspeva nekoliko projekata jer ih zapad sabotira. Vi ste u stvari Vučićevi najbolji saveznici i pomagači. Dokle god je dovoljno vas takvih, on će imati većinu u ovoj opičenoj plemenskoj zajednici.

Zapad ih sabotira, uz njegovu svesrdnu pomoć. Sotona će ovde imati većinu dokle god mu "glavna opozicija" budu Đilas i Tepićka koji ga kritikuju samo zato što navodno "nije dovoljno prozapadan", i dokle god većinsko suverenističko biračko telo u ovoj zemlji bude na svake izbore išlo podeljeno u 50 odvojenih lista.

 

[ГЕНЕРАЛ]

Nadam se da se nećete ljutiti da se vratim na temu redovnog služenja, opet u cilju da dočaram onima koji ne znaju kako je bilo, odnosno šta se može očekivati ponovo ako se uvede redovno služenje. Kada sam već započeo da završim.
Pisao sam o svom iskustvu redovnog vojnog roka pa da nastavim u vezi sa uslovima smeštaja. Prethodno pisanje se odnosilo na osnovnu obuku i o tome sledi nastavak.
Ovo je iz mog iskustva, bilo je varijacija u različitim kasarnama.

Verujem da neće biti mnogo promena navedenog koncepta ni ubuduće tokom perioda osnovne obuke. Koliko god neke stvari i pojave delovale apsurdno, sve one imaju određenu svrhu.

Osnovna obuka je bila u okviru bataljona za obuku. Svi rodovi i službe zajedno, ista obuka prvih 6 nedelja.
Tokom osnovne obuke smeštaj u objektu koji je bio namenjen za jednu četu. Četa za obuku se sastojala od 4 voda. Vod od 3 odeljenja.
Drugim rečima:
Odeljenje od 12 vojnika, na čelu dodatno komandir odeljenja, podoficir - vodnik.
Vod je činilo 3 odeljenja - tj. 3 x 12 vojnika = 36 vojnika u vodu, na čelu oficir komandir voda - potporučnik/poručnik.
Četu je činilo 4 voda - tj. 4 x 36 vojnike = 144 vojnika u četi, na čelu komandir oficir kapetan, zamenik oficir poručnik.

Bataljon za obuku 3 čete tj oko 400 do 450 vojnika, na čelu major.
Četa je bila osnovni nivo na kom se izvodila obuka, kasarski život i sve ostalo. Komandir čete je imao konačnu odluku što se tiče statusa vojnika, potpisivao puštanje za vikend, propisivao kazne, potpisivao dnevnu zapovest - popis dužnosti za sledeći dan,....

Po mom sećanju okvirno:
Ukupno četa: 144 vojnika na služenju + možda 4 prof. vojnika (vozači) + 12 podoficira (vodnika) na čelu odeljenja + podoficir (zastavnik) četni starešina + 6 oficira (4 komandira voda, zamenik komandira čete i komandir čete). Ukupno dakle oko 160 do 170 ljudi u četi sa starešinama i prof vojnicima.

Četa je smeštena u jednom objektu.
Objekat je bio prizemlje + 2 sprata. Prizemlje: prostorije profesionalnih pripadnika, magacini, učionica. Smeštaj vojske na 1. i 2. spratu po principu dva voda (77 vojnika na jednom spratu).
Smeštaj se ostvarivao po principu 1 vod (36 vojnika) - 1 spavaonica. Dakle 36 vojnika koliko je činilo jedan vod smešteno je bilo u jednu spavaonicu. Na jednom spratu kao što je rečeno, dva voda u dve spavaonice, ukupno 77 vojnika. Jedan sprat - jedan ,,mokri čvor" (toaleti i pisoari) i jedan ,,umivaonik" (lavaboi sa ogledalima, prostor za pranje nogu i čizama, tuševi koji se u načelu nisu koristili - tuširanje u posebnom objektu).
Dodatno na spratu su:
- ,,oružana" (za prof pripadnike, vojnike koji odu na vikend, nešto bojeve municije),
- ,,civilana" (za odlaganje civilnih stvari i garderobe po principu u kesu - na policu - zaključana vrata)
- ,,dežurana" (kancelarija dežurnog),
- magacin sredstava i rekvizita za obuku (ispucane Zolje, modeli ručnih bombi, protivpešadijskih i protivtenkovskih mina, zastavice, tablice sa natpisima, papirne mete, i sl., poljski kreveti, šatori, vreće za spavanje kada nisu potrebne...)
- magacin potrošnih sredstava (metle, sunđeri, krpe, imalin, sapuni, hemija za čišćenje, toalet papir,.....) i posteljine.
- kancelarije starešina,
- džuboks soba sa jednim krevetom za odmor dežurnog / pomoćnika.

Posle osnovne obuke je bilo izmena. Deo vojnika je otišao u druge kasarne na specijalističku obuku. Ostali su oni za nastavak pešadijske specijalističke obuke. Čete je spala na 3 voda, a bataljon na dve čete.



Svaki dan se pisala dnevna zapovest sa popisom svih dužnosti za sledeći dan. Čitalo se uveče, pred spavanje u hodniku gde smo svi bili postrojeni u pidžamama. Po pravilu se nije čitalo na taj dan na jutarnjoj smotri jer su neke dužnosti počinjale pre nego se jutarnja smotra završi, a i bilo je mnogio dužnosti što je zahtevalo vreme za čitanje.

Četa je imala veliki broj dužnosti koje su se određivale, skoro svi su prošli sve dužnosti pa ih se u principu i sećam. Posle požarstva i dežurstva je bilo oslobađanje redarstva. Dežurni 24 h su imali pravo da spavaju do ručka dok su drugi na obuci.
Po sećanju:
- straža u kasarni - 4 vojnika iz čete za smenu od 7 dana (bilo je i drugih vojnika), uslov za stražara je da je pouzdan, zdravstveno i bezbednosno čist jer se dobijala bojeva municija. Posle straže obavezna nagrada produženi vikend.
- pomoćnik dežurnog kasarne - 1 vojnik 24 h,
- pomoćnik dežurnog čete - 1 vojnik 24 h
- požarni na PTS-u (parku tehničkih sredstava tj. parkirani i uskladišteni kamioni i druga vozila) - 3 vojnika, 2 sata dužnost / 4 sata odmor tokom 24 h,
- požarni u susednoj profesionalnoj jedinici u istoj kasarni - 3 vojnika, 2 sata dužnost / 4 sata odmor tokom 24 h,
- požarni kod oružija 1.sprat (u hodniku, oružje u soškama) - 3 vojnika, 2 sata dužnost / 4 sata odmor tokom 24 h, tokom dana kada je obuka i oružje van soški ne daju požarstvo već sa svima ostalima na obuci
- požarni kod oružja 2. sprat - 3 vojnika, isto kao prethodno
- redar spavaonice - 4 vojnika ukupno za 4 spavaonice
- redar hodnika - 3 vojnika ukupno za dva sprata i prizemlje
- redar stepeništa - 1 vojnik
- redar mokrog čvora - 2 vojnika za dva mokra čvora ukupno na oba sprata
- redar umivaonika - 2 vojnika za dva umivaonika ukupno na oba sprata
- redar ,,kruga" - 4 vojnika neposredno ispred i oko objekta čete - čišćenje oko ulaza u bjekat gde je moglo da se puši, pražnjenje kanti
- podizanje / spuštanje zastave po pravilu padalo na moju četu - 2 vojnika

Bilo je verovatno toga još ali mi sada ne pada na pamet.

Starešine kontrolišu da li je redarstvo adekvatno odrađeno.
Kao što se vidi koncept je jasan. Svako svojim imenom i prezimenom dobija jednu dužnost i za nju odgovara. Ako nešto nije urađeno adekvatno zna se odgovoran, nema izgovora. Ako neko sabotira redara (npr. pobaca smeće kada se završi redarstvo pre kontrole starešine ili sl) starešine to ne zanima. Obračun sa njim ide u jedinici sa drugim vojnicima na neki od ranije opisanih načina. Najjednostavnije i najblaže - koliko sutra će biti neko redarstvo navedenog sabotera i ima da mu se čitava četa ,,use.e u dežurstvo", ako lekcija nije naučena ide se dalje...

Морам да те исправим: помоћник дежурног касарне је подофицир а не војник

 

[Bender Rodriguez]

Jel moguće da baš nijedan projekat namenske ne može da se izgura ljudski i do kraja, u nekom razumnom roku? Jedan propadne, pa drugi, ali baš svi do jednog?

Lazar, Miloš, BOV M11, Nora, Lasta, M-21... su samo neki od projekata koji su uspeli tehnički i našli svoj plasman i kupce.

Krenuo sam dalje da pišem ali sam se setio da u zadnjih 15 godina sam imao kontakta sa raznim ljudima raznih stavova i tvrdnji. Ljudi s kojima većina ne bi ni razgovarala ili bi bar ljubazno pobegla. Ravnozemljaši, kemtrejl-ičari, lovci na HAARP, turbo-Srbi, četnici, ravnogorci, propovednici da su Srbi najstariji narod na planeti, verski fanatici, monarhisti, anarhisti, marksisti, liberali, kao i razni teoretičari raznih zavera (što je meni zapravo ponekad ok)... pričao sam sa raznim tim ljudima, čak i onda kada bi ih drugi otkačinjali, da bih video i razumeo njihovu perspektivu. Za sve te godine i razgovore sa toliko ljudi, nisam nikada čuo od bilo koga da jedan Bumbar ne uspeva zato što ga neko sabotira, ili da bilo koji drugi projekat ne napušta fazu prototipa jer eto kao, neko mu ne da. Čak i najveće Srbende i nacionalisti koje sam slušao, iako bi cenili i voleli pa čak i precenjivali Srbiju, bi prosto bili stava odnosno pri znanju i shvatanju da Srbija nema velike i/ili kompleksne vojne projekte jer prosto nema kapaciteta da ih kompletira, serijski proizvede i plasira. Niko nikada nije rekao bilo šta u fazonu "naši mogu da naprave to i to, i napravili su prototip, ali je onda zapad to sabotirao".

Tako da si ti po tom pitanju stvarno sasvim drugi nivo. Neko ko u 2024. godini ima dostupno toliko informacija i arhiva, može da se informiše koliko je zemalja i fabrika učestvovalo u vojnoj industriji bivše SFRJ, te zašto je prosto fizički neizvodivo da se bilo šta što se proizvodilo "sa svih strana" zajedničkim snagama, danas reprodukuje u Srbiji, a kamoli da se odvede na sledeći nivo (kao što je jedan Bumbar ili ALAS). I umesto da makar pokuša to, on poput kromanjonca sve to baca u vodu i smišlja teorije koje nemaju apsolutno nikakve ni logike ni argumenata.

Tako da ne znam šta bih ti rekao, jer nikad nisam bio u situaciji da odraslom čoveku moram da objašnjavam zašto jedna Srbija u vojnoj industriji i tehnologiji ne može da bude igrač na nivou SFRJ, a kamoli da (za svoje vreme) bude još naprednija a bez upliva stranih delova i tehnologija. A s obzirom na to koliko znaš da budeš tvrdoglav i ponosno zadrt, verujem da ne bi ni bilo poente.

Da Srbima uvek mora neko (drugi) da bude kriv za sve, to je poznato i uobičajeno. Ali ovaj nivo neobrazovanosti i zadrtosti nisam do sad nigde video.

 

[Дошљак]

Изгледа су системи за електронско ометање стигли из Народне Републике Кине, а не Руске Федерације. Наводно ради се о систему РДН-1000.

 

[vrlenija]

Морам да те исправим: помоћник дежурног касарне је подофицир а не војник

U pravu si.
Ovo je bio pomoćnik pomoćnika dežurnog kasarne, ujedno drugi pomoćnik dežurnog kasarne.

Naterao si me sada da se prisetimo pravog naziva - ,,kurir kod dežurnog oficira kasarne"

Dužnosti tipa:
Raznošenje pošte, na relaciji dež kasarne - dež operativni - dež jedinica u kasarni - prijavnica - opšta kancelarija - ,,civilna pošta" - vojna pošta - komandant kasarne. Javljanje na telefon dok je dežurni i pomoćnik odsutan tokom podizanja zastave, sastanka, obroka, obilaska kasarne (po pravilu se menjaju međusobno, uskačeš ako i jedan od njih ispadne), donošenje posteljine za dežurne, i sl.

 

[Užice]

Lazar, Miloš, BOV M11, Nora, Lasta, M-21... su samo neki od projekata koji su uspeli tehnički i našli svoj plasman i kupce.

Da li je Vojska Srbije jedan od njihovih kupaca, ili baš sve mora da uvozi iz inostranstva?

O ovome ne postoje precizni podaci, ali na srpskoj Vikipediji piše da je Zastava M21 počela da se proizvodi negde 2008. ne piše da li ta proizvodnja još traje, a barata se da je proizvedeno nekih najviše 20.000 jedinica, u šta ulaze i izbozni aranžmani za još desetak zemalja. Šta onda ostaje našem lovačkom dru...pardon vojsci? Sa druge strane, engleska Vikipedija tvrdi da je proizvodnja startovala još 2004. i da je proizvedeno preko 50.000 pušaka. I ta cifra je prilično bedna, ako se u obzir uzme da je Zastava M70 ušla u proizvodnju krajem 1971. (tekst sa sajta Oružje Online), da se prvih 5-6 godina ta proizvodnja kilavila dosta sporo sa glodanim prijemnicima, ali na Vikipediji piše da je ukupan broj tih pušaka čak oko 4 miliona mada je nepoznato da li se M70 i dalje pravi u Kragujevcu, ili je serijska proizvodnja obustavljena posle raspada SFRJ.

Za Lastu se zna da je prototip imao prvi let još davne 1985. godine, a da je počela da se proizvodi tek 2010. četvrt veka kasnije, i opet na Vikipediji stoji podatak da je do sada u Utvi proizvedeno 37 primeraka za domaću upotrebu i izvoz. Ali to je običan laki elisni aviončić za osnovnu obuku i eventualno neka improvizovana COIN(counter-insurgency) dejstva, tehnološki praktično iz vremena Braće Rajt, jedino što ima zatvorenu kabinu. Malo moderniji J20 Kraguj. Ništa što ima mlazni pogon pa čak ni helikopter mi danas ne proizvodimo, a i jedno i drugo smo po licenci proizvodili pedesetih i šezdesetih godina.

Šta je sa balističkom raketom Šumadija, koja bi trebala imati domet 300 kilometara? Još pre petnaestak godina je EdePro navodno razvijao raketu R400 dometa 140 kilometara. Da ti projekti nisu stopirani da ne bismo "ugrožavali mir u regionu"? Ako dobro pamtim, i JNA i VJ su imale u naoružanju rakete Skad dometa 300 km i Luna dometa 70 km, mislim da je sve to rashodovano i/li rasprodato posle 2000. a da su jedino 4 Lune devedesetih prerađene u sistem M87/96 Orkan u varijanti sa 4 cevi umesto izvorne varijante sa 12 cevi koje su sve ostale po ratištima u Hrvatskoj i BiH.

 

[BGG]

Изгледа су системи за електронско ометање стигли из Народне Републике Кине, а не Руске Федерације. Наводно ради се о систему РДН-1000.

Ovi su valjda shvatili da na bilo šta rusko mogu da zaborave pa su tražili neku kavu takvu zamenu. Očekivanja da će NATO dozvoliti da bilo kakva vojna oprema dolazi ovamo iz sankcionisane Rusije su van pameti.

Chinese defense firms show off counter-drone tech at Serbia arms show

ELINC CHina diplayed a multifunction radar jamming and electronic intelligence station that can be sold in different configurations.

www.c4isrnet.com

 

[vrlenija]

Analiza vojnih nabavki i vojnog budžeta u Srbiji i susednim zemljama tokom poslednjih 10 godina

 

[vrlenija]

Чудно да БТР-80А зову БВП, и чудна цифра од 26 комада. Надам се да иду у пешадијске батаљоне, тј. сви у један батаљон.

Zašto nabavka BTR-80, a ne domaći Lazar?

Verovatno se odgovor krije u činjenici da je BTR AMFIBIJA, što Lazar nije.
Amfibije su potrebne za prostor severno od Save i Dunava, prostor ispresecan velikim ravničarskim rekama i kanalima.

Iz istih razloga severno od Save i Dunava verovatno neće biti modernizovanih BVP M-80 (izgubile plovnost), već će biti izvorni remontovani i delimično modernizovani koji su sa amfibijskim sposobnostima.

Broj od 26 BTR, koji se pominje, govori o nabavci dve čete.

 

[Bender Rodriguez]

Da li je Vojska Srbije jedan od njihovih kupaca, ili baš sve mora da uvozi iz inostranstva?

Pa idi na net pa pročitaj pobogu...

Što se M-21 i M-19 tiče, da je napraviti modernu konkurentnu uspešnu pušku lako, svaki proizvod Ruskih fabrika bi bio hit i pogodak širom sveta. I ne bismo imali AK-9, AK-12, 103, 105, 107, 109... od istog proizvođača nego bi na svakih 30 godina izlazila nova puška koja bi osvojila svet kao što je AK-47 nekada. I bilo bi AK-47, AK-74, AK-07, AK-37 itd...

I kao što su AK-74 i svi ostali proizvedeni u manjem broju nego njihov predak AK-47, a moderni AK u manjem nego AK-74, tako je i M-21 proizveden u manjem broju nego M-70. Nestala Jugoslavija i njena tržišta i partneri, Nesvrstani postali samo simbolična organizacija, a 90ih Ameri, Rusi i Evropa uleteli u vakuum i pokupili mušterije. A oni koje nisu pokupili, i dan danas koriste AK-47 i 74, jer im radi posao (Afričke i Bliskoistočne klanice). Nema nikakve zavere i sabotaže (mislim na gubitak tržišta), samo rezultat naše pametne politike i pametnih naroda ex-SFRJ 90ih. A i prosto velikih svetskih promena.

i opet na Vikipediji stoji podatak da je do sada u Utvi proizvedeno 37 primeraka za domaću upotrebu i izvoz.

Više nego dovoljno za Srbiju i njene potrebe. A sad to što drugi ne kupuju više, to je stvar njihovih preferenci i pomenutog gubitka tržišta i reputacije 90ih. Verovatno i samih mogućnosti aviona. Takođe, Utva je bila bombardovana i osakaćena 99' tako da i nisu mogli da urade nešto mnogo više nego da malo unaprede Lastu-75. S te strane Utva jeste sabotirana 99', bombardovanjem. Ali ne posle toga. Da se zapad istinski plašio nje kao konkurencije ili opasnosti, još 2000ih bi je privatizovao i prodao. Ili bi prosto uveo FT1P kojim bi joj onemogućio da uvozi sve motore koje koristi. Isto važi za mnoge druge firme koje opstaju i danas.

Inače Lasta-95 deluje kao avion iz praistorije zato što je laki trenažni avion koji služi za osnovnu obuku pilota. A to se sigurno ne radi na mlaznjaku, kao što se i obuka za auto ne izvodi na Ferariju. Čuditi se zašto laki trenažer izgleda kao "iz vremena Braće Rajt" (mada pre će biti iz vremena Drugog svetskog rata, ako ćemo već tako olako da kategorišemo) je isto što i čuditi se zašto današnji pištolji izgledaju isto kao pre 100 godina. Pa lepo, zato što je princip rada isti, a posle su za specijalne potrebe evoluirali u posebne vrste. I kao što se regrutu na prvoj obuci u ruke ne daje Uzi a vozaču ne daje Lazar, tako se ni pilotu koji tek uči da leti ne daje Mig-29.

Ništa što ima mlazni pogon pa čak ni helikopter mi danas ne proizvodimo, a i jedno i drugo smo po licenci proizvodili pedesetih i šezdesetih godina.

Zato što su tehnologije, proizvodni procesi, standardi i kriterijumi tada i danas nebo i zemlja. I opet, zato što je tada za to bila uposlena cela Jugoslavija sa 10 puta više fabrika. I mnogo jačom ekonomijom. Pa je čak i tada proizvodnja nekih mašina bila nategnuta (M-84, Orao, G-4...)

Od svega što si nabrojao, jedino je Šumadija ograničena na neki način, i to time da je Srbija uslovljena da neće za sebe proizvoditi i koristiti varijante sa preko 120 ili koliko već kilometara. O tome je čini mi se pisao i Došljak na ovoj temi nedavno. Jednostavno, zapad ne želi čak ni teoretsku opasnost da Srbija iz svojih granica granatira pola Balkana. Ali dakle čak ni Šumadija nije sabotirana, već je projekat urađen i dovršen ali tek treba da se nađu kupci, a Srbiji je dato do znanja da teške varijante može da pravi samo za izvoz.

Od svih drugih navedenih stvari, ništa nije sabotirano i usporavano, već se radi o razlozima, teškoćama i Efektima leptira (dalekosežnim posledicama sa uzrocima iz prošlosti) koji su jasni svakome ko zna nešto o istoriji, poslovanju i načinu rada Zastave, Utve, VTI-ja, Krušika...

Takođe, kod kompleksnih proizvoda nije potrebno samo naći mušteriju, napraviti i isporučiti mu robu nego i obezbediti lance održavanja, snabdevanja i obuke. A neke naše firme imaju kljakavu reputaciju i ograničene mogućnosti po tom pitanju. Pogotovu kada se radi o dalekim mušterijama. Tako da kada se neko dvoumi između našeg proizvoda i bilo kog drugog u kome je sve "na izvolte" i spremno, naravno da će da se odluči za ovog drugog. Na sve to, neke naše firme imaju očajan marketing i katastrofalnu poslovnu politiku. Ipak je Zastava Automobili, sestrinsko preduzeće Zastava oružja, bila po Jugi poznata po sloganu "kakva meni plata, takva tebi vrata". Još pre 90ih, pre svega. Jer su umislili da su Jugoslovenski Boing, i bolelo ih uvo, pa se ponašali kako su hteli, iako su živeli "na kredit" i dani su im bili odbrojani ako se ne promene. E kad nekoga jednom uhvati takva reputacija krivinara i lenčuge, naravno da će malo ko hteti da sarađuje sa takvima. A Srbija je i dan danas prepuna toga.

 

[Užice]

Od svega što si nabrojao, jedino je Šumadija ograničena na neki način, i to time da je Srbija uslovljena da neće za sebe proizvoditi i koristiti varijante sa preko 120 ili koliko već kilometara. O tome je čini mi se pisao i Došljak na ovoj temi nedavno. Jednostavno, zapad ne želi čak ni teoretsku opasnost da Srbija iz svojih granica granatira pola Balkana.

Ali dakle čak ni Šumadija nije sabotirana, već je projekat urađen i dovršen ali tek treba da se nađu kupci a Srbiji je dato do znanja da teške varijante može da pravi samo za izvoz.

Dakle, mi smo kolonija kojoj stranci ne dozvoljavaju da svoju vojsku opremi bilo kakvim oružjem kojim će moći da se brani od agresora koji bi je napao sa udaljenosti veće od par desetina kilometara? I sve to nezvanično, pošto Sporazum o Subregionalnoj Kontroli Naoružanja koji je SRJ potpisala 1996. njoj ne zabranjuje da razvija ili poseduje balističke rakete kratkog dometa, pa čak i srednjeg? Njime je jedino ograničena u broju tenkova i borbenih aviona, a tehnički može imati čak i strateške bomardere. I imali smo ih na neki način, teški transporter AN-26 je u originalu posedovao nosače za avio-bombe, oni su bez ikakvog razloga skinuti i bačeni posle 5. oktobra, bilo ih je ukupno 6 komada, a skoro su poslednja 2 primerka u letnom stanju povučena i zamenjena sa C-295.

Ne bismo bili prva zemlja u ovom delu sveta čija vojska ima takvo oružje, MGM-140 ATACMS koji je istog dometa kao Šumadija već imaju Rumunija, Grčka i Turska, pa njime ne gađaju pola Balkana, niti se Grčka i Turska njime rokaju međusobno. Pre par godina je kružila priča da i Hrvatska planira da ga nabavi.

 

[Bender Rodriguez]

Svaka zemlja na svetu koja nije svoj centar moći i/ili kolonizator, je nečija kolonija.

Čak je i jedna Severna Koreja - na koju se mnogi Srbi lože i navode je kao primer """suverene zemlje""" - kolonija Kine.

Tužno i strašno, ali jbg, takav je svet danas.

 

[Užice]

Čak je i jedna Severna Koreja - na koju se mnogi Srbi lože i navode je kao primer """suverene zemlje""" - kolonija Kine.

Teško se jedna nuklearna sila može nazvati bilo čijom kolonijom, sve i da ima ukupno 5 atomskih bombi. Da ih je JNA imala 1991. ne bi bilo NATO bombardovanja i okupacije KiM, a i Krajina i Republika Srpska i Crna Gora bi sve do danas bile sa Srbijom u jednoj državi. Ekonomskih sankcija zapada bi sigurno bilo, ali ne i otvorene agresije.

 

[Dzigi Bau]

Hrvatska puška na ramenu 'kosovskih policajaca'

Na poziv Zorana Milanovića, kosovska predsednica Vjosa Osmani-Sadriu je 10 i 11 okobra 2023 godine boravila u zvaničnoj poseti Hrvatskoj. Tokom posete, posetila je Zagreb, Karlovac i Rijeku. U Karlovcu, bila je gost poznate hrvatske kompanije "HS Produkt LTD" i na zavodskom strelištu je...

oruzjeonline.com

 

[Bender Rodriguez]

Severna Koreja možda nije kineska kolonija u smislu da može da joj radi šta hoće, ali jeste nešto poput besnog kera čuvara. Daju im mrvice, eksploatišu njihove radnike u Koreji, kada isti pokušaju da pobegnu u Kinu odmah ih deportuju nazad. A Rusi koriste Korejske radnike da im za siću ili čak i besplatno (kao robijaši) krče šume i rade najgore fizičke poslove po Sibiru i Dalekom istoku.

Poenta je da potpuno suverene zemlje danas ne postoje. Jedine koje su suverene su svetske sile i centri moći. A zemlja koja je malo do srednje jaka, ne dira nikoga, i nije ni pod čijim uticajem... to ne postoji. Svi su s nekim ili pod nekim.

Ja bih prvi voleo da ne postoje neki blokovi i da svaka zemlja koja uloži nešto malo truda, postane održiva i suverena i da je niko ne dira dokle god ona ne dira drugog. Ali u praksi to nije tako.