-Поред Сомбора бих додао и Зрењанин и Панчево за Војводину и Београд као и Ваљево, Лозницу и Пожаревац за Централну Србију као и Лесковац, Зајечар и Ниш за Јужну Србију.
Jedna od ideja jeste da se pokrenu kasarne za obuku u rubnim, manje naseljenim i ekonomski neaktivnim krajevima države. Dok bi istovremeno veći gradovi i gušće naseljena područija bili baza profesionalne vojske za popunu aktivnih jedinica.
Niš se ne uklapa u taj koncept, već je pun vojske (komanda i jedinice 3. brigade, Mešovita artiljerijska brigada, 63. padobranska brigada, vojni aerodrom sa delom 98. vazduhoplovne brigade, bataljon PVO,...).
Zrenjanin ima malu kasarnu u centru grada, mali krug kasarne. Nije pogodan za obuku.
Požarevac bi trebalo da ostane centar za specijalističku obuku onih koji prelaze u status profesionalnog vojnika. Takođe može imati ulogu u specijalističkoj obuci regruta, recimo ako bude onih dodatnih dolazaka u trajanju od 15 dana. Nije isključeno da bar u početku bude ovde (kao i u drugim centrima za specijalističku obuku) i deo vojnika na osnovnoj obuci, dok se ne formiraju novi centri za osnovnu obuku.
Zaječar jeste velika kasarna i bila je centar za osnovnu obuku, ali je sada velika živa kasarna sa više velikih aktivnih jedinica među kojima i oba pešadijska bataljona 3. brigade. Zato mislim da bi Negotin bio zanimljivo rešenje, na oko 50 km od Zaječara, mogo bi da bude neka vrsta ,,izdvojenog objekta" kasarne u Zaječaru i Timočke brigade. Kasarna je i dalje u vlasništu države. Deo kadra iz Zaječara bi mogao svakodnevno da putuje organizovanim prevozom. Da nije reč samo o nagađanju:
https://www.vs.rs/sr_lat/vesti/89AE...lazak-objekata-i-jedinica-u-negotinu-i-pirotu
Оно што је проблематично су стрељане (за пиштољ и ваздушну пушку), док готово свака касарна има уређену теретану.
Šta će vojsci na obuci pištoljska streljana? Za vojnika je puška. Pištolj je ja ličnu odbranu. Obuku za pištolj i gađanja iz njega su radili samo oni koji bi nakon obuke bili na prijavnicama gde se nosi pištolj i slično. A takvih neće biti po najavljenom konceptu obuke.
-Што се опреме тиче: шлемови су новије генерације а аутоматске пушке М70 и новија М21, те униформе М10 и М93 (за терен и радове као "Б" комплет) као и одређена нова средства.
Novi šlem je skup, skuplji valjda od celokupnog kompleta uniforme. Pušku M70, modernizovanu, je najavio Načelnik generalštaba pre nekoliko dana. M21 još nije standardna ni u svim aktivnim jedinicama. Nije isključeno da će biti i uniforma M93 kao B komplet ali mislim da neće ići na šareniš, takođe to tek nebi bilo popularno, a i verovatno ih ni nema dovoljno za toliki broj vojnika.
-Највећи и горући проблем су мокри чворови и грејање јер ту имаш од касарне до касарне па чак и унутар самих касарни разне ситуације. У Пожаревцу је то сасвим пристојно а унутра је готово претопло док је у Рашкој тешко добити кап топле воде и мало топлију просторију зими.
Grejanje je osetljivo pitanje i siguran sam da je u svim aktivnim jedinicama ono ispravno. Razlika u kvalitetu grejanja je što se ne greje istim intenzitetom i trajanjem. U kasarnama u kojima nema vojske na obuci, odnosno boravka jedinica u kasarnama, greje se do 15 časova zbog štednje. Tada skoro svi idu kući (profesionalna vojska), a ostaje samo dežurno osoblje koje se dogreva na struju u malobrojnim prostorijama gde borave tokom dežurstva. U kasarnama gde je voska na obuci, odnosno u vreme kada i profesionalna vojska boravi u kasarni greje se do večeri, odnosno po potrebi i celu noć.
-Оно што треба напоменути је неки план од 10 војника по спаваоници (без кревета на спрат итд.) и мокри чвор за туширање у објекту. Треба набавити нови мобилијар и нове кревете и ормане место касета (то је негде већ учињено) али то није неки трошак. Говоримо о 3.000-4.000 кревета и ормана који су стандардни и могу бити произведени у домаћој индустрији.
Izmena kreveta i uvođenje ormara menja konept obuke. Nisam siguran da će toga biti. Nabavka novih dušeka - kocki svakako da. Dosta toga je razvučeno i uništeno za smeštaj migranata, Kovid bolnice i slično.
-Велики проблем су кантине које од Титове смрти нису реновиране и које треба да буду место окупљања, разоноде и боље опремљени него сада.
Kantine svakako u centrima za osnovnu obuku ali na prvom mestu kao mesta prodaje osnovnih potrepština (pribor za ličnu higijenu, slatkiši, grickalice, sokovi, igle, konac, četke za obuću, imalin, da se popije kafa, ...). Dok je osnovna obuka nema mnogo prilike za okupljanje i razonodu u kantini. U vreme mog služenja je u kantini bilo i pivo i bez problema je svaki vojnik mogao popiti jedno ili čak i dva piva. Sada je koliko znam zavladala prohibicija.
Kafa je za mnoge bila veliki problem. U moje vreme su se pojavile one male instant kafe u kesici, pa bi njih rastvorili u flašici sa vodom iz česme (hladnom) i tako pili. Koliko se sećam tih kafa je bilo i u kantini. Sada bi se moglo razmotriti uvođenje aparata za kafu sa plaćanjem.
-Увођење бежичног интернета који би се преко војних чворова контролисао је ствар која се решава брзо и јефтино а много значи.
Internet i kasarna - klizav i opasan teren. Telefoni će sigurno biti dozvoljeni ali je problem što sada svi imaju fotoaparate i kamere. Ne zbog odavanja velikih vojnih tajni već na prvom mestu da se ne bi sprdalo životom i uslovima u kasarni, starešinama i slično. Pitanje je kako će upotreba telefona biti regulisana i kako će se regulisati kažnjavanje za postavljanje snimaka na društvene mreže.
Jedan od osnovnih razloga zašto treba razdvojiti profesionalne jedinice od jedinica za osnovnu obuku.
