I evo dvadeset godina od ubistva na Topčideru, i niko ni za šta nije odgovarao.
Jedna prvostepena presuda je bila da su izvršili ubistvo i samoubistvo.
Druga istraga je naknadno na osnovu forenzike pretpostavila da ih je ubila treća osoba.
Onda je pokrenuta ponovo neka dodatna istraga koja nije nikakav rezultat predstavila od 2016.
I nikom ništa.
Ta dvojica mladića bi sad imala 40-ak godina, verovatno i svoje porodice, decu - sve to je nestalo u trenu jer se neko nesposoban igrao vojnog roka, inače ne bi bili tamo, ne bi imali oružje, ne bi imali municiju.
Ima li iko u tim uniformama m...a da već jednom progovori šta se tu desilo. Ili je preči pricnip ćutanja od iskrenosti u ovom slučaju.
I naravno baš zahvaljući tome niko nema potpune informacije i sve je u domenu špekulacija - što je izgleda najpoželjnije stanje za neke.
I baš dok je stanje takvo, dok niko za ovo nije u zatvoru, kako je moguće raspravljati o nekom novom vojnom roku?
Ako je ovo i bilo ubistvo i samoubistvo između te dvojice nesrećnika - neko je ovde debelo zakazao i neko je morao odgovarati - kako im je promaklo ponašanje koje ukazuje na mogućnost ovakve tragedije - nekada su postojala pravila ko ne dobija stražarske dužnosti i sigurno nema pristup "živoj" municiji (barem je tako bilo nakon zloglasnog slučaja Keljmendi). Neko debelo nije radio svoj posao čak i u ovom slučaju. Zašto ni za to onda niko nije odgovarao, bar ne koliko se zna?
A u ovoj drugoj varijanti - da ih je - grubo rečeno - smaknuo neko treći, stvar je još i gora jer onda postoji nečije aktivno učešće i naknadno skrivanje dokaza.
Još ako se ikada ispostavi da je trač koji se širio da su videli koga ne treba (valjda Mladića) tačan, tek to je sramota - žrtvovati mladića, zarad matorog čoveka sa u najmanju ruku dubioznom biografijom.
Tužno, jako tužno, a pogotovo to što oni koji su zaposleni u vojsci godinama javno ne insistiraju da stvari budu isterane na čistac, kao da nikoga tamo za to nije briga.
Porodice poginulih su svojevremeno tužile i državu Srbiju, i ta tužba je svojevremeno odbačena iz procesnih razloga jer nisu iscrpljene mogućnosti u domaćem pravosuđu.
Kako se ni u naredne 3-4 godine bukvalno ništa nije desilo, podnet je 2022 podnesak tako da sud u fazi poverljivosti istražuje navode iz podneska.
Naravno teško je pretpostaviti šta je u podnesku, ali ne bi me čudilo da je ovoga puta tužba usmerena na nedosutpnost pravde zbog nedelovanja pravnih institucija (nema progresa u procesu), u tom slučaju bi se sud mogao oglasiti nadležnim.
Umesto da se naše pravosuđe uhvati u koštac s problemom, ispada da prljav veš mora da se prostre u inostranstvu da bi se stiglo do bilo kakve konačne presude.