Znači oni nama daju nasu teritoriju, a mi njima nezavisnost i pride deo centralne Srbije. Pa ko bi to normalan prihvatio?
Alternative:
1.
Vracanje suvereniteta nad oko 15% teritorije KiM naseljene Srbima.
Pomeranje granicne linije sa Pancicevog vrha na Kopaoniku 50 km juznije na obalu Ibra u S.Mitrovici.
Ostvarivanje specijalnog statusa za par kljucnih kulturno-istorijskih spomenika Srbije.
Gubitak par naselja naseljenih 100% Albancima, od kojih u neke, kao sto neko rece Veliki Trnovac, ni policija ne sme da udje.
2.
Da dobijemo sipak, ili drugim recima:
Granicna linija na Pancicevom vrhu.
De facto albanska vlast na severu.
Iseljavanje Srba sa severa.
Ostanak u Srbiji par velikih albanskih sela u Presevskoj dolini koji su stalni izvor nestabilnosti u Srbiji.
Sirenje Albanaca iz tih sela dalje, za pocetak preuzimanje grada Bujanovca gde su Srbi vecina (u opstini su vecina Albanci zbog tih velikih albanskih sela).
Zamlacivanje i dalje sa pricama o evrointegracijama, jer nikakve EU nema dok ne bude definisanih granica.
Ovih dana svedocimo krupnim dogadjajima, mislim da ih jos nismo ni svesni. Ovo je kraj bilo kakvih vojnih pokusaja resenja pitanja Kosova, bar za narednih par decenija.
Ako za par decenija nastanu nove okolnosti na svetskom nivou, ni to nase formalno priznanje nece nista da znaci.
Mozemo samo da se nadamo potrebi Albanaca sa Kosova da definisu svoju granicnu liniju i izdejstvuju formalno priznanje. Tu im je potrebna Srbija. Ovo vidim kao jedini nacin da ne ostanemo trajno bez celog prostora KiM.
Ako o ovome ne pregovaramo (granicnoj liniji) neko ce vec u doglednoj buducnosti i formalno priznanje da potpise ali bez ikakve dobiti za Srbiju. Dovoljno bi bilo da saopsti kako je to poslednji uslov za prijem u EU i siguran sam da bi to bez pogovora progutali.
Voleo bih da je drugacije, ali nazalost nije.
