Sledeće pitanje:
2. Ako su potrebni jurišni helikopteri koja je to alternativa koja se nudi?
Šta je bolje nabaviti od Mi-35 u ovom trenutku?
3. Da li nam je poznata kompletna ekonomska analiza nabavke?
Niko nije ušao u ekonomsku analizu celokupne ponude - međudržavnog ugovora. Odnosno koliko se cena smanjuje plasiranjem naše robe (firme u državnom vlasništvu) na stranom tržištu - marža od prodaje, dugoročno održavanje, snabdevanje municijom i rezervnim delovima....
Ne znamo
koliko naoružanja, alata za održavanje, dokumentacije i rezervnih delova dolazi sa helikopterima. Pošto ih Kiprani potpuno povlače kao tip, za očekivati je da se njima dolazi celokupna infrastruktura za opslugu i održavanje helikoptera. Održavanje se vajda u vojsci vrši na tri nivoa. Poslednji nivo je (ovlašćeni) remontni zavod - fabrika. Prethodna dva nivoa u samoj vojsci i verovatno su Kiprani opremljeni što se tiče alata, dokumentacije, sertifikata, rezerrvnih delova. Za očekivati je da se alati, sertifikati i delovi za prva dva nivoa održavanja prenesu na Srbiju.
4. Koji su naši kapaciteti za remont ovih helikoptera?
Koji su kapaciteti
,,Mome Stanojlovića"?
Koji su kapaciteti
vazduhoplovnog zavoda ,,ORAO" - Bijeljina koji je valjda od skoro u vlasništvu ,,Namenske industrije Srbije". Orao remontuje avionske i helikopterske motore (uključujući i Mi-8). Reč je o tokom rata dislociranom vazduhoplovnom remontnom zavodu Rajlovac (kod Sarajeva) koji je dislociran u Bijeljinu, u vlasništvu je bio Republike Srpske, a od nedavno je prešao u ,,Namensku indiustriju Srbije". Za VS remontuje motore vojne avijacije i poseduje sertifikate uključujući i za helikopterske motore.
5. Šta podrazumeva remont helikoptera?
Da vidimo šta je to remont pa da znamo da li baš mora da ide u Rusiju zbog remonta.
Ja to vidim kao rasklapanje helikoptera na sastavne delove, provera ispravnosti pojedinih delova, čišćenje, zamena delova koji su propisani da se zamene u remontnom periodu. Delovi koje se pretpostavljam menjaju su gumeni delovi, creva, hidraulika, pumpe, tečnosti, šrafovi na pojedinim mestima. U najgoriem slučaju lopatice rotora (najglomaznije).
Ono što je najbitnije na kraju je
PEČAT (sertifikat) da je sve urađeno kako treba što garantuje proizvođač. Sertifikat je bitan u mirnodopsko vreme, u smutno vreme nikoga ne interesuje pečat!
Da pojednostavimo. Za remont je potrebno:
-
prostor za remont (da li je dovoljan Moma?)
-
stručni kadar (zar nemamo većinu, uključujući i radnike zavoda Orao + možda par Rusa koji bi putničkim avionom došli na par dana do Beograda)
-
specifični alati (verujem da većinu posedujemo, deo će doći sa Kipra, pa majku mu valjda nešto može i da se po potrebi spakuje u kofer putnika na redovnoj liniji Moskva - Beograd)
-
Rezervni delovi (pa tih par gumenih delova i creva ako nema ovde takođe može da stane u kofer. Ne zaboravimo da u normalnim mirnodopskim uslovima ako je propisano da gume na točkovima helikoptetra budu sa cik-cak šarom koju diluje samo proizuvođač helikoptera, takva mora i da bude ugrađena da bi remont dobio pečat, u vanrednim uslovima se valjda progleda kroz prste da se postavi guma sa uzdužnim šarama kada je već nedostupna ona cik-cak šarom).
-
Pečat. Pa valjda će Rusi progledati kroz prste i lupiti pečat na papire koji će poštom stići u Kazanj sa plaćenom poštarinom za ,,vratiti pošiljaocu" nije da sada nemaju posla pa da im još treba da se zamajavaju sa ovim helikopterima kod nas da im menjaju gume na odgovarajuću šaru.
Ovde treba imati na umu još jednu vojnu tehničku specifičnost.
Postoje dva pojma ,,Tehnička ispravnost" i ,,Funkcionalna ispravnost"
Da bi bilo jasnije: automobil koji vam ide u susret na putu sa preregorelom sijalicom fara je ,,tehnički neispravan", da ga policajac pošalje na tehnički pregled bio bi proglašen za neispravan, ali on je ,,funkcionalno ispravan" ,,ide ko metak, samo je kada padne mrak malo ćorav" . Helikopter koji npr. ima 1000 sati leta od poslednjeg remonta, a remont je definisan na 1000 sati leta je tehnički neispravan, ali je funkcionalno podjednako ispravan kao i juče kada nije napunio 1000 sati i kada je bio i tehnički ispravan. To treba imati u vidu kada se u vojsci govori o starim sredstvimakoja su neispravna. Čuvaju se i dalje jer mogu da izvrše zadatak ako zatreba, bez obzira što su zvanično neispravni. Da odemo i dalje, zašto mislite da vojna vozila imaju voje tablice, a ne civilne? Mislite li da bi vojni kamioni u upotrebi prošli ovaj novi tehnički pregled?
5. Pošto se poziva na iskustva sa istočog fronta, da li se može protumačiti razlika doktrine primene helikoptera u sukobu u Ukrajini i na teritoriji Srbije?
Obratiti pažnju na razliku u reljefu!
Od Karpata na zapadu do Urala na istoku i od Crnog i Kaspijskog mora i Kavkaza na jugu do Skandinavije i Barencovog mora je
Istočnoevropska nizija. Na proistoru prečnika oko 3 000 km vazdušne linije (duplo rastojanje od Beograda do Pariza) najviša nadmorska tačka se nalazi na oko 350 m.n.v (da bude jasnije nešto kao Banovo Brdo u Beogradu), a po pravilu je u intervalu između 0 i 200 m.n.v.
Da bi bilo jasnije o čemu je reč. Snimak srpskog vojnog helikoptera iznad Ibra i jezera Gazivode na teritoriji Srbije. Helikopter dolazi blizu linije razgraničenja sa Kosovom. Koje je to efikasno PVO sredstvo koje može da deluje sa druge strane brda ako helikopter iznenada izleti? Radar ga ne registruje, ne očekuje se, nema 10+ km već par stotina metara.
6.
Da li se uzima u obzir da Srbija nema definisane granice? Da, znam da će ovo dovesti do podsmeha i sprdnje (mnogo je truda i sredstava uloženo da se taj cilj postigne), ali hajde da pretpostavimo da nije reč o Srbiji nego o zemlji ,,X".
Dobro hajmo ponovo na Srbiju. Da vidimo treba li vojska, kada imamo stanje sa granicama:
Kosovo - zvanično odmetnuti deo zemlje, granice čekaju da se definišu.
Hrvatska - nije definisana granična linija, granični spor je otvoren.
Crna Gora - granična linija nije definisana i potpisana koliko mi je poznato (nije ni moguće zbog linije Kosovo - CG)
BiH/Republika Srpska - nije definisana granična linija. Obe zemlje imaju enklave u drugoj zemlji. Sa velikom sigurnosti se može tvrditi da će u naredniom periodu (godine ili decenije) doći do razdruživanja.
Makedonija problem sa graničnom linijom, potpisano je valjda razgraničenje na pritisak spolja samo na deo granične linije koji ne obuhvata Kosovo. Država za koju se takođe sa velikom sigurnosti može reći da očekuje potrese i redefinisanje svog stratusa, verovatno za početak redefinisanje u neki oblik federacije.