Vodovod i kanalizacija - BVK

[boca-ica]

U pravu si nisu tupani
nego bruka i sramota za strucnu struku
gde ocigledno rade kao poslusnici
kako bi sacuvali fotelju
bez obzira sto je ocigiledno na veliku stetu gradjana i samog Beograda

Postoji najava izgradnje novog postrojenja za preradu vode sa nasim parama
Ali opet na isti Savski vodozahvat :shock:
Zasto ne na Dunavsjki kad su iste NASE pare ?

Prosto radi rasprodaje Dunavskog zemljista bez ikakvih ekoloskih ogranicenja tj uslova koja vaze za vodozahvat.

Ko ima najvecu korist od rasprodaje ?
Provizijaska banda

 

[dragan]

boca-ica » 24 Feb 2018 07:31 am[/url]":3moinz0x]Postoji najava izgradnje novog postrojenja za preradu vode . . .

Gde može da se vidi ta " najava" ?

Projekat proširenja mreža je odavno u planu :

http://www.bvk.rs/акциони-план-заштите-животне-средине/

 

[Zuma]

Dovoljno je da neki "tupan" ozbiljno ošteti magistralnu vodovodnu cev ispod mosta, pa da vodu ima samo ona strana Beograda koja ima fabriku vode dovoljnog kapaciteta za tu stranu i dovoljne izvore vode. Recimo da se to može relativno brzo popraviti. Ali ako iznerviramo neke teroriste sa dovoljno para i ideja? Šta onda? Ili ako neki drugi tupan tomahavkom SRUŠI most, a da ovaj put nema Francuza u štabu NATOa da nas brane? Koliko je vremena bilo potrebno da se napravi novi Žeželjev most? Zamisli da je tuda išla jedina vodovodna cev za tu stranu grada. Bez mosta bi preživeli, ali kako bez vode? Bilo bi potrebno samo tri dana da u gradu zavlada haos. Ili da neko u sledećem ratu sruši SVE mostove sa velikim vodovodnim cevima (a za njihovo nabrajanje je dovoljna jedna ruka). Sistem MORA biti redundantan i bez kritičnih mesta što je moguće više.

 

[dragan]

Pa, mogu i ja da pišem o katastrofama, kao dečko sam čitao naučnu-fantastiku.

Naprimer, ako Sava promeni tok i skrene u Bosnu, pa se počne ulivati u Neretvu

ili meteor pogodi Avalu, aktivira se vulkan i pepeo počne padati u Jezero Ade.

Inače, postoji i jedna fabrika vode za piće i preko mosta na Bežanijskoj kosi.

 

[boca-ica]

Nit meni nit drugima ne prija da ponovo vrtimo isto , kako bi se vrlo ozbiljan prolblem pretvorio u tra-la-la priču
a vec napisanu na temi nova luka Begorad
gde jasno od 12 strane , stranica za stranicom su izneti
argumeti , fotografije starih i novih vodo pijacih Bg mapa i dr.
sa dobrim opisom sprovedenog hronološkog procesa sistematskog sakrivanja i ,,gumicom,, brisanja Bgd vodozahvata iz mapa, planova i dokumenata sve u korist provizijaša, tajkuna i ostalih štetočina

Umoran sam više od natezanja .... Jednostavno
Od očiglednih zlih namera se da lako odbraniti ....ali od lažnih dobronamernika nikako
i stvarno jako sam zabrinut za buducnost Beograda jer bez pijace vode on nece ni postojati.

 

[dragan]

Opusti se slobodno, nema razloga da ćeš ikad biti žedan, ali

se spremi da malo više plaćaš vodu za piće i sve će biti OK.

 

[tzoran1]

Pa jeste. Ima lep izbor flasiranih voda od kojekude. Cak i za one sa najdubljim dzepom sa glecera od pre par hiljada godina...

 

[dragan]

Ko ima para, može da pije šta hoće, a u Srbiji se vodom za piće

zalivaju bašte i staklenici, peru automobili, . . ima se, može se.

 

[tzoran1]

Peru se ulice, zidaju zgrade, gase se, pu, pu, pozari...
Nego evo kada se pominje zalivanje.

"Tehnička voda iz vodovoda
Tehnička voda iz vodovoda je čista, obično može da se nabavi kad god vam zatreba i isporučuje se pod visokim pritiskom. Međutim, ona će vas skupo koštati, kako finansijski, tako i u pogledu zaštite životne sredine. Hlor iz nje može da ošteti mikrobe u zemljištu i osetljivije biljke. Ova voda može da ima visoku rH vrednost, što je čini neupotrebljivom za biljke kojima smeta krečnjak.
izvor :http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/315-KOJU-VODU-DA-KORISTITE.php

 

[dragan]

tzoran1 » 24 Feb 2018 10:55 am[/url]":6cxnyu7c]
Tehnička voda iz vodovoda je čista, obično može da se nabavi kad god vam zatreba . . .

U vodovodu je "voda za piće", ali se ona koristi i kao "tehnička voda", tj.

za razne namene počev od kuhinje, kupatila i wc-a u stanovima i kućama, pa

onda u raznim privrednim granama, procesima i objektima - ima se, može se.

 

[boca-ica]

dragan » 24 Feb 2018 09:37[/url]":ecxiclpx]Ko ima para, može da pije šta hoće, a u Srbiji se vodom za piće

zalivaju bašte i staklenici, peru automobili, . . ima se, može se.

Naravno može se jer nam je Bogom dato :kk: te Bgd obilije vodom sa više reka, jezera , potoka, izora, bunara ....
al ni to ni dovoljno,
nego se sve truje i u kanalizacije pretvara :twisted:

Bogom dano je i Dunavski vodozahvat pijce vode :idea:
al eto na naj uzvodnijom Bg čošku hoce jednim potezom tu i sve ostale lokacije nizvodno
da zatruju i Bg ostave bez vode :rant:
naravno posadjeni poslušnici u Bg. vodovodu ni jednu sručnu sugusetiju ili zamerku nisu izneli o tom planu
a direktno ima veze sa razvojem Beogradskog vodovoda pa i kanalizacije

E ....izem ti takve ljigave stručnjake djaba nj. škole jer su čista sramota nj. struke oslanjajući se na gradjansku NE moć

 

[dragan]

BVK tvrdi da postojeći kapaciteti mogu da snabdevaju 2 miliona korisnika
što će Beograd imati tek oko 2040god. prema proceni Zavoda za statistiku.

Ako se do tada iremontuju svi reni-bunari i poveća im se dotok sa sadašnjih
40%, na nap. 120% (što je moguće novim drenovima) i znatno smanje gubici
na mreži, moći će da se snabdeva i 2,5 miliona bez gradnje treće fabrike vode.

 

[astrodule]

Koliko se sećam pre nekoliko godina je nešto rađeno i od tada nema više vesti da neka sela u okolini Beorgada nemaju vodu i prestali su apeli za zalivanje bašti.

U stvari, apeli i dalje postoje, ali nestašica više nema (i pri najvećim toplotnim talasima) - barem ja nisam primetio vesti o tome.

 

[dragan]

dragan » 09 Avg 2017 06:40 am[/url]":316erzfq]Apel građanima da racionalno troše vodu

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” upozorava građane da se ponašaju racionalno, kako
ne bi došlo do poremećaja u vodosnabdevanju, jer je potrošnja vode u centralnim gradskim
opštinama povećana za 25 odsto, a u rubnim područjima čak i do osam puta.

Vladimir Šobot iz tog preduzeća rekao je Tanjugu da ima delova gde se u troši i po 800 litara
vode po stanovniku u određenim satima, što višestruko premašuje prosečna dnevnu potrošnju
koja inače iznosi od 150 do 200 litara. .

On napominje da je u centralnim gradskim zonama potrošnja veća između 20 i 25 odsto, a u
rubnim delovima grada od tri do šest puta, a u određenom vremenskom periodu čak osam puta.
03.08.2017 ... http://www.politika.rs/sr/clanak/386195 ... a-sve-veca

Apel je neophodan, ali još bolji je 'apel' po novčaniku, pa se ne bi ponavljala ista situacija kao 2012 :

Vodovod izdržao tropsku vrelinu

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija" idnevno isporuči oko 200 litara vode po potrošaču,
što je za 50 litara iznad svetskih standarda.
U periodima kada je spoljašnja temperatura bila u granicama prosečne za ovo doba godine, potrošnja
vode kretala se od 250 do 300 litara po stanovniku na dan.
Redovna prosečna potrošnja vode u Beogradu iznosi od 220-250 litara dnevno po stanovniku.

U danima sa tropskim temperaturama potrošnja vode u nekim delovima grada rasla je i četiri puta.
Najviše problema u vodosnabdevanju imali su stanovnici Barajeva, duž Ibarske magistrale i u Kaluđerici.
U ostalim delovima grada nije bilo teškoća, ali nismo zabeležili ni da su stanovnici štedeli vodu.
Sve što se proizvodilo bilo je i potrošeno istog dana - kažu iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija".
3. 9. 2012. http://www.pressonline.rs/info/beograd/ ... elinu.html

 

[Zuma]

dragan » 24 Feb 2018 08:53 am[/url]":3rfq2hpm]Pa, mogu i ja da pišem o katastrofama, kao dečko sam čitao naučnu-fantastiku.
Naprimer, ako Sava promeni tok i skrene u Bosnu, pa se počne ulivati u Neretvu
ili meteor pogodi Avalu, aktivira se vulkan i pepeo počne padati u Jezero Ade.
Inače, postoji i jedna fabrika vode za piće i preko mosta na Bežanijskoj kosi.

To nije naučna fantastika nego obaveza svakog ko sebi uzima za pravo da ima stav o strateškoj infrastrukturi grada, dakle o onome što bukvalno omogućuje život i funkcionisanje grada. Rat i bombardovanje smo imali nedavno, terorizam će samo postati još gori, praktično svakodnevna pojava svuda u svetu, a posle tako širokog prihvaćanja ideologije ISISa bilo kakvi moralni obziri starog "viteškog" veka više ne postoje. Ako neko može naneti veliku štetu Beogradu, on će to i uraditi. Bar neprijatelja imamo dovoljno. Ako je neko za sveti rat spreman i svoj život da da, sa potpunom sigurnošću da će umreti, i još to radi sa radošću najzad ispunjenog životnog cilja, šta su za njega životi drugih "zlotvora"? Takođe, prljava industrija Evrope i sveta će se preseliti u Bosnu, Srbiju i Hrvatsku, pa će zagađenja u slivu Save postati daleko verovatnija. Globalno zagrevanje napreduje brže nego što je iko pretpostavljao, pa ko zna šta će biti sa raspoloživoću nezagađene vode. Ili kakvi će sve industrijski antibiotici i pesticidi da budu u rečnoj vodi? Beograd sa svoje tri luke, prodajom PKB-a, i nizom najavljenih industrijskih zona, će sigurno i rasti mnogo brže nego do sad, a pogotovo će rasti potrošnja vode, pošto je ne troše samo ljudi. Poljopreivreda skoro da više neće biti moguća bez navodnjavanja. Itd, itd, voda se sve više tretira kao zlato, kao apsolutno elementarni strateški resurs. Sa tim da se bez zlata može. Tu se rizik praktično NE SME dozvoliti.

Pa ako ne želiš da je tretiraš isto tako, da rizik snbdevanja grada nečim što najlakše može da zaustavi, drastično oteža ili poskupi život u njemu bude apsolutno minimalan, onda bar nemoj praviti štetu i uporno druge ubeđivati da je bacanje alternativnih izvora vode i betoniranje postojećih sasvim u redu.

 

[dragan]

Opet izmišljaš i zlonamerno pišeš da ja "uporno druge ubedjujem" u nešto.
Ovde iznosim realno stanje, planove i probleme vodovoda, kao i predloge
kako da se reše Tarifnom naplatom, a ti se baviš i dalje eko-katastrofama.

Već sam te pitao koji je tvoj konkretan predlog za 2018. i da li je to izgradnja
rezervne fabrike vode sa reni-bunarima u pančevačkom ritu za oko 100mil.€.
Pa kad se dogodi neka od tvojih kataklizmi, onda imamo tu vodu iz Banata.

dragan » 23 Feb 2018 10:28 am[/url]":14l9egjv]Evo, da si ti Gradonačelnik i da imaš sadašnji budžet, gde bi najpre dao
novac u vezi vodovoda, tj. da bi rekonstrujisao ovu mrežu i reni-bunare?
Ili bi podigao kredit od 100mil evra za novu fabriku u pančevačkom ritu?

 

[Zuma]

Dugoročna strategija i plan koji iz nje proizilazi: Iskoristiti sve mogućnosti da imamo 4 vrste redundantnosti. Po lokaciji fabrika vode, po lokaciji izvorišta, po rečnom slivu, i po tipu vodozahvata.

1. Vratiti status zaštićenog vodoizvorišta delu Dunava uzvodno od grada. Odustati od luke uzvodno od grada. Ostrvo o kome pričamo treba da bude buduće vodoizvorište, a da se razvija kao eko oaza, turistička i rekreativna zona, dakle bilo šta što ne sprečava njegov status vodoizvorišta, bio rezervata i povremeno plavljenje Dunava. Dakle bez nasipanja i nasipa na ostrvu. Ono je istovremeno i retenzija, tj služi prigušvanju velikih plavnih talasa (scenariji globalnog zagrevanja za Srbiju predviđaju nepravilniju raspodelu kiše, smenu suša i velikih voda za kratko vreme, dakle ekstremnije nalete vode nego ranije, pa bi čuvanje plavnog ostrva bilo važno i zbog toga).

2. Pošto dve reke dele grad na tri dela, treba da imamo najmanje jednu fabriku vode (a zbog funkcionalne rezerve i popravki veoma poželjno dve) u svakom od tri dela grada. Tako da ne zavisimo od cevi na mostovima koji se mogu srušiti, tj da Beograd 1, 2 i 3 za nuždu imaju ceo sistem nezavisnog snabdevanja vodom.

3. Deo sirove vode za preradu uzimati iz reke (taložnika), a deo iz reni bunara, tj iz podzemlja (ako jedan TIP sirove vode za preradu bude kompromitovan, imamo drugi)

4. I reni bunare i zahvate vode iz reke razdeliti na dve po potrebi nezavisne grupe koje odgovaraju dvema rekama, na grupu uz Savu i grupu uz Dunav. Tj uzimati vodu iz dva različita rečna sliva pošto voda iz njih neće istovremeno biti zagađena zbog eko havarija u uzvodnom zemljama ili lokacijama.

5. Fizički razdvojene lokacije vodozahvata treba da budu, uzvodno od grada na Savi (obe obale), uzvodno od grada na Dunavu (obe obale), i pored jezera Veliko Blato za taj deo Beograda 3.

6. Ova postrojenja treba da napajaju različite bazne trafo stanice i da imaju nezavisna i njima bliska stovarišta sa dovoljnim rezervama potrebnih hemikalija i rezervnih delova.

Ovako, šta god da se desi (ili bar dobar deo toga), pa imamo neku rezervu koja ne koristi iste elemente za proizvodnju i distribuciju vode. Naravno, sve ovo se ne može i ne treba postići odmah, ali to treba usvojiti kao dugoročnu strategiju razvoja. Ustvari, upravo ovo i JESTE bila dugoročna razvojna strategija Beogradskog vodovoda. Zato je Dunav bio zaštićen isto kao i Sava. Međutim jedino što je SADA bitno jeste ne upropastiti mogućnost da se strategija nekada u budućnosti realizuje do kraja. Recimo tako što će se lukom uništiti veliko uzvodno plavno ostrvo, a sa njim i mogućnost za vodoizvorište iz sasvim druge reke za slučaj da se privremno nešto ružno desi sa vodom u ovoj prvoj.

Takođe, pošto se nesreće, terorizam i ratovi nadajmo se neće baš često dešavati, ovakva strategija omogućuje i to da cena proizvodnje pitke vode bude najjeftinija, pošto bi tako vodovod imao slobodu da menja odnos koliko koristi pojedine delove ovog sistema, pa da uvek koristi ono što je u nekom trenutku najjeftinije, a ipak dovoljno dobro. To bi imalo značajne posledice po standard građana i čitavu ekonomiju, pa pare data za ovakav sistem nisu bačene kad se ništa ružno ne dešava. I na kraju, održavanje sistema bi bilo lako i kvaliteno. Mogli bi isključiti bilo koji deo vodovoda i sasvim polako ga popravljati ili usavršavati, a da niko ništa ne primeti.

 

[dragan]

Pa, ti se i dalje baviš teoretisanjem i strategijama, ali nisi odgovorio
šta je prioritet i gde ti misliš da nabaviš novac za takvu rezervu, jer
sada imamo dovoljne kapacitete za naredne dve decenije i potrebno
je samo bolje održavati mrežu i reni-bunare, podići cenu vode i sl.

Znači, svaka Strategija mora da bude pokrivena i finansijskim planom
da bi bila održiva, a ne samo "spisak lepih želja", pogotovu nerealnih.
Beograd nije u mogućnosti da gradi rezervne fabrike vode zato što neko
ima strahove o eko-katastrofama, jer takve rezerve nema nijedan grad.

Postoji fabrika vode na Bežanijskoj kosi koja se napaja iz reni-bunara
sa leve obale Save i manja fabrika u Vinči koja se napaja iz Dunava.
Pored toga je u planu i treća fabrika u Makišu - i to je realnost BVK.

 

[astrodule]

dragan » Yesterday, 16:22[/url]":qv1pr3vq]

dragan » 09 Avg 2017 06:40 am[/url]":qv1pr3vq]Apel građanima da racionalno troše vodu

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” upozorava građane da se ponašaju racionalno, kako
ne bi došlo do poremećaja u vodosnabdevanju, jer je potrošnja vode u centralnim gradskim
opštinama povećana za 25 odsto, a u rubnim područjima čak i do osam puta.

Vladimir Šobot iz tog preduzeća rekao je Tanjugu da ima delova gde se u troši i po 800 litara
vode po stanovniku u određenim satima, što višestruko premašuje prosečna dnevnu potrošnju
koja inače iznosi od 150 do 200 litara. .

On napominje da je u centralnim gradskim zonama potrošnja veća između 20 i 25 odsto, a u
rubnim delovima grada od tri do šest puta, a u određenom vremenskom periodu čak osam puta.
03.08.2017 ... http://www.politika.rs/sr/clanak/386195 ... a-sve-veca

Apel je neophodan, ali još bolji je 'apel' po novčaniku, pa se ne bi ponavljala ista situacija kao 2012 :

Vodovod izdržao tropsku vrelinu

JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija" idnevno isporuči oko 200 litara vode po potrošaču,
što je za 50 litara iznad svetskih standarda.
U periodima kada je spoljašnja temperatura bila u granicama prosečne za ovo doba godine, potrošnja
vode kretala se od 250 do 300 litara po stanovniku na dan.
Redovna prosečna potrošnja vode u Beogradu iznosi od 220-250 litara dnevno po stanovniku.

U danima sa tropskim temperaturama potrošnja vode u nekim delovima grada rasla je i četiri puta.
Najviše problema u vodosnabdevanju imali su stanovnici Barajeva, duž Ibarske magistrale i u Kaluđerici.
U ostalim delovima grada nije bilo teškoća, ali nismo zabeležili ni da su stanovnici štedeli vodu.
Sve što se proizvodilo bilo je i potrošeno istog dana - kažu iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija".
3. 9. 2012. http://www.pressonline.rs/info/beograd/ ... elinu.html

A zamisli da nema 30% rashoda.

 

[Zuma]

Prioritet je da se lukom na pogrešnom mestu ne uništi Dunavsko vodoizvorište jer se to ne može ispraviti. Odakle pare? Kad se pojavi potreba za povećanjem kapaciteta beogradskog vodovoda, onda se novi kapacitet pravi u skladu sa ovim planom od para koje se ionako moraju naći da bi se kapaciteti proširili.

 

[boca-ica]

...Sve što se proizvodilo bilo je i potrošeno istog dana - kažu iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija". 3. 9. 2012.

Koliko kilomtara je za proteklih 5 god. zamenjeno trule vodovodne mreže u užem delu grada koj i ima naj stariju instalaciju ?
Za koliko procenata u proteklih 5 god. je broj ljudi (upisanih i ne upisanih) uvecan u Bgdu ?
Za koliko novo izgradjenih kvadrata u proteklih 5 god. je uvecana stambena i poslovna površina za tih 5 god ?

Apel je pušten zato što je situacija iz ,,nekih,, razloga KRITIČNA

Da li je apel povučen ,
NE ,
još uvek je na stazi ,
zašto ?

Šta je vodovod za ovih 5 god. konkretno uradio na otklanjanje kritične situacije ... gotovo ništa ili premalo....

Kako se trulež vod. cevi samo za ovih 5 god.i dalje uvecavava , kritična situacija je još veca i ozbiljnija :!:
Kako se ,,naseljavanje,, za ovih 5 god. i dalje uvečava , kritična situacija je još veca i ozbiljnija :!:
Kako je se i dalje izgradjuje za ovih za ovih 5 god. i dalje uvećava , kritična situacija je još veca i ozbiljnija :!:

Pri svemu tome jedini preostali Bgd. Dunavski zahvat pijace vode , agituje se i ovde i svuda da se uništi i nestane
te pord vodovodnog sistema koj je u takvom lošem stanju, sad hoce da ostanemo i bez zahvata pijace vode :rant: :twisted: :rant:

Loše stanje instalacija, raznih postrojenja se moze popraviti, zameniti čak i napraviti novim
ali
jedini Dunavski vodozahvat se NE moze zameniti , jednom je napravljen i NEproizvodi sa više

A bez vode Beograd je osudjen na nestanak sve sa njegovim stanovnicima ,
naravno ne danas ..... a ,,sutra,,..... ?

 

[dragan]

Zuma » 25 Feb 2018 01:01 pm[/url]":2jawolt5]Prioritet je da se lukom na pogrešnom mestu ne uništi Dunavsko
vodoizvorište jer se to ne može ispraviti. . .

Beljarica je plavno područje koje nije branjeno nasipom, kao što znaš.
Tamo nikad i nije bilo planirano vodoizvorište, jer niko nije lud da gradi
reni-bunare u ritu koji Dunav redovno plavi i koje je mnogo udaljeno od
Grada, a "zona zaštite" je nešto drugo i ceo GUP je podeljen na te zone.

Znači, ovde kao i na drugim temema se svesno iznisi neistina u vezi
nekog navodnog vodoizvorišta u tom ritu i obmanjuje javnost o nekoj
vezi tog dela sa snabdevanjem Beograda vodom, kao da nema bližih.

Do juče niko nije ni znao za ove kanale i sprudove, a sada se taj rit
ovde proglašava za kapitalno vodoizvorište, pa evo kako to izgleda :

 

[boca-ica]

....iznisi neistina u vezi , nekog navodnog vodoizvorišta u tom ritu...

Ne manipuliši ni ljudima, ni podacima ni rečima :!:

Ne postoji nikaav izvor ni izvorište , sve vreme jasno svuda pišemo o vodozahvatu pijace vode :!: :!: :!:
da je izvorište onda bi bilo uslovljeno specifičnim načinom korišcenja
ono što je najvažnije za pijacu vodu ga čini posebnim jeste naj uzvodnije NE zagadjeno i čistim područijem

Izgradnjom ičega naročito prljavom Kineskom lukom ga uništava
i ne samo njega vec sve moguce druge Bg Dunavske nizvodne vodozahvate

Da si upoznat sa ičim na korist gradjana
znao bi bar neki pozitivan odgovor na postavljena pitanja u predhodnom postu
ovako
isključivo se boriš da Beograd ostane bez vode i stanovništva
a to i u medjunarodnom pravu ima svoje ime i klasivfikaciju ....

srecom nije na meni, postoje učene glave ....pa nek gledaju šta ce stobom i sličnim :lol:

 

[dragan]

Evo još jednom da citiram, kao i u predhodnom mom postu, šta piše.
Znači, mora prvo da se pažljivo pročitaju svi postovi, pa tek onda . .

Zuma » 25 Feb 2018 01:01 pm[/url]":32nyusbw]Prioritet je da se lukom na pogrešnom mestu ne uništi
Dunavsko vodoizvorište jer se to ne može ispraviti.

Sad može da se vidi ko ovde manipuliše podacima, rečima i ljudima. :!:

Nema bitne razlike izmedju vodozahvata i vodoizvorišta, na oba se uzima voda.
A, odavno sam odgovorio i napisao šta mislim od "dunavskom vodozahvatu".

Na Beljarici nikad nije bio planirano, niti će ikad biti neko "zahvatanja vode".
Svi strahovi oko nekog zagadjenja su rezultat neznanja, premda sam pisao . .

PS . . Vidim da je predhodni post čak 3 puta dopisivan, ali nema nekog efekta.

 

[Zuma]

dragan » 25 Feb 2018 01:48 pm[/url]":o2rq2d5m]

Zuma » 25 Feb 2018 01:01 pm[/url]":o2rq2d5m]Prioritet je da se lukom na pogrešnom mestu ne uništi Dunavsko
vodoizvorište jer se to ne može ispraviti. . .

Beljarica je plavno područje koje nije branjeno nasipom, kao što znaš.
Tamo nikad i nije bilo planirano vodoizvorište, jer niko nije lud da gradi
reni-bunare u ritu koji Dunav redovno plavi i koje je mnogo udaljeno od
Grada, a "zona zaštite" je nešto drugo i ceo GUP je podeljen na te zone.

Znači, ovde kao i na drugim temema se svesno iznisi neistina u vezi
nekog navodnog vodoizvorišta u tom ritu i obmanjuje javnost o nekoj
vezi tog dela sa snabdevanjem Beograda vodom, kao da nema bližih.

Do juče niko nije ni znao za ove kanale i sprudove, a sada se taj rit
ovde proglašava za kapitalno vodoizvorište, pa evo kako to izgleda :

Neverovatno šta sve moram da objašnjavam nekome iz čije bi se upornosti moralo zaključiti da vrlo dobro zna o čemu priča.

Dakle, kad je u pitanju podzemna voda koja se crpe reni bunarima, vodoizvorište NIJE mesto gde su bunari, nego mesto gde se podzemni rezervar vode PUNI VODOM. Zemljom pročišćena voda se TU na neki način "stvara". Ne "stvara" se tamo gde se cevima vadi iz zemlje, nego tamo gde ponire u nju. Ta površina kontakta vode i zemlje, gde voda ponire, je vodoizvorište. Otuda zahtev da ono bude čisto, jer bi ponirale i nečistoće. Teorijski bi sam bunar mogao biti i na donekle zagađenoj zemlji ako vodu crpi iz sloja u gde je ona čista, a nečistoće do tog sloja ne mogu da prođu (mada se to nikada ne radi).

Dakle stvar ide ovako. Reka plavi neko područije, što veće to bolje jer je veća površina gde zemlja upija vodu koja teče po površini ili kao kiša pada na nju. Ta voda ponire kroz propusne slojeve zemlje sve dok ne dođe do vodonepropusnog sloja. Tu se zadržava i razliva horizontalno. Ili, ne baš razliva, ali je u tom višem, "vodopropusnom" sloju iznad nepropusnog, zemlja najviše zasićena podzemnom vodom. Reni bunari mogu biti bilo gde gde se još uvek u podzemlju postoji taj vodom bogato zasićen sloj zemljišta. Konkretno, ovde bi bunari bili iza nasipa, tj sa njegove branjene kopnene strane, dok bi voda ponirala sa druge strane nasipa, na plavnom ostrvu. Pošto je to blizu, nema problema. Potpuno je ista stvar i na Savi. Reni bunari su na OBALI Save, a ne u Savi, iako voda ponire kroz dno reke, dakle dalje od njih. Međutim pošto je u podzemlju vodonosni sloj jedinstven i povezan, nije previše bitno gde se crpe (ako nije previše daleko ili se sastav zemljišta menja, što ovde nije slučaj).